О ЗАБЛУДАМА ЛАТИНА(РИМОКАТОЛИКА) И УНИЈАТА – ГРКОКАТОЛИКА

[Петровић]

Велика је невоља од њих (Латина) правоверним хришћанима који међу њима живе на једном месту.

А ко се сачува од њих, чисту веру носећи, стаће пред Бога надесно радујући се; а ако се по самовољи приближи њима, онда ће са њима налево стати, горко плачући.

Јер нема вечног живота онима који живе у вери латинској или у сарацинској, нити ће имати удео са светима у будућем веку.

Не треба њихову веру хвалити: ако ли ко хвали њихову веру, налази се да такав своју хули; или ако почне стално да хвали туђе вере, одељене од православног Хришћанства, налази се да је такав двоверац и близу је јереси.

А ти, чедо, пази се од таквих поступака и не присаједињуј им се, него бежи од њих, своју веру непрестано хвали, и колико можеш подвизавај се у њој добрим делима.

[Дејан]

?????? ?? ?????? ?? ??? (??????) ??????????? ?????????? ???? ???? ???? ???? ?? ?????? ?????.

? ?? ?? ?????? ?? ???, ????? ???? ??????, ????? ???? ???? ??????? ???????? ??; ? ??? ?? ?? ???????? ???????? ????, ???? ?? ?? ???? ?????? ?????, ????? ???????.

??? ???? ?????? ?????? ????? ???? ???? ? ???? ????????? ??? ? ???????????, ???? ?? ????? ???? ?? ??????? ? ??????? ????.

?? ????? ?????? ???? ???????: ??? ?? ?? ????? ?????? ????, ?????? ?? ?? ????? ????? ????; ??? ??? ????? ?????? ?? ????? ???? ????, ??????? ?? ???????????? ???????????, ?????? ?? ?? ?? ????? ???????? ? ????? ?? ??????.

? ??, ????, ???? ?? ?? ?????? ????????? ? ?? ???????????? ?? ??, ???? ???? ?? ???, ????? ???? ?????????? ?????, ? ?????? ????? ?????????? ?? ? ??? ?????? ??????.

Gospode,ako ne spasiš sve ljude nemoj ni mene spasiti,kaže svetac!

[Guest ага пије млеко]

Gospode,ako ne spasiš sve ljude nemoj ni mene spasiti,kaže svetac!

??, ?? ???? ???????....

[Петровић]

Gospode,ako ne spasiš sve ljude nemoj ni mene spasiti,kaže svetac!

???????????

[Дејан]

Gospode,ako ne spasiš sve ljude nemoj ni mene spasiti,kaže svetac!

???????????

Ne ,nego onaj što molio i za demone.

[karadjordje]

?????? ?? ?????? ?? ??? (??????) ??????????? ?????????? ???? ???? ???? ???? ?? ?????? ?????.

? ?? ?? ?????? ?? ???, ????? ???? ??????, ????? ???? ???? ??????? ???????? ??; ? ??? ?? ?? ???????? ???????? ????, ???? ?? ?? ???? ?????? ?????, ????? ???????.

??? ???? ?????? ?????? ????? ???? ???? ? ???? ????????? ??? ? ???????????, ???? ?? ????? ???? ?? ??????? ? ??????? ????.

?? ????? ?????? ???? ???????: ??? ?? ?? ????? ?????? ????, ?????? ?? ?? ????? ????? ????; ??? ??? ????? ?????? ?? ????? ???? ????, ??????? ?? ???????????? ???????????, ?????? ?? ?? ?? ????? ???????? ? ????? ?? ??????.

? ??, ????, ???? ?? ?? ?????? ????????? ? ?? ???????????? ?? ??, ???? ???? ?? ???, ????? ???? ?????????? ?????, ? ?????? ????? ?????????? ?? ? ??? ?????? ??????.

? ???? ?? ??? ????????

[Schmetterling]

Стара је хришћанска мудрост: "У главном - јединство, у споредном - слобода, у свему - љубав" Она је цркву водила две хиљаде година и сачувала је Божјом благодаћу.

Међутим, имам утисак да ми данас често заборављамо да уколико избацимо макар једну од ове три ставке добијамо нешто крајње страно хришћанству, те тако данас многи памте само ово "у свему - љубав". Па ни то не би било лоше кад би то била уистину љубав, а не сентименталност и патетика која се изражава смајлијима...

[Петровић]

?????? ?? ?????? ?? ??? (??????) ??????????? ?????????? ???? ???? ???? ???? ?? ?????? ?????.

? ?? ?? ?????? ?? ???, ????? ???? ??????, ????? ???? ???? ??????? ???????? ??; ? ??? ?? ?? ???????? ???????? ????, ???? ?? ?? ???? ?????? ?????, ????? ???????.

??? ???? ?????? ?????? ????? ???? ???? ? ???? ????????? ??? ? ???????????, ???? ?? ????? ???? ?? ??????? ? ??????? ????.

?? ????? ?????? ???? ???????: ??? ?? ?? ????? ?????? ????, ?????? ?? ?? ????? ????? ????; ??? ??? ????? ?????? ?? ????? ???? ????, ??????? ?? ???????????? ???????????, ?????? ?? ?? ?? ????? ???????? ? ????? ?? ??????.

? ??, ????, ???? ?? ?? ?????? ????????? ? ?? ???????????? ?? ??, ???? ???? ?? ???, ????? ???? ?????????? ?????, ? ?????? ????? ?????????? ?? ? ??? ?????? ??????.

? ???? ?? ??? ????????

??????? ?? ?????!

?? ? ????.

[karadjordje]

Имаш ли доказа да је свима упућено?

[Дејан]

Ne može  sve bukvalno da se tumači.Vreme,mesto sa kim je bio okružen ovaj sveti otac.Koji su razlozi ovakvog njegovog upozoravanja.

[Александар Милојков]

Ne može  sve bukvalno da se tuma?i.Vreme,mesto sa kim je bio okružen ovaj sveti otac.Koji su razlozi ovakvog njegovog upozoravanja.

???????. ?????? ?? ??????????? ? ??????????? ????????? ???? ? ??????? ???????? ??????. ?? ?????? ???? ???????? ????? ???.

[Zawisza]

Ukrajina je uvek bila u nekakvoj konfuziji. Ne zna se od koga su više stradali a i danas stradaju pola od Zapada a druga polovina od Rusa. Onda se sve to prenese na versku osnovu iako to nema veze sa  verom i ko će koga više da opanjka kod Boga.

Da je Pečerski živeo u Ukrajini za vreme velike gladi ko zna kako bi pisao.

[И.стојковић]

?????? ?? ?????? ?? ??? (??????) ??????????? ?????????? ???? ???? ???? ???? ?? ?????? ?????.

? ?? ?? ?????? ?? ???, ????? ???? ??????, ????? ???? ???? ??????? ???????? ??; ? ??? ?? ?? ???????? ???????? ????, ???? ?? ?? ???? ?????? ?????, ????? ???????.

??? ???? ?????? ?????? ????? ???? ???? ? ???? ????????? ??? ? ???????????, ???? ?? ????? ???? ?? ??????? ? ??????? ????.

?? ????? ?????? ???? ???????: ??? ?? ?? ????? ?????? ????, ?????? ?? ?? ????? ????? ????; ??? ??? ????? ?????? ?? ????? ???? ????, ??????? ?? ???????????? ???????????, ?????? ?? ?? ?? ????? ???????? ? ????? ?? ??????.

? ??, ????, ???? ?? ?? ?????? ????????? ? ?? ???????????? ?? ??, ???? ???? ?? ???, ????? ???? ?????????? ?????, ? ?????? ????? ?????????? ?? ? ??? ?????? ??????.

? ???? ?? ??? ????????

??????? ?? ?????!

?? ? ????.

????? ????? ? ??????, ?? ?????????!!!!

?? ????? ?????? ??.????????? ?????????, ???? ????????? ? ????? ????????? ???? ?????,

???? ?? ?????? ?? ?? ???? ? ??????? ???????? ?????????? ??????????? ????!!!!

??????? ? ??????....

?? ???? ? ???? ????...

[oLjuba]

Да, ово изнесено о „првом“ је стара мисао митрополита пергамског Јована, и на њој се често заснивају подобна размишљања. Али није то све тако једноставно, јер ова мисао садржи одређене недостатке. Прво, када м. Јован у својим „Еклисиолошким темама“ каже да је „током историје“ Цариградски епископ био „први“ (а то је овде наш суштински диспут), једноставно  се открива груба грешка, јер то није тачно. Њега су политичко-историјске прилике после одређеог времена узвеле на престол „ првог“ (Правилао 3. Другог, и 28. Четвртог Вас. Са)., и то првенство се формулише кроз један јуридички карактер (јер је Рим „БИО царски град“, а сад више није).  Једноставно због тога што га покрећу спољашњи правни фактори а нису унутрашњи, или литургички. Литургичко предстојатељство је ипак нешто друго, јер оно не носи ту врсту власти, или власти уопште, што сведочи Литургија Великог четвртка – установе Свете Евхаристије, која говори о првенсту по части и ништа више. 

Нико право части не ускраћује историјском Цариграду, чија је и титула историјска са изгубљеним смислом „васељенства“  у односу на реалности постојања  данашњег Православља. Све што се гради политичким факторима, или тзв. спољашњим, оно може и да се сруши (разгради) путем истих тих фактора, а да Црква и даље остане неповређена. Имамо пример „Мајке Цркве“ - Цркве Јерусалимске, коју никакав спољашњи фактор не може да је одмени, јер се њена титула одржава еклисиолошки а не јуридички, која је установљена на есхатолшким истинама.

Опет, та кохезија политичких фактора као пријатеља Цркве јесте могућа, што сведоче неки византијски императори који су сазивали неке васељенске саборе (а не увек патријарх), што је еклисиолшки разумљиво у оваквим покретима „црквене пуноће“ којој је припадао и побожни и црквени император. Овде ваља да се искористи могућност и помене врло важан факт да цариградски епископ није увек био и преседник сабора, него су преседници били изборни, јер на таквом сабору сви чинови по „хиротесији“ и титуле губе свако значење и на њему се представља само епископство. Дакле, нигде црквена историја не бележи да је Црква била предствљена билатерлно – представнички, како то данас све више заузима маха (постоје изасланици папе римског, али не на овим основама како то ми данас видимо). Због тога је преп. Јустин Нови говорио да и поред најискреније воље и побуда у оваквом систему представљања Цркве нови Васељенски сабор није могућ.

Нажалост, ми откривамо да Цариград управо жели да буде „билатерално“ представљен (овако како се то данас ради: каталози тема, просиноди,конференције, делегати и делегирања, чак протестантски «конгреси "), зато што своју снагу једино види у „историчности“, и то у тој јуридички претстављеној, а не у реалном односу на данашњу живу Цркву када би она и даље требала да буде претстављена епископијски (Јустинова Н., Кипријанова и Игњатијева „епископоцентричност“). Зато Његово Вископреосвештенство Јован у Еклизиолшким темама допушта себи да служи овим политичким интересима свог Патријарха, где се част која се још увек чува због емотивних разлога према величини и слави бившег Цариграда, покушава да претвори и неки тип власти (за почетак). Политчки то је разумљиво, јер овај епископ је лојалан интересима свог епископата док еклисиолошки није, јер се стварају озбиљни проблеми који нису прихватљиви за Православну цркву.

Конкретно, када ми читамо: „Први“ у односу на „прве“ помесних цркава то јесте билатералан или представничи, и чак посреднички однос а не литургички. "Литургичко-јуридички" он је „први“ епископ само у односу на свој изборни епископат који и јесте израз помесне саборности која је потрбна ради испољавање еклисиологије овог типа. Првенство се односи само на свој епископат, а не на друге епископате, док по наједноставнијој части он јесте први у односу на прве, али то првенство није изборно него титуларно, због ових или оних историсјких услова и покрета наших емоција према прошлом. По указаном канону (Ап. 34), да све што он чини, као „први епископ народа“, чини у сагласности са осталим епискпима епископата тог истог „народа“ (свог епископата), ми не видимо ни нјамању могућност да се то односи на епископате других „народа“. Савети да је управо то случај јесте чиста имплементација неприхватљивог у односу на ту дату чињеницу. Тај канон јуридички и правно формулише његово првенство само у односу на свој епископат, а све што је више њега он се задовољава историјском чашћу, и то у најпростијем смислу свог суштинског значења.

„Докле год епископ „Цариграда“ – пише м. Јован, креће у границама духа оног правила које сам навео, нема никаквих проблема. Наиме, ако он све што чини (а што се тиче и осталих помесних Цркава), чини само уз сагласност осталих локалних епископа, и обратно, ако остали епископи све што чине (а тиче се и осталих помесних Цркава), чине у сагласности са њим, онда је све уреду“. Ово је у најмању руку чудно мишљење без икаквог свог реалног основа? Поменуто правило говори да локални епископи, или епископи других „народа“ чине ствари у односу на свог "првог“, а не на првог у том билатерланом односу према  његовим првим. Јер Црква не постоји у неком општењу „првих“ створених у разним иторијским околностима, него само епископоцентрично као се увек Велико-саборски то упражњавало. Ако би локални епископи других помесних цркава чинили ствари у сагласности с првим епископом Цариграда, онда се руши однос са својим првим, у којем се изражава помесна саборност, и њихов први постаје чиста формалност, а не литургичка и јуридичка реалност постојања аутокефалне, суверене, слободне помесне цркве, која над собом има само једну и последњу истанцу као ауторитет, а она је васељенски или свеправославни сабор.

Ми не можемо да прихватимо мишљење м. Јована да остали епископи имају јуридички однос према епископу „Цариграда“ (истроијска носталгија поведена емоцијама у односу на реалност постојања данашње Цркве), осим што задовољавају тај благородон Православан патријахлан поредак, који се изражава у љубави према некадашњем великом трону велике Цркве царског града, те давно усахле славе православног Ромејског царства, које је и узвисило свој трон над онима коме је Црква раније давала старешинство по части.

По том јуридичком принципу на којем је пиано 34 Ап правило, Царска самдржавна Русија и Сверуска Црква, на челу са њеним патриархом имала је политичку и економску силу, и моћ, да „лобира“ (јер се и то ради) да се сазове Велики сабор, и као што је то учинио славни Цариград, да промени диптихе првенства по части и саборно објави реалност првенства Московске патријаршије. Али сабор се сазвива због нечег другог, и зато она то није учинила, јер није хтела, а са којом побожношћу се она односила према страдалничком „Цариграду“ можемо да прочитамо код њеног водећег богослова м. Антонија Храповицког. А касније, када је можда постојала политичка жеља али ВАН црквених кругова, сметала им је та чињеница да Руска црква није имала свог патријарха, и то у једном типу психолошке репресије над слободом Цркве. Како помесна Црква без свог патријарха може да претендује на васељенство, или на тај фамозни „трећи рим“? И када ми понегде читамо да је Руска Црква желела првенство које изражено у „трећем риму“, обично неупућени, а и они злонамерни, мисле да је то била жеља јерархије а не царевине на челу са њеним помазаником као политичким фактором, не узимајући у обзир да је тај исти фактор донео првенство по части тадашњем Архиепископу костантинопољском.

[oLjuba]

Драги Завиша,

можда би и ја тако рекао, да је Украјина била у "конфузији", и тако се сложио, али само у сагледавању чињенице да је та конфузија уведена са стране, рецимо опет, под видом православног нечег што није правосалвно. А због тога и јесте започета ова тема.

Русија истроијска, као држава, она је ко и све велике државе штитила своје границе и угушивала побуне. Фактор за отцепљене Украјине није долзио од већинских православних укрјиница, него управо из Гаљиције, а посебно за време пољских окупација тих делова (чак и немачке). То је исто та несрећана "тампон зона" између "Истока и Запада", као и ова наша која се протеже на рубу Босне и Хрватске, између правосалвних и римокатолика. Ратови су религиозни а не националистички, а национализам се храни погрешном религиозношћу да је мени у име моје вере све дозвољено, па да и убијам. И то је за неке "добро дело", а да се не изгубимо у "историчности" нећемо и да наводимо ко је и шта писао ради остварења истог.

Она еванђелска је проста, чак да смо и у истој Цркви: "не мисионари на туђој њиви" (широко парафразирање). Унијатсво је проблем и та римокатоличка неискреност у овим нашим данашњим разговорима.