Милан Ћирковић о користи од науке

[Passenger]

Pratis li Ivice i dalje bravure (bivseg) miljenika na b92f?

[Aquilius Cratus]

Sumornu potvrdu opšteg antropološkog pesimizma, naročito kada su u pitanju tekovine prosvetiteljstva i ljudska racionalnost, daje činjenica da su se očekivanom trijumfalizmu domaćih fašista i kriptofašista zbog krize u Evropskoj uniji pridružili i pojedini intelektualci sa levice za koje bi se razuman čovek mogao nadati da znaju i bolje. Tako u Peščaniku od 02.12.2011. Svetlana Slapšak, gotovo identičnim rečima kao pre koji dan Slobodan Antonić u jednom od svojih neprebrojivo beskonačno mnogo medijskih nastupa, lansira tiradu protiv evropskih institucija, sa posebnim simpatijama za jednu dinastiju trogeneracijskih vladara. Ne, nije reč o Dragom Vođi, Kim Džong Ilu i njegovom ocu i sinu, kako bi neko neobavešten mogao pomisliti, već o grčkoj levičarskoj dinastiji Papandreu. Sa naročitom ljubavlju se naglašava “U odgovorno razmišljanje računam i Papandreuovu [unuk] ideju da se napravi referendum… to što je Papandreu najavio referendum, da bi ga naredni dan skinuli evropski administratori… mislim da je to jedan neverovatno lep gest… neverovatno demokratski gest.”

Rečima besmrtnog Kurta Vonegata: tako mu je to. U originalu, So it goes.

Ostavimo na stranu druge bizarnosti iz diskursa gđe Slapšak – poput uvreda prema kancelarki Merkel koje smo do sad slušali uglavnom od nerekonstruisanih radikala, odbrane štazijevih doušnika među istočnonemačkom inteligencijom, hvalospeva Grcima koji “hladnokrvno” ne daju svoju 16. platu (poslušati sjajno izlaganje Miše Brkića u Peščaniku od 25. novembra), ili Dragoljuba-Milanovića-dostojne izjave da je Velika Britanija odgovorna za probleme sa terorističko-teokratskim režimom u Teheranu, uključujući valjda i do sad neotkrivenu levičarsku verziju mita o Markalama: Britanci su sami spalili svoju ambasadu u toj nadasve demokratskoj i tolerantnoj zemlji. Slatkorečiva odbrana referenduma, koja se ovih dana poput onoga što je istaknuti sociolog Majkl Barkun u svojoj sjajnoj knjizi Kultura zaverenazvao “fuzionom paranojom”, čuje i od vlasti i od opozicije (čast izuzecima), i sa levice i sa desnice, i od Slapšakove i od Antonića/Vukadinovića, ne zaslužuje da bude nekritički prećutana. Lavina primitivnog populizma koja je ionako odavno potopila ostatke Titanikasrpske prosvetiteljske misli ima sad novi fokus: idolatriju referenduma. Da li je, dakle, održavanje referenduma lep gest i vrhunac demokratije, a njegovo neodržavanje “tehnokratska zavera” “prekoatlantskih banaka”?

Kad bi to bilo tako, moralo bi biti i da su evropski državnici koji su u praksi pokazali sklonost raspisivanju referenduma u najmanju ruku divni ljudi i istaknuti demokrati. Istorija 20. veka međutim pokazuje da su u Evropi referendumskom odlučivanju najskloniji bili… Benito Musolini i Adolf Hitler! Pored toga što nije voleo alkohol i cigarete, a voleo je životinje, firer (A.H., ne onaj novosadski) je voleo i referendume. Te ih je često i rado organizovao. Te o prisajedinjenju vekovnih ognjišta vaskolikog germanstva, te o zabadanju prsta u oko tzv. međunarodnoj zajednici, oličenoj u to doba u zloglasnom Društvu naroda, te o posebno proširenim ovlašćenjima za samog sebe. Mada demokratski zagovornici referenduma možda to ne bi očekivali, A. H. je imao fenomenalan uspeh na svim referendumima koje je raspisao. Nije silazio ispod 96%. Izlaznost je bila, rečnikom beogradskih neodžibera,maksimalnabrate. Sve u svemu model demokratije.

Tako mu je to.

Ajnštajn je odavno rekao: “Sve treba da bude najjednostavnije moguće, ali nikako jednostavnije od toga.” Ova duboka misao je domaćim demagozima, kako na levici, tako i na desnici, potpuno neprihvatljiva. Referendumom se složenost realnog života (politike, prava, kulture, strategije) veštački svodi na potpuno lažnu jednostavnost, laku za manipulaciju. Da ili ne, 0 ili 1, crno ili belo, noć ili dan, izdajnici ili domoljubi. Takav infantilni pogled na svet, “kako mali Perica zamišlja” se ne toleriše ni u jednoj ozbiljnoj sferi ljudske delatnosti – osim u politici gde se orvelovskom alhemijom transformiše u nekakav Mont Everest demokratije. Jeste li za pripajanje demilitarizovane Rajnske oblasti matici velikog nemačkog Rajha?DAAAAA! (obavezno praćeno pretećim navijačkim hučanjem) Jeste li za dolazak stranih posmatrača koji bi da vršljaju po Svetoj Srpskoj Zemlji Kosovu? NEEEEE! Jeste li za slobodnu, nezavisnu/neovisnu, bogatu, lepu i suverenu državu <popuniti po potrebi>?DAAAAA! Jeste li za izlazak velikog nemačkog Rajha iz dekadentnog, jevrejskog i antinemačkog Društva naroda? DAAAAA! Jeste li da prvo pobedi Milošević na izborima, pa da tek onda Milošević donese ustav? DAAAAA! Jeste li za Evropski Ustav koji bi proklamovao univerzalne ljudske i kulturne vrednosti, a ugrozio vaše sitne privilegije zasnovane na nacionalizmu, malograđanštini, licemerju i slabom znanju stranih jezika?NEEEEE! Jeste li za povratak mrskog kralja sklonog seksualnim nastranostima, koga je ionako vojna hunta dovoljno oblatila, pa mi ne moramo da se mnogo oko toga trudimo?NEEEEEE! Jeste li za ujedinjenje sa našom voljenom braćom u <popuniti po potrebi>?DAAAAA! Jeste li da se prljavim imigrantima dozvoli da grade svoje terorističke minarete pod maskom kulturnih prava? NEEEEE! Jeste li za 16. i 17. platu godišnje, da se ne plaća porez, da smo mi narod najstariji, kao i da se dugovi otplaćuju tek 32. u mesecu? DAAAAA!Jeste li za podizanje gasnih komora/gulaga za niže rase/neprijatelje naroda/izdajnike?DAAAAA! Ups, ova dva poslednja se doduše nisu održala; eto teškog udarca demokratiji širom poznatog svemira…

Tako mu je to.

Ima li šta prostije? Sve kao u onoj staroj, „kralja Peru o banderu, hoćemo Tita – narod se pita!” Smatrati da je populistički cirkus koji se u sredinama bez slobodnih medija, bez vladavine prava, i bez većine funkcionalno pismenih obično protura pod firmom referenduma – doista demokratija podjednako je besmisleno kao smatrati i da je demokratska odluka kongresa američke savezne države Indijane iz 1897. godine kojom se utvrđuje da je broj pi jednak 3,2. I ona je bila proceduralno besprekorno donesena. Iz nje je, čudesno ali istinito, proisticalo da je kvadratura kruga lako rešiva! Nije baš referendumski, ali je demokratski – i gle čuda, utvrdili bi analitičari, kako na levici, tako i na desnici, kako Slapšakova, tako i Antonić: opet je bilo nekih “stručnjaka” ili “tehnokrata” (u konkretnom slučaju jedan nastavnik matematike) koji su osporili ovu demokratsku odluku, pa su čak svojim antinarodnim manipulacijama uspeli da je brzo obore. Broj pi se, protiv demokratske volje legitimno izabranih narodnih predstavnika, vratio na svoju transcendentnu iracionalnu – u tehničkom smislu, ne u onom smislu u kome su iracionalni Slapšakova i Antonić – vrednost od pi = 3,14159265… Ali su neke pouke izvučene: bizarnosti slične demokratskoj odluci da je pi = 3,2 ponovo su viđene mnogo puta u prošlom i ovom veku; recimo one koje se nalaze u referendumski donetom srbijanskom Ustavu sa sve preambulom.

Da je uoči sramnog 11. avgusta 1999. godine u Srbiji bio održan referendum u povodu pomračenja Sunca, očigledno je da bi se velika većina biračkog tela izjasnila protiv ovog nebeskog fenomena. Verovatno bi pala i njegova ustavna zabrana. Možda bi većina bila i veća od one koja se samo koju godinu ranije onako gromopucatelno izjasnila protiv međunarodnih posmatračkih misija na Kosovu. Baš sam se tu skoro sa prijateljem prisetio kako smo tih dana jednu predivnu prirodnu pojavu kao što je totalno pomračenje Sunca koju su ljudi posmatrali hiljadama godina, bukvalno od Talesa iz Mileta (koji, iako Grk, nije štrajkovao zbog male 16. plate), uspeli da pretvorimo u medijsko-propagandni eksperiment u ispiranju mozga i masovnoj histeriji. Zaključili smo da je isti populistički obrazac magijskog i anti-racionalnog koji se sadržao u tada u medijima beskonačno ponavljanoj mantri kako jepomračenje opasno po zdravlje ljudi danas prisutan u mantri Kosovo je Srbija. Slušajući diskurs samozvanih branilaca demokratije i 16. plate od “zlih” evropskih tehnokrata, američkih imperijalista i ostatka halucinantnih ala i bauka, ne mogu se oteti utisku da u potpuno istu kategoriju spada paranoična mantra kapitalizam je u krizi.

A tajna zagovornika suludih socijalnih eksperimenata koji bi, kao bajagi, trebalo da zamene liberalni kapitalizam je veoma jednostavna, gotovo u Ajnštajnovom smislu: nakon klanice 5 dolazi klanica 6. Ta jednostavna istina se, naravno, krije kroz promovisanje teorija zavere i licemernu brigu za evropsku sirotinju.

Tako mu je to.

http://pescanik.net/2011/12/referendumsko-ludilo-broj-pi-i-klanica-5/

[angst]

Не знам. Немам ништа против Ћирка, али углавном се не слажем са његовим ставовима...

[Aquilius Cratus]

Не знам. Немам ништа против Ћирка, али углавном се не слажем са његовим ставовима...

Dobro to je i prirodno ljudima koji misle da se razmimolilaze nekad po pojedinim a nekad po vecini pitanja

ali to nije bas sad neka teama. Nego da li zameras nesto ovom tekstu konkretno (samo da nije Godvinov zakon ili tako nesto)?

Znas da smo veoma cesto mogli cuti od kreacionista i ostalih antinaucnih likova da sve treba na referendum

jer "narod" najbolje zna i ostale populisticke gluposti.

[angst]

Dobro to je i prirodno ljudima koji misle da se razmimolilaze nekad po pojedinim a nekad po vecini pitanja ali to nije bas sad neka teama. Nego da li zameras nesto ovom tekstu konkretno (samo da nije Godvinov zakon ili tako nesto)?

Znas da smo veoma cesto mogli cuti od kreacionista i ostalih antinaucnih likova da sve treba na referendum jer "narod" najbolje zna i ostale populisticke gluposti.

Немам никаквих замерки...

[Juan Valdez]

Не знам. Немам ништа против Ћирка, али углавном се не слажем са његовим ставовима...

Ја се не слажем са једно 20% његових политичких ставова, а његов речник на форуму ми се гади. Поред тога, чини ми се да је малко збуњен с времена на време када говори о томе шта јесте, а шта није либерализам итд. Лик обожава Америку и њену културу, а мени иста једно 80% иде на живце. Али када је у питању наука, ту растура. Свеж ваздух у једној свеопштој мочваретини. Није уопште толико битно колико је у праву, али начин на који прилази темама је фантастичан. Пре свега инспиративан. С времена на време је можда контроверзан, али на позитиван начин.

[angst]

Али када је у питању наука, ту растура. Свеж ваздух у једној свеопштој мочваретини. Није уопште толико битно колико је у праву, али начин на који прилази темама је фантастичан. Пре свега инспиративан. С времена на време је можда контроверзан, али на позитиван начин.

Да, ретко посвећен човек.

[Аурор]

Znas da smo veoma cesto mogli cuti od kreacionista i ostalih antinaucnih likova da sve treba na referendum jer "narod" najbolje zna i ostale populisticke gluposti.

Po pitanju toga šta treba da bude u udžbenicima narod ne zna najbolje, tu smeju ehnokratske

fraze, za ostale stvari je to manje-više opasno.

A koji su Ćirkovićevi politički stavovi?

Zašto ih naučnik ima uopšte?

I otkud se dopisivao sa Predragom Stojadinovićem?

[Juan Valdez]

A koji su Ćirkovićevi politički stavovi?

Либерал (изјашњава се да је између минархисте и десног анархисте). Мада то није проблем, већ начин на који износи ставове. Уме да извређа само тако. Често је у праву, али често баш претера. И она пљувачина грађана Србије због Ђоковића му баш и није требала, али добро...

Zašto ih naučnik ima uopšte?

Од кад је политика забрањена за одређене професије?

[Аурор]

Од кад је политика забрањена за одређене професије?

Nije zabranjena.

Nije mi to, nego kad misle ako su doktori teoretske fizike ili nečeg drugog, da su po defaultu eksperti za ama baš svako pitanje. I onda idu okolo i prosvetljuju neuki narod i govore svima kako da žive, pod premisom da oni znaju bolje.

A meni tu proradi živac.

[Аурор]

A i glupo je nekako da se naučnik ili sportista bavi politikom.

[Млађони]

Nije mi to, nego kad misle ako su doktori teoretske fizike ili nečeg drugog, da su po defaultu eksperti za ama baš svako pitanje. I onda idu okolo i prosvetljuju neuki narod i govore svima kako da žive, pod premisom da oni znaju bolje.

Ма јок нико то не мисли. Али су такви углавном интелигентни људи па имају занимљиве ставове.

Мада има и таквих. Ја сам тај и тај па ме зато слушај. Што би ти реко ад хоминем.

[Млађони]

A i glupo je nekako da se naučnik ili sportista bavi politikom.

Јеремић је ваљда физичар бтв.

[Аурор]

Јеремић је ваљда физичар бтв.

Jeremić je političar koji je studirao fiziku.

[Juan Valdez]

Nije mi to, nego kad misle ako su doktori teoretske fizike ili nečeg drugog, da su po defaultu eksperti za ama baš svako pitanje. I onda idu okolo i prosvetljuju neuki narod i govore svima kako da žive, pod premisom da oni znaju bolje.

A meni tu proradi živac.

Е баш то ми смета код њега. И не само што има премису да зна боље (то може да буде и добро, ако човек није фанатичан), него што просвећује са невероватно ароганте висине и третира људе буквално као стоку. Једно је бити против популизма, а сасвим је друго константно пљувати по целом народу. Уосталом, сасвим сам сигуран да он дневно користи услуге бар неколико људи из реда те ”стоке” и да без њих не би могао да преживи.