Тавитина поезија.

[Тавита]

Krystyna Janda Szabadaba

[Тавита]

    Uvijek me probudi zvuk violine, mojih misli.. i ja stanem slikati... sa cigarom u ruci i zakocenim vremenom.. zaustavim ga ponekad jer tako zelim.. Nedostaje mi samo mjesecina kada otvoris oci.. i paucina koju su pravile tvoje trepavice.. inace mi vise nista ne nedostaje.. strah me nedostajanja,zato ga ne pustam u svoj dom. Vidis kako to jeste.. mozda i jesam sama,ali se uvijek budim sa ostalima.. mozda sam i tuzna ali kako ces to znati, kada se ja uvijek budim nasmijana.. Kod mene je sve drugacije.. jer igram na druge taktove, one veselije.. zato napustam sebe prije spavanja.. uzimam violinu i budim se sa njom...

  Napustice nas  svi jednog dana.. ali nemoramo mi jedna drugu napustiti... jer jos je vremena do prvog starenja... Ja stanem slikati.. prolaznike sa svojih prozora.. i smijem se jer mi je zabavno hvatati njihove pokrete koji se ne daju zalediti... Dovoljna budem sebi sa notama.. da se zamislim.. i odletim...

Draga moja ja svako jutro slikam,kao sto nikada nisam... Poneka sjenka proviri.. otjeram je.. ni njima ne dam da ulaze.. i to su neka sjecanja... jednog nedostajanja...

preklopim dlanove.. i tebe nema...

[Тавита]

[Тавита]

Ја сада идем..

ти не слиједи ме више,

човјече у тамном.. ..

јутрос је падала киша..

и ја пожелим..

да избрише моје мирисе за твоју сјенку..

И чујем да те нема..

али се бојим

да гледаш из прикрајка ..

гладан..

мене отиснути..

низ литице прошлости..

[Тавита]

[Тавита]

Нижем ти ноћ..

успоравам дисања,

перле за твоја рамена

немирним бисерима,

немирним рукама

Свијет око нас..

некако плав..

сањам море..

ухвати ме за руку...

и један је вал...

као чамац чекања за нас..

заронимо...

[Тавита]

Naravno da mozes otici,

ja tebe ne zadrzavam..

samo se plasim

i grlim strah

Naravno da mozes da mi kazes

sve sto zelis

sto moram znati..

samo ne trazi od mene..

da budem ona jutrom sto te prati...

Naravno da mislim...

da je bolje za tebe otici sada...

iz ovoga grada...

Naravno da znam..

ne ponavljaj...

umorna sam sada...

[Тавита]

Poigravanje. Toga jutra nas nije probudilo nista. Neka praznina.. iznjeli su namjestaj iz dnevne. Sve je tako veliko zar ne? Uzimas kaput, pozdravljas pogledom.. i izlazis.. gdje? valjda na posao.. Mada sam zaboravila i gdje radis. Uvijek mi ostavis nered.. u meni i izvan.. tako da ne moras razmisljati, ja sam uvijek zauzeta ciscenjem.
Sada se ponavlja..
opet ustajes..
ali ovoga puta ne pozdravljas pogledom...
i ides? na posao? ne znam... ovoga puta ne znam gdje ides...
Valjda je tako u vezama, ili se ja to samo tjesim?
plivamo.. plivamo... i uzivamo.. aonda zaronimo, ispitujemo.. i dosada!!!
dosada!
samo se pitam ko je to prvi zaronio..
ispitao..
i nestao...
znas zasto?
Ne znam navikla sam na tebe.. i na tvoju odsutnost... plave oci koje spajas sa oblacima.. pa mi se cini da mogu i hodati... Vise ne pijes caj?
vidim da umiremo nisam slijepa..

Mene je ovo jutro razbilo..znas?
Budim se..
a nema tvog kaputa...
glupi zeleni.. koji volim samo kad te vidim..
zapravo jutros nisi ni ostao..vise ne zivis ovdje..
sada tek ne znam gdje si..
i ronim..
sama..
u sebi...
da ne izgubim jos nekoga..

[Тавита]

[Тавита]

Kada jednom prestanes da trazis..
znam da hoces
jer i ja sam
umorna od puta i promasaja,
udavljena pitanjima
i odgovorima
u blatu koje ne vidim,
ali osjecam..
onda kada ti utroba presahne od ceznje,
kada vapaji izgube i smisao
draga moja, mi ne mozemo ni zaplakati..
kada stanes pred ogledalo
i konacno se prihvatis
i pomiris sa sobom..
moraces..
s tobom ti je zivjeti..
tek tada ces stici..
na kraj puta..
koji je uvijek bio pod tvojim nogama..
hodala si mila..
i kad si stajala..
odmori se..
pocinje poklon..
pogledaj u nebo..
ne brini..
nema nikoga iza..

(pomirenje jednog jutra)

[Тавита]

Sade - King Of Sorrow

[Тавита]

Jutros sam ustala rano...

spustila se strmim putem na obalu..

htjela sam osjetiti vodu medju prstima..

htjela sam..

da me dodirne na nacin na koji covjek nikada nije

njezno..

sa ljubavlju..

uzela sam je u narucje..

pricala bajke..

o dalekom sjeveru..

o mjestu..

gdje snovi postaju stvarni...

a strahovi se dave..

o mjestu..

gdje smo postali hrabri..

dovoljni sami sebi..

[Тавита]

[Тавита]

Za tebe nisam bila bice...
samo jedna pokretna stvar..
koja se nije smjela zaliti
na los podijum i kvar..

za tebe sam bile ona sto je morala
okrecati se pod tvojim rukama..
biti nasmijana
biti vesela
cak i onda u najvecim mukama..

Ja vise ne zelim igrati
pod tvojim taktovima...
koji nisu znali..
nikada iznjeti ljubav...

Ja mogu vise
od tvojih pokreta..
koji su me vrtili u krug...
necu da zaboravim..
zaborav nije siguran ali jeste dug..

nikada vise..
nikada vise...
necu ponavljati isti krug...

(trenutak jednog zaboravljanja prenjet na papir.. u nebitnom vremenu.. bitnoj namjeri)

[Небески Ратлук]

Предивно  :smiley:  Могу ли знати одакле црпиш толку испирацију ?  :smiley: