Jump to content

Nakon pričešćivanja se uzima nafora, da ili ne?


Препоручена порука

On 16.8.2019. at 12:23, Панарет рече

Има смисла, али парохијски живот ипак диктира нека правила. Делује ми прилично гордо да кад свештеник дели нафору одмах поред путира - прођем и не узмем је...Међутим, ова правила често заиста нарушавају светотајински живот. Тако се у мојој парохијској цркви код великих празника /јер се у цркви створи гужва/ молитве после причешћа читају пре Причешћа! И тако се, док још нисмо примили дарове, захвљаујемо Господу што смо их примили...Неподношљиво.

 

To su radili i kod mene u crkvi. Jer inace se narod Pricesti i odma na vrata ni fala ni zbogom. Oni onda celu liturgiju do kraja pa tek onda pricesce. 

Misim šou, ali sta ce jadni svestenici bori se kako ko ume, nije s narodom lako ni malo.

Follow your bliss and the universe will open doors where there were only walls.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Лапис Лазули рече

To su radili i kod mene u crkvi. Jer inace se narod Pricesti i odma na vrata ni fala ni zbogom. Oni onda celu liturgiju do kraja pa tek onda pricesce. 

Misim šou, ali sta ce jadni svestenici bori se kako ko ume, nije s narodom lako ni malo.

Nije lako ali polako, sve se dovede u red. Polako....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 16.8.2019. at 16:27, Vladan :::. рече

онда након службе док сви шетају и излазе они најдуховнији стоје и читају још нешто.

Овде читам "...они најдуховитији стоје и читају још нешто" и лепо паднем од смеха, опет Владан :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Milica Bajic рече

Овде читам "...они најдуховитији стоје и читају још нешто" и лепо паднем од смеха, опет Владан :))

Па, знаш шта, ниси далеко од истине и тој верзији читања, и то на два начина. :) 

Прво, ја када то видим ја се у себи насмешим, немам чак ни снаге да осудим, то је као кад дете шара бојицом по зиду а не на папиру...

Друго, мало озбиљније, имамо код отаца да нам се демони смеју када падамо, како са леве тако и са десне стране, а пад са десне стране (када добра дела чинимо на погрешан начин на своју духовну штету) је куд и камо опаснији јер се теже примећује и дуготрајније последице могу да остану. А ако је то тако демони се том "духовитом" подвижнику више смеју.

Зато је добро да се разговара са искуснијима (исповедник, духовник, теолог) који су многе ствари већ прошли и могу да помогну да се то превазиђе.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...