Да ли се Ђурђевдан 2011. слави са посном или мрсном трпезом?

[Andre Williams]

Па тако кажи. Сад је све јасно.

[Aragorn]

Па тако кажи. Сад је све јасно.

:229229229: Izvini ako sam bio nejasan.

[Andre Williams]

Арагорне, не знам како си из мог поста закључио то што си закључио. Поставио сам ово

Живе речи утехе > Црква > Духовни живот наше Свете Цркве > Православље за почетнике > Да ли је Ђурђевдан 2011. слави са посном или мрсном трпезом?

управо због овог

...ако је ово буквар за неупућене онда схватам да нисам требао да улазим у дискусију!

Ово  питање је управо постављено у оквиру Православље за почетнике

Prijatelju,ne razumes sta ti govorim.Sve u Crkvi i u vezi sa njom gubi svaki smisao ako imamo ovakav pristup veri,a to je da trazimo recepte i gotova resenja.Treba se dosta vise potruditi od prostog trazenje racepta za ovu ili onu situaciju.To je automatizacija i nema veze sa slobodom na koju nas Hristos poziva.Mudro je razmisliti i potruditi se o temeljnim pitanjima zivota i smrti i u tom kontekstu posmatrati Crkvu i poziv koji se upucuje kroz nju svakom zivom coveku.U suprotnom,postajemo sekta samozadovoljnih osoba koje sve tacno znaju kako i sta treba uciniti da bi se "spasli".A Gospod poziva sve ljude,svih vremena,u brod Crkve,a ne u sektu...Ostaj sa Bogom.

Пријатељу, јел о овоме причаш?

[Aragorn]

Арагорне, не знам како си из мог поста закључио то што си закључио. Поставио сам ово

Живе речи утехе > Црква > Духовни живот наше Свете Цркве > Православље за почетнике > Да ли је Ђурђевдан 2011. слави са посном или мрсном трпезом?

управо због овог

...ако је ово буквар за неупућене онда схватам да нисам требао да улазим у дискусију!

Ово  питање је управо постављено у оквиру Православље за почетнике

Prijatelju,ne razumes sta ti govorim.Sve u Crkvi i u vezi sa njom gubi svaki smisao ako imamo ovakav pristup veri,a to je da trazimo recepte i gotova resenja.Treba se dosta vise potruditi od prostog trazenje racepta za ovu ili onu situaciju.To je automatizacija i nema veze sa slobodom na koju nas Hristos poziva.Mudro je razmisliti i potruditi se o temeljnim pitanjima zivota i smrti i u tom kontekstu posmatrati Crkvu i poziv koji se upucuje kroz nju svakom zivom coveku.U suprotnom,postajemo sekta samozadovoljnih osoba koje sve tacno znaju kako i sta treba uciniti da bi se "spasli".A Gospod poziva sve ljude,svih vremena,u brod Crkve,a ne u sektu...Ostaj sa Bogom.

Пријатељу, јел о овоме причаш?

:229229229:

Znaci,ti si kralj!!

[anajrim]

...ne shvatam kako to da post i radost ne idu zajedno...slava nije zurka,vec svecanost kad treba da smo u mislima sa nasim svetiteljem zastitnikom,i uopste nije poenta u hrani,vec u ukazivanju postovanja svetitelju nasom skromnoscu,a post je jedan od nacina...

A ja ne shvatam kako je do ovoga došlo da se o postu ovako razmišlja?

Post je uvek bio vezan za tugu i pokajanje, nikad za radost i veselje. Još od starog zaveta, seti se cara Davida kada je postio i tugovao za umrlim detetom (a postio je da okaje svoj greh).

Crkva je u prvim vekovima post odredila izgleda samo za one koji treba da prime krštenje, formula je bila jedno pokajanje grehova i jedno krštenje. Najranija pravila u vezi posta nalažu da se post prekida u subotu i nedelju. Zato i imamo 40-todnevni post koji traje 48 dana, jer su uveli još jednu sedmicu da se nadomeste nedelje koje se nisu postile. I sigurno u te dane nije bilo tzv. razrešenje na ribu ili ulje, nego posta nije bilo. Post na ribi i ulju ili zelju je verovatno kasnijeg karaktera. Verovatno je najraniji post kod hrišćana bio isti kao danas kod muslimana.

Pa evo pogledaj i taj tvoj monaški fazon koji furaš, i u njemu leži skriveno to da post i radost ne idu zajedno, jer tipici nalažu da kada je neki veliki praznik a u postu, ide ono famozno razrešenje na ribu ili ulje, dakle nema velikog praznika da se posti na lebu i vodi. Uvek je svečanija i bogatija trpeza, što ti samo govori da radost i obilje idu zajedno.

A i ne bi se složio da nije poenta u hrani, baš naprotiv hrana je vrlo bitna i nije nikakvo nužno zlo ili šta slično, već je simbol ljubavi i to ljubavi između  Boga i čoveka. Bog čoveku u prvoj zapovesti daje hranu da jede. Ta će ga hrana održavati u životu. Dakle ne održava Bogu čoveka u životu nekim nevidljivim silama i čudima, nego hranom koju mu je stvorio. I ono drvo sa kojeg se ne sme jesti, to nije zapovest o postu kako neki misle, to nema nikakve veza s tim, već je to simbol brige Božije o čoveku da ne umre, jer bi mu u protivnom zabranio ili ograničio i drugu hranu u vrtu a On to nije učinio.

I samo spasenje čoveku dolazi kroz Teofagiju, mi jedemo Boga i tako se i sami obožujemo. Kud ćeš većeg hvalospeva hrani od samog svetog pričešća.

Pa aluzije na Carstvo Božije u bogoslužbenim himnama gde se malo, malo pominje trpeza postavljena i tele ugojeno (da li su to gladni monasi pisali  )

Dakle misli tu uopšte nisu bitne već hrana...

...

...ne shvatam kako to da post i radost ne idu zajedno...slava nije zurka,vec svecanost kad treba da smo u mislima sa nasim svetiteljem zastitnikom,i uopste nije poenta u hrani,vec u ukazivanju postovanja svetitelju nasom skromnoscu,a post je jedan od nacina...

A ja ne shvatam kako je do ovoga došlo da se o postu ovako razmišlja?

Post je uvek bio vezan za tugu i pokajanje, nikad za radost i veselje. Još od starog zaveta, seti se cara Davida kada je postio i tugovao za umrlim detetom (a postio je da okaje svoj greh).

Crkva je u prvim vekovima post odredila izgleda samo za one koji treba da prime krštenje, formula je bila jedno pokajanje grehova i jedno krštenje. Najranija pravila u vezi posta nalažu da se post prekida u subotu i nedelju. Zato i imamo 40-todnevni post koji traje 48 dana, jer su uveli još jednu sedmicu da se nadomeste nedelje koje se nisu postile. I sigurno u te dane nije bilo tzv. razrešenje na ribu ili ulje, nego posta nije bilo. Post na ribi i ulju ili zelju je verovatno kasnijeg karaktera. Verovatno je najraniji post kod hrišćana bio isti kao danas kod muslimana.

Pa evo pogledaj i taj tvoj monaški fazon koji furaš, i u njemu leži skriveno to da post i radost ne idu zajedno, jer tipici nalažu da kada je neki veliki praznik a u postu, ide ono famozno razrešenje na ribu ili ulje, dakle nema velikog praznika da se posti na lebu i vodi. Uvek je svečanija i bogatija trpeza, što ti samo govori da radost i obilje idu zajedno.

A i ne bi se složio da nije poenta u hrani, baš naprotiv hrana je vrlo bitna i nije nikakvo nužno zlo ili šta slično, već je simbol ljubavi i to ljubavi između  Boga i čoveka. Bog čoveku u prvoj zapovesti daje hranu da jede. Ta će ga hrana održavati u životu. Dakle ne održava Bogu čoveka u životu nekim nevidljivim silama i čudima, nego hranom koju mu je stvorio. I ono drvo sa kojeg se ne sme jesti, to nije zapovest o postu kako neki misle, to nema nikakve veza s tim, već je to simbol brige Božije o čoveku da ne umre, jer bi mu u protivnom zabranio ili ograničio i drugu hranu u vrtu a On to nije učinio.

I samo spasenje čoveku dolazi kroz Teofagiju, mi jedemo Boga i tako se i sami obožujemo. Kud ćeš većeg hvalospeva hrani od samog svetog pričešća.

Pa aluzije na Carstvo Božije u bogoslužbenim himnama gde se malo, malo pominje trpeza postavljena i tele ugojeno (da li su to gladni monasi pisali  )

Dakle misli tu uopšte nisu bitne već hrana...

...strasno mi je kad neko post poistovjecuje s nekom tugom,kad posti i namraci svoje lice,i glumi nekog mucenika...pravoslavlje je radost...i to ako sam za post nikako ne znaci da bi na mojoj posnoj slavi bilo manje gusta vec na tvojoj sa svim mogucim mrsnim delicijama 0102_laugh

[anajrim]

...zaboravih se,pominjes monaski fazon,i to...imas iskrivljenu predstavu o monastvu...monastvo nije tuga i razocaranost zivotom,vec bas suprotno-ocaranost zivotom...i post nije samo pokajanje i skrusenost,vec i umrtvljivanje tijela i njegovo podredjivanje duhu,kad se duh raduje,pa samim tim i cijelo bice...

[Sir Oliver]

O ja volim gušt, i posni i mrsni...

A ne pričaj mi molim te o monasima... gledo sam ih ne da nisam...

Očaranosti životom ima i van monaštva, ako ne i više.

[anajrim]

O ja volim gušt, i posni i mrsni...

A ne pričaj mi molim te o monasima... gledo sam ih ne da nisam...

Očaranosti životom ima i van monaštva, ako ne i više.

...a sto tako-ne pricaj mi...sticem utisak da si gled'o pogresne...ja pricam o onim pravim 0102_laugh

[Sir Oliver]

Nema veze, nije uopšte bitno da li ima pravih.

Najlepša mi je definicija monaštva koju je izrekao jedan autentičan monah o. David (Perović).

Jednom su ga pitali da objasni razliku između života u svetu i monaštva.

On je (car) rekao: to je pitanje stila.

[anajrim]

Nema veze, nije uopšte bitno da li ima pravih.

Najlepša mi je definicija monaštva koju je izrekao jedan autentičan monah o. David (Perović).

Jednom su ga pitali da objasni razliku između života u svetu i monaštva.

On je (car) rekao: to je pitanje stila.

...odosmo s teme,ali evo jos samo da dodam...slazem se,ne potenciram monastvo kao neki savrseniji oblik zivljenja,mislim cak da je veci podvig biti mirjanin,pogotovo danas...stekla sam utisak da su monastvo i post,za tebe,nositelji neke tuge,zato i poceh o monastvu...

[Sir Oliver]

Si

[Gnurf]

Апсолутно се не слажем са твојим ставовима.

Не треба бити поп над попом.Пост је индивидуална ствар,Бог је дао људима слободу.

Само је питање шта је човеку на спасење и духовну радост.Стога мислим да ту нема дискусије,када падне среда или петак пост је обавезан,не треба гледати у друге већ водити рачуна о себи и свом спасење,ако својим примером исповедамо Христа,лако ћемо даразлучимо шта је добро шта није.Мислим да је бесмисено да неко ко је верујући и пости науштрб других се омрси на слави ако је мрсна трпеза,имао сам много пута таквих искустава и ниује миу падало на памет да се омрсим.

Понављам остали ме не интересују јер свако ко је иоле свестан одговара за свој поступке!

Када буде црква променила своје ставове,мењаћу их и ја,црква се треба слушати,суштина свега овога што нам се догађа да мало људи жели да неког слуша,у свим сферама друштва!

Не слажем се да ми имамо мало слободе,имамо је и превише,јер самим тим што имаш слободу да идеш или не у цркву,да постиш или не постиш итд ,је довољна слобода.

Post nije individualna stvar, post je stvar zajednice, tj. Crkve. isto kao sto ni pricesce, krstenje... nije individualna stvar. Posle si i sam rekao da Hrišćanin treba da sluša Crkvu... Ja to upravo tako i radim, ako nekad pomislim zašto opet post, samo se setim da je to delo zajednice, da svi sad poste (episkopi, monasi, laici...) ili da svi sad ne poste (isto tako mrsimo kad su trapave sedmice, tad je strogo zabranjen post) i stavim sebi tačku na tu temu.  dizzy999

[Дејан1]

Si

Па онда слободно буди тужан у посту ако те то чини срећним и радосним.  facenew22222222

[anajrim]

Si

Па онда слободно буди тужан у посту ако те то чини срећним и радосним. 

poljupcic

[Дејан1]

Si

Па онда слободно буди тужан у посту ако те то чини срећним и радосним. 

poljupcic