Поезија

[Снежана]

 СТРОФЕ У НОЋИ

 

Пролазност

У ноћи зли су вјетрови,
у ноћи, кад молитве гасну,
тад страхом зелених језера
испуни душу ми страсну

мисô. – Тако се јавља она,
злокобна стара у ноћ касну
и кроз њу сваки тужно види:
смрт своју бијелу и безгласну.

Трагедије

У ноћи је граду с бедема
жалобна труба затрубила,
у ноћи су гријеси пјевали,
ноћ је своје гријехе љубила;

душецима крв је планула,
- ноћ је своје гријехе љубила –
тад су звијезде потамњеле:
јунака је жена убила.

 

Иво Андрић

 

[Дуња]

 

“Hope” is the thing with feathers - 
That perches in the soul - 
And sings the tune without the words - 
And never stops - at all - 

And sweetest - in the Gale - is heard - 
And sore must be the storm - 
That could abash the little Bird 
That kept so many warm - 

I’ve heard it in the chillest land - 
And on the strangest Sea - 
Yet - never - in Extremity, 
It asked a crumb - of me.
                                          Emily Dickinson

[gavrosaurus]

Не одлази тихо у ту благу ноћ

 

Не одлази тихо у ту благу ноћ,
Гори и бунца старост на крају дана.
Жести се, бесни, док светлост се гаси!

Иако мудри схватише: тама је праведна,
Јер речима муњу нису разгранали, ипак –
Не одлазе тихо у ту благу ноћ.

Добри последњим наричу дрхтајем
Над крхким делима у зеленој ували:
Жесте се, бесне, док светлост се гаси.

Дивљаци сунце лове, опевају му лет.
Кад касно сазнају да су га ражалостили,
Не одлазе тихо у ту благу ноћ.

Трезвени пред смрт, сумрачним погледом
Виде: и слепчеве очи горе и радују се,
Па се жесте, бесне, док светлост се гаси.

А ти мој оче, у тужним висинама горе:
Куни ме, благослови, тим горким сузама!
Не одлази тихо у ту благу ноћ!
Жести се, бесни, док светлост се гаси!

Дилан Томас

[Снежана]

***

О, ви очи – ви свемоћне очи!
Не гледајте хладно тако –
Не гледајте мене тако,
Јер ваш хладни поглед пропашћу ми прети!
О, не гледајте ме, од тог' ћу умрети,
Од тог' ћу умрети.

А ипак, да – гледајте, ви свемоћне очи,
И убијте мене
И убијте мене!
А после – насмејте ми се очи –
То ће ми живот дати,
И тад из мртвих ћу поново жив устати
Поново жив устати.

Шандор Петефи

[Снежана]

ROĐENIMA POSLE NAS

1.
Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća,
Biću izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!
Ali kako da jedem i pijem
Kad ono što pojedem otimam gladnome,
A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?
A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.
U starostavnim knjigama piše šta je mudro:
Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek
Proživeti bez straha.
Održati se i bez nasilja,
Zlo uzvraćati dobrim,
Svje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –
Smatra se mudrim.
Ja sve to ne mgu:
Zaista, živim u mračno vreme! 

Bertold Breht

[Снежана]

 РАСТАНАК

 

Тешко је седети и слушати,
а не чути ништа
и не отићи.
Тешко је чути и отићи,
а све без речи.
Тешке су речи
кад си отишао а не знаш куд.
Тешко је питати куд
кад си чуо а не знаш зашто.
Тешко је питати зашто
када треба отићи
у себе,
из себе
или куд?

 

Славко Вукосављевић

[JESSY]

[JESSY]

Ljubavna pesma

Kako da dušu sputam, da se tvoje

ne takne? Kako mimo tebe njom

da grlim druge stvari i daljine?

Ah, rado bih da sklonim je na koje

zaboravljeno mesto usred tmine,

u neki strani, tuđi kutak, u kom

neće je tvoje njihati dubine.

Ali ipak, sve što dodirne nas dvoje

kao gudalo nas neko spaja, koje

iz dveju struna jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?

I koji ovo svirač drži nas?

O, pesmo slatka.

Rajner Marija Rilke

[Adelaida]

Sto se mene tice...cista poezija....

 

Nedostaje mi nasa ljubav- Djordje Balasevic

 

 

 

Na jastuku bdim na ponocnoj strazi 
kao stari posustali ratnik
kom svaki put od riznice neba 
jedva zapadne mesecev zlatnik
pod oklopom drhti kosuta plaha 
vecno gonjena tamnim obrisima straha
koja strepi i od mirnih obronaka sna

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje se zivot kruni uzalud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme ne voli heroje
i da je svaki hram ukaljalo
al' meni, eto, nista sem nas 
dvoje nije valjalo

Kad potrazim put u srediste sebe
staze bivaju tesnje i tesnje
i skrijem se u zaklon tvog uha 
kao mindjusa od duple tresnje
al' uspevam da jos jednom odolim 
da prosapucem da te nocas ruski volim
sto su reci, kremen sto se izlize 
kad tad

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
a bez nje ovaj kurjak menja cud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme svemu menja boje
i da je silan sjaj pomracilo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje 
nije znacilo

Ponekad jos u moj filcani sesir 
spustis osmeh ko carobni cekin
i tad sam svoj
jer ma kako me zvali 
ja sam samo tvoj licni harlekin
ponekad jos suza razmaze tintu 
i ko domina padne zid u lavirintu
tako prosto, ponekad jos 
stignemo do nas

Nedostaje mi nasa ljubav, mila
bez nje uz moje vene puze stud
nedostajes mi ti, kakva si bila
nedostajem i ja, onako lud
ja znam da vreme uvek uzme svoje 
i ne znam sto bi nas postedelo
al' meni, eto, nista sem nas dvoje 
nije vredelo

[Дуња]

malena banjska

krenula sam u mitrovicu ibarskom magistralom
tamo su čučavci i traktori i drveće otežalo od voća
i devojčice sa golim pupkovima
stigla sam do kosova odakle je moja majka i
njena majka
i sestra mi se tamo rodila a doktor je bio pijan
videla sam američke vojnike
a jedan je nosio
bifokalne naočari
dosta su mali možda neke veće šalju na
druga mesta
svuda su visele zastave
meni to ne znači zastava je zastava
u vojsku nisam išla a nisam ni sposobna
i velika sam kukavica i lažem kad zinem
a trava je bila toliko zelena da ubada
i nebo je bilo tako blizu da uspava
sladak san na pustom polju
i šta će tu ti vojnici naoružani do zuba
i onda sam videla znak sa desne strane
na njemu je pisalo banjska
i tu me je stigla i baba i majka i sestra i zemlja
i groblje i ibar voda i tu me je stiglo
i neće da pusti
i nikad neće da pusti jer sam se setila
usred noći bi se setila
i nikad neću da zaboravim banjsku
zato što
neko beše strahinjiću bane
beše bane u malenoj
banjskoj

(Ne znam ime pesnikinje)

[Dijasporka]

Не одлази тихо у ту благу ноћ

 

Не одлази тихо у ту благу ноћ,

Гори и бунца старост на крају дана.

Жести се, бесни, док светлост се гаси!

Иако мудри схватише: тама је праведна,

Јер речима муњу нису разгранали, ипак –

Не одлазе тихо у ту благу ноћ.

Добри последњим наричу дрхтајем

Над крхким делима у зеленој ували:

Жесте се, бесне, док светлост се гаси.

Дивљаци сунце лове, опевају му лет.

Кад касно сазнају да су га ражалостили,

Не одлазе тихо у ту благу ноћ.

Трезвени пред смрт, сумрачним погледом

Виде: и слепчеве очи горе и радују се,

Па се жесте, бесне, док светлост се гаси.

А ти мој оче, у тужним висинама горе:

Куни ме, благослови, тим горким сузама!

Не одлази тихо у ту благу ноћ!

Жести се, бесни, док светлост се гаси!

Дилан Томас

To bese iz onog filma

[Снежана]

OSEĆANJE BUDUĆNOSTI

 

Sudiće nam budući ljudi.
Kao što pravi sin oca voleti ne sme.
Vec vidim sudiju, nasmešen, pravično sudi,
bez milosti našu javu, naše pesme.

Loveći nove magnete i rude
sudiće svetlosti kroz koju hodimo.
Divni naslednici, strogo će da sude -
osudiće nas da se ponovo rodimo.

***

Sad više nema tame u koju nisam sišao po
svoje zlato.
Nag i siromašan padam u provaliju.
Sve poznato i drago trampih za nepoznato
unapred slaveći svoju pogibiju.

Zidaru je lako: kad mu je teško kuće zida.
Lekaru je lakše: kad je bolestan ljude leči.
Meni je najteže ljubavi moja čista -
mene u jatima napuštaju reči.

Brana Petrović

[Anika]

Mala prosjakinja

 

 

Plače cura pored dveri što u sjajne vode dvore,

u dvorima ko srebro smijeh se čuje, pjesme ore.

 

Plače cura i mrzne se od jesenje hladne bure,

i ozeblom rukom briše suze što joj licem cure.

 

Sa suzama ona samo tvrdu koru kruha prosi,

od stida i uzbuđenja glas joj molbu jedva nosi.

 

Al od buke pirovanja ne čuje se njena želja,

i curica stoji, plače pored smijeha i veselja.

 

(Jesenjin)

[Дуња]

Sreo sam te tih dana

kad me nije volela ni sopstvena kosa

U dane lose frizure

Hrupila si kao ceta komandosa

Postao sam slep od tolikih lampi

iz kojih si me svetloscu gadjala

Rasejanost koja me je sebi priblizila

najednom mi se zgadila

Resio sam tada da se uobrocim

Razmisljao sam o tome na klizavom sedistu

Ikarbusove mamutske masine

Umalo ne skliznuh u nista

na mestu gde ga onaj koji ga drzi pod papucicom

u naselje svije

kao kap niz cevcicu infuzije

[Anika]

Neka me ne bude

Neka me ne bude kad budem prestao da volim
jer tada od mene ne bi ostalo ništa
- možda samo ugarak neki goli
od čitavog ovog velikog ognjišta.

 

Vitomir Nikolic