Митрополија загребачко-љубљанска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

 

Састанак свештенства Митрополије загребачко-љубљанске

 

Свештенство и свештеномонаштво Митрополије загребачко-љубљанске сабрало се у четвртак, 2. октобар 2014. године, око свога архипастира Митрополита загребачко-љубљанског г. Порфирија.

 

 

Братски састанак свештенства Митрополије загребачко-љубљанске је одржан у Загребу, у Духовном центру Митрополије, уз манастир Свете Петке. У уводном делу беседе, митрополит Порфирије братству је представио низ активности које је предузимао у протеклом периоду од устоличења у свештени трон Митрополита загребачко-љубљанских. Митрополит је изнео утиске које је током овог периода стекао као и предстојеће планове.

 

- Потребе и околности у којима Православна Црква делује на просторима Митрополије, у Републици Хрватској и Републици Словенији, су различите, а ми треба да проналазимо најбољи начин како да сведочимо Истину. Ми смо пре свега свештеници Цркве Христове, ту смо да служимо Литургију и овде смо због народа коме треба да сведочимо љубав Христову. Да бисмо успели на том путу, у том делу, ми свештеници треба да функционишемо као заједница, као један организам, истакао је Митрополит. Стога је и позвао на братски међусобни однос, однос заснован на поверењу и утемељен у љубави. Својом беседом Митрополит је посаветовао, поучио, оснажио и охрабрио свештенство, а нарочиту благодарност указао је труду и љубави према Светој Цркви на овим просторима блаженоупокојеног митрополита Јована.

 

Прилика је ово била да се Митрополиту ближе представе свештеници оних места Митрополије која Његово Високопреосвештенство још није посетио, да укратко представе своју парохију и изложе околности у којима Црква живи. Уследио је потом отворен и динамичан разговор о бројним питањима црквеног живота: пастирским, практичним, административним, а након тога и братска трпеза.

 

 

  

[Срђан Ранђеловић]

Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије у посети Руској Православној Цркви

[Данче*]

Парастос у Руској капели испод Вршича на Крањској Гори

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије учествовао је на дводневној манифестацији на Бледу и Крањској Гори поводом комеморације у Руској капели на Вршичу којом се обележава стогодишњица од почетка борбе на Сошком фронту (1915-2015).

У суботу, 25. јула 2015. године, на Бледу је одржан међуверски скуп хришћанских Цркава и представника јеврејске и исламске заједнице у Словенији. Скупу су присуствовали: Његово Високопросвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије, бискуп цељски монсињор Станислав Липовшек, бискуп евангелички мр Геза Фило, председник Јеврејске заједнице у Словенији Борис Черин Леви и генерални секретар Исламске заједнице у Словенији Навзет Порић.

Организатор овог сусрета био је председник Друштва Словенија Русија г. Саша Гержина, а домаћин г. Јанез Шкрабец, власник виле Бели Двор.

На самом почетку скупа прочитан је говор познатог историчара мр Васје Клавора, великог познаваоца Сошког фронта. Потом је уследила веома плодна дискусија и на њеном крају званично саопштење учесника конференције у којем је наглашено да „сећање на прошле ратове и у ратовима изгубљене животе, мора обавезно укључивати и поруку мира, суживота и разумевања међу народима“. Такође је истакнуто да „Први светски рат, познат као „рат свих ратова“, нажалост није значио крај свих међународних конфликата и оружаних сукоба. Народна, језичка и верска разноликост војних јединица, које су се бориле на сошком фронту, нас опомињу, да ратови односе драгоцене људске животе и да ту не постоје разлике између војника и цивила, губитника и победника. Сви ратови су у својој окрутној и нељудској суштини слепи за разлике међу људима, из чега проистиче наша већа заједничка одговорност за мир“.

Учесници скупа су дошли до једногласног убеђења и закључка да је конфликте могуће решавати без насиља и да је због тога неопходно да представници свих цркава и верских заједница раде на јачању културе мира и дијалога. На крају сопштења учесници су нагласили да су људи у савременом свету све више зависни један од другога и да стога супротности и тензије није могуће решити и ублажити ћутањем, него да је разговор један од најефикаснијих начина за спречавање конфликата који могу прерасти у ратове.

У недељу 26. јула 2015. године, у Руској капелици  код Крањске Горе, одржана је комеморација и парастос невиним жртвама - руским ратним заробљеницима који су изгубили живот на планинском прелазу Вршич у Јулијским алпима у Првом светском рату. Комеморацији су присуствовали највиши званичници Руске Федерације и Републике Словеније. Руску делегацију је предводио премијер г. Дмитриј Медведев, а делегацију Републике Словеније председник г. Борут Пахор. Међу присутнима су били и премијер Словеније г. Миро Церар, председник Државног збора Републике Словеније г. Милан Брглез, бивши предсеник Словеније г. Милан Кучан и многи други званичници. Републику Србију заступао је саветник Премијера Владе за регионални развој и Цркве и верске заједнице г. Владимир Божовић.

Парастос невино пострадалим жртвама служили су Његово Преосвештенство Епископ воскресенски г. Сава, изасланик Патријарха московског и све Русије г. Кирила, и домаћин Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије. У кратком разговору митрополит Порфирије је поздравио г. Медведева, пожелео му добродошлицу и изразио своју благодарност за напоре које улаже за мир у свету.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Данче*]

Љубљана: Изложба посвећена Михајлу Пупину

 

 На позив Амбасаде Републике Србије у Словенији и Градске општине Љубљана, поводом званичне посете председника Републике Србије г. Томислава Николића, Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др. Порфирије посетио је историјски атријум Градске куће у Љубљани и присуствовао отварању изложбе посвећене Михајлу Пупину, српском научнику, књижевнику и дипломати.

Под покровитељством Председника Србије изложбу под називом „Научник који је обележио век телекомуникација 1915-2015“ отворио је градоначелник Града Љубљане г. Зоран Јанковић. Говорили су амбасадор Србије г. Александар Радовановић и г. Александар Влајковић, извршни председник Организационог одбора.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Данче*]

Митрополит Порфирије: Свако невино страдање јесте опомена свим људима да послушају реч Божју

 

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије служио је 10. октобра 2015. године на сисачком Дјечјем гробљу помен дјеци - невиним жртвама усташког логора који је у Сиску функционисао од августа 1942. до јануара 1943. године.

Саслуживали су презвитери Веселин Ристић и Даниел Николић и ђакон Бранимир Јокић. Након помена митрополит Порфирије се обратио сабрању говорећи о невином страдању жртава логора у Сиску и нашем сјећању на њихову жртву: - На овом светом мјесту сабрали смо се не да се бавимо анализама, не да се бавимо бројкама, чак нити да се бавимо узроцима, него смо се сабрали да извршимо помен као православни хришћани над онима који су пострадали као невине жртве и самим тим јесу свједоци Христови међу нама људима. Сабрали смо се да се помолимо за покој њихових душа, али усуђујем се да кажем, да смо се сабрали и ми њима да се помолимо. Јер чистота дјечија већ по себи јесте учешће у светости Божјој.

- Браћо и сестре, ово је мјесто молитве и ми смо се сабрали да се молимо Богу. Ово је у исто

вријеме помен и опомена. Помињемо оне који су страдали, молимо се Богу за њих, али опомињемо себе да ми никада себи, нико од нас појединачно у себи, не дозволи да се развија зло, да се развија гријех. Јер гријех је најприје и увијек против Бога, а када се тај гријех чини против Бога, онда је сигурно да ће и у хоризонтали происходити из нас мноштво и безброј гријехова у односу на друге људе. Ово је опомена нама, али и читавом свијету. Свако страдање, невино страдање јесте опомена свим људима да послушају Ријеч Божју, нагласио је Митрополит.

Скупу се потом обратио г. Александар Толнауер, предсједник Савјета за националне мањине Републике Хрватске, говорећи о потресном страдању невине дјеце такозваног Прихватилишта у Сиску и осуђујући величање усташког покрета.

Сабрање сјећања на жртве логора у Сиску, дјецу стару неколико мјесеци до 13 година, одржан је у организацији Српског народног вијећа из Загреба и Вијећа српске националне мањине Града Сиска на Дјечјем гробљу у Сиску. Скупу су присуствовали Боса Продановић, отправник послова Амбасаде Републике Србије у Загребу, Кристина Икић Баничек, градоначелница Града Сиска, велечасни Бранимир Моточић, свештенство Митрополије загребачко-љубљанске, чланови Удружења логораша Јасеновац из Београда, Бања Луке и други.

Програм је настављен пригодном умјетничком академијом у дворани Глазбене школе у Сиску у коме су учествовали Анастасија Дикмикј и Нина Косето из Хрватског народног казалишта из Загреба, Анастасија Остојић и Владимир Николић, те матурантица Српске православне гимназије из Загреба Јерина Стефановић.

Такозвано Прихватилиште за дјецу избјеглица је било под директном управом усташе и љекара др Антуна Најжера. Логор је дјеловао на више локација у граду Сиску, у згради бивше Соколане, у женском самостану сестара Светог Винка, магацину солане Рајс, једној основној школи у Новом Сиску и тзв. Карантени. На ове локације пуних пет мјесеци допремана су дјеца са Козаре, из Славоније, Баније и Кордуна. Упркос акцији спашавања дјеце, коју је предводила добротворка Диана Будисављевић са групом неуморних праведника и великим залагањем Анте Думбовића кроз логор је прошло око 7000 малишана. На споменику Дјечијег гробља данас стоји натпис да их је пострадало више од двије хиљаде.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Ћирило]

СПЦ: Нападнути ученици православне гимназије у Загребу

 

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/SPC-Napadnuti-ucenici-pravoslavne-gimnazije-u-Zagrebu.sr.html

 

БЕОГРАД - Српска православна црква (СПЦ) саопштила је да је ученике Српске православне опште гимназије у Загребу 6. новембра напала група вршњака из оближње загребачке школе.

 

„Физичком нападу је претходило вређање на националној основи у аутобусу јавног превоза, а настављено је гађањем камењем на улици и по уласку у двориште Гимназије”, наводи се у саопштењу.Додаје се да нико од ученика није повређен.

 

„Камење је бацано на ученике и преко ограде школе. На тај начин разбијено је стакло на улазним вратима Гимназије и Духовног центра у коме станује митрополит загребачко-љубљански, господин Порфирије”, саопштила је СПЦ.

 

Додаје се да је о инциденту упозната полиција, којој је уступљен видео материјал забележен камерама видео надзора школе. 

 

Бета

објављено: 10/11/2015

[Ћирило]

Јадна наша деца шта све трпе од папистичких идолопоклоника. Што говорио свети Козма Етолски, за све је римски папа крив. Е', што неће земља да се отвори па да прогута тог архијеретика који је одвојио Запад од Цркве Христове и претечу антихриста и његову државицу са лица земље да не погане свет својом мржњом! Амин, амин, амин!

[Драгана Милошевић]

Митрополит Порфирије: Духовни изазови у XXI веку

 

 

Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије одржао је 14. новембра 2015. године у Љубљани предавање на тему „Духовни изазови у XXI вијеку“.

 

 

Пред око двије стотине слушалаца који су попунили салу Парохијског дома, митрополит Порфирије је рекао да је циљ његовог предавања првенствено да у контексту Јеванђеља Христовог и предања Цркве размишљамо о себи и да у сусрету „са свијетом“ покушамо бити аутентични свједоци Христови. „То не зависи само од наших ријечи, него колико ће снажно бити наше свједочење зависи од нашега живота и тога колико се трудимо да живимо по Јеванђељу Христовом,“ нагласио је Митрополит.

 

Као један од важних духовних изазова који се јављају као искушење за православне хришћане у овом вијеку, Високопреосвећени је навео и постојање мноштва нових религијских покрета и култова који покушавају да понуде неки нови духовни пут различит од хришћанског.

„Већина њих имају у основи хиндуистичка учења помијешана са хришћанским, исламским и другим учењима. Таквих нових покрета је много и често не можете препознати разлику међу њима, а у правилу су потпуно различити од изворног и аутентичног хиндуизма или будизма. Они покушавају да на неки начин хришћанима учине прихватљивим елементе из тих источњачких религија, али се у суштини ту обично ради о маркетингу и тржишту религија, односно - лову на новац,“ рекао је Митрополит.

 

Он је истакао да је основна разлика то што ми хришћани вјерујемо у Бога као личност, а они у неки безлични апсолут. Ми вјерујемо у васкрсење из мртвих, док је за њих вјечност, која је циљ свакоме човјеку, за човјека као индивидуу и непоновљиву личност непостојећа, те да је циљ да се стопи са тим безличним апсолутом у коме губи самосвијест о себи.

 

„Ми вјерујемо да је Бог човјека створио по својој слици и прилици за вјечност, зато вјерујемо и у љубав, зато љубав има смисла. Јер ако нема вјечне перспективе и могућности да вјечно постојимо као непоновљиве личности које имају свијест о себи и о другоме, те ако не постоји могућност да иза смрти и даље постоји љубав међу нама, онда љубав, као таква, нема ни смисла. Вјерујемо да је Бог љубав по својој природи и да је из љубави створио овај свијет и човјека као круну свијета; да га је створио за вјечност управо да би живио у заједници љубави са Богом и са својим ближњима,“ нагласио је митрополит Порфирије.

 

Митрополит је додао да ми хришћани доживљавамо овај живот као дар Божји, а да је човјек је створен као психофизичко биће, те да су и душа и тијело два аспекта пројаве човјековог постојања и у вјечности која нам је намијењена као психосоматским и духовним бићима.

„Отуда се наша вјера темељи на васкрсењу из мртвих – и душе и тијела. Вјерујемо да је свијет добар и да је све добро саздано и вјерујемо у вјечни живот,“ истакао је Митрополит.

 

Он је рекао да се разлика између хришћанства и поменутих покрета види већ из тога што они вјерују да је материја и тијело зло кога се треба ослободити.

 

"Тијело се види као тамница за душу која је заправо одливак тог безличног божанства и душа као честица тог божанства има за циљ да се врати и стопи са тим безличним апсолутом. Да би се то достигло потребно је ослободити се везаности за материју, која се остварује кроз рацио, тијело и емоције, позитивне и негативне. Поставља се питање да ли и вољети може да буде штетно по духовно узрастање у крајњој инстанци. Зато имамо разне аутентичне источњаке који одлазе из свијета, живе потпуно индивидуалистички и баве се медитацијом, како би достигли нирвану, што значи потпуно угаснуће живота и било какве везе са овим свијетом - потпуну анестезију свих емоција и свих мисли,“ додао је Високопреосвећени рекавши и да за разлику од хришћанског начина живота гдје је смисао и циљ постојања заједница љубави вјерних међу собом и свих заједно са Богом, они говоре да је љубав, као брига за некога, нешто што те везује за овај свијет, спутава и руши.

 

Митрополит је упозорио да је логична посљедица за оне који дубински улазе у такве духовне контексте да се индивидуализују и да се везују за свог гуруа и ту духовну заједницу.

 

„Ако стичући неко „духовно искуство“ унутар кога ваше ближње посматрате као честице божанства које требају да се ослободе тог злог тијела и да се врате у своју постојбину, онда је јасно да ћете полако губити природни импулс љубави према њима. Питање заједнице и тема љубави су нешто што логички не постоји ту, без обзира што су то ријечи које се често употребљавају у њиховој реторици и не значе оно што ми знамо да би требале значити,“ нагласио је владика Порфирије.

 

Митрополит је истакао да је још једна битна разлика између хришћанства и поменутих култова то што они вјерују да се све дешава по закону карме, која је нека врста судбине у којој човјек не може да измијени ништа, док ми хришћани вјерујемо да постоји промисао Божји, али и слобода човјекова да унутар тог промисла кује своје спасење и учествује у чину спасавања.

 

„У Јеванђељу видимо мноштво чуда која се дешавају, гдје Христос исцјељује разне болести, али често прије него се чудо деси онај над киме се дешава потврђује своју вјеру у Христа, која није само увјерење да постоји некаква апсолутна сила него вјеру као повјерење, што већ чини однос - општење између онога над ким се чудо дешава и онога који чини чудо. И често Господ каже 'вјера твоја спасла те је', или 'иди и нека ти буде по вјери'. Та вјера је наше саучествовање и сарадња с благодаћу Божјом, с Богом, гдје је кључни фактор наша слобода,“ подсјетио је

Високопреосвећени Митрополит и додао да Бог чак не чини чуда као аргументе за своје постојање, како би нас убиједио да ми морамо вјеровати, него тамо гдје већ предпостоји вјера ту се дешава чудо, па и у нашем свакодневном животу, само ако имамо довољно отворене духовне очи да то и препознамо.

 

При крају предавања Митрополит је нагласио да му је циљ био да слушаоце подстакне да се труде и чувају своју вјеру, али прије свега да том вјером живе.

 

„Што више будете живјели том вјером, утолико ћете више спознавати снагу те вјере и у исто вријеме несагледиве просторе које тек треба у духовном животу освајати,“ рекао је Митрополит.

 

Он је подсјетио да Црква постоји, прије свега, зато што смо ми жељни смисла постојања, зато што постоји смрт, а ми имамо потребу да живимо вјечно и то да да живимо вјечно са онима које волимо, те да Црква постоји зато што нам даје одговоре на та питања.

 

„Уколико живимо вјером и оним чиме смо се нахранили и напојили у недјељу на Литургији, онда то носимо са собом у свијет, и то нам бива инспирација, контекст и мјерило за све у нашој свакодневици, кроз шта налазимо одговор и спокој у себи.Треба да живимо Црквом увијек и непрестано, јер што више живимо Црквом бићемо богатији, а што будемо богатији, та тајна Цркве и живота у Цркви, тј. тајна Бога, бити блискија и све више ћемо имати потребу за приснијим јединством и заједничарењем са Богом,“ истакао је митрополит Порфирије.

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Иван Ивковић]

Дух Свети нас окупља својом неодољивом силом  

 

Беседа архимандрита Данила (Љуботине) на празник Ваведења Пресвете Богородице у манастиру Лепавини

 

Архимандрит Данило (Љуботина):

 

- Ваше Високопреосвештенство, благословите! Наш Митрополит ме замолио прво да се у име Митрополије, а и у име Митрополита захвалим нашем оцу Гаврилу, који је овде као стуб, као столпник, онај, који је дошао ту пре 30, односно 31 годину. Ја знам да је овај манастир тада био у рушевинама и у врло тешком стању, тако да у тим првим данима оцу Гаврилу није било једноставно ни лако да се одржи и да почне обнову овога манастира. Ситуација је тада свугдје била доста тешка, али, Бог му је дао силе баш онда кад је, сјећам се, замало напустио ово мјесто, јер није имао разумијевања ни од наших врхова из Цркве, а ни од околине. Било му је баш тешко и онда му је Бог, а још више Пресвета Богородица одједном дала неку необјашњиву снагу па је он ту, на овој рушевини, ипак остао. Ово, гдје смо ми сада, није постојало. Морате знати да су то биле рушевине, да је овај манастир 1943. године бомбардован, да је срушен, да је манастирски конак био тек од половине степеника, она страна, и то ми се чини, један мали дио. Црква је била са овим данашњим торњем онако нахереним, који још и дан данас није поправљен.

 

наставак

[Драгана Милошевић]

Недеља Светих Праотаца и рукоположење у Загребу

 

 

Светом архијерејском Литургијом у загребачком Саборном Светопреображенском храму,

којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански др Порфирије,

прослављена је претпосљедња недјеља пред празник Рођења Христовог - недјеља Светих Праотаца.

 

 

Након Великог Входа у презвитерски чин митрополит Порфирије је рукоположио и у свештене одежде обукао ђакона Славомира Гвојића из Велике Писанице, уз појање сабраног народа „аксиос“.

 

- Данас смо имали рукоположење брата и оца Славомира за свештеника, који ће ускоро бити постављен на неку од упражњених парохија наше Митрополије. Честитамо новом свештенику и желимо да му Господ подари пре свега благодат Своју и мудрост како би достојно носио крст, одговорност, али и благослов свештеничке службе која, изнад свега значи сведочење Христа међу нама људима, а то је могуће само ако је Христос у нама, уколико живимо Јеванђељем, вером и уколико је наш живот аутентично, исправно и добро сведочанство Јеванђеља Христовог, пожелио је Митрополит новорукоположеном презвитеру Славомиру.

 

Настављајући бесједу, Митрополит је црквеном сабрању протумачио смисао прочитаног Јеванђеља о Великој вечери и обиљу љубави којом божанствени Домаћин позива на духовну трпезу и односу позваних према упућеном позиву.

 

- Важно је да реч Божју чујемо као нама лично упућену, као теби и мени Господ лично упућује реч, обраћа се и позива на свадбу, на гозбу коју је од вечности припремио. Немојмо дозволити себи да се изговарамо, да проналазимо лажна оправдања, да немамо времена за Бога. Да сада немамо времена за молитву, за милосрђе, да немамо времена сада за праштање и покајање, да немамо времена за Бога и ближњег него морамо најпре да се побринемо за себе, а тек када уредимо свој живот како нам одговара онда ће остати времена за Бога и ближњег. Ово је погрешно, драга браћо и сестре, поучио је Митрополит.

 

Након Литургије верници су се око Митрополита сабрали у Музеју Српске Православне Цркве у Загребу.

 

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

[Драгана Милошевић]

Божићна емисија "Духовни изазови"

 

 

 

 

 

Међурелигијски магазин "Духовни изазови" Хрватске радиотелевизије

медијски је пропратио прославу Бадње вечери и Божића у Загребу.

 

Православни Божић и бадњак у Хрватској били су у знаку позива на мир, помирење, међусобну љубав, дијалог и једнакост међу свим њеним грађанима.

 

 

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска