Da li je EU ekonomski odrziva?

[DYNABLASTER]

smesni su

[grigorije22]

Ocigledno da nije

Kraj EU kakvu znamo? Nemačka i Francuska crtaju novu mapu Evrope

N. V. | 10. 11. 2011. - 12:00h 14:17h | Komentara: 254

Ekonomska situacija u Evropi došla je na prelomnu tačku. Britanski list "Dejli telegraf" piše da su nemački i francuski zvaničnici raspravljali o planovima za radikalne promene u EU koje bi uključile stvaranje integrisanije i potencijalno manje evrozone. I britanski "Gradijan" je takođe objavio nezvaničnu informaciju da su počeli pregovore o raspadu evrozone koji samo potvrđuju strah da je "Italija prevelika da bi je spasili".

- Moramo da postupamo veoma oprezno, ali ipak moramo da utvrdimo preciznu listu onih koji ne žele da budu deo kluba i onih koji jednostavno to ne mogu da budu - kazao je EU zvaničnik.

Visoki zvaničnici u Parizu, Berlinu i Briselu razmatraju opciju da jedna ili više članica evrozone napuste monetarnu uniju, dok će njeno jezgro koje čine najstabilnije evropske privrede nastaviti sa dubljom ekonomskom integracijom, uključujući tu i zajedničku poresku i fiskalnu politiku.

- Francuska i Nemačka su intenzivirale konsultacije u vezi sa ovim pitanjem u poslednjih nekoliko meseci, na svim nivoima - kazao je neimenovani EU zvaničnik za agenciju Rojters.

Ko bi otišao, a ko ostao?

U slučaju raspada evrozone u sadašnjem obliku, za očekivati je da bi u monetarnoj uniji ostale Nemačka, Francuska, države Beneluksa, Austrija, Finska, a uz njih bi se verovatno "šlepale" i male, relativno stabilne članice poput Slovenije, Slovačke, Estonije, Malte i Kipra. U sadašnjem obliku u evrozoni verovatno ne bilo mesta za Grčku, Portugal, Irsku, a možda ni za Italiju ni španiju.

Na ove informacije odmah je reagovao štefan Zajbert, portparol nemačke kancelarke Angele Merkel, koji, kako bi smanjio paniku i neželjene posledice po berze, naveo da se Nemačka zalaže za stabilizaciju celog bloka.

Sama Merkelova je izjavila da je situacija postala "neprijatna" i pozvala države članice evrozone da ubrzaju planove za jaču političku integraciju.

- Ovo je prelomni period za novu Evropu. Pošto se svet tako puno menja, mi moramo da budemo spremni da odgovorimo izazovima. To će značiti više Evrope, ne manje Evrope - kazala je Merkelova.

Međutim, predsednik Francuske Nikola Sarkozi otvoreno je u utorak u Strazburu govorio o promenama. On je rekao da bi "Evropa u dve brzine" - evrozona koja napreduje brže u odnosu na 27 država EU - bila jedini model za budućnost.

Sarkozi je tada ponovio raniji stav da Grčku nije trebalo pustiti u evrozonu, i da je to bila "greška".

Odlazeći italijanski premijer Silvio Berluskoni podržao je danas bivšeg evropskog komesara Marija Montija za budućeg premijera.

"Gardijan" piše da je, uprkos najavi Silvija Berluskonija da će napustiti funkciju premijera Italije čim nacionalni parlament usvoji mere štednje, pad poverenja investitora u treću po veličini privredu evrozone digao kamate na nivo na kojem su Portugal, Grčka i Irska tražile ekonomsku pomoć od EU i MMF.

Lukas Papademos novi grčki premijer

Žoze Manuel Barozo, predsednik Evropske komisije, uputio je novi poziv EU da se "ujedini ili suoči sa tim da postane nebitna" pred nadolazećom ekonomskom krizom u Italiji.

- Svedoci smo fundamentalnih promena u ekonomskom i političkom poretku koje su me ubedile da Evropa treba da sada zajednički napreduje ili rizikuje rasparčavanje. Evropa mora ili da se transformiše ili će početi da gubi značaj. Mi se nalazimo u odlučujućem trenutku gde ćemo se ili ujediniti ili suočiti sa tim da postajemo nebitni - tvrdi Barozo.

Ćirić: Postoji opasnost da kriza u Italiji utiče na Srbiju

Nebojša Ćirić

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je danas da postoji realna opasnost da kriza u Italiji utiče na naš izvoz usled pada tražnje i dodao da ona ipak neće uticati na započete projekte u Srbiji.

- Kompanije iz Italije su medju najvećim investitorima u Srbiji, a ta zemlja jedno je od najvećih izvoznih tržista kako za srpske proizvode tako i za proizvode koje italijanske kompanije kod nas proizvode - kazao je Ćirić.

Guverner Narodne banke Srbije Dejan šoskić izjavio je danas da je Srbija već zahvaćena drugim talasom ekonomske krize

Austrija: Italija prevelika da bi je EU finansijski spasila

Italija je prevelika da bi je finansijski spasila Evropska unija, pa zato zvanični Rim mora da podnese velike žrtve, izjavila je juče austrijska ministarka finansija, Marija Fekter.

- Italija zna da, s obzirom na veličinu njene privrede, ne može da se nada pomoći sa strane. Zato se sad u toj zemlji radi na primeni oštrih mera štednje - rekla je ona, prenela je agencija AFP.

Klaus: Održavanje evra košta više nego što bi koštao raspad evrozone

Predsednik Češke Vaclav Klaus

Istovremeno predsednik Češke Vaclav Klaus danas je upozorio da održavanje, kako je naglasio, lošeg projekta zajedničke evropske valute košta daleko više nego što bi koštao raspad evrozone.

Klaus je rekao i da će Evropa postati "periferija sveta", ako nastavi da stavlja naglasak na prava pojedinaca.

- Zapadna civilizacija je napravila fatalnu grešku kada njen model nije u prvi plan postavio ekonomsku efikasnost, nego zahteve pojedinaca, raznih interesnih grupa, pa i celih država - kazao je Klaus.

Češki predsednik upozorio je da će sa takvim modelom, ukoliko ne dodje do radikalne transformacije Evrope, neprestano rasti javni rashodi, a sa njima i zaduženje država.

- Evropa će postati perfijera sveta koji se dinamično razvija - upozorio je Klaus i ponovio svoju tezu da je stvaranje zajedničke evropske valute i evrozone bila loša ideja.

- Na žalost, ne postoji ni najmanje intersovanje da se napusti evro, a cena za to je enormna i biće sve veća. Održavanje evrozone košta daleko više nego što bi koštalo njeno raspuštanje - rekao je Klaus.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/288666/Kra

[florenntina]

Foto: ASSOCIATED PRESS

Nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi

Nemačka kancelarka Angela Merkel ocijenila je danas da finansijski problemi u evrozoni predstavljaju možda najveću kriza u Evropi od Drugog svetskog rata i pozvala na veću evropsku integraciju u rešavanju tog izazova. Italija je u međuvremenu uspela da prikupi maksimalan traženi iznos od tri milijarde evra, uz plaćanje rekordne kamate, dok novi mandatar vlade Mario Monti sastavlja kabinet.

Prvi dan na poslu bivšeg evropskog komesara. Nakon grozničavih aktivnosti tokom vikenda, Italijanski predsjednik Đorđo Napolitano imenovao je juče Maria Montija za mandatara za sastav nove vlade. Monti sada treba da razgovara sa vodećim političkim partijama i imenuje, kako se očekuje, relativno mali kabinet. Pred njegovom tehnokratskom vladom je težak zadatak.

Rim je na današnjoj aukciji platio rekordne kamate od 6,29 odsto na petogodišnje državne obveznice. Prikupljeno je zacrtanih tri milijarde eura, ali uz oko jedan odsto višu kamatnu stopu nego prošlog mjeseca. Džastin Urkart Stjuart iz kompanije “Seven investment menadžment” međutim ističe da je na tržištima bilo primjetno olakšanje zbog dovoljne potražnje .

"Nije riječ samo o dugu, već i o povjerenju. Trenutno je prisutno kratkoročno povjerenje zato što su suštinski problemi Italije samo simptom onoga s čim se suočavamo a ne uzrok. Uzrok je to što euro ne funkcioniše kako treba i treba se pozabaviti tim problemom.”

Drugi, poput profesora na Njujorškom univerzitetu Nurijela Rubinija, koji je predvidio kolaps američkog tržišta nekretnina, vjeruju da ni jedna mjera, koju Italija preduzme, ne može da spriječi pogoršanje recesija.

"Nakon što sakupite malo novca MMF-a i Evrope i to ne bude dovoljno, tržišta će onda shvatiti da vam je potrebno veće oružje i Italija će možda biti primorana da restruktuira dug. Na kraju će možda čak morati da napusti eurozonu.”

Njemačka kancelarka Angela Merkel međutim naglašava da Evropa rješava svoje probleme iako se, kako je ocijenila, suočava sa najtežim periodom od Drugog svjetskog rata.

"Moramo dalje da razvijemo strukturu Evropske unije. To znači više, a ne manje Evrope. Treba izgraditi Evropu na način koji obezbjeđuje budućnost eura.”

Merkel je pozvala članice eurozone da se založe za tješnju fiskalnu uniju. Mnogi međutim ističu da njemačka kancelarka mora da iznese nove ideje za rješavanje krize.

Izvor: www.voanews.com