Да ли сте се некад уморили од чекања Другог Христовог доласка?

[dragisa]

Ех, па сад... 0102_laugh

Ајд да негирамо време...

uopste ne negiram vreme, savrseno ga prihvatam, samo kazem da vreme nema veze sa Drugim Hristovim dolaskom, Punocom vremena, Buducim vekom, Carstvom nebeskim... nazovi kojim hoces (i onako je to sve jedno). dakle da, desava se u vremenu (i to mu je ujedno jedina veza sa vremenom, kao i milijardama drugih stvari koje se isto tako desavaju u vremenu) ALI nema nikakve veze sa konceptom ili idejom cekanja da se to desi! to nema nikakve veze sa "cekanjem" tog dogadjaja, u smislu da dogadjaj na bilo koji nacin zavisi od vremena ili nekok buduceg trenutka u istoriji. to je ovde i sad ali po nasoj veri! dakle formula "sad i jos ne" upravo to znaci, a mnogi previdjaju prvi deo koji jasno kaze da je "sad" isto koliko i "jos nije". to "sad" ili "jos nije" ne zavisi od vremena nego od nase vere. isti smisao ima iono "vec ovde ali jos ne" ili "ovo je ikona onoga"...itd

Ајд да не назовемо ни пуноћу времена - временом у вречности...

da bilo bi dobro da to ne cinimo, jer moze se steci utisak da vreme na neki volseban nacin moze obitavati u vecnosti. jos jednom vreme nema nikakve veze sa vecnoscu ("punocom vremena")

Пуноћа још није дошла али време може бити проблем за човека а не само стожер који регулише божански поредак богослужбеног обожења...

od svega sto si rekao slazem se sa tim da vreme sluzi ili jednostavno "tu je" (sa ciljem ili mozda bez cilja, ko zna) samo u tome da se obozimo.

ps: aj molimte kad pises ubaci neku recenicu plus posto je malo tesko razumeti te iz tako kratkih recenica.

Сад и још не - нисам ја измислио.

tako je, ali to ima drugi smisao a ne da kao mi nesto "cekamo". ovo "jos" ne zavisi od vremena! uostalom objasni mi onda sta znaci ovo "sad"? sta neki platonov svet ideja koje cekaju da se realizuju? ili nesto trece koje boravi ne znam gde i ceka ne znam sta da bi se aktuelizovalo?

[Никола Ђоловић]

sv. Simeon Novi Bogoslov je imao jednu misao koja kaze da hriscani i ne cekaju Drugi dolazak jer se on za njih Liturgijski uvek desava, nego da ga ocekuju oni koji nisu hriscani. Pomalo diskutabilna percepcija.

Simvol vere, pak, naglasava CEKANJE (u vremenu) vaskrsenje mrtvih i zivot buduceg veka.

Slazem se sa tobom da to jeste nacin postojanja, ali ikona jos nije dosla dosla do punoce jer ni Crkva jos nije zavrsena. Da se ne bih pozivao na izjave poput Zizjulasa, imamo sjajan primer u Pastiru Jerminom koji preporucujem  onima koji nisu da procitaju.

Sad i jos ne znaci da smo u procesu, vremenskom procesu upodobljavanja jer jos niko nije dostigao KONACNOST obozenja jer ni Sin jos nije predao Ocu Carstvo.

Vreme kao izazov, kao spasenje ali i kao iskusenje...

[shalom777]

Често ме људи који нису хришћани питају- након што им кажем  да је Христос својим Оваплоћењем и Животом поново успоставио заједницу створеног са Нествореним, те нам на тај начин- подарио вјечни живот, спасио од смрти и гријеха-  па зашто још увијек умиремо? Наравно, објасним да Царство Божије још није дошло у пунини, већ да нам је Христос оставио Цркву, као предукус тог Царства... Али, постоји  ли неко богословско објашњење те чињенице? Зашто након Васкрсења није наступило Царство Божије- зашто још увијек умиремо? Или једноставно немамо одговор на то- већ се поуздамо у Божији Промисао, без даљњег мозгања?  greengrin

Хвала на одговору.

[Никола Ђоловић]

Често ме људи који нису хришћани питају- након што им кажем  да је Христос својим Оваплоћењем и Животом поново успоставио заједницу створеног са Нествореним, те нам на тај начин- подарио вјечни живот, спасио од смрти и гријеха-  па зашто још увијек умиремо? Наравно, објасним да Царство Божије још није дошло у пунини, већ да нам је Христос оставио Цркву, као предукус тог Царства... Али, постоји   ли неко богословско објашњење те чињенице? Зашто након Васкрсења није наступило Царство Божије- зашто још увијек умиремо? Или једноставно немамо одговор на то- већ се поуздамо у Божији Промисао, без даљњег мозгања?  greengrin

Хвала на одговору.

Мене то питање још заокупља, колико год то некоме изгледало наивно у смислу да не знамо Божији Промисао.

Једини догматски одговор који сам давно нашао је тај што да је Богочовек остао са нама након Васкрсења, за људе који Га не желе би Његово присуство представљало принуду.

Тако да, опет, имамо то временско ишчекивање пуноће јер нико, чак и својим добровољним начином постојања у Христу, на Литургији није достигао ПУНОЋУ непропадљивости. У супротном, могли би попут ђака са веронауке да се питамо, па како онда умиремо и даље а опитујемо бесмртност?

Зато смо у залогу благодати док време још постоји. Али и у ризику да ожалостимо Духа https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6170.msg169916.html#msg169916

Међутим, колико год ја био захвалан на овој констатацији бројним Оцима и теолозима, некако ми се чини да одговор није до краја исцрпљен.

[dragisa]

meni deluje da FIZICKA smrt ne nestaje, i ustvari nikad nece nestati, vec se ona nadilazi Vaskrsenjem. dakle mi cekamo TO Vaskrsenje, Vaskrsenje Duhom Svetim (Бог Отац је Духом Светим васкрсао Христа) a ono je moguce svakog trena/ prema nasoj veri, te dakle iako biva "U TELU", ono jeste Vaskrsenje DUHOVNO/G (mrtvog) coveka Duhom Svetim, koji tek tada opituje vecni i puni zivot, a kome zaista nema kraja, ni posle fizicke smrti.

[Никола Ђоловић]

meni deluje da FIZICKA smrt ne nestaje, i ustvari nikad nece nestati, vec se ona nadilazi Vaskrsenjem. dakle mi cekamo TO Vaskrsenje, Vaskrsenje Duhom Svetim (Бог Отац је Духом Светим васкрсао Христа) a ono je moguce svakog trena/ prema nasoj veri, te dakle iako biva "U TELU", ono jeste Vaskrsenje DUHOVNO/G (mrtvog) coveka Duhom Svetim, koji tek tada opituje vecni i puni zivot, a kome zaista nema kraja, ni posle fizicke smrti.

Procitao sam nekoliko puta. Nekako mi je bliska tvoja misao ali nekako nedorecena.

Dakle, sad i ovde, ali tamo i onde, moguce je FIZICKI (?) imati paralelno bivstvovanje smrti i zivota. U redu, u ovim prostorno-vremenskom kategorijama, ali nekako mi to u eshatonu deluje rebusno i kontradiktorno. Naravno, covek je psiho-fizicko bice, tako da njegovo vaskrsenje podrazumeva tu telesnost koju istices. Mozda si hteo da kazes da bi smrt u tom slucaju za onog ko ne voli Boga bila potiruce stanje ali on/ona bi i dalje imao postojanje ravno smrti (?).

Sa druge strane, ipak podvlacis da CEKAMO, sto ce reci u vremenu koje traje, a onda istices da je svakog trena moguce zadobiti KONACNOST koja nije stigla (???).

[shalom777]

Често ме људи који нису хришћани питају- након што им кажем  да је Христос својим Оваплоћењем и Животом поново успоставио заједницу створеног са Нествореним, те нам на тај начин- подарио вјечни живот, спасио од смрти и гријеха-  па зашто још увијек умиремо? Наравно, објасним да Царство Божије још није дошло у пунини, већ да нам је Христос оставио Цркву, као предукус тог Царства... Али, постоји   ли неко богословско објашњење те чињенице? Зашто након Васкрсења није наступило Царство Божије- зашто још увијек умиремо? Или једноставно немамо одговор на то- већ се поуздамо у Божији Промисао, без даљњег мозгања?  4chsmu1

Хвала на одговору.

Мене то питање још заокупља, колико год то некоме изгледало наивно у смислу да не знамо Божији Промисао.

Једини догматски одговор који сам давно нашао је тај што да је Богочовек остао са нама након Васкрсења, за људе који Га не желе би Његово присуство представљало принуду.

Тако да, опет, имамо то временско ишчекивање пуноће јер нико, чак и својим добровољним начином постојања у Христу, на Литургији није достигао ПУНОЋУ непропадљивости. У супротном, могли би попут ђака са веронауке да се питамо, па како онда умиремо и даље а опитујемо бесмртност?

Зато смо у залогу благодати док време још постоји. Али и у ризику да ожалостимо Духа https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6170.msg169916.html#msg169916

Међутим, колико год ја био захвалан на овој констатацији бројним Оцима и теолозима, некако ми се чини да одговор није до краја исцрпљен.

Хвала, Никола. Обрати пажњу на боловано- идућу овом логиком, некако ми дјелује- онда Христос не би требао уопште да долази, постојање Суда би такође било неоправдано... Јер, увијек ће бити оних који неће жељети ирхстово присуство.  Не знам разумијеш ли шта хоћу да кажем.

А у вези друге констатације- наравно, нико од нас није достигао пуноћу непропадљивости. Нико, сем  Христос- Истински Човјек, ''првијенац међу браћом.'' Па, зар је могуће да као личности- сами по себи- достигнемо ту пуноту?! Некако ме то све збуњује... ја бих то прије уврстио у аргументе који су ''против нас'', у смислу разумијевања овог Божијег Плана.

[Никола Ђоловић]

Мораћеш мало детаљније да изразиш мисао.

Било је неких аутора који су тумачили да је Бог спреман да прихвати и тај ризик да ако неко неће да Га прихвати, то не би био Његов проблем јер ће увек бити и оних који ће желети заједницу са Њим, те да ове друге не би желео да остави макар по цену оних који га неће никако (фамозна подела на спасене и осуђене).

Наравно да нико својим снагама не може да достигне пуноћу. Отац Станилое је ту сјајан када каже да човек сам од себе не може ни веровати а да му није дато а камоли да чини већа дела.

[Милан Меденица :)]

и ја чекам и чекам и чекам ...

[Guest]

само полако  , дочекаћеш  victory78

[anajrim]

http://youtu.be/jppu-Uhdeh8

umorna...

[dragisa]

meni deluje da FIZICKA smrt ne nestaje, i ustvari nikad nece nestati, vec se ona nadilazi Vaskrsenjem. dakle mi cekamo TO Vaskrsenje, Vaskrsenje Duhom Svetim (Бог Отац је Духом Светим васкрсао Христа) a ono je moguce svakog trena/ prema nasoj veri, te dakle iako biva "U TELU", ono jeste Vaskrsenje DUHOVNO/G (mrtvog) coveka Duhom Svetim, koji tek tada opituje vecni i puni zivot, a kome zaista nema kraja, ni posle fizicke smrti.

Procitao sam nekoliko puta. Nekako mi je bliska tvoja misao ali nekako nedorecena.

Dakle, sad i ovde, ali tamo i onde, moguce je FIZICKI (?) imati paralelno bivstvovanje smrti i zivota.

pa recimo da je tako, ili bolje reci: sad i ovde, bez ¨ali tamo i onde¨, jer sve te odrednice prostornog ili vremenskog tipa ne piju vodu kada smo na teritoriji Licnosti. Licnost kao konkretno bice je samo sad i samo ovde ali to sad i ovde (u zavisnosti od nje) moze biti izuzetno razlicito. u svakom slucaju ne postoji neko TAMO ili neko ONDE, sve je TO ovde , samo sto TO moze biti blize ili dalje od Spasitelja, kojim se pricescujemo.

dakle, da dopunim: ¨sad i ovde moguce je FIZICKI (bez znaka upitnika, jer za nasu licnost je trenutno vezana i telesnost) imati bivstvovanje zivota. (bez ovoga smrti, jer ili je jedno ili drugo. jedino ako si mislio ¨paralelno bivstvovanje smrti PA zivota¨)¨

U redu, u ovim prostorno-vremenskom kategorijama, ali nekako mi to u eshatonu deluje rebusno i kontradiktorno. Naravno, covek je psiho-fizicko bice, tako da njegovo vaskrsenje podrazumeva tu telesnost koju istices. Mozda si hteo da kazes da bi smrt u tom slucaju za onog ko ne voli Boga bila potiruce stanje ali on/ona bi i dalje imao postojanje ravno smrti (?).

Sa druge strane, ipak podvlacis da CEKAMO, sto ce reci u vremenu koje traje, a onda istices da je svakog trena moguce zadobiti KONACNOST koja nije stigla (???).

u ovom delu te nisam bas razumeo sta si hteo da kazes. u svakom slucaju ova zadnja recenica je bitna. dakle, da, mi CEKAMO sto ce reci u vremenu koje traje, ali mi cekamo da zadobijemo LIK Hristov, sto je teritorija Licnosti i to Licnosti samoga Sina Bozijeg, kada ce nase pricesce Njime biti potpuno i obrscemo Slavu Njegovu u koju nas i poziva (ali ne prisilno, nego slobodno po nasoj veri, zato je Sud pravedan). to pricescivanje Njime (sjedinjenje) jeste KONACNOST (koju je moguce zadobiti jos i ovde) koja ¨jos¨ nije stigla. TO (odnosno bolje reci ta, Licnost, sam Spasitelj) je kompletna Ontologija jer predstavlja (Otkriva sebe) i Jeste, poslednja Istina ovoga sveta, Prevecni naum Oca. zato kaze Jevandjelje Hristovim Vaskrsenjem su se mnogi grobovi otvorili mnogi ustali iz mrtvih ali su kasnije opet umrli (kao sto znamo)

[звечанац]

Да....И са нестрпљењем Га исчекујем. 1000000001010

[dragisa]

jel zna neko kol´ko je sati? 

[Никола Ђоловић]

jel zna neko kol´ko je sati?  dada

Сад ће да звони а онда имамо час из есхатологије klapklap