Одакле гордост?

[Милан Меденица :)]

елем, да најзад и одговорим на питање:

ал прво дисклејмер - ово је мој закључак по мом ограниченом знању, не знам да ли овако Црква учи.

зар ником није пало на памет чему служи дрво познања добра и зла, а чему дрво живота - зашто је Бог овим речима изгнао Адама и Еву:

И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи!

И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима, с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

Стари Завет, прва књига Мојсијева (Постање), глава 3, стих 22-24

шта би се десило да је успео ђаво да се докопа тог плода са дрвета живота сам или кроз Адама?

не би ли постало зло, смрт, грех - вечно?

Пало ми је на памет,и читала сам оца Серафима Роуза на ту тему,где помиње да човек није достигао узраст за кушање првог дрвета,а с обзиром да је окусио прекршивши заповест,он би кушањем са дрвета живота задобио вечни живот у таквом стању па би за вечност остао у греху.

Али где је овде одговор на питање зашто је ђаво посрнуо.

Јасно да преко човека покушава да досегне вечност,али шта му би да изгуби вечност по благодати.

колико ја знам, ђаво никако другачије није могао да обрне стварање, до да исто уради што и Адам и Ева - да куса са дрвета познања добра и зла, и после да то заокружи кусањем плода са дрвета живота.

одатле и касније кушање човеково, да исто понови, јер је грех вечан у понављању палости.

за мој појам, ђаво није био задовољан да не може даље, јер је схватио да је ограничен сопственом анђеоском природом и желео је даље - да се обожи по природи, не по благодати. одатле и смрт, покушао је да изврне стварање и постане дуалитет, раван и да прешиша Бога.

то што је смислио начин, не значи да је и могуће, ал он тад није знао оно што ми знамо - да због бестелесја неће моћи да се врати, јер нема слабости у себи. по томе, анђео јесте за неке аспекте савршенији од човека, али је исто толико и неслободнији.

ђаво је очигледно сматрао љубав, суштину Божју за највећу слабост, одатле и посезањем за опозитом, практично ''творцем'' зла. стављам наводнике јер не постоји дуалитет, нити власт ђавола ни над чим, управо је у томе и парадокс хаоса - хаос управља над природом.

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,14329.msg449707.html#msg449707

[Милан Меденица :)]

елем, да најзад и одговорим на питање:

ал прво дисклејмер - ово је мој закључак по мом ограниченом знању, не знам да ли овако Црква учи.

зар ником није пало на памет чему служи дрво познања добра и зла, а чему дрво живота - зашто је Бог овим речима изгнао Адама и Еву:

И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи!

И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима, с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

Стари Завет, прва књига Мојсијева (Постање), глава 3, стих 22-24

шта би се десило да је успео ђаво да се докопа тог плода са дрвета живота сам или кроз Адама?

не би ли постало зло, смрт, грех - вечно?

Пало ми је на памет,и читала сам оца Серафима Роуза на ту тему,где помиње да човек није достигао узраст за кушање првог дрвета,а с обзиром да је окусио прекршивши заповест,он би кушањем са дрвета живота задобио вечни живот у таквом стању па би за вечност остао у греху.

Али где је овде одговор на питање зашто је ђаво посрнуо.

Јасно да преко човека покушава да досегне вечност,али шта му би да изгуби вечност по благодати.

To je  mene bunilo,jer kako bi bez čoveka dosegao večnost,a pobunio se mnogo pre nego što je Adam  nastao.Zašto i kako je posrnuo,kada je bio u neposrednoj Božijoj blizini,što bi se reklo,"iz prve ruke" svedok Slave i Ljubavi Božije.

човеков пад је ђаволов покушај број два, поготово што је човеку дата на управљање цела творевина. а куд ћеш бољи зицер него да посрнеш цео свет?

с тим што не верујем да је рачунао ђаво на Спаситеља, да ће сам Бог да се отелотвори.

искрено, мислим да је био пренеражен и поражен у старту, ал ђаво није имао/нема историјску перспективу и ова познања која ми сад имамо, још мање шта ће донети светитељство човеку кроз Бога.

мислим да чак није ни рачунао на човека, онда кад је он пао и повукао остале анђеле, као део творевине. пошто је тад успео сам део да опадне, кроз човека је успео све оно друго што је Адаму било поверено.

искрено, мислим да је Бог толико фасцинантан у својој љубави, смислу и плану, да је то невероватно како је све зло преокренуо, потпуно незлобиво и без трунке реванша, на љубав и спасење ЦЕЛЕ творевине.

[Милан Меденица :)]

елем, да најзад и одговорим на питање:

ал прво дисклејмер - ово је мој закључак по мом ограниченом знању, не знам да ли овако Црква учи.

зар ником није пало на памет чему служи дрво познања добра и зла, а чему дрво живота - зашто је Бог овим речима изгнао Адама и Еву:

И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи!

И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима, с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

Стари Завет, прва књига Мојсијева (Постање), глава 3, стих 22-24

шта би се десило да је успео ђаво да се докопа тог плода са дрвета живота сам или кроз Адама?

не би ли постало зло, смрт, грех - вечно?

Пало ми је на памет,и читала сам оца Серафима Роуза на ту тему,где помиње да човек није достигао узраст за кушање првог дрвета,а с обзиром да је окусио прекршивши заповест,он би кушањем са дрвета живота задобио вечни живот у таквом стању па би за вечност остао у греху.

Али где је овде одговор на питање зашто је ђаво посрнуо.

Јасно да преко човека покушава да досегне вечност,али шта му би да изгуби вечност по благодати.

To je  mene bunilo,jer kako bi bez čoveka dosegao večnost,a pobunio se mnogo pre nego što je Adam  nastao.Zašto i kako je posrnuo,kada je bio u neposrednoj Božijoj blizini,što bi se reklo,"iz prve ruke" svedok Slave i Ljubavi Božije.

Мени се чини да је све тако како треба да буде и да баш ништа није изван Промисла,

а на питање да ли је Бог створио зло одговор је да није јер зло је само одсуство добра,

према томе оно и не постоји као нешто посебно створено.

Да би се човек учврстио у добру и осетио важност пребивања у Богу морао је да осети зло,

јер као слободно биће морао је да има пред собом различите опције,

а ђаво је ,што би рекао владика Григорије,келнер који нуди зло. sideways9

мислим да Промисао не подразумева предестинацију, нисмо ми играчке на волан. такође ни морање, самим тим.

мислим да је човек далеко осећајнији и разумнији, самим тим и са већим савршенством и познањем пре пада, него по њему. једино мислим да је слабост у питању која је дошла до изражаја, одатле сад и чувар од Бога поред сваког крштеног - анђео чувар.

што се Божјег Плана и Промисли тиче, мислим да је опасно и некорисно бавити се тиме, јер никако не можемо да укачимо ум Господњи, просто смо ретардирани у односу на Њега. све друго би било ђаволско искушење.

[Sinergija]

Није Промисао судбина,

а нека предодређеност ипак постоји,

иначе чему Закон Божији? Створени смо за љубав,то је чињеница и не видим ништа опасно у томе да верујем у то.Ми не можемо да променимо то за шта нас је Бог створио,али можемо да промашимо поенту.

Кад чинимо зло није нам добро и никада нам неће бити добро ако чинимо зло.То не значи да нам је судбина да чинимо добро,али значи да смо Промислом тако створени.

[Oglo]

pa koji je odgovor konačni,i ima li ga ?

[Дика Израиљева]

Поједностављено:

http://www.spc.rs/sr/drvo_poznanja_dobra_zla

ПРИЧА О ЛУЦИФЕРУ

Кад је Луцифер падао с небеса у поноре Пакла, чуо се за њим глас: "Дрветом ћеш оборити, но дрветом ћеш оборен бити". Он је то чуо и - заборавио. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети оних речи, које је чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. И због тога спопаде га велика мука. Једном се он увуче у змију и преваром наведе Еву, да окуси од плода са Дрвета познања добра и зла. И Ева окуси насупрот Божјој заповести; окуси она, па даде и Адаму, те и он окуси.. за преступ заповести Божје, следоваше прогонство из Раја. Обрадова се томе Луцифер веома, јер он нема друге радости осим злурадости. И у том часу падоше му на памет оне речи, које чу при своме паду са неба, али не све него само прва половина. Сети се он да је чуо за собом речи: "Дрветом ћеш оборити", но даљих речи није се могао сетити.

И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети и осталих речи, које беше чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. Јер он беше оглупио и постао забораван чим од Бога отпаде. И због тога га спопадоше велике муке. Кад Јевреји Христа на смрт осудише и на дрвени Крст распеше, Луцифер се веома обрадова, јер он нема друге радости осим злурадости. Али у том тренутку изненада се сети и оних других речи, којих се вековима хтеде сетити: "Дрветом ћеш оборен бити". Сетивши се тих речи спопаде га мука и страх неописан, и он одскочи од крсног Дрвета као од огња и побеже у Ад дрхтећи. Сва његова адовска војска сабра се око њега и поче га питати за узрок толиког страха. Али он не могаше ни речи изустити. У том се Господ појави у аду и разори Ад. Тако се обистинише обе речи: "Дрветом ћеш оборити, но Дрветом ћеш и оборен бити".

http://www.spc.rs/sr/drvo_poznanja_dobra_zla

Па се отварају питање одакле смрт, и зашто је Адам прогнан и з Раја?

То ће Меда да разради, само није ми јасно оно "шта би било да се ђаво докопао плода дрвета познања"? А и то е он да појасни.

[Дика Израиљева]

Мада треба(мо) повести рачуна и о овоме, када се говори о овако дубоким стварима:

Охридски пролог, за 27. јануар, Св. Сава (Српски)

РАСУЂИВАЊЕ

Ако ти се понекад догмати вере учине тврдом храном, то постарај се да прво испуннш догмате морала хришћанског, па ће ти се отворити разумевање за догмате вере. Радознало испитивање ствари високих, без труда око поправке свога живота. не доноси никакве користи. Некада монаси мисирски расуђивали о Мелхиседеку, па не могући доћи ни ди какве јасности о тајанственој личности овога древног цара и првосвештеника, позваше Авву Коприја на свој збор и упиташе га о Мелхиседеку. Чувши то. Коприје се три пута удари по устима и рече: "Тешко теби, Коприје! напустио си оно што ти је Бог наредио да радиш, а испитујеш оно што Бог од тебе не потребује." Чувши ово, монаси се застидеше и разиђоше. Златоуст пише: "И ако праве догмате држимо, а о владању не бринемо, нећемо имати никакве користи; исто тако ако се о владању бринемо, а праве догмате пренебрегавамо, ништа корисно нећемо добити за наше спасење. Ако хоћемо да се геене избавимо и царство задобијемо, треба да смо украшени од обе стране: и правотом догмата и чесношћу живота".

[Тавита]

сви је узимамо здраво за готово.

знамо да су због непослушности Адам и Ева пали у смрт и повукли целу творевину са њима.

знамо да је и први демон пао због гордости.

али одакле гордост?

одакле грех, промашај, кад је Безгрешни Бог све створио савршено?

који је узрок греха, кад није Бог?

шта је то што чини слободу погрешном?

Мишљења сам да свијет није створен савршен. Напротив, да је створен "непотпун" . А дијелом да је савршен.

Створен је са једним дјелом које је празно и на неки начин има зла, а ми људи смо само Његови партнери у стварању. И дан данас.

А шта је то што чини слободу?

Релано могућност избора током живота.

Какав је то наш вид слободе? и шта "узимамо" под слободу?

Рођени смо супротно нашој вољи, и умиремо тако. Не бирамо.

Али имамо слободу избора током живота. Период "између" . Слободни смо изабрати, шта желимо и на који начин.

[Тавита]

шта је то што чини слободу погрешном?

zagledanost u svoje JA

Кад ЈА постане важније од МИ

Кад ЈА постанем важнији од ТИ. 

[Тавита]

od Lucifera.

одакле њему гордост?

одакле грех, промашај, кад је Безгрешни Бог све створио савршено?

Да,то се многи питају,како је сатанаилу пало на памет да буде evil ?  0442_feel

Видео је на неки начин Њега.

И хтео се равнати... имао је мисао, али му није био јасан начин како?

отуда на неки начин покушај, и рађање гордости.

Јер бити свестан Бога и гледати дјела.. а не пожељети?

Сада је све постало "невидљиво" са разлогом.

Јер народ и чувши Бога (а чули су га, имамо написано) , није одолијевао инату. Па смо свјесни дјела и наопаког народа кроз Библију.

"Могу сам" и "можда је ипак боље овако".

Невољност према  ауторитету.

Ауторитет је био раван закону.

Имамо јасно дате заповјести (узмите као законе) првима.Сам здрав разум налаже тако.

1. забрана идолопоклонства

2. забрана богохуљења

3. забрана крвопролића

4. забрана инцеста, содомије и мушке хомосексуалности

5. забрана крађе

6. и поново подсјећање на речено .

прекршено је.

због гордости? ината?

да ли гордост одбацује ауторитет?

рађа инат и безобразлук?

Сви су закони на неки начин прекршени, а опет чинимо клупко вјерујућег народа,

[Милан Меденица :)]

Није Промисао судбина,

а нека предодређеност ипак постоји,

иначе чему Закон Божији? Створени смо за љубав,то је чињеница и не видим ништа опасно у томе да верујем у то.Ми не можемо да променимо то за шта нас је Бог створио,али можемо да промашимо поенту.

Кад чинимо зло није нам добро и никада нам неће бити добро ако чинимо зло.То не значи да нам је судбина да чинимо добро,али значи да смо Промислом тако створени.

постоји потенцијал, таленти, датост, не извршење, дакле не ни предестинација. сем тога што је хороРскоп, предестинација и слично јерес, јелте.

то што Бог ЗНА шта ће да се деси, не значи да човек има и за трун окрњену слободну вољу да уради шта год пожели. није обично људи погрешно виде Бога као неког пророка, уместо да схвате да Бог има константну свест, не трепћућу, беспочетну и бескрајну која обухвата имагинарну категорију времена (у Његовом случају, не нашем).

Закон Божји је ту због негативности, као и сви закони, канони, правила, ... негативност их је породила, а иначе би били непотребни, јер је љубав сама по себи довољан закон - управо је то и Господ донео са Новим Заветом, не прекршивши ниједа и сваки испунивши, али унапређујући их све у један - љуби Бога и човека, самим тим ћеш и себе.

за шта, кога или због чега смо створени, ја не знам, нити се бавим тим размишљањима јер то сматрам недокучивим. може да се објасни то једном речју - љубав, али онда треба разликовати и љубав људску и љубав Божју, а ова потоња је крајње недокучива човеку. не због тога што не може, него што је ограничен људском (сад палом) природом, а зато се и освећујемо, обожујемо - да бисмо достигли обећано и дато, треба само да прихватимо и да тако и живимо.

што се тиче пале природе и створене природе, после Адамовог и Евиног пада смо промењени, а не знамо како, али не верујем да није на добро. а да смо крњи за комуникацију са Богом, анђелима и творевином, и толико слаби, да човек не може да поверује колику смо благодат имали (као човек, не као особе, личности) а да сад живимо у овом паду и посрнућу, ОДСУСТВУ од Бога малтене.

имамо толико среће што нисмо пали анђели, што можемо да се покајемо и вратимо у дома Оца нашег.

[Милан Меденица :)]

pa koji je odgovor konačni,i ima li ga ?

па ја написах на претходној страни.

елем, да најзад и одговорим на питање:

ал прво дисклејмер - ово је мој закључак по мом ограниченом знању, не знам да ли овако Црква учи.

зар ником није пало на памет чему служи дрво познања добра и зла, а чему дрво живота - зашто је Бог овим речима изгнао Адама и Еву:

И рече Господ Бог: ето, човјек поста као један од нас знајући што је добро што ли зло; али сада да не пружи руке своје и узбере и с дрвета од живота, и окуси, те до вијека живи!

И Господ Бог изагна га из врта Едемскога да ради земљу, од које би узет;

И изагнав човјека постави пред вртом Едемским херувима, с пламенијем мачем, који се вијаше и тамо и амо, да чува пут ка дрвету од живота.

Стари Завет, прва књига Мојсијева (Постање), глава 3, стих 22-24

шта би се десило да је успео ђаво да се докопа тог плода са дрвета живота сам или кроз Адама?

не би ли постало зло, смрт, грех - вечно?

једноставно речено, ђаво је схватио да је ограничен природом и пожелео слободу ОД Бога,  то је једино могао да добије ако умре. не љубав, не живот, већ сингуларну онтолошку смрт. искрено, мислим да тако гледа и на човека и на Бога, да су ограничени природом, сем тога што усисава сваки живот и гура га да се рашчлањује у хаос, ништавило, небиће.

[Дика Израиљева]

то што Бог ЗНА шта ће да се деси, не значи да човек има и за трун окрњену слободну вољу да уради шта год пожели.

Контекст је добар,везан за преддестинацију, исправно замишљен, али погрешно изражен, јер слобода је ограничена, иако је огромна.

Потпуно нетачан је други дио о неограниченој слободи - човјек има итекако ограничену слободу, мада је она велика. Човјек нити може да уради "шта год пожели", нити му је корисно да онај дио огромне слободе (али ипак ограничене) усмјери ван оквира Божје "препоруке" - закона. Крајње ограничење слободе управо је небиће. Нећеш Бога - идеш у небиће, у смрт. Оћеш Бога идеш ка обожењу.

Човјек је створен "по икони и подобију", иконичност је ДАТА, а подобије је ЗАдато. А да не може да ради шта хоће говори ти Павле ријечим "јер не чиним оно што ХОЋУ, него оно што НЕЋУ оно чиним". Дакле у Адамовој иконичности је усађена потреба да се креће/динамише/живи/преображава ка подобију Божјем. Његова икона, као створена, "неће" све оно што му слобода дозвољава. Слобода је огромна, али је ограничена и те како. Толико је велика да може да каже Богу "не"! Међутим ако рецимо Буда хоће да се врати у апсолутно ништа, њему то неће успјети, иако то жели.

Слобода није само "хтјети" нешто, слобода је "хтјети и МОЋИ" постићи нешто.

Пошто ниси савршен, дакле немаш љубав савршену, да би је постигао ограничен си Законима (моралним духовним и физичким). Било које кршење Закона (који је из нужде, наравно, и несавршенства) има последице.

У Рају је Адамова слобода била ограничена, "уклијештена", између: хоћу те Боже - нећу те Боже. Дејство, последично дејство, наше слободе има директан утицај на нашу природу  - или се обожује, или се разара. Хришћнски израз "слобода у Христуу" подразумијева огромну слободу, али човјекова слобода када изађе ван тих оквира више није слобода, него разарање, и она се уситњава, разара, поробљава као и наше биће (види оно Павлово). Човјекове "жеље" као их назва горе излазе из оквира могућности, дакле само то говори да му је слобода ограничена и те како. Да није онда би био Бог, а није бог него је назначен да буде, по благодати.

за шта, кога или због чега смо створени, ја не знам, нити се бавим тим размишљањима јер то сматрам недокучивим. може да се објасни то једном речју - љубав, али онда треба разликовати и љубав људску и љубав Божју, а ова потоња је крајње недокучива човеку.

Зашто је Бог привео (створио) све из небића у биће? "Зато што му се ћефнуло тако" - +Атанасије. Код Бога нема "зашто", код Њега је све (условно речено) "зато". Неће лончар подносити извјештај цријепу зашто га је направио  од земље (Исајиа)

[Милан Меденица :)]

http://www.spc.rs/sr/drvo_poznanja_dobra_zla

Па се отварају питање одакле смрт, и зашто је Адам прогнан из Раја?

То ће Меда да разради, само није ми јасно оно "шта би било да се ђаво докопао плода дрвета познања"? А и то ће он да појасни.

хвала за текст из линка, већ сам мислио да нећу никад наћи нешто од објашњења.  0102_laugh

како одакле смрт?

па Бог ју је створио, мислиш ли да није знао шта је направио у Едемском врту и шта ће једног дана (условно речено јер тамо времена нема) дати Адаму и Еви на кусање, али кад буду били спремни за обожење, улазак у заједницу са Богом - кад то буде био избор, слободна жеља и воља, а не гурнутост, датост по природи. управо је то и основна разлика између анђела и човека - анђели постоје да би благодарили Богу, а човек је створен да освешта (уздигне) однос, природу, творевину (зато је Адаму и било поверено управљање над творевином), да може да уђе у заједницу као брат/сестра, пријатељ Господњи. иако су анђели савршенији у неким аспектима, човек је ипак по природи савршенији, ако је тако нешто могуће јер је у Богу све добро и савршено ... несавршеност мојег вокабулара  greengrin

мислим да се пречесто телесна смрт поистовећује са онтолошком смрћу и да је то крајње погрешна јуридичка, тврда, десничарска, да не кажем римокатоличка, представа дешавања. да је то крајње погрешно, показује да су сви светитељи до Васкрсења Господњег били на неком месту (опет условно речено јер је Рај и Пакао стање, као и Живот, и не зависе од простора) живи, као што су и ђаволи, али без благодати Новог Завета. уосталом, Бог је умро такође, а у смрти је обавио оно што је сматрано немогућим - смрћу смрт победи. телесна смрт очигледно подразумева промену битисања, трансформацију, условно речено еволуцију, а тачније речено конкретизацију и остварење стварања, потенцијала и природе. куд ћеш веће него да имаш ту част, привилегију и љубав да се назовеш пријатељем људи и Бога, а није ли сам Бог Отац показао колику љубав има према човеку, као створењу, кад је дао Сина Свог да се распне да бисмо могли ми да васкрснемо?

телесна смрт је ништа друго до (потенцијална) трансформација од гусенице у лептира. да ли ће се остварити зависи од човека, колико и од Бога, од нераздвојиве заједнице, толико колико је и сам Бог нераздељив. једноставно, такав је механизам, мора да буду уклопиви, компатибилни делови Тела. зато је Црква Тело удова, присталих и делотворних, живећих, који се обожују светим причешћем. ни у једној другој заједници нема тако нечег, тако узвишеног освећења, таквог познања и препознавања у односу.

као кад се дете роди, постане свесно и погледа у руке своје, изброји пет прстију на сваком уду, погледа се у лице и препознаје друге људе по истом аршину. онда схватиш да увек треба да налазиш спојнице, не пукотине и расцепе у односу, или још горе - да их правиш. тако је и обећано, да нећемо више препознавати огледала, већ лицем у лице.

како зашто је Адам прогнан из Едемског врта?

а Едемски врт није исто што и Рај. условно речено, из људске перпсективе времена, Едем је ствар прошлости а Рај есхатонске будућности, вечног сада.

зар није Адам јео исто као и Ева, није ли се преварио од истог ђавола као и Ева, није ли покушао још приде да се оправда Евом и Богом, да њу и Њега оптужи као преваранте за свој грех, уместо ђавола, за разлику од Еве која је правилно идентификовала преваранта лажљивог?

зато је Адам и горе прошао од ђавола и Еве, да их носи обоје као крст - Еви да буде глава, па како успе са њом да изађе на крај, као и она са њим, децу да заједно подижу и одгајају, бринући се за све а не само за себе, змија на сваког кораку да га уједа за пету посрћући га у грех назад и дубље и да ратује са њом до вечности.

сви ми адами живимо последицу лажи и злодела, зато смо и одговорнији пред Богом. ал барем имамо олакшавајућу околност - Еву да подели заједницу, а змију да останемо будни и ратоборни, пошто је (онтолошка, промашајна) смрт успављујућа и убија сваки живот. убија оно што уствари јесмо - вечни, љубавни и радосни.

оно што нам је дато као крст, мушкарцима и женама, не значи да себично треба да се држимо тога ко пијани плота, већ да можемо у љубави и да поделимо те послове, крстове, како бисмо заједно били јаки. управо Црква, као Тело удова у својој суштини сведочи о томе да свако има свој таленат, али да смо као заједница НЕОБОРИВИ, да нас врата Ада неће надвладати.

дакле, као што је жена неупоредиво боље опремљена талентом, даром, да роди и изађе на крај са децом, не у негативном смислу као нужност већ као вредни позив, посао, тако и муж исто може да се позабави са децом да помогне жени да се и она оствари као личност, у свим својим другим талентима, даровима. јер ако муж не помогне жени да оствари своје таленте, који могу и бити сасвим удаљени од куће и деце, како замишља да не буде себичан и исповеда љубав према жени?

да, то подразумева узајамну помоћ у остварењу до лептироликог стања, али не замену улога, јер се зна ко је коме глава и зашто, јер се није ништа укинуло и потребно је трудити се испунити.

а треба и држати свест да неће бити у Рају мушког и женског, па се треба оспособљавати а не ретардирати.

[Дика Израиљева]

Медо,

Ја знам да си ти то врло добро "сажвакао"...ОК?

Писао сам због људи који читају. Лијепо сам ти назначио да је контекст одличан, лијело и исправно постављен, али да је други дио, који је ПРЕбитан, а везан за слободу, погрешно изражен.

Само због тога, не да тебе хватам за ријеч.

Осим тога, т апитања неминовно отварају друга питања:

1.Одакле смрт?

2.Разлика између саме смрти и оне смрти која се помиње у Постању (Мојсије) "док се не вратиш у земљу из које си створен"?

3.Зашто је Адам прогнан? Да ли му се Бог свети (=од освета), или га прогони из љубави? Или је то чак и за Бога нужда?

4. Само спасење? Је ли Христос нас "откупио" како се погрешно тумачи, или је то нешто друго? Да ли би се Господ оваплотио и да је Адам остао у рају?

5. Покајање као обновитељаки фактор наше пале природе?

6.Немогућност ђавола да се каје?

Но о томе видим већ пишеш, и пиши и треба да пишеш о овим пребитним стварима.

ПС

Видим, пишеш и о другим стварима (?), џест го он, све је то некоме на корист...надајмо се.