Да ли се Ђурђевдан 2011. слави са посном или мрсном трпезом?

[Jadranka1]

Posno,posto je petak,tako cemo mi.

Sad jedno pitanje,vise je ekonomski uslovljeno,ha,ha.Kada slava bude npr, u utorak,spremite mrsno(naravno,slava van velikih postova),pa imate goste u sredu,da li sluzite tu mrsnu hranu ili spremate posno za tu sredu,pa opet u cetvrtak sluzite onu mrsnu od utorka(ili jos ranije,ha,ha,ko zna kad je spremano).Mi nemamo puno gostiju,dodju samo prvi dan,ali ima ljudi koji slave vise dana,pa se pitam ko to moze da izdrzi i ekonomski ,a i fizicki,a i prostorno(mali stan,spajz,frizider)?Mozda je najpametnije pomeriti slavlje za vikend,pa ne razbijati glavu oko spremanja,a na dan slave obeleziti ono sto je osnovno.

[NinaD]

To nije pravilno uopšte, jerbo to nije Crkva (države) Srbije, nego srpskog naroda, i ona nije samo u Srbiji, već sam objasnio.

mislim da je prikladno da ovde napomenem da se kod nas ustaljeno pogresno prevodi

savremeni naziv Pravoslavne crkve u Grckoj

ΕΚΚΛΗΣΙΑΣ ΤΗΣ ΕΛΛΑΔΟΣ

http://www.ecclesia.gr/  

kao Grcka pravoslavna crkva,

To je sustinska razlika jer Crkva , bar teoretski, ne bi trebalo da ima

etnicku pripadnost.

u ostalom svedoci Simvol vere, gde u 9 clanu stoji da pravoslavni

i veruju u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu.

danas se umesto sabornosti insistira na etnickoj pripadnosti.

greengrin

У било коју православну цркву на свету да одеш осетићеш саборност са браћом коју тамо затекнеш и бићеш добродошао. Ова подела је настајала кроз векове и није нешто на чему се од данас инсистира, а настајала је вероватно из неких сасвим практичних разлога (језик...), али и даље је једна.

[NinaD]

Posno,posto je petak,tako cemo mi.

Sad jedno pitanje,vise je ekonomski uslovljeno,ha,ha.Kada slava bude npr, u utorak,spremite mrsno(naravno,slava van velikih postova),pa imate goste u sredu,da li sluzite tu mrsnu hranu ili spremate posno za tu sredu,pa opet u cetvrtak sluzite onu mrsnu od utorka(ili jos ranije,ha,ha,ko zna kad je spremano).Mi nemamo puno gostiju,dodju samo prvi dan,ali ima ljudi koji slave vise dana,pa se pitam ko to moze da izdrzi i ekonomski ,a i fizicki,a i prostorno(mali stan,spajz,frizider)?Mozda je najpametnije pomeriti slavlje za vikend,pa ne razbijati glavu oko spremanja,a na dan slave obeleziti ono sto je osnovno.

Е ово је мени у почетку било јако чудно. Како други дан, па други дан је и други светац? У мом крају није се тако радило па нисам могла да разумем, а сад видим да је то све чешће случај.

[Небојша Јовановић]

Посном, јер је петак.

[Sir Oliver]

...ne shvatam kako to da post i radost ne idu zajedno...slava nije zurka,vec svecanost kad treba da smo u mislima sa nasim svetiteljem zastitnikom,i uopste nije poenta u hrani,vec u ukazivanju postovanja svetitelju nasom skromnoscu,a post je jedan od nacina...

A ja ne shvatam kako je do ovoga došlo da se o postu ovako razmišlja?

Post je uvek bio vezan za tugu i pokajanje, nikad za radost i veselje. Još od starog zaveta, seti se cara Davida kada je postio i tugovao za umrlim detetom (a postio je da okaje svoj greh).

Crkva je u prvim vekovima post odredila izgleda samo za one koji treba da prime krštenje, formula je bila jedno pokajanje grehova i jedno krštenje. Najranija pravila u vezi posta nalažu da se post prekida u subotu i nedelju. Zato i imamo 40-todnevni post koji traje 48 dana, jer su uveli još jednu sedmicu da se nadomeste nedelje koje se nisu postile. I sigurno u te dane nije bilo tzv. razrešenje na ribu ili ulje, nego posta nije bilo. Post na ribi i ulju ili zelju je verovatno kasnijeg karaktera. Verovatno je najraniji post kod hrišćana bio isti kao danas kod muslimana.

Pa evo pogledaj i taj tvoj monaški fazon koji furaš, i u njemu leži skriveno to da post i radost ne idu zajedno, jer tipici nalažu da kada je neki veliki praznik a u postu, ide ono famozno razrešenje na ribu ili ulje, dakle nema velikog praznika da se posti na lebu i vodi. Uvek je svečanija i bogatija trpeza, što ti samo govori da radost i obilje idu zajedno.

A i ne bi se složio da nije poenta u hrani, baš naprotiv hrana je vrlo bitna i nije nikakvo nužno zlo ili šta slično, već je simbol ljubavi i to ljubavi između  Boga i čoveka. Bog čoveku u prvoj zapovesti daje hranu da jede. Ta će ga hrana održavati u životu. Dakle ne održava Bogu čoveka u životu nekim nevidljivim silama i čudima, nego hranom koju mu je stvorio. I ono drvo sa kojeg se ne sme jesti, to nije zapovest o postu kako neki misle, to nema nikakve veza s tim, već je to simbol brige Božije o čoveku da ne umre, jer bi mu u protivnom zabranio ili ograničio i drugu hranu u vrtu a On to nije učinio.

I samo spasenje čoveku dolazi kroz Teofagiju, mi jedemo Boga i tako se i sami obožujemo. Kud ćeš većeg hvalospeva hrani od samog svetog pričešća.

Pa aluzije na Carstvo Božije u bogoslužbenim himnama gde se malo, malo pominje trpeza postavljena i tele ugojeno (da li su to gladni monasi pisali  0102_laugh)

Dakle misli tu uopšte nisu bitne već hrana...

[Sir Oliver]

Posno,posto je petak,tako cemo mi.

Sad jedno pitanje,vise je ekonomski uslovljeno,ha,ha.Kada slava bude npr, u utorak,spremite mrsno(naravno,slava van velikih postova),pa imate goste u sredu,da li sluzite tu mrsnu hranu ili spremate posno za tu sredu,pa opet u cetvrtak sluzite onu mrsnu od utorka(ili jos ranije,ha,ha,ko zna kad je spremano).Mi nemamo puno gostiju,dodju samo prvi dan,ali ima ljudi koji slave vise dana,pa se pitam ko to moze da izdrzi i ekonomski ,a i fizicki,a i prostorno(mali stan,spajz,frizider)?Mozda je najpametnije pomeriti slavlje za vikend,pa ne razbijati glavu oko spremanja,a na dan slave obeleziti ono sto je osnovno.

Ovaj post kao da je došao sa nekog jevrejskog foruma...

Koliko li se koraka sme preći na Đurđovdan...

[Ратко :(]

Koliko li se koraka sme preći na Đurđovdan...

Ја мислим колико год хоћеш.

Чак мислим да комотно може и да се трчи.

[Дејан1]

A ja ne shvatam kako je do ovoga došlo da se o postu ovako razmišlja?

Post je uvek bio vezan za tugu i pokajanje, nikad za radost i veselje.

greengrin

и још једном да поновим: Христос васкрсе!

Е због тог васкрсења ниједан православни хришћанин нема право да буде тужан. Читаво небо се овом васкрсењу радује а човек ће бити тужан?

    Православни хришћани не посте да би окајавали своје грехе на тај начин. Да ли човек треба да мучи себе да би му Бог опростио неки грех? Да ли дете треба да мучи себе да би му родитељ опростио неку учињену глупост? Какав би то родитељ био???

    Толика туга у посне дане мени више личи на очајање а не на покајање. А очајање је удаљавање од Бога. Очајање се појављује када човек нема поверења у љубав Божију према њему (ма какав човек био). Нормално је да ће човек бити тужан након што уради нешто лоше. Нормално. Па жао му је што није савршен. Желео би али му не успева. Труди се али му не иде баш најбоље. Е то што му је жао и што жели да буде бољи, то је покајање. Још само треба да призна шта је урадио (исповеди се) и биће му опроштено. И неће му то нико никада набијати на нос. И зашто да тугује? Треба да се радује!!!

    Мало, веома мало је разлога због којих човек оправдано тугује. Али не постоји ни један разлог да човек дуго тугује. Ниједан. И како човек може себе да "штимује" да у одређене посне дане буде тужан а кад се мрси да буде радостан ако му је стално на уму васкрсење Христово? Или би боље било да такву мисао гурне у други план а у први план стави свој грех? Да Христа стави у други план а себе у први? Тако раде они који су горди. Они који мисле за себе да су "велики" па им по логици ствари и сопствен грех делује "велики". Већи и од Христовог васкрсења.

    Помислиће неко да овако пишем зато што је скоро био васкрс. Свака недеља је васкрс!!

    Али да не спамујемо тему...

    А зашто се онда пости?

    Зато што душа жели да влада телом. Поштено говорећи и тело би хтело да влада, али ако би му се то допустило онда би смо се свели на инстинкте па се не би смо разликовали од стоке. Дакле треба тело научити дисциплини. Што значи: кад постим моја душа побеђује па се због тога (оправдано) и радује и ту за тугу апсолутно нема места.

    Има још разлога због којих се пости. Али како год окренеш сви ти разлози су радосни.

    Има мало више од 2000 година откако је туга добила шут карту и излетела у аут...

    Ако бих у неколико речи морао да опишем православног хришћанина рекао бих: То је радостан човек. Буде понекад и тужан али то га брзо прође.

greengrin  greengrin

[отац макарије]

Мислим да је ова тема без икаквог смисла,зна се како и када се пости,црква је то установила и треба да се поштује.Све остало је јефтина демагогија.

[Sir Oliver]

Ovo što si rakao je kilometrima daleko od istine, nije demagogija ali ne mogu da se setim kako bi se to moglo nazvati...

Crkva ništa nije ustanovila, a crkva sam i ja i ti i ostali...

Crkva nije apstraktni pojam iza kojeg se skriva sve što ti padne na pamet a može da posluži u svrhu objašnjenja svega i svačega.

Seti se reči vl. Atanasija (Jevtića) koje je rekao sad u vezi ove ujudurme sa Artemijem; rekao je: Artemije kaže da ga Crkva proganja, koja Crkva? Ko, imenom i prezimenom? Irinej, ja ili neko drugi (parafraziram).

Ovo znači da nema nekog apstraktog autoriteta Crkve, već ljudi sa imenom i prezimenom koji su to to rekli zbog toga i toga. I odmah ti sve bude jasnije.

Tako i mi na ovim prostorima postimo ovako, a Rusi drugačije, a Grci opet drugačije, i to nije odredila nekom svojom nedodirljivom dogmom neka crkva već se dobrim delom može pratiti zašto je do toga istorijski došlo, i tu se kriju pravi razlozi.

Veruj mi neće nikakva "crkva" ni na kakvom budućem saboru odlučiti o smanjenju posta, kao što nije odlučila ni o njegovom povećavanju do ovakvih razmera da to gubi svaki smisao (samo budisti poste više od nas), već to uvek urade autentični pojedinci.

A zbog nekog čudnog razumevanja svih ovih stvari koje živi u našoj crkvi, pre će doći do povećanja posta nego do njegovog smanjenja. Svaka priča o smanjenju posta u nekim glavama budi asocijacije na pokatoličavanje ili protestantizam i automatski stvara otpor. Ispada da je najvažnija stvar u crkvi post, a nije.

Jevreji hristovog vremena nisu nam ravni kad u sitna crevca počnemo raspredati zapovesti o postu, može li se ovako, treba li onako...

I dolazimo do smešnih situacija koju je neko ovde pomenuo: ideš kod nekoga na slavu i nosiš svoju hranu?!

I ja sam bio u sličnoj situaciji i odlučio sam da se ne zamaram više s tim stvarima. U početku su me mučile, ali više uglavnom ne.

Bio mi je problem bilo gde otići u toku posta, jer niko nigde ne posti i onda ja moram da izmišljavam i zaživam ako sam gost.

Opet bilo je slučajeva da u postu dođem pred mrsnu trpezu i ćutim i jedem, onda neko kaže: pa zar ti ne postiš? i mene bude stid. Tada ljudi pričaju: evo ga jedva je dočeko da prekrši post.

Ali sad kako malo više mislim, bolje i to da pričaju, nego da me smatraju pravednim.

Ako si sveštenik onda po difoltu treba da si licemer. Znam sveštenike koji neće da se omrse u javnosti iako su sami protiv nekog posta. Onda ih jede to što su licemerni.

Malo mi imamo blagodati i slobode u Gospodu pa da možemo da uradimo što želimo i da to bude dobro (čistima je sve čisto)

[Guest - . . .-]

Тема има смисла јер се ово питање често поставља и сам сам чуо много њих који су у недоумици.

Своје мишљење сам изнео на почетку теме, те нема смисла да се понављам.

[отац макарије]

Ovo što si rakao je kilometrima daleko od istine, nije demagogija ali ne mogu da se setim kako bi se to moglo nazvati...

Crkva ništa nije ustanovila, a crkva sam i ja i ti i ostali...

Crkva nije apstraktni pojam iza kojeg se skriva sve što ti padne na pamet a može da posluži u svrhu objašnjenja svega i svačega.

Seti se reči vl. Atanasija (Jevtića) koje je rekao sad u vezi ove ujudurme sa Artemijem; rekao je: Artemije kaže da ga Crkva proganja, koja Crkva? Ko, imenom i prezimenom? Irinej, ja ili neko drugi (parafraziram).

Ovo znači da nema nekog apstraktog autoriteta Crkve, već ljudi sa imenom i prezimenom koji su to to rekli zbog toga i toga. I odmah ti sve bude jasnije.

Tako i mi na ovim prostorima postimo ovako, a Rusi drugačije, a Grci opet drugačije, i to nije odredila nekom svojom nedodirljivom dogmom neka crkva već se dobrim delom može pratiti zašto je do toga istorijski došlo, i tu se kriju pravi razlozi.

Veruj mi neće nikakva "crkva" ni na kakvom budućem saboru odlučiti o smanjenju posta, kao što nije odlučila ni o njegovom povećavanju do ovakvih razmera da to gubi svaki smisao (samo budisti poste više od nas), već to uvek urade autentični pojedinci.

A zbog nekog čudnog razumevanja svih ovih stvari koje živi u našoj crkvi, pre će doći do povećanja posta nego do njegovog smanjenja. Svaka priča o smanjenju posta u nekim glavama budi asocijacije na pokatoličavanje ili protestantizam i automatski stvara otpor. Ispada da je najvažnija stvar u crkvi post, a nije.

Jevreji hristovog vremena nisu nam ravni kad u sitna crevca počnemo raspredati zapovesti o postu, može li se ovako, treba li onako...

I dolazimo do smešnih situacija koju je neko ovde pomenuo: ideš kod nekoga na slavu i nosiš svoju hranu?!

I ja sam bio u sličnoj situaciji i odlučio sam da se ne zamaram više s tim stvarima. U početku su me mučile, ali više uglavnom ne.

Bio mi je problem bilo gde otići u toku posta, jer niko nigde ne posti i onda ja moram da izmišljavam i zaživam ako sam gost.

Opet bilo je slučajeva da u postu dođem pred mrsnu trpezu i ćutim i jedem, onda neko kaže: pa zar ti ne postiš? i mene bude stid. Tada ljudi pričaju: evo ga jedva je dočeko da prekrši post.

Ali sad kako malo više mislim, bolje i to da pričaju, nego da me smatraju pravednim.

Ako si sveštenik onda po difoltu treba da si licemer. Znam sveštenike koji neće da se omrse u javnosti iako su sami protiv nekog posta. Onda ih jede to što su licemerni.

Malo mi imamo blagodati i slobode u Gospodu pa da možemo da uradimo što želimo i da to bude dobro (čistima je sve čisto)

Апсолутно се не слажем са твојим ставовима.

Не треба бити поп над попом.Пост је индивидуална ствар,Бог је дао људима слободу.

Само је питање шта је човеку на спасење и духовну радост.Стога мислим да ту нема дискусије,када падне среда или петак пост је обавезан,не треба гледати у друге већ водити рачуна о себи и свом спасење,ако својим примером исповедамо Христа,лако ћемо даразлучимо шта је добро шта није.Мислим да је бесмисено да неко ко је верујући и пости науштрб других се омрси на слави ако је мрсна трпеза,имао сам много пута таквих искустава и ниује миу падало на памет да се омрсим.

Понављам остали ме не интересују јер свако ко је иоле свестан одговара за свој поступке!

Када буде црква променила своје ставове,мењаћу их и ја,црква се треба слушати,суштина свега овога што нам се догађа да мало људи жели да неког слуша,у свим сферама друштва!

Не слажем се да ми имамо мало слободе,имамо је и превише,јер самим тим што имаш слободу да идеш или не у цркву,да постиш или не постиш итд ,је довољна слобода.

[отац макарије]

Тема има смисла јер се ово питање често поставља и сам сам чуо много њих који су у недоумици.

Своје мишљење сам изнео на почетку теме, те нема смисла да се понављам.

Не разумем зашто тако мислите?

Да ли треба да кренемо путем римокатолика и смањимо постове на најмање могуће мере,да ли је то циљ свега овога.Да ли се то нешто ваља иза брега?

Браћо драга,наши преци су сви постили и оставили нам у аманет,после периода комунизма Богу хваламнарод се почео враћати својој матици,цркви.

Не треба сада правити некакве догме,које неће разумети ни људи који су годинама у цркви.По мени пост је обавеза сваког православног хришћанина,Ви оче ако мислите супротно морали би ми аргументима доказати због чега је ова тема значајна,да ли да се слави слава мрсно или посно када пада у среду и петак?

Не разумем заиста суштину!

[Andre Williams]

Тема има смисла јер се ово питање често поставља и сам сам чуо много њих који су у недоумици.

Своје мишљење сам изнео на почетку теме, те нема смисла да се понављам.

Не разумем зашто тако мислите?

Да ли треба да кренемо путем римокатолика и смањимо постове на најмање могуће мере,да ли је то циљ свега овога.Да ли се то нешто ваља иза брега?

Браћо драга,наши преци су сви постили и оставили нам у аманет,после периода комунизма Богу хваламнарод се почео враћати својој матици,цркви.

Не треба сада правити некакве догме,које неће разумети ни људи који су годинама у цркви.По мени пост је обавеза сваког православног хришћанина,Ви оче ако мислите супротно морали би ми аргументима доказати због чега је ова тема значајна,да ли да се слави слава мрсно или посно када пада у среду и петак?

Не разумем заиста суштину!

пажљиво читајте па ћете разумети.

[Aragorn]

Ja svakako ne vidim šta se može slaviti kad postiš?

Post i radost ne idu jedno s drugim.

I treba odvojiti ovaj post srede i petka od svih drugih postova jer nemaju isto poreklo.

Drugo, a tiče se posta i sveštenika, nikako ne preporučujem da sveštenik određuje ili ucenjuje parohijane da poste.

Post je svakome od volje po rečima samog ap. Pavla.

greengrin