Поезија

[ines]

 ...e da, po ovoj pesmi dobih ime...moja mama nije mogle odoleti ovom šarmeru  

[Trifke]

[Дуња]

BIO JEDNOM JEDAN VUK

Bio jednom jedan vuk
I bio je zbilja dobar
Miran kao mrtvi muk
Pitom kao neki sobar

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Imao je divne želje
Divno srce u grudima
Želeo je prijatelje
Među psima i ljudima

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Voleo je čak i ovce
Pa i one jarce muške
Nije znao ni za lovce
Ni za zamke ni za puške

Za to niko nije znao
Mislili su da je zao

Pošao je da im kaže
Da ne može tako više
Videše ga neke straže
Opališe i ubiše

Nikom nije bilo žao
Mislili su da je zao

[Јелина]

@@Дуња, потпиши Ршума, заслужује човек

[Дуња]

Потпиши Ршума, заслужује човек

 

Извини Ршуме, извини Јело. 

[Јелина]

@@Дуња, нема сад извини, него да нађеш још једну његову, а теби омиљену

[Дуња]

 

 

нема сад извини, него да нађеш још једну његову, а теби омиљену

 

Уцена > револт. :koka10:

Али ево деликатеса (у прози, додуше):

 

ЗАШТО САМ СЕ ОЖЕНИО?

Можда овде није место... не знам... али ја вас молим, другови, ако можете, или ви или неко други, да ми макар неко одговори на једино питање мог живота: Зашто сам се ја оженио? Ето, ја бих само то хтео да знам. Томе не могу да се начудим, и зато питам вас - Зашто сам се ја оженио!? То ме питање из дана у дан све више тишти, а не бих хтео да се разводим док не чујем неко меродавно мишљење! Можда неко и зна. Ја не знам! Мислио сам о томе, али одговора не налазим. И све што више мислим, све ми је мање јасно. Оженио сам се, то знам, али зашто - то изгледа никад нећу сазнати! Жена ми је добра, није лоша, и ја се не жалим на њу. Ја се само питам, и питам, и не знам да ли ћу икад добити одговор: Зашто сам се ја оженио? Други сигурно знају зашто су се оженили. Не бих могао веровати да то нико не зна. Да баш нико не зна зашто се оженио... Ал' ето баш ја, баш је са мном испало тако да ја не знам. То је чудо једно! Човек за много мање ствари зна да одговори - зашто је урадио и зашто није урадио... А, ето, ја не знам тако важну ствар: не знам - зашто сам се оженио? Убијте ме, али не знам! И то ме једе, и то ми не да мира, и ја другом збогтога не дам мира. И тако... Ја краја томе не видим! Питао сам моју мајку, она не зна. Добро. Питао сам жену, она каже: то би ти сам морао знати, зашто си се оженио. Само ти и нико други! Знам да бих ја морао знати, ал' шта вреди кад не знам? И зато, молим вас, другови, ако неко случајно зна, да ми каже. Волео бих да то сазнам, па да се смирим, јер ја немам неке друге примедбе и питања. Ништа ми друго не морате објашњавати. Само ми објасните, ако можете - зашто сам се ја оженио? Ето, само толико, ако би то било могуће... Ја најлепше молим, да ми се само то објасни: „ЗАШТО САМ СЕ ЈА ОЖЕНИО?" и ништа више.

СКОРО ЈЕ ИМАЛА ЈЕДАН КИКС

Видите... Моја жена имала је свог дечка, пре него што се удала за мене. Тако, једног доста финог младог студента. Ми смо се узели, али су наше обавезе према том младићу остале... Ми га нисмо могли тек тако оставити на улици. Он је чак, у прво време, и становао са нама, док се поново није некако снашао. Е, видите, ја мислим да је то у реду. Да је то фер однос! И моје жене према бившем дечку, па и мене, према обавезама своје жене. Ја тако гледам на те ствари. И мислим да је то предуслов за једну трајнију везу. Моја жена сад има поверења у мене, а то је најважније. Видите, она је ту скоро имала један кикс... Поверовала је једном човеку више него што је смела... је л' те... и то јој се осветило. Добила је шамар од њега. Ја сам, разуме се, одмах интервенисао. Недопустиво је да се мушкарац тако понаша према једној жени. Према мојој поготову. Ја то никоме нећу дозволити! Видите, ја сам се од своје жене наслушао таквих прича о мушкарцима... невероватно! Да ми она то није причала, ја не бих поверовао. Ту скоро повезао је један пролазник колима. Не далеко, до Космаја. И држао је цео дан у шуми, само са неким сендвичима... Било му је тешко или много да је негде поведе на ручак. Жена се вратила огорчена! Јер то није човек за кога би се могло рећи да нема пара или домаћег васпитања. Рекао сам жени да га се убудуће клони. Просто, да себе поново не увлачи у сличне неприлике. Мора мало мислити о здрављу и свом достојанству. Чудни су мушкарци, заиста. Видите, она је два пуна месеца неговала једног мог друга... Нешто са њим није било у реду, не знам прецизно шта. Тек, она је одлазила рано ујутро, а враћала се увече. Могу да вам кажем да је за та два месеца ослабила више од три килограма. За сву ту њену бригу и негу он јој је поклонио своју фогографију. Заиста, цинично?

ЗАТЕКАО САМ НЕКОГ ЛОПОВА И БАРАБУ У МОМ КРЕВЕТУ

Видите ову белегу овде? Она има своју причу... њу сам зарадио поштено и за њу не правим питање. Затекао ме муж са његовом женом и, шта ће, морао је... Распали ме кваком! Откине здраву кваку и оплете ме поштено. А ја, к'о сваки лопов, кроз прозор, па магла! После се ја оженим са том истом женом. Муж је остави а ја се оженим. Вратим се у ту исту кућу, ал' сад и ја поштено, к'о сваки муж... Поправим ону кваку, метнем моје име и презиме на врата... к'о човек. И почнем да живим људски. Да једем када 'оћу и шта 'оћу... Да гледам телевизију... Све нормално... И богами, живео сам тако... ухватим, једно пола године; Обучем се. наједем се, све онако како припада. И по пропису! И, тако, кажем, све би лепо једно шест месеци... А онда се све окрену наглавачке! Вратим се ја, једне ноћи, изненада изатекнем туђег мужа у мојој кући са мојом женом. Седе њих двоје и вечерају. И мени се нешто смрче, па и ја кренем да одвалим ону кваку, ал' не могу! Ознојене ми руке па неће! И док се ја тако рвем са том кваком, онај потегне кашику за супу... и мене - овде! Посред главе! Не могу сад да вам показујем, али лепо се види белега. Нека бараба! Зна да је лопов, и зна да то није поштено, и уместо да заглави кроз прозор, он мене, рођеног и законског мужа, кашиком!? Ја се ту стровалим у несвестицу... и освестим се тако у амбуланти. Превију ме, пусте ме, и ја где ћу него у своју кућу. Ал' оћеш! Кад дођем пред врата а оно - друго име, други кључ! Значи други, односно трећи човек! И ја ту извисим, онолико! И зашто вам ја сад то причам? Не знам ни сам... Од оне кашике остале ми последице. Мало, мало, па се изгубим. А, ово сам хтео да вам кажем... Слушајте... Женско је женско... То је питомо чељаде... Оно може и хоће да живи са сваким... Ето, и та јадна жена. Имала је првог мужа..; и све у реду... ал' тад се ја појавио! Добро, она пристане... могу и ја да јој будем муж. И таман пристане на мене, окачи се онај трећи... То је већ много и излишно... ал', ето, жена је, не прави питање, хоће да живи и са тим трећим. Хоће, али ми већ једном треба да се запитамо, какав ће утисак она да стекне о мушкарцима? То је то?

ЗАКАЧИ СЕ ЗА МЕНЕ НЕКА ТЕТКА ИЗ ЖЕТЕПЕ-а

Молим вас... обратите пажњу! Ово први пут износим... 1964. године, августа, мене Социјално пошаље у Врњце... Да се мало одморим и да се лечим... Једва сам дошао на ред. И добро... Покупим се ја и одем. Немам појма, не знам шта ме тамо чека. Првог дана - ништа, другог дана - ништа, ал' трећег дана, само да вам причам... Трећег дана закачи се за мене нека тетка... Тако, мојих година, само крупна, јака, јача од мене, из ЖЕТЕПЕ-а Београд. Као, и она болесна... али онако... прилично једра и веселе нарави. Ја је избегавам, није ми ни до чега, дошао сам да се лечим, ал' видим она инсистира. Да јој правим друштво, да ручамо заједно, да идемо на извор... Ја се извлачим, колико могу... ал' како ћеш? Мала је бања: мало, мало, па или ја натрапам на њу или она на мене. Не вреди! И добро, мислим се ја, нема везе. Важно је да редовно пијем воду и да се излечим, ако могу. То ми је најважније. Кад, једног дана, ево ње код мене у собу... Шта ће бити? Упао јој трун у око, па ако имам чисту марамицу да јој помогнем. Ја се ту мало тргнем, ал' још сам наиван... Ништа не претпостављам. Имао сам чисту марамицу, извадим јој трун... и мислим то је све. Још увек ништа не слутим. Ал' 'оћеш! Она ме гледа оним влажним очима и само трепће... И таман ја да устанем и да вратим марамицу у кофер, кад ме она ухвати за руку: „Кажи, срећо, како да ти се одужим!" Ау! Тек ту ја схватим колико је сати! Покушам да извучем руку, ал' она не пушта! Готово! Госпођо, завапим ја, могу да вам покажем дијагнозу... болестан сам... немојте, молим вас, није ми ни до чега... немојте да грешите душу... ја вам нисам дао никаквог повода... мене је овде послало Социјално... Ал' не вреди! Она се све више примиче, голица ме, нагиње се на мене да ме пољуби. Ја трзам руку, трзам, ал' не могу да се ишчупам. И опет почнем да је преклињем. Госпођо, ја то не желим, ја то не желим. Мени је лекар забранио за извесно време... док пијем воду. Ал' не вреди! Она не слуша шта ја говорим, него се онако велика и јака баци на мене, поклопи ме... ја почех да се копрцам као корњача испод оног њеног оклопа... Борио сам се колико сам могао и док сам могао... и на крају попустим, предам се, шта ћу? И тако сам ја, може се рећи - силован, у својој 42. години... Борио сам се, на сваки начин, да не преварим своју жену, али, видите и сами, нисам могао... Да ли то, у извесним случајевима, може да се одобри или не - то ви одлучите!

ПРОВЕО САМ НОЋ У ШИФОЊЕРУ

Погледајте ме добро! Ја сам целу једну ноћ провео у шифоњеру! Јесте! Од десет увече до седам изјутра! Девет сати на ногама, потпуно го, у оном мраку у нафталину! Да сам само једном кинуо - данас више не бих био међу живима! Но, ипак, све се срећно завршило... Изашао сам жив из шифоњера. Наравно, са једним драгоценим искуством и много неких и веома значајних мисли. У овој лудој глави... Видите, кад данас о томе размишљам, проветрен од нафталина и ослобођен страха... како да вам кажем... све се указује у једном новом светлу. Погледајте... Било нас је троје. Она, њен муж и ја у шифоњеру. Коме је било најтеже? Мужу? Не, он ништа није знао! Мени? Не, ни мени... Слушајте, па ја сам ипак побегао... ја сам се сакрио! ОНА, она је поднела све страхоте те дуге, дуге ноћи! Молим вас, покушајте да замислите ту стравичну ситуацију: муж се, после дугог путовања, изненада вратио кући, жељан нежности... А она, која треба и мора да му пружи ту нежност, она зна да сам ја ту, у шифоњеру, да слушам и чујем сваку реч и сваки шум! Она је, дакле, ту језиву ноћ морала провести са два мушкарца... трудећи се да ниједног не увреди, да буде подједнако нежна и пажљива и према једном и према другом!? То је био подвиг и она га је успешно извела! Са вештином, достојном сваког дивљења! Она је мужу поклонила... оно што је морала, док је мени посветила све своје мисли и сав текст! Једино што је мени, у тој ситуацији, могла да пружи... Све што је говорила мужу - говорила је гласно, викала је - да ја у шифоњеру чујем. Она је говорила мени, ја то добро знам, схватио сам - а њен муж је одговарао уместо мене. Будијак! Издржи још мало! Издржи! Чујеш ли ме, ја сам твоја! Чујем! Муж је одговарао гласно, а ја сам шапутао у шифоњеру: „Јак сам... Издржаћу... Чујем те, ти си моја!" О, како сам је разумео и волео... Како сам био пун поштовања и дивљења према таквој њеној жртви!... И данас, сада, ово износим искључиво као свој мали прилог, свој комплимент овој жени и жени уопште... Хвала вам!

ФЛЕКА ОД ЖЕНСКИХ СУЗА

Намерно сам дошао у овом сакоу. Кажем „намерно" јер бих желео нешто да докажем... А овај сако ће ми послужити као доказ. То је флека мало необична, не мало, него прилично необична... Била је, најпре, мала, једва видљива, а затим је расла, ширила се и тренутно има овај обим. Плашим се да ће кроз месец, или два, бити знатно пространија. Вас сигурно занима о чему се ради? Слажем се... то и јесте изузетно занимљиво, зато ме слушајте пажљиво: Ово је флека од женских суза! Да, од оних крупних и горких суза, које су те јадне и несрећне жене пролиле на мом рамену! Оне већ месецима, могу слободно рећи и годинама, јецају и плачу... тражећи и не налазећи утехе. О чему се заправо ради? Видите, ја нисам ожењен... Ето, просто, нисам се женио. Вероватно из страха од те велике одговорности. Мислећи најлепше о браку, ја се баш зато нисам усудио у њега ући. То није никаква срећа! Напротив! Али, мислим да је баш поштено! Јер, погледајмо даље... вратимо се поново на флеку! Знате ли чијих је суза највише, да тако кажем, у овом језеру туге и бола? Удатих жена! Да, да, добро сте чули - удатих жена! Оне су најчешће долазиле на ово раме, на овај зид плача... ту су, немоћне и слабе, грцале и гушиле се у сузама! А зашто? Запитајмо се, најзад, зашто? Ех, другови, другови! Уместо што је ја носим на рамену, ви бисте ову флеку морали носити на својој савести! Да! Ова флека је тешка оптужба против мужева! Ваше жене су незадовољне и несрећне, другови! И уместо да се смеју и мазе на вашем рамену, оне долазе да плачу на мом! Молим вас? Погледајте! Ако ја лажем, не лаже флека!

 

Д. Радовић, Женски разговори (Мушки разговори)

[Дуња]

Ево и нас:   

 

Ja nikada ne zavirujem u dzepove svoga muza

Znate šta... Ja to moram odmah da vam kažem. Ja nikad
ne zavirujem u džepove svoga muža. Nikad! Ja to smatram
poniženjem za  ženu. Ne, hvala!  Ja  se  tim stvarima nikad
necu baviti. To su stvari u koje jedna prava žena, sa dosto-
janstvom, ne bi smela da dira. Ja se unapred grozim od toga
što bi sve moglo da se nadje u džepu jednog muškarca.
Po mom mišljenju, žena ne bi smela da se spusti na taj
nivo. Mi  naše muževe  nikad  dovoljno  ne  poznajemo...  Ja
mislim da je tako. Mi ih ipak ne poznajemo... Da li cemo ih
bolje upoznati ako im zavirujemo u džepove? - to je pitanje.
Uostalom, ja i ne želim da baš sve saznam o svom mužu.
Meni to nije potrebno... Zašto?
Mogu da vam navedem samo jedan primer:
Moj  muž  je  jednom  hteo  da  mi  pokaže  rendgenski
snimak pluca - nešto su sumnjali, pa su mu snimali pluca.
I on je hteo da mi pokaže taj snimak, valjda da se pohva-
li  ili da me uteši da nema ništa na plucima. Me&utim,  ja
sam  odbila,  nisam  htela  da  gledam. To  je,  recimo,  stvar
koja me kod mog muža uopšte ne interesuje. A tako je i sa
džepovima...

Ispala sam glupa
Ja sam, u pocetku, radila takve stvari. Kontrolisala sam
svog muža. Me$utim, ili ja to ne umem da radim ili nemam
srece, tako da nikad nisam znala da li sam ga uhvatila ili
nisam. Jer kad god ja mislim da sam ga u necemu uhvatila
on mi posle sve objasni... i ja ispadnem glupa, i još posle
moram da mu se izvinjavam. I zato još više izbegavam da
ga kontrolišem. Jednom sam ga zatekla kako se sa nekom
komšinicom ljubi u liftu. On mi posle objasni da je to bila
opklada.
Drugi put sam mu u džepu našla fotografiju neke žene,
sa plaže, u kupacem kostimu. Ja ga pitam šta je to, a on
mi kaže da je to jedno žensko $ubre i da je baš poneo tu
fotografiju da mi je pokaže... Da vidim ženu koja je napustila
nekog njegovog najboljeg druga.
I uvek tako. Ja ga uhvatim ili mislim da sam ga uhvatila,
a on mi objasni da sam u zabludi.
A pošto žena nikada ne može da zna da li je nešto istina
- ili nije - ja sam rešila da izbegavam takve stvari. Lakše
mi je tako.

Moj kofer je spreman
Ako mene pitate,  ja  sam za opreznost, za preventivu.
Sa muževima se nikad ne zna... Žena mora svakog trenut-
ka da bude  spremna na  sve. Za  svaki  slucaj. Zato  ja  stal-
no  držim  u  predsoblju  spakovan  kofer  sa mojim  stvari-
ma. Ono što mi je najpotrebnije, to držim u koferu. I moj
muž to zna. Ako se nešto dogodi, ako me izda ili izneveri ja
uzimam kofer i odlazim.
S vremena na vreme promenim stvari u koferu, operem
ih, ispeglam, provetrim - pa opet u kofer! Taj mi kofer stoji
kao  onaj  pesak  za  gašenje  požara... Ako ne  bude  požara,
molim!  Necemo  upotrebiti  pesak.  I  da  vidite,  moj  muž
malo cvikuje od tog kofera. Možda bi nekad nešto i poku-
šao, ali ga taj kofer i isprati i doceka. Ne može a da ne misli
na njega. To ga, razumljivo, nervira i iks puta me je molio
da sklonim kofer da ga više ne nerviram, ali ja necu! Samo
tako mogu da te sacuvam, ako se nerviraš. A kad prestaneš
da se nerviraš, sve je gotovo. Ako te uhvatim, ako ti na$em
karte  u džepu,  ja  tog  trenutka odlazim i nikad  se više ne
vracam.
Prema tome, možemo da se volimo, i sve normalno, ali
kofer ima da stoji tamo gde sam ga ostavila.

Ne znam sta da mislim
Znate kako je... Svako ima svoje mišljenje o tom pita-
nju. Ja sa mojim mužem imam drukciji dogovor, jer druk-
cije ne vredi...
Ovo  je  kuca,  ovo  su  tvoje  obaveze  u  kuci,  ovo  ti  je
radno vreme.  I molim... Ako  redovno  ispunjavaš obaveze
prema kuci - ne interesuje me više ništa. Imaš svoje slobod-
no vreme, slobodan si covek, možeš da radiš šta voliš. Je l’
tako?  I nemoj samo da zamišljaš da me varaš  i da  izigra-
vaš neke  tajne  i misterije. Prosto, ne zanima me ni  s kim
si bio ni šta si radio... Ako si redovan u kuci, ako ispunja-
vaš obaveze kao muž i domacin - neka ti je alal. Je l’ tako?
Jer, mi njih da kontrolišemo to je nemoguce - da ih ispitu-
jemo a oni da nas lažu... i to je ispod dostojanstva. Ima ova
drugarica pravo.
Eto, ja sam tako sredila tu stvar i ne mogu da se požalim.
Prema  tome,  ako mene  pitate  -  šta  ja mislim  o  tim
kartama za bioskop? - Ja prosto ne znam šta da mislim, jer
mene to konkretno ne interesuje.

Ako on da gol - ja odmah izjednacim
Bože moj... Moj muž  zna da  sam ja uvek  u  stanju da
mu  se  revanširam. Dvostruko  i  trostruko,  pa  nek’  izvo-
li. Ako on da gol - ja odmah izjednacim. Jednom sam mu
priredila jednu takvu stvar i sad mu više ne pada na pamet
da nešto pokušava.  Ja mu ne branim.  Ja mu  to otvoreno
kažem: izvoli, slobodan si! Ali, znaj da te ceka revanš! I još
plus neke stvari... Ako ti tako voliš, možemo da teramo, što
se kaže, do sto jedan i nazad. Ja sam još uvek zgodna i to
za mene nije nikakav problem. Ja izbegavam takve stvari,
polazim od toga da sam udata...
Medjutim,  ne  pada mi  na  pamet  da  izigravam  neku
mucenicu. To mi je odvratno. Brak, to je za mene... To su
za mene terazije... Ako kod njega pretegne dobro - ja mu se
odmah revanširam. Ali ako pretegne neka prevara - molim,
tu smo, odmah prelazim u ofanzivu.
To je jedina prava ravnopravnost! Ništa ja ne dajem na
neki ženski moral i slicno. Što je moralno za njega, to je i za
mene. I molim.

 

D. Radovic, Zenski razgovori

[Јелина]

@@Дуња, не важи се: Ршум је Ршум!

[Дуња]

Ц.

[Дуња]

СПОРАЗУМ

 

Преци, што пијани

Спавате ми у крви

Нежно успавани клетвом

 

Пристајем да се рвем са вама,

Унапред вам указујући на своју коб

 

Патетико, теби у залог

Дајем истину a себи

Намећем обавезу стилске прецизности.

 

Нека почне!

Нека кост глође кост

 

Велимир Кнежевић

[Margareta]

Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!

 

Žak Prever

[Дуња]

 

 

Превер је сјајан. Увек се изнова одушевим.

[Margareta]

Prever fantastično lud! 

[Margareta]

ZA TEBE LJUBAVI MOJA

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg cvijeća
I kupio sam cvijeće
Za tebe
ljubavi moja

Išao sam na trg željeza
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
ljubavi moja

A zatim sam otišao na trg robova
I tražio tebe
Ali te nisam našao
ljubavi moja