Митрополија загребачко-љубљанска

[Драгана Милошевић]

Митрополит Порфирије: Духовни изазови у XXI веку

 

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је 14. новембра 2015. године у Љубљани предавање на тему „Духовни изазови у XXI вијеку“.

 

 

Пред око двије стотине слушалаца који су попунили салу Парохијског дома, митрополит Порфирије је рекао да је циљ његовог предавања првенствено да у контексту Јеванђеља Христовог и предања Цркве размишљамо о себи и да у сусрету „са свијетом“ покушамо бити аутентични свједоци Христови. „То не зависи само од наших ријечи, него колико ће снажно бити наше свједочење зависи од нашега живота и тога колико се трудимо да живимо по Јеванђељу Христовом,“ нагласио је Митрополит.

 

Као један од важних духовних изазова који се јављају као искушење за православне хришћане у овом вијеку, Високопреосвећени је навео и постојање мноштва нових религијских покрета и култова који покушавају да понуде неки нови духовни пут различит од хришћанског.

„Већина њих имају у основи хиндуистичка учења помијешана са хришћанским, исламским и другим учењима. Таквих нових покрета је много и често не можете препознати разлику међу њима, а у правилу су потпуно различити од изворног и аутентичног хиндуизма или будизма. Они покушавају да на неки начин хришћанима учине прихватљивим елементе из тих источњачких религија, али се у суштини ту обично ради о маркетингу и тржишту религија, односно - лову на новац,“ рекао је Митрополит.

 

Он је истакао да је основна разлика то што ми хришћани вјерујемо у Бога као личност, а они у неки безлични апсолут. Ми вјерујемо у васкрсење из мртвих, док је за њих вјечност, која је циљ свакоме човјеку, за човјека као индивидуу и непоновљиву личност непостојећа, те да је циљ да се стопи са тим безличним апсолутом у коме губи самосвијест о себи.

 

„Ми вјерујемо да је Бог човјека створио по својој слици и прилици за вјечност, зато вјерујемо и у љубав, зато љубав има смисла. Јер ако нема вјечне перспективе и могућности да вјечно постојимо као непоновљиве личности које имају свијест о себи и о другоме, те ако не постоји могућност да иза смрти и даље постоји љубав међу нама, онда љубав, као таква, нема ни смисла. Вјерујемо да је Бог љубав по својој природи и да је из љубави створио овај свијет и човјека као круну свијета; да га је створио за вјечност управо да би живио у заједници љубави са Богом и са својим ближњима,“ нагласио је митрополит Порфирије.

 

Митрополит је додао да ми хришћани доживљавамо овај живот као дар Божји, а да је човјек је створен као психофизичко биће, те да су и душа и тијело два аспекта пројаве човјековог постојања и у вјечности која нам је намијењена као психосоматским и духовним бићима.

„Отуда се наша вјера темељи на васкрсењу из мртвих – и душе и тијела. Вјерујемо да је свијет добар и да је све добро саздано и вјерујемо у вјечни живот,“ истакао је Митрополит.

 

Он је рекао да се разлика између хришћанства и поменутих покрета види већ из тога што они вјерују да је материја и тијело зло кога се треба ослободити.

 

"Тијело се види као тамница за душу која је заправо одливак тог безличног божанства и душа као честица тог божанства има за циљ да се врати и стопи са тим безличним апсолутом. Да би се то достигло потребно је ослободити се везаности за материју, која се остварује кроз рацио, тијело и емоције, позитивне и негативне. Поставља се питање да ли и вољети може да буде штетно по духовно узрастање у крајњој инстанци. Зато имамо разне аутентичне источњаке који одлазе из свијета, живе потпуно индивидуалистички и баве се медитацијом, како би достигли нирвану, што значи потпуно угаснуће живота и било какве везе са овим свијетом - потпуну анестезију свих емоција и свих мисли,“ додао је Високопреосвећени рекавши и да за разлику од хришћанског начина живота гдје је смисао и циљ постојања заједница љубави вјерних међу собом и свих заједно са Богом, они говоре да је љубав, као брига за некога, нешто што те везује за овај свијет, спутава и руши.

 

Митрополит је упозорио да је логична посљедица за оне који дубински улазе у такве духовне контексте да се индивидуализују и да се везују за свог гуруа и ту духовну заједницу.

 

„Ако стичући неко „духовно искуство“ унутар кога ваше ближње посматрате као честице божанства које требају да се ослободе тог злог тијела и да се врате у своју постојбину, онда је јасно да ћете полако губити природни импулс љубави према њима. Питање заједнице и тема љубави су нешто што логички не постоји ту, без обзира што су то ријечи које се често употребљавају у њиховој реторици и не значе оно што ми знамо да би требале значити,“ нагласио је владика Порфирије.

 

Митрополит је истакао да је још једна битна разлика између хришћанства и поменутих култова то што они вјерују да се све дешава по закону карме, која је нека врста судбине у којој човјек не може да измијени ништа, док ми хришћани вјерујемо да постоји промисао Божји, али и слобода човјекова да унутар тог промисла кује своје спасење и учествује у чину спасавања.

 

„У Јеванђељу видимо мноштво чуда која се дешавају, гдје Христос исцјељује разне болести, али често прије него се чудо деси онај над киме се дешава потврђује своју вјеру у Христа, која није само увјерење да постоји некаква апсолутна сила него вјеру као повјерење, што већ чини однос - општење између онога над ким се чудо дешава и онога који чини чудо. И често Господ каже 'вјера твоја спасла те је', или 'иди и нека ти буде по вјери'. Та вјера је наше саучествовање и сарадња с благодаћу Божјом, с Богом, гдје је кључни фактор наша слобода,“ подсјетио је

Високопреосвећени Митрополит и додао да Бог чак не чини чуда као аргументе за своје постојање, како би нас убиједио да ми морамо вјеровати, него тамо гдје већ предпостоји вјера ту се дешава чудо, па и у нашем свакодневном животу, само ако имамо довољно отворене духовне очи да то и препознамо.

 

При крају предавања Митрополит је нагласио да му је циљ био да слушаоце подстакне да се труде и чувају своју вјеру, али прије свега да том вјером живе.

 

„Што више будете живјели том вјером, утолико ћете више спознавати снагу те вјере и у исто вријеме несагледиве просторе које тек треба у духовном животу освајати,“ рекао је Митрополит.

 

Он је подсјетио да Црква постоји, прије свега, зато што смо ми жељни смисла постојања, зато што постоји смрт, а ми имамо потребу да живимо вјечно и то да да живимо вјечно са онима које волимо, те да Црква постоји зато што нам даје одговоре на та питања.

 

„Уколико живимо вјером и оним чиме смо се нахранили и напојили у недјељу на Литургији, онда то носимо са собом у свијет, и то нам бива инспирација, контекст и мјерило за све у нашој свакодневици, кроз шта налазимо одговор и спокој у себи.Треба да живимо Црквом увијек и непрестано, јер што више живимо Црквом бићемо богатији, а што будемо богатији, та тајна Цркве и живота у Цркви, тј. тајна Бога, бити блискија и све више ћемо имати потребу за приснијим јединством и заједничарењем са Богом,“ истакао је митрополит Порфирије.

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Иван Ивковић]

Дух Свети нас окупља својом неодољивом силом  

 

Беседа архимандрита Данила (Љуботине) на празник Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Лепавини

 

Архимандрит Данило (Љуботина):

 

- Ваше Високопреосвештенство, благословите! Наш Митрополит ме замолио прво да се у име Митрополије, а и у име Митрополита захвалим нашем оцу Гаврилу, који је овде као стуб, као столпник, онај, који је дошао ту пре 30, односно 31 годину. Ја знам да је овај манастир тада био у рушевинама и у врло тешком стању, тако да у тим првим данима оцу Гаврилу није било једноставно ни лако да се одржи и да почне обнову овога манастира. Ситуација је тада свугдје била доста тешка, али, Бог му је дао силе баш онда кад је, сјећам се, замало напустио ово мјесто, јер није имао разумијевања ни од наших врхова из Цркве, а ни од околине. Било му је баш тешко и онда му је Бог, а још више Пресвета Богородица одједном дала неку необјашњиву снагу па је он ту, на овој рушевини, ипак остао. Ово, гдје смо ми сада, није постојало. Морате знати да су то биле рушевине, да је овај манастир 1943. године бомбардован, да је срушен, да је манастирски конак био тек од половине степеника, она страна, и то ми се чини, један мали дио. Црква је била са овим данашњим торњем онако нахереним, који још и дан данас није поправљен.

 

наставак

[Драгана Милошевић]

Недеља Светих Праотаца и рукоположење у Загребу

 

 

Светом архијерејском Литургијом у загребачком Саборном Светопреображенском храму,

којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије,

прослављена је претпосљедња недјеља пред празник Рођења Христовог - недјеља Светих Праотаца.

 

 

Након Великог Входа у презвитерски чин митрополит Порфирије је рукоположио и у свештене одежде обукао ђакона Славомира Гвојића из Велике Писанице, уз појање сабраног народа „аксиос“.

 

- Данас смо имали рукоположење брата и оца Славомира за свештеника, који ће ускоро бити постављен на неку од упражњених парохија наше Митрополије. Честитамо новом свештенику и желимо да му Господ подари пре свега благодат Своју и мудрост како би достојно носио крст, одговорност, али и благослов свештеничке службе која, изнад свега значи сведочење Христа међу нама људима, а то је могуће само ако је Христос у нама, уколико живимо Јеванђељем, вером и уколико је наш живот аутентично, исправно и добро сведочанство Јеванђеља Христовог, пожелио је Митрополит новорукоположеном презвитеру Славомиру.

 

Настављајући бесједу, Митрополит је црквеном сабрању протумачио смисао прочитаног Јеванђеља о Великој вечери и обиљу љубави којом божанствени Домаћин позива на духовну трпезу и односу позваних према упућеном позиву.

 

- Важно је да реч Божју чујемо као нама лично упућену, као теби и мени Господ лично упућује реч, обраћа се и позива на свадбу, на гозбу коју је од вечности припремио. Немојмо дозволити себи да се изговарамо, да проналазимо лажна оправдања, да немамо времена за Бога. Да сада немамо времена за молитву, за милосрђе, да немамо времена сада за праштање и покајање, да немамо времена за Бога и ближњег него морамо најпре да се побринемо за себе, а тек када уредимо свој живот како нам одговара онда ће остати времена за Бога и ближњег. Ово је погрешно, драга браћо и сестре, поучио је Митрополит.

 

Након Литургије верници су се око Митрополита сабрали у Музеју Српске Православне Цркве у Загребу.

 

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Драгана Милошевић]

Божићна емисија "Духовни изазови"

 

 

 

 

 

Међурелигијски магазин "Духовни изазови" Хрватске радиотелевизије

медијски је пропратио прославу Бадње вечери и Божића у Загребу.

 

Православни Божић и бадњак у Хрватској били су у знаку позива на мир, помирење, међусобну љубав, дијалог и једнакост међу свим њеним грађанима.

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Данче*]

Свети Доситеј Исповједник прослављен у Загребу

Евхaристијским сaбрaњем у кaпели Светог Сaве при Духовном центру Српске Прaвослaвне Цркве у Зaгребу прослaвљен је Свети Доситеј, први Митрополит зaгребaчки и исповједник.

Свету Литургију служио је aрхимaндрит Дaнило (Љуботинa), a сaслуживaли су јеромонaх Никон и ђaкон Брaнимир Јокић. Литургији је присуствовaо Митрополит зaгребaчко-љубљaнски др Порфирије, вјерници зaгребaчке пaрохије и ученици Српске прaвослaвне опште гимнaзије у Зaгребу. Прослaвa Светог Доситејa и улaскa у Нову годину Господњу 2016. нaстaвљенa је у свечaној сaли Духовног центрa пригодним прогрaмом који су припремили члaнови културно-умјетничких друштaвa прaвослaвних Русa из Зaгребa и околних мјестa.

 

    

У уводном дијелу зaинтересовaним гостимa обрaтио се aрхимaндрит Дaнило нaдaхнуто говорећи о животу и мученичком стрaдaњу и исповједништву митрополитa Доситејa. -Брaтску, хришћaнску љубaв митрополит Доситеј је укaзивaо с посебном пaжњом премa Русимa који су по долaску у Зaгреб, у релaтивно крaтком року, уз његову подршку успјели дa оргaнизују вјерски, културни и политички живот, aли и створе низ социјaлних оргaнизaцијa и устaновa које су прaтиле и помaгaле ученике, студенте и потребите, остaвљaјући неизбрисиви трaг у свеукупном животу Зaгребa, истaкaо је aрхимaндрит Дaнило.

 

    

У богaтом прогрaму смјењивaли су се добро увјежбaне духовне и трaдиционaлне нaродне пјесме, нaступи нa виолончелу, хaрмоници и флaути.

 

    

Испред Зaједнице Русa митрополиту Порфирију и Српској Прaвослaвној Цркви нa гостољубљу и оргaнизaцији, сaдa већ трaдиционaлног сусретa, зaхвaлилa је др Нaтaлијa Видмaровић, редовнa професорицa нa Филозофском фaкултету у Зaгребу. Прослaви су присуствовaли предстaвници aмбaсaдa Русије, Србије и Грчке и Вијећa српске нaционaлне мaњине Грaдa Зaгребa. Трпезa љубaви припремљенa је у трпезaрији Духовног центрa.

Информативна служба Српске Православне Цркве

[Драгана Милошевић]

Високо одликовање митрополиту Порфирију

 

Шведско oдликовање митрополиту Порфирију за допринос помирењу народа на Балкану

 

 

 

На свечаности одржаној 16. фебруара 2016. године у Штокхолму, у присуству представникâ хришћанских Цркава које делују у Шведској: Евангеличке Цркве, Римокатоличке Цркве, Антиохијске Патријаршије, Српске Православне Цркве, Сиријске дохалкиндонске Цркве, представника универзитетског и културног живота Штокхолма, Митрополит загребачко-љубљански г. др Порфирије одликован је орденом Светог Игнатија за његов допринос помирењу народа на Балкану и предани рад на унапређењу јединства међу хришћанима.

 

Орденом Светог Игнатија претходних година, између осталих, одликовани су Патријарх Сиријске цркве Мор Игнатије Јефрем II, Папа Коптске Православне Цркве, Тавардос II и Керстин Енлуд, директор кровне хришћанске студијске организације Билд. Орден се додељује, заслужним и угледним црквеним личностима, на међународном нивоу, за унапређење јединства међу хришћанима и за изразити допринос харитативном деловању, како стоји у Статуту угледне Академије Светог Игнатија.

 

Обраћајући се овогодишњем лауреату, господин Михаел Халм,  декан Теолошке академије Светог Игнатија, истакао је да је миротворни допринос Митрополита Порфирија запажен и високо вреднован на међународном плану. Декан Халм је, такође нагласио да је Митрополит Порфирије у манастиру Ковиљу развио монашку духовност која је укључивала и социјални допринос и отварење према широј заједници, а посебно према онима који су одбачени од друштва. „Ову духовну отвореност наставио је да развија и као Митрополит у Хрватској и Словенији, где истиче да Црква треба да буде отворена за друштво и контекст у којем делује, да буде у трајном дијалогу и потрази за помирењем... Због овакве духовне отворености Митрополит Порфирије је, такође, омогућио оживљавање тежње хришћанских заједница за јединством“,  рекао је угледни скандинавски научник образлажући одлуку да високо одличје ове године буде додељено Митрополиту загребачко-љубљанском.

 

Захваљујући на указаној части Митрополит Порфирије је нагласио да признање овако високог међународног ранга, а посебно личности које су раније одликоване, за њега предствљају обавезу да у будућем раду покаже и докаже да га је достојан. На крају свечаности Митрополит Порфирије је одржао предавање на тему Човеково достојанство, слобода и социјално деловање Цркве.

 

СПЦ

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Драгана Милошевић]

Архијереји Порфирије и Хризостом

богослужили у Љубљани

 

 

У Недјељу месопусну или Недјељу Страшног суда Божјега, 6. марта 2016. године,

у прекрасном храму Светих Кирила и Методија у Љубљани

служена је Саборна света архијерејска Литургија.

 

 

На позив Високопреосвећеног Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија у Љубљану је 5. марта 2016.  године у вечерњим часовима стигао Преосвећени Владика зворничко-тузлански г. Хризостом, а у пратњи протођакона и Хора свештеника Епархије зворничко-тузланске. Свету Литургију служили су Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, уз саслужење свештенства, свештеномонаштва и ђаконства.

 

У бесједи на јевенђелску тему Страшног суда Господњег, Преосвећени Владика г. Хризостом је истакао: -На један сасвим једноставан начин, сликовито да ондашњи Јудеји, а и ми данас могли разумјети, Господ Исус открива једну велику тајну Суда Божјег којег Он најављује, а ми га очекујемо. На питање по чему ће Господ судити људима и како ће раздвојити ''овце'' од ''јаради'' одговор је дао сам Господ питајући их да ли су Га препознали у свијету, међу људима, међу оним његовим најмањима: гладнима, жеднима, босима и слабо обученим, болеснима и утамниченима. Да, онај савршени Бог и Човјек – Богочовјек Исус Христос себе, не само да унижава, већ и поистовјећује са његовим најмањима у овоме свијету које свијет не ријетко презире и одбацује.. Дакле, Богочовјек Исус Христос неће судити по лицезренију или некаквој предодређености, Боже сачувај, већ по дјелима љубави, по доброти срца наших, али никако по сажаљењу... У ове припремне недјеље пред вратима великог и часног поста, Господ нас кроз приче о митару и фарисеју, о блудном сину и, ево данас, о Страшном суду подсјећа на врлине и дјела која ће нас увести у период наше метаноје, тј. покајања, односно цјелокупне промјене. Покајање није адекватан израз за грчку ријеч метаноите. Метаноја је суштинско мијењање начина размишљења, мишљења и адекватно томе и живљења...

 

На крају свете Литургије владика Хризостом уручио је икону Господа Исуса Христа митрополиту Порфирују и икону Пресвете Богородице Црквеној општини Љубљана.

 

 

Извор: Епархија зворничко-тузланска

[Драгана Милошевић]

Амбасадори код митрополита Порфирија

21. Април 2016 - 9:09

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије

примио је 20. априла 2016. године, у одвојеним постама,

амбасадоре Сједињених Америчких Држава и Велике Британије у Загребу.

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије примио је 20. априла 2016. године у просторијама Епархије загребачко-љубљанске у Загребу гђу Џулију Волс Нојес, амбасадорку Сједињених Америчких Држава у Загребу. У срдачном разговору доминирале су теме које се тичу живота и рада Српске Православне Цркве у Хрватској и положаја српске заједнице. Саговорници су се сагласили да вјерске заједнице у Хрватској, у актуелном тренутку, имају велику одговорност на пољу међувјерског дијалога и међуетничке сарадње.

Митрополит Порфирије је замолио цијењене госте да у оквирима властитих ингереција и ауторитета дају допринос у превазилажењу негативног наслеђа које оптерећује народе на нашим просторима, прије свега ради квалитетнијег живота свих грађана. У том смислу, Митрополит је уважену гошћу упознао са активностима и пројектима које подузима Митрополија загребачко-љубљанска, посебно указујући на рад Српске православне опште гимназије у Загребу која је отвореношћу и радом постала препознатљива на мапи образовних установа града Загреба.

У пратњи амбасадорке Волс Нојес је био други секретар Амбасаде г. Ерик Вилијамс.

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије примио је 20. априла 2016. године у просторијама Епархије загребачко-љубљанске у Загребу у званичну посету г. Јана Камерона Клифа, привременог отправника послова Амбасаде Уједињене Краљевине Велике Британије и Северне Ирске у Загребу, који је био у пратњи гђе Андреје Маретић-Вуковић, више политичке саветнице при овој Амбасади.

У срдачном разговору и пријатељској атмосфери, саговорници су се дотакли недавне посете Његовог Краљевског Височанства Принца од Велса Чарлса и веома позитивног одјека који је ова посета имала на простор бивше Југославије. Митрополит Порфирије се са посебном радошћу присетио принчевог боравка у манастиру Ковиљу, у коме је сам Митрополит провео више од двадесет пет година живота. Незаобилазна тема у разговору је био положај и улога Српске Православне Цркве у Републици Хрватској као и положај српске националне заједнице у сложеним условима хрватског политичког тренутка. Неподељено мишљење присутних јесте да верске заједнице имају велику одговорност у креирању јавног мњења и да одлучујуће могу утицати да се различитости, и верске и националне, третирају као богатство и дар а не као повод за сукобе и неразумевања. Домаћин је замолио своје уважене госте да, колико је то у њиховој моћи, узму учешћа у оним процесима који изграђују поверење и учвршћују међусобну љубав свих који живе у Хрватској.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[АлександраВ]

Митрополит Порфирије: Многи вјерници у Хрватској на ивици егзистенције

Mитрополит загребачко-љубљански Порфирије подијелио је хуманитарну помоћ Србима у Сиску, Глини и селу Мали Градац, и истакао да је уочено да многи вјерници у Хрватској живе на ивици егзистенције.

Глина: Владика Порфирије посјетио
породицу Дрекић Фото: СРНА

Митрополит Порфирије је истакао да је ово само почетак хуманитарне акције помоћи српском становништву, саопштила је Српска православна црква.

Нарочита пажња биће усмерена на помоћ Србима који живе на подручју Баније, Лике, Далмације, Западне Славоније, навео је митрополит Порфирије, и додао, да ће на овом пољу заједнички сарађивати архијереји чије су епархије на територији Хрватске.

Митрополит је захвалио свима који су препознали значај хуманитарне акције и позвао оне који могу да помогну да се придруже овом подухвату.

Глина: Владика Порфирије посјетио породицу Дрекић

Социјално угроженим српским породицама уручени су хуманитарни пакети са храном и средствима за хигијену, које је, уз помоћ дародаваца, обезбиједила Митрополија загребачко-љубљанска, наведено је на сајту СПЦ.

Хуманитарна акција почела је са подјелом помоћи Србима у Сиску који су пакете примили у порти цркве Свете Петке у овом граду. Најугроженијима је подијељена и помоћ у виду бијеле технике – машина за прање веша и шпорет.

Хуманитарни пакети уручени су и Србима из Глине, који су митрополита Порфирија дочекали у цркви Успења Пресвете Богородице.

Са локалним свештенством митрополит је затим обишао породицу Дрекић која живи у селу Мали Градац, десетак километара од Глине.

Породица која углавном живи од пољопривреде, осим намирница и средстава за хигијену, на дар је добила и мотокултиватор.

Извор: Радио Телевизија Републике Српске

[sanja84]

jeeeeee

 

https://m.youtube.com/watch?v=f3DokKg2KhY&feature=youtu.be