О ЗАБЛУДАМА ЛАТИНА(РИМОКАТОЛИКА) И УНИЈАТА – ГРКОКАТОЛИКА

[Александар Милојков]

Православна еклисиологија уско је везана за тријадологију. Први у Цркви је потребан исто онако као што је потребан, и што постоји, Прву у Светој Тројици. Погледајте 34. апостолско правило и тумачење епископа Атанасија Јевтића.

[oLjuba]

То није довољно речено. Нико не оспорава првенство по части. Православна црква нема систем за остварење било којег типа власти. И о томе је лепо о Јустин писао.

[oLjuba]

Још и ово.

Иначе то је тријадологија по Кападокијској школи, а постоји и латинска, коју никада нико није оспорио као погрешну, као штетну. Јер је све то превише тешко у самом догатау о Светој Тројици. А то и јесте питање а колико ми можемо да говоримо (да знамо) о Светој Тројици.

[Александар Милојков]

?? ???? ??????? ??????. ???? ?? ???????? ????????? ?? ?????. ??????????? ????? ???? ?????? ?? ????????? ???? ????? ???? ??????. ? ? ???? ?? ???? ? ?????? ?????.

? ????. ???? ????? ?????????? ??? ????? ?? "?? ?????".

[Александар Милојков]

??? ? ???.

????? ?? ?? ????????????? ?? ????????????? ?????, ? ??????? ? ????????, ???? ?????? ???? ???? ??????? ??? ????????, ??? ??????. ??? ?? ??? ?? ??????? ????? ? ????? ??????? ? ?????? ???????. ? ?? ? ????? ?????? ? ?????? ?? ?????? ?? ???????? (?? ?????) ? ?????? ???????.

???????? (???????????) ????????????? ?? ????? ??? ????? ??? (??? ?? ???? ???? ???????, ?? ????????). ??? ?????????? ?????? ?????????????, ???? ?????? ?????????? ? ????????. ???????????? ?????????? ?? ????? ?????????? (???? ?? ??? ???? ???????). ???????? ?? ??????? ? ??????? ? ?? ?? ?? ???? ??????? ???? ??????? ? ??????? ??????????.

? ? ?????? ??????? ????? ??? ??? ??? ?? ????????? ?? ?????? ???? ???????. ????????? ??? ?? ?? ?? ??? ???? - ? ?????? ??????? (? ?? ?? ????????????? ???????, ??? ?? ???????? ???? ???????? ????? ???????).

[oLjuba]

Драги Александре,

можда сам неспретно ово рекао. Не кажем ни ја да је Августинова тријадологија идеална и без недостатака, али не постоји правило као догма да је кападокијска школа улитимативно решење за наше питање првог. Онда се ту јављају замерке о "сазнајности" Свете Тројице, где м. Пергамски говори о апофатизму према суштини и инерегијама, а не према односу Лица. И његово мишљење је да је ово последње "опасно". Али то је релативно старо полемичко богословље где Митрополиту то замерају и постоје критичке студије, што је већ друга тема о којој не бих сада. А ово о чему ми говоримо, о питању првенства, неки управо заснивају питање "првог" на основу Митрополитивог учења о односима лица Свете Тројице. А и то је опасно, ако се рецимо Вас. патријарху даје власт. Једно је част, патријахланост или очинство, добре побуде или сећања, или љубав а друго је власт. И о томе сам ја овде говорио. Никакв тип власти не може да се имплеметује у Правосалвној Цркви, ван саборског ситема епископата и њихових првих. Тражење првог по власти у овој еклисиологији је просто немогуће, и стварање неког другог система јесте губљење Правоаславља, т.ј. епископцентричности и сабора епископија у Цркви, која је свака понаособ Црква. Разговори са Римом изискују и ове покушаје мењања православне еклисиологије за могуће сједињење, или еклисиолошко измирење.

[Александар Милојков]

Апсолутно се слажем са овим у вези Кападокијаца и Августина. Наравно, зато смо ту да слободно промишљамо. Моје је мишљење, да је наше "знање" о Светој Тројици знање ради нашег добра. У том смислу, кападокијско богословље је далеко узвишеније од латинског - јер из тог богословља извлачимо многе праве одговоре који се тичу нас и нашег постојања.

Што се тиче првога, ја сам мишљења да је нужно да први постоји - нема Цркве ако нема првога. Међутим, питање односа првог и многих је друго питање. Наравно да се не слажем са западним схватањем Петровог примата. Зато и говорим да је један кападокијски приступ тумачењу 34. апостолског канона добар основ за једно утемељно схватање православне еклисиологије.

[Zawisza]

Oče Ljubo

Michał Werbycki koji je napisao ukrajinsku himnu a koji je bio grkokatolički sveštenik, pripadao je poljskom narodu. Ali to nije važno, vi znate da su ukrajinci dočekali nemačke vojnike kao oslobodioce. Tada u Ukrajini nas poljaka više nije bilo, od čega su se onda oslobađali?

Pred zoru je sa njine strane obicno muk

pod velom magle zvecka osmi kozacki puk

i svu noc mi inje kamuflira sinjel

uz polegli brest

U inat cu i ovo pismo poslati

znam, ime i adresa nisu poznati

dok tikvan-postar ne skonta

ko to ceka sa fronta, kakvu dobru vest

I tek da znas, ovo na slici je

naoko pitomi pejsaz Galicije

al' mira ni cas, sve zivo pali na nas

fotograf jedini metkove spara

Oberst kao lud olovo rasipa

fotograf jedva katkad okine sa nasipa

na nadosloj Visli se soldati stisli

i svima su nam pomisli, daleko

U sumrak je sa njine strane obicno zal

zatuzi adjinokaja k'o ranjeni zdral

al' postane krotka kad drmne je votka

onako na belo

Pod mojom sapkom lavovi se baskare

u snu mi pletes beli sal za maskare

sva se pobrka predja kad te obgrlim s' ledja

kao violoncelo

I tek da znas, mesec u zici je

zvone na vecernje zvona Galicije

i neka mi to ne uzme nebo za zlo

al' ti si jedino cemu se molim

Brinucu vec ja, nemoj ti brinuti

ma, da sam 'teo, vec sam sto put mog'o ginuti

dok otice Visla, natraske, van smisla

i krecu jata pokisla, daleko

[oLjuba]

Драги Завиша,

да, знам, да су бандеровци то чинили, а у оно време "украјнски војници" јесте широк појам. Ми знамо како су их совјети дочекали, па и украински војници са њима. Бандера је била за борбу против совјета, јер су у њима видели све "руско", па су пошли са немцима.

Мада не бих желео да се у ово упуштам, јер данашње украијинско питање јесте изразито шовиниситчко и русофобично. Томе су ти "укрински војници" - бандеровци највише допринели. Ја волим да се бавим за добро моје Цркве а у овакве стари не желим да се упуштам.

[oLjuba]

Добро, могу да поштујем ваше мишљење и то за мене уопште није проблем. Баш ми је драго да лепо разговарамо. А моје мишљење лично, када дођем у ту ситуацију да га однекуд имама у вези еклисиологије, ја од њега не очекујем да обуде ни најмањи образац. Трудим се да мислим по Цркви. Што се тиче првог у Цркви по власти рекли смо довољно, а то само враћање на 34 Ап. правило показује да ми не можемо никако да га применимо у односу на Васељенског патријарха, или неког другог трона којег Црква реши да узвиси по части. Ево, ових дана у Шамбези говоре о могућим рокадама у диптиху помињања, што говори да на том пољу ништа није перманетно. И даље то правило јасно одређује да епископи из "сваког народа" singularium gentium треба да имају свог првог. Нигде не саветује да треба да буде први "свим народима", т.ј. свим помесним црквама како то Његово преосвештенство м. Јован на један комплексан начин говори.

Са најлепшим поздравима.

[Александар Милојков]

Да, да, ту се слажемо. не треба да буде први свим народима, у папском смислу. Међутим, требало би да буде први макар као символ јединства свих помесних Цркава и са овлешћењем, рецимо, да сазове Сабор.

Поздрав оче Љубо и хвала вам на благим и паметним речима.

[Zawisza]

????? ??????,

??, ????, ?? ?? ?????????? ?? ??????, ? ? ??? ????? "????????? ???????" ????? ????? ?????. ?? ????? ???? ?? ?? ??????? ????????, ?? ? ????????? ??????? ?? ????. ??????? ?? ???? ?? ????? ?????? ???????, ??? ?? ? ???? ?????? ??? "?????", ?? ?? ????? ?? ???????.

???? ?? ??? ????? ?? ?? ? ??? ???????, ??? ??????? ??????????? ?????? ????? ???????? ???????????? ? ???????????. ???? ?? ?? "???????? ???????" - ?????????? ??????? ?????????. ?? ????? ?? ?? ????? ?? ????? ???? ????? ? ? ?????? ????? ?? ????? ?? ?? ???????.

O?e Ljubo

Nesre?a  je što postoji vaša i moja Crkva a ne postoji naša. Ja isto volim da se bavim za dobro moje Crkve i ne želim da se upuštam u sli?ne stvari. Ali primeti?ete o?e da i sam naslov ove teme je bavljenje i upuštanje u stvari kojie nisu ni za dobro vaše Crkve a zasigurno ne?e bar mene kao hriš?anina koji pripada krštenjem rimokatoli?koj konfesiji ubediti da sam u zabludi.

[Милан Меденица :)]

Завиша, питање је уствари да ли си спреман да преиспиташ свој став.

све после тога је чист бонус, ако мене питаш.

[oLjuba]

Драги Завиша,

пратите ли како разговарамо? Чини ми се да одговарам на ваше мисли а ви већ подносите нове? Помињете "украинске војнике" фашистички опредељене, а ја вам кажем да не желим да се упуштам у то, него само еклисиологију; и рекох вам у вези "кофузије" које поменусте, коју по релном и психолошком сагледавању ситуације чини "ваш" унијатизам! Мислим да овде нема никакве увреде или непоштовања, јер постоји унијатство и ова тема је под тим именом.

Успут сам поменуо и политички факт, а ви га изнудили, да су ти исти људи који су шуровали са немицима борили се против руса на страни немаца. Већина "украијских војинка"; оних са југоистика борили су се против немаца, отприлике по тој линији политичке ситуације данашње Украјини по "географској линији разграничења". Мислим да је грешка да се све то стави под кишобран "украински војници". Дакле, морао сам мало да се упустим и историју и политику, да вам одговорим, и ту станем, јер ме само интересује еклисиологија (у свим мојим јавним мислима до сада написаним).

Интереси моје Цркве су да се некако упразни унијатизам и постанемо пријатељи који ће уз каву и ракијицу да разговарамо, и чак анегдоте да причамо. То са моје стране не занчи да ће да уступам епископоцентричну еклисиологију (савршену слободу и демократију), али могу сваком да будем пријатељ. Могу да волим и хришћански то чиним, али та "друга" љубав која се овде често помиње јесте само: "возљубим друг друга да в јединомислии исповјеми".

Шта да вам кажем, у праву сте да је наслов врло опредељен, али да ја наступам на неком католичком форуму овакве стви ме не би изненадиле. Независно од ове теме мислим да имате коректан однос људи који се са вама дописују. Иначе унијатство постоји и после оног Бламанда.

[Zawisza]

Oče Ljubo

Sećam se, davno je to bilo tek su se pojavili kompjuteri. Moj jedan profesor otišao na izložbu u to vreme najmodernijih računara. Pa kad se vratio bio je zapanjen i pričao je kako se stiče utisak kao da se razgovara sa njima tipkajući po tastaturi.

Razumljivo je jer svaki od njih ima svoj program pa se i odgovori kreću u granicama tog programa, ali ti programi raspolažu takvim obiljem podataka pa se čini da čovek ima posla sa živim bićem. Donekle je i to istina jer je program sastavio čovek. No to i nije tako važno.

Važno je shvatiti da su i ljudi sa kojima imamo posla ograničeni u svojem ponašanju nekim svojim programima što su ih stekli vaspitanjem ili su im urođeni . Tako se često ne ponašaju prema našim željama, ne razumeju nas, misle drugačije i nije im jasno na kakav to način želimo doći do naših ciljeva i zašto baš do tih ciljeva kad oni imaju svoje namere, drugčije od naših.

Ako nam nešto sa ljudima ne pođe kako smo zamislili, ljutimo se i tužakamo svaljujući svu krivicu na njih.

Sa računarima je drugačije, ako nešto zapne treba popraviti svoju grešku, pritisnuti neko drugo dugme , pokušati ponovo, nema smisla ljutiti se i misliti da će ta ljutnja da promeni mišljenje računara.

Složićete se da je čovek više nego računar i da zaslužuje više poštovanja. Ne samo kao čovek nego i kao čovek u svojim ograničenjima i nemogućnostima. Zašto se ne trudimo da mu stvari protumačimo unutar na takav način da ih može razumeti u okviru svojega sistema nego ostavljamo brigu da se snađe s nečim što je u njegovim granicama zaista nemoguće?

Zašto zahtevamo od drugih ono što ni sami ne bismo mogli provesti da smo na njihovom mestu?

Gledajući kako se na tim računarima najbolje snalaze deca i mladi, kako uvek nalaze nove poteze i prave reči mislim da će te mlade generacije steći više smisla za ono šta se zaista može zahtevati, da će stvarnije i s manje predrasuda i srdžbe  a sa više razumevanja formirati svoje zahteve te tako doprineti boljem rešavanju zajedničke brige oko zajedničke stvarnosti.