Da li je EU ekonomski odrziva?

[Juan Valdez]

То је одлично питање - где иду те паре. Ради се о око 2 трилиона долара.

Не знам где иду, али знам где не иду...

Синоћ сам отишао у хитну помоћ (ништа озбиљно, мала незгода с неким гасовима, али сам хтео да одем да проверим да није угљен-моноксид, пошто ме уватила вртоглавица и отежано дисање). Ушао лекар, послушао ми плућа, рекао да вероватно није ништа. Испитало ме (тј. анкетирало) пар студената на пракси. И наплатише ми 100 долара и то зато што имам осигурање. Да немам, кажу, било би 500. Зато и питам, који социјални програми?

[Juan Valdez]

социјални програми

Aли који социјлани програми? У неким западноевропским земљама, које мање производе, постоје далеко већи социјални програми, па опет нису пред бакротом, тј. не троше више него што произведу.

KOje su to zemlje?  0102_laugh

Зар није Немачка у плусу? Или све земље троше више него што производе и задужују се? У том случају ми тек стварно ништа није јасно. Ако су све земље света дужне, коме су онда дужне?  319.gif

[uros]

Још један занимљив сајт:

http://www.usdebtclock.org/

Хаха, брате, од овог неки поштени грађанин Џо мож' да добије срчку

[Grizzly Adams]

социјални програми

Aли који социјлани програми? У неким западноевропским земљама, које мање производе, постоје далеко већи социјални програми, па опет нису пред бакротом, тј. не троше више него што произведу.

KOje su to zemlje?  0102_laugh

Зар није Немачка у плусу? Или све земље троше више него што производе и задужују се? У том случају ми тек стварно ништа није јасно. Ако су све земље света дужне, коме су онда дужне?  319.gif

Ма и они троше као луди, мислим да је Немачка задуженија по глави становника од САД.

Све је то игра покварених политичара брате Ивице да би могли народу да обећавају брда и долине. Монетарни и банкарски систем омогућава државама да се задужују "у времену", тј. да позајмљују "од будуће производње". А кад та "будућа производња" из било ког разлога буде мања него што се "очекивало", онда одједном никоме није јасно одакле је дошла криза.

Ево укратко како то у пракси изгледа - банке имају једну изузетно важну, тј. критичну, фукцију за економију - регулишу производњу у времену. Да покушам да објасним. Рецимо да већина људи тренутно не жели да штеди, већ да зарађени новац потроши у куповини. То значи да се смањује штедња и банке имају мање "залихе" новца, а самим тим каматне стопе за кредите расту. То даље значи да ће фирмама бити скупо да инвестирају у будуће производе/услуге (избегаваће дугорочне пројекте), већ ће се концентрисати на тренутну производњу, а то је управо оно што тржиште тражи јер људи желе да купују ствари. Са друге стране, ако људи желе да свој новац сачувају (тј. потроше касније, у будућности), онда банке имају веће залихе новца и каматне стопе падају. Онда је фирмама погодно да инвестирају у дугорочне пројекте, тј. нове производе који ће бити на тржишту тек у будућности - опет, управо оно што купци желе! Видиш како тржиште лепо само себе регулише и за најсложеније ствари. Не постоји тај мозак на планети који може да предвиди да ли људима треба нови компјутер баш сада или желе да сачекају нову унапређену верзију. То каматне стопе регулишу без проблема.

Е сада, не постоји држава на свету (или бар ја нисам чуо) која нема централну банку која манипулише каматним стопама, тј. снижава их да "стимулише економију". Шта они тиме постижу? Тиме шаљу лажан сигнал предузетницима - да треба инвестирати у дугорочне пројекте - покрећу се пројекти, људи се запошљавају, изгледа као да је све супер, "златно доба". Али то је лажна слика - управо тако настају "бумови", тј. масовне погрешне инвестиције које се неминовно завршавају "бастовима", тј. кризама. Сасвим нормално - улагало се у ствари које људима заправо не требају и после неког времена то мора да пропадне. На сличан начин су изазване практично све економске кризе од Велике Депресије до данас.

[uros]

социјални програми

Aли који социјлани програми? У неким западноевропским земљама, које мање производе, постоје далеко већи социјални програми, па опет нису пред бакротом, тј. не троше више него што произведу.

KOje su to zemlje?  0102_laugh

Зар није Немачка у плусу? Или све земље троше више него што производе и задужују се? У том случају ми тек стварно ништа није јасно. Ако су све земље света дужне, коме су онда дужне?  319.gif

Наравно да су све земље света дужне, само је питање да ли су већи дужници или зајмодавци, ту је цака.

[Juan Valdez]

Ево укратко како то у пракси изгледа - банке имају једну изузетно важну, тј. критичну, фукцију за економију - регулишу производњу у времену. Да покушам да објасним. Рецимо да већина људи тренутно не жели да штеди, већ да зарађени новац потроши у куповини. То значи да се смањује штедња и банке имају мање "залихе" новца, а самим тим каматне стопе за кредите расту. То даље значи да ће фирмама бити скупо да инвестирају у будуће производе/услуге (избегаваће дугорочне пројекте), већ ће се концентрисати на тренутну производњу, а то је управо оно што тржиште тражи јер људи желе да купују ствари. Са друге стране, ако људи желе да свој новац сачувају (тј. потроше касније, у будућности), онда банке имају веће залихе новца и каматне стопе падају. Онда је фирмама погодно да инвестирају у дугорочне пројекте, тј. нове производе који ће бити на тржишту тек у будућности - опет, управо оно што купци желе! Видиш како тржиште лепо само себе регулише и за најсложеније ствари. Не постоји тај мозак на планети који може да предвиди да ли људима треба нови компјутер баш сада или желе да сачекају нову унапређену верзију. То каматне стопе регулишу без проблема.

Е сада, не постоји држава на свету (или бар ја нисам чуо) која нема централну банку која манипулише каматним стопама, тј. снижава их да "стимулише економију". Шта они тиме постижу? Тиме шаљу лажан сигнал предузетницима - да треба инвестирати у дугорочне пројекте...

А шта ако људи новац чувају у сламарицама, а не у банкама? Зар то онда није лажан сигнал да се инвестира у краткорочне пројекте?

[uros]

Узгред, ево како ја то схватам, нек ме економисти исправе ако грешим:

Узмимо пример Америке (пошто је најважнија). Амерички трежури депт одштампа обвезнице које се зову Treasury bills (T-bills). То је папир који представља државни дуг САД. Ако га на пример ти купиш онда САД теби дугује толико колико пише на билу и, што је најважније, плаћа ти камату на тај дуг. Тако све док ти не одлучиш да "уновчиш" тај дуг, то јест да га продаш назад држави или неком другом ко је заинтересован.

Теби је у интересу да купиш тај дуг зато што ти доноси "зараду" у виду исплате камате. Не знам тачно колико али сугорно више него што би добио кад би позајмио паре банци и она ти исплаћивала камату (сваки пут кад ставимо паре у банку ми банци уствари позајмљујемо паре и на тај дуг она плаћа камату).

Е сад, основна разлика, а то се нарочито вреднује у огромним трансакцијама, је та што би банка којој ти позајмиш паре могла да банкротира и да твоје паре оду у етар, или у најбољем случају да добијеш део компензације као кредитор приликом ликвидације банке. Када се ради о државама онда то "не може да се деси", то јест држава "гарантује" да ће ти вратити позајмљене паре. И управо у томе и јесте проблем, што држава није поштена као приватни предузетник који кад банкротира - банкротира, и то је то. Не, држава се бави много огавнијим стварима. Она уместо да ти каже "извини, ја сам банкротирала, поздрави се са својим парама заувек", она ти ували паре које немају вредност зато што је одштампала газилион тих пара и тиме проузроковала инфлацију. На тај начин једини који не губи је држава, а губиш и ти као зајмодавац али и целокупна нација јер неће само теби да буде уништена вредност новца, него целом народу који са целом том причом нема никакве везе.

Дакле што се тиче питања "коме дугује" одговор је свима који поседују Т-билове. Такође свима другима који су на други начин позајмили паре држави, на пример страним (или домаћим) _приватним_ банкама, или другим државама. Да би перфидност достигла врхунац, не само банкама него и милионима Амера, дакле сопствених грађана, који држе те трежурије. Нешто слично као Слобин "зајам за Србију". Једино што је код Слобе то ишло брже, било на далеко мањем нивоу, и достигло све екстреме у рекордно кратком року пре колапса (разне Језде и Дафине, хиперинфлација, празни рафови, итд.). Будући да је Америка много већа зверка, цела ствар може да потраје дуже, али то _никако_ не значи да може заувек. А што пре колапсира та прича то ће пре све (цео свет) да обасја сунце.

[Grizzly Adams]

А шта ако људи новац чувају у сламарицама, а не у банкама? Зар то онда није лажан сигнал да се инвестира у краткорочне пројекте?

То је сигнал лоповима да је време за бизнис... 4chsmu1

[Juan Valdez]

А шта ако људи новац чувају у сламарицама, а не у банкама? Зар то онда није лажан сигнал да се инвестира у краткорочне пројекте?

То је сигнал лоповима да је време за бизнис... 4chsmu1

Па није ваљда противно закону да подигнем своје паре из банке и чувам их у кешу?

[uros]

А шта ако људи новац чувају у сламарицама, а не у банкама? Зар то онда није лажан сигнал да се инвестира у краткорочне пројекте?

То је сигнал лоповима да је време за бизнис... facenew22222222

Па није ваљда противно закону да подигнем своје паре из банке и чувам их у кешу?

Није али је противно памети зато што ће инфлација да ти поједе те паре, а ако су у банци бар делимично ће то да се компензује кроз камату. У сваком случају би најбоље било да паре инвестираш. Постоји брејн-дед варијанта, а исто може да се стави у сламарицу само је мало тешко - злато. Томе цена не пада дугорочно сигурно, а брзина којом скаче је само показатељ колико је _уствари_ велика инфлација не само долара него свих других фидуцијарних валута широм света.

[Juan Valdez]

У сваком случају би најбоље било да паре инвестираш.

Проблем тебе и сличних је да никако не можете да схватите да огромној већини људи пуца она ствар за то. Зато и немате ништа против система у коме само они који стално инвестирају и увећавају богатство могу да опстану, а остали не могу чак ни код лекара.

[uros]

У сваком случају би најбоље било да паре инвестираш.

Проблем тебе и сличних је да никако не можете да схватите да огромној већини људи пуца она ствар за то. Зато и немате ништа против система у коме само они који стално инвестирају и увећавају богатство могу да опстану, а остали не могу чак ни код лекара.

Брате о чему ти причаш? Само сам ти рекао да би било биље да се у сламарицу стављају _паре_ (али праве) уместо што се подржава тоталитарна монополистичка монетарна диктатура коју држава у којој живиш спроводи над _тобом_ (као и над милионима унесрећених и убијених "аброд", али оно, далеко од очију - далеко од срца, тебе ионако "заболе"). Твој основни проблем је што изгледа да намерно навлачиш копрену преко очију и упорно нећеш да видиш огољену реалност: да је то што си рекао истина сад би ми причали голубима писмоношама и то о начинима како да дођемо до хране, какав црни хелткер.

На срећу то нема везе са истином, људи итекако инвестирају, и то "огромна већина" истих, и захваљујући томе имамо приступачну храну, технологију, научни напредак, истраживања, али не само то него и џепове из којих држава може да нам _краде_ паре (и даје богатима као Суперхик) јер у супротном не би имала шта да краде. Али нека, покрашће у једном тренутку превише па ће цела ствар да падне као кула од карата.

[Juan Valdez]

Велика већина људи ради, прими плату и с том платом живи. А само мањи број инвестира (ако под инвестицијом подразумеваш улагање пара у неки посао, са очекивањем да се умноже). И њима свака част и капа доле, али немој мене да тераш у инвестиције, јер то нити умем нити ме занима!

И ако ја примим одређену плату месечно и од тога неки проценат пореза месечно оде у здравствене и образовне фндове, од којих ће да се лече и образују и деца оних који немају, не могу да видим где је ту крађа. Крађа је ако политичар те паре узме и отпутује на Хаваје на одмор, али зато постоје закони против крађе, не треба ми слободарска идеологија, а нарочито ми не требају њене талибанске верзије. Крађа је ово што се мени десило синоћ - да ми и поред осигурања које је покупила нека приватна компанија, наплате 100$ ни за шта. То је чист лоповлук, да даље нема.

Уосталом, мани ме се више, стварно си ми преко главе. Уопште те нисам питао да ли радим против памети ако чувам паре у сламарици, нити је то твоја ствар да процењујеш. Лепо сам питао Звонка чисто формално питање: ако чувам паре у банци, банка прилагоди камате и то је сигнал инвеститорима за дугорочна улагања; Ако паре трошим, то је на крају сигнал за краткорочна улагања; Али шта ако паре чувам у сламарици (па био 100 пута против памети)? Банка види да пара нема на рачуну и погрешно мисли да их трошим, па камате прилагођава томе. Формалан одговор сам тражио, а ти се опет нашао да солиш памет. Ово би нарочито било битно код нас, где људи још увек имају навику да све финансијске ствари, укључујући и штедњу, обављају у кешу, јер и даље имају трауме од дафина и језди, а у економију се сви не разумеју да би могли тек тако да процене шта је против памети, а шта не.

[Juan Valdez]

У сваком случају би најбоље било да паре инвестираш.

Проблем тебе и сличних је да никако не можете да схватите да огромној већини људи пуца она ствар за то. Зато и немате ништа против система у коме само они који стално инвестирају и увећавају богатство могу да опстану, а остали не могу чак ни код лекара.

Брате о чему ти причаш? Само сам ти рекао да би било биље да се у сламарицу стављају _паре_ (али праве) уместо што се подржава тоталитарна монополистичка монетарна диктатура коју држава у којој живиш спроводи над _тобом_ (као и над милионима унесрећених и убијених "аброд", али оно, далеко од очију - далеко од срца, тебе ионако "заболе"). Твој основни проблем је што изгледа да намерно навлачиш копрену преко очију и упорно нећеш да видиш огољену реалност: да је то што си рекао истина сад би ми причали голубима писмоношама и то о начинима како да дођемо до хране, какав црни хелткер.

На срећу то нема везе са истином, људи итекако инвестирају, и то "огромна већина" истих, и захваљујући томе имамо приступачну храну, технологију, научни напредак, истраживања, али не само то него и џепове из којих држава може да нам _краде_ паре (и даје богатима као Суперхик) јер у супротном не би имала шта да краде. Али нека, покрашће у једном тренутку превише па ће цела ствар да падне као кула од карата.

P.S.

Treći talas predstavljali su veliki državni programi. Počevši od vremena Velike ekonomske krize, ali u znatno većoj meri tokom Drugog svetskog rata, federalna vlada ulagala je ogroman novac u istraživačke i razvojne programe, i veći deo novca je kanalisan kroz univerzitete – što je fantastičan izum i isključivo američki model. Nakon Drugog svetskog rata, Hladni rat je dodatno povećao ulaganja, tako da je do pedesetih Amerika trošila 3% svog BDP-a na istraživanje i razvoj, što znači da je na nauku trošila više od svih ostalih država sveta zajedno.

Državno finansiranje osnovnog istraživanja bilo je neverovatno produktivno. U poslednjih pedeset godina, to finansiranje je dovelo do razvoja interneta, lasera, globalnih pozicionih satelita, magnetne rezonance, sekvenciranja DNK, i stotina drugih tehnologija. Čak i kada država nije bila investitor, bila je pokretač. Jedan primer toga su poluprovodnici. Kako se beleži u studiji Breakthrough Instituta, nakon što je 1958. jedan naučnik iz firme Texas Instuments izumeo mikročip, „federalna vlada je kupovala praktično svaki proizvedeni mikročip“. To je naročito važilo za vojno vazduhoplovstvo, kojem su čipovi bili potrebni za navođenje novih projektila Minutemen II, kao i za NASU, kojoj su bili potrebni napredni čipovi za kompjutere na Saturn raketama. „NASA je kupila toliko mikročipova da su proizvođači od zarade mogli da unaprede proces proizvodnje – toliko da je cena mikročipa Apolo sa oko 1000 dolara po komadu pala na između 20 i 30 dolara za samo par godina.“

[uros]

Уф дивно, влада финансира технологију зато што јој треба да би водила ратове у Кореји и Вијетнаму. Иначе, када бисмо упоредили шта је све тржиште донело у односу на ову причу (која ми звучи крајње сумњиво, јер иако је споменуо војску наставио је да прича само о ружичастим програмима Насе) мислим да би плод тих субвенција био крајње смешан. Знамо врло добро да док се нису појавили Гејтс и Џобс са идејом персоналног компјутера да је та технологија била резервисана скоро искључиво за војску и Насу (и понеку болницу, мада бих се одмах кладио да је пропорционално то у распону 1:зилоион у односу на војску). Оног момента кад је приватник одлучио да се посвети томе урадио је више него двеста држава заједно.

А сад назад на причу о сламарици: па види, ти си поставио питање, а ја сам ти дао одговор који је масован, односно, велика већина људи ће да стави паре у банку да би колко-толко покрила трошкове које јој намеће држава кроз инфлацију и порез на доходак (који не да је чиста пљачка за разлику од донекле јасног пореза на промет - трговину). Не знам кад си задњи пут био овде али на сваком другом ћишку је банка (сувише брзо после Језди и Дафина по мени, али ето, слабо ми памтимо ствари). Откуд они одједном? Зар би били ту да нема бизниса? Дакле питање је океј као формално, али је проблем што таква ситуација не постоји у реалности, или постоји у толико малој мери да је то занемарљиво, то је све.

Али ти опет ниси видео главну поенту, а то је да када држава не би форсирала сопствени монопол над фидуциајрним валутама онда би сламарице биле скроз океј варијанта јер новац не би губио вредност, штавише добијао би вредност временом због ограничене количине руде. Једино што би било незграпно и позивница за лопове ко што рече Звонко, али бар не би био _приморан_ на банку ако већ немаш времена да се бавиш другим инвестицијама.