А сад...Осмех...

[Никола Ђоловић]

Осмех је данас постао привилегија појединаца. Неко се смеје а радије би плакао, каже једна песма. Међутим, када су осмеси у питању тешко је бити објективан. Неко се смеје да би себе представио као радосну личност а да се заправо не осећа тако. Други неко изгледа као да никога свог нема под небом али зато када му се неко обрати показује сву могућу радост овога света. Неко трећи нема смисла за хумор па се понаша сасвим извештачено, а неко четврти има толико веселог  духа да му је непојмљиво да он или неко наспрам њега буде ненасмејан. Осмех је луксуз који се не може ничим купити. Но, сам осмех настаје или као узрок или као последица на неког или нешто. Углавном, сенку осмеха прати љубав. Симапатишемо некога ко уме да се насмеје или уме нама да се насмеје или пак нас да засмеје. Чак и мало дете живи за осмех своје мајке. Међутим, има и таквих осмеха који не носе никакву вредност: грохот, кревељење, кисели осмех, пластичан осмех, гримаса, театралан осмех, безуман осмех, усиљен осмех, итд. Један свети човек је рекао да истинска радост не долази од упадљивог осмеха него од оног невидљивог који се носи у срцу. Чак и сва људска лица, сагледана из уличне перспективе, не носе никада упадљиву тугу или радост. Пре би се могло рећи да је то неко драмско стање лица огрнуто плаштом тајне. Човек, дакле, треба да исијава радост својим постојањем а не вицкастом реториком. Свакако, то не значи да треба бити резервизан према хумору и духовитим људима. Чак су се и свети људи одликовали дубоким смислом за хумор, а што значи да велика моралност подразумева велику духовитост. Чак и по звучности речи духовитост и духовност се показују сличним. Но, опет, један је осмех мајке према детету а други осмех кловна према публици; један је осмех заљубљених парова а други осмех гомиле подругљиваца. Човек се не може смејати свему. Зато чак и људи који болују од недостатка осмеха лако посумњају у неискрени осмех другог. И не само што посумњају него га лако и препознају. Тада се њихова болест још више проширује јер нема никога ко би за њих засијао искреним осмехом. Један стих од групе Depeche mode каже: „...somebody must shine for me...“. То само показује колико смо сви повезани тим једним осмехом и колико желимо да уђемо у приснији однос само због тог осмеха. А што опет не значи да треба да изнуђујемо осмехе другима јер има и таквих који не познајући радост сувише потенцирају осмех. Човек се по осмеху познаје....

[Никола Ђоловић]

Волео бих да чујем још неко мишљење осим себе самога...

Хвала другари! :cheesy2:

[PD]

Posto se zoves smile verujem da se i osmehujes cesto...

mala sala, svi tvoji tekstovi su jako dobri i citani bar od nekih ali verovatno nisu toliko interesantni za diskusiju jer ne mozemo da se vredjamo i kazemo jel imamo novotarski ili stari osmeh ili da li se smejemo kao Vl. Artemije ili kao Vl. Atanasije npr.

A sad ozbiljno....

Osmehom zraci tvoje celo lice a da se ne smejes nakon liturgije i neko te pita sto si ti tako dada/na danas, sto je povod....doziveh to prvi put ove prosle nedelje...

:cheesy2:

[Tanja]

Smeh... božanstvo u meni. Snaga koja nikada neće nestati, mir koji vlada duhom. Smeh. Gromoglasno odzvanja i kada se ne čuje, hrani moj ego i širi plamene mirise... Boravi na samoj ivici shvatljivog. Onako dremežljiv, uvek spreman za akciju i dejstvo.

Smeh... Lek za svaku bolest, najjači protiv-otrov koji čovek ima u rukama... Šteta što ne zna i da ga koristi. Ne ceri se, smej se iz duše... Pusti da eksplodira u tebi, da zarazi okolinu svojim sjajem... Pobedi, osvoji, zavladaj tom nemerljivom snagom.

Mori te tuga, suze umivaju lice? Nasmeši se u inat njima, pobedićeš! Jača je ta energija nego li sva tuga. Nasmeši se neprijatelju, iskreno, bez prezanja... uplašićeš ga. Nasmeši se strahu, pobeći će od tebe. Tama ne voli belilo zuba, razvučene usne ni zategnute jagodice. Ne voli onaj sjaj u očima koji izaziva samo iskreni osmeh. Seti se lepih trenutaka, seti se osećaja koji su te dizali u nebo... oseti ih ponovo iako ih više nema... "Zašto plačeš dušo, izgubljena sreća još uvek je sreća...". Nasmeši se i koračaj u bolje sutra...

Autor bealiever

Nisam dobila dozvolu autora da ovo objavim, ali kako odoleti  :cheesy2:

[Зорица екс Милева]

Осмијех! Прави и од срца, онај за који нико не може да каже да је одглумљен, извјештачен, осмијех који се не може сакрити ни када се трудиш, благо непроцјењиво, небрушени дијамант, тако вриједан а тако риједак, осмијех... Осмијех дјетета кад се радује мајци, осмијех поноса оца кад види добре оцјене сина, осмијех дјевојке кад добије поклон, осмијех старца кад му унука шири руке, осмијех мирјанке кад види бебу да се причешћује, осмијех занатлије кад заврши своје дјело, осмијех писца кад држи одштампану своју нову књигу, осмијех...Тих, риједак, најчешће скривен, неприкосновен, незамјењив, незаустављив,непоновљив, осмијех...

[Жика]

Одлични постови.  klapklap

[Никола Ђоловић]

Осмех је оно што добијамо крвопролићем Христовим - "материјализујући" Његову благодат у себи...

[Guest O.Ugrin]

                                                            DA vs NE

Osmehom pokazujemo svoju razlicitost u odnosu na zivotinje i svoju samozaceljujucu strukturu tela, kojim smo takodje razliciti od svega stvorenog svojim drzanjem usmerenim ka Nebu dok se i jedno i drugo ostvaruju na pravi nacin jedino trecom kategorijom kojom ponovo izrazavamo svoju drugojacijost u odnosu na tvar i to je - sloboda! Ljudska osobina po kojoj opitujemo da smo stvoreni po Obrazu Bozijem ostvarujuci se svojim Amin - DA - koje nema alternativu, dovoljno sazrevsi da shvatimo razliku izbora i odluke od odgovora i kretnje njime ka Vecnosti funkcionalnoscu te slobode kojom smo darovani da bi Ziveli a tu Radost spoznaje dragocenosti osmehom cemo deliti, siriti, druge njome pozivati, sebe leciti i imati smisao, i imati Zivot ostvarujuci se u njemu i njime kroz vekove i u vecnost osmehom neprolaznosti kojim smo i pozvani da svedocimo taj opit sad i ovde vlastitom slobodom da zivimo bez prava na izbor ostvarujuci njome pravo na zivot i osmeh i telo koje nije ''tamnica duse'' vec smernica ka Vecnosti, nasa razlicitost u odnosu na andjeoski svet; nasa velicina u odnosu na citav kosmos i celokupna stvorena prostranstva koja pokazuju se malim u odnosu na Logosa Kojeg je to nase telo obuhvatilo da bi se sada Njegovim Telom tvorevina spasla dogadjajem kojim opet kao celi ucestvujemo i aktuelizujemo ga svojim DA - zivotu; amin - slobodi mimo izbora; osmehom - telu mimo raspadanja...

Sto je ludost pred ljudima - mudrost je pred Bogom i sto je ludost pred Bogom - mudrost je ljudima... izbor nije sloboda vec potvrda uslovljenosti, pristanak polovicnosti nacinom ljubopitljivosti i zivotom u pitanju i u izboru koji se smrcu potvrdjuje i njome ponistava - ''ah, ja jadni covek... ko ce me izbaviti od tela smrti ove'' - odgovor?

Mislite o tome...

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - U.

[Сара]

Осмех-после љубави , најлепши дар од Бога ! 

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

[мирођија]

[Ратко :(]

fmqmtx

[мирођија]