(Не)мешање државе у економију, социјална држава итд.

[Иван]

Оно што је најтужније то је што народ у овој земљи уопште није ни осетио погодности стварног либерализма.

Оно што је у Србији на сцени од 2000. до данас се зове ХОХШТАПЛЕРАЈ а не озбиљна економска политика заснована на либералним идејама...

Ово је потпуно тачно. Већина лаичких киритка либертаријанизма (не либерализма, либерал може да буде и леви) се заснива на нашем пост-комунистичком систему (или боље рећи недостатку система) који је све, само не то што се критикује.

Mi i nemamo sistem. I ne znamo sta je to. Kod nas ljudi "misle" da znaju kako je na zapadu i u razvijenim ekonomijama i bez ikakvog iskustva sa tim "zapadom" se ponasaju na nacin na koji kada bi se pojavili ovde samo bi izazvali cudjenje u najboljem slucaju. Kod nas se implementiraju delovi zapadnog sistema, pravi se ekonomski frankestajn u kome je sve moguce i dozvoljeno i sve se pokriva nekakvom "trzisnom ekonomijom" koja postoji samo kod nas.

Овај систем код нас се зове ЛОПОВЛУК! Сваки мали Ђокица из "проевропске" власти, за сваку своју баљезгарију коју не зна да објасни, користи аргумент "европски стандарди".

Па тако испадоше да су европски стандарди и ограничено трајање регистарских таблица на возилима, униформни сандучићи за пошту, ограничавање трошкова маркетинга у сврхе утврђивања пореза на добит, укидање СДК и онда уваљивање гомиле инспекцијских функција у банке и сл...

[Juan Valdez]

Дајте људи мало економског резона, а не бећарски приступ...

Па не може економски приступ увек, о томе и говорим. Грешиш ако мислиш да нисам укапирао о чему ви говорите. Али се с тим не слажем. Свесно жртвујем један део економије зарад нечег другог. Конташ?

Економски приступ без бећарског је један стиропор најобичнији. Свакако да кафи треба прилазити и са економске стране, али ако је само то битно, зашто онда не растворимо брашно у води и не продајемо га под именом кафа?

[Иван]

Дајте људи мало економског резона, а не бећарски приступ...

Па не може економски приступ увек, о томе и говорим. Грешиш ако мислиш да нисам укапирао о чему ви говорите. Али се с тим не слажем. Свесно жртвујем један део економије зарад нечег другог. Конташ?

Економски приступ без бећарског је један стиропор најобичнији. Свакако да кафи треба прилазити и са економске стране, али ако је само то битно, зашто онда не растворимо брашно у води и не продајемо га под именом кафа?

Зато што ће те "невидљива рука тржишта" одувати са истог, ето зато не можеш...  

Иначе, ја сам ЗА бесплатно школовање и бесплатно здравство (ово "бесплатно" је доста условно, јер све то плаћамо новцем од пореза), али моји аргументи за то су  екстерналије и јавно добро и то сам причао са Звонком још раније.

[Crveni Baron]

Дајте људи мало економског резона, а не бећарски приступ...

Па не може економски приступ увек, о томе и говорим. Грешиш ако мислиш да нисам укапирао о чему ви говорите. Али се с тим не слажем. Свесно жртвујем један део економије зарад нечег другог. Конташ?

Економски приступ без бећарског је један стиропор најобичнији. Свакако да кафи треба прилазити и са економске стране, али ако је само то битно, зашто онда не растворимо брашно у води и не продајемо га под именом кафа?

Odlicno. Zbog cega se pravi nekakav proizvod? Zbog koga? Zbog cega se kupuje? Zbog potrosaca. Zbog onog koji pije tu kafu.

[Juan Valdez]

Ма немој зезати, Жељко.

Док сам био у екстерној ревизији, радили смо смо процене вредности неких наших фирми.

Оно што њих занима и што желе и морају да знају јесте ПРОФИТ* ПО ЈЕДИНИЦИ.

И све је то сасвим нормално.

Највиши нивои управљања у фирми морају имати управљачке информације, док се техничким информација баве само у мери у којој су им потребне да донесу управљачке одлуке.

Ја не кажем нужно да главни мора да зна све. Али ћеш се сложити са мном да би био ВЕЛИКИ проблем ако би у фијате почели напрасно да уграђују светла од бицикле, зар не.

[Justin Waters]

Држава не треба да се мијеша у економију. Она треба да обезбједи правну државу у коме ће економија моћи да се развија.

Наравно слажем се Ивицом да се неке ствари не могу ставити под предмет трговине. Школство, здравство култура, вода итд...с тим да се наравно не требају онемогућавати приватни предузетници на пољу едукације и здравства ко хоће да то буде.

[Иван]

Ма немој зезати, Жељко.

Док сам био у екстерној ревизији, радили смо смо процене вредности неких наших фирми.

Оно што њих занима и што желе и морају да знају јесте ПРОФИТ* ПО ЈЕДИНИЦИ.

И све је то сасвим нормално.

Највиши нивои управљања у фирми морају имати управљачке информације, док се техничким информација баве само у мери у којој су им потребне да донесу управљачке одлуке.

Ја не кажем нужно да главни мора да зна све. Али ћеш се сложити са мном да би био ВЕЛИКИ проблем ако би у фијате почели напрасно да уграђују светла од бицикле, зар не.

Уграђивали би да та фирма није озбиљна.

А Фиат не би био ту где је да је неозбиљан.

А није неозбиљан зато што има добру организациону структуру.

А има добру организациону структуру зато што има добру поделу рада.

У тој подели рада своје место имају и финансијски аналитичар и инжињер.

Један да каже која сијалица треба и која би била најбоља, а други да прорачуна колико се исплати свака варијанта.

А стратегијски битне информације иду на виши ниво.

А све претходно описано случај је са сваком озбиљном фирмом. Фиат је случајно поменут због свог озбиљног топ менаџера.

[Justin Waters]

Па онај ко прави лошу кафу, тај неће опстати на тржишту. Не знам како капитализам има везе са тим да ли неко производи лошу кафу или не.

[Иван]

Држава не треба да се мијеша у економију. Она треба да обезбједи правну државу у коме ће економија моћи да се развија.

[Juan Valdez]

Дајте људи мало економског резона, а не бећарски приступ...

Па не може економски приступ увек, о томе и говорим. Грешиш ако мислиш да нисам укапирао о чему ви говорите. Али се с тим не слажем. Свесно жртвујем један део економије зарад нечег другог. Конташ?

Економски приступ без бећарског је један стиропор најобичнији. Свакако да кафи треба прилазити и са економске стране, али ако је само то битно, зашто онда не растворимо брашно у води и не продајемо га под именом кафа?

Зато што ће те "невидљива рука тржишта" одувати са истог, ето зато не можеш... 

Зато што је пример екстреман и карикиран. Али имамо конкретан пример. Старбакс користи 100% арабику (ајде, само по себи не мора да буде толико лоше. Алрабика јесте боља генерално, али робуста даје неке особине које арабика никако не може). Екстрахују по две или три дозе од количине кафе која је довољна само за једну. Крема никаква. У макијато додају пену (а чак је и та пена лошег квалитета) уместо млека. Иначе у све додају више млега него што треба. Једном речју, прави бућкуриши. Сама зрна нису лоша, напротив, али су крајњи производи туга. И не само да нису одувани, него се шире као тумор. Није редак случај да у једној улици имаш више старбаксова, сви један преко пута другог. На тржишту некада пролази и квалитет, није спорно. Али некада тржиште фаворизује нешто друго, а лош квалитет се провуче као нуспродукт. Као у еволуцији (коју не прихваташ). Али хајде, прихваташ микроеволуцију, па се задржимо на њој, иста је ствар. Селекција често фаворизује једну ствар. А друга ствар се само провуче као нуспродукт. То је милион пута виђен сценарио. Зашто би тржиште било другачије, тим пре што је чак и сама математика тржишта неодољиво слична математици природне селекције?

[Juan Valdez]

Ма немој зезати, Жељко.

Док сам био у екстерној ревизији, радили смо смо процене вредности неких наших фирми.

Оно што њих занима и што желе и морају да знају јесте ПРОФИТ* ПО ЈЕДИНИЦИ.

И све је то сасвим нормално.

Највиши нивои управљања у фирми морају имати управљачке информације, док се техничким информација баве само у мери у којој су им потребне да донесу управљачке одлуке.

Ја не кажем нужно да главни мора да зна све. Али ћеш се сложити са мном да би био ВЕЛИКИ проблем ако би у фијате почели напрасно да уграђују светла од бицикле, зар не.

Уграђивали би да та фирма није озбиљна.

А Фиат не би био ту где је да је неозбиљан.

А није неозбиљан зато што има добру организациону структуру.

А има добру организациону структуру зато што има добру поделу рада.

У тој подели рада своје место имају и финансијски аналитичар и инжињер.

Један да каже која сијалица треба и која би била најбоља, а други да прорачуна колико се исплати свака варијанта.

А стратегијски битне информације иду на виши ниво.

А све претходно описано случај је са сваком озбиљном фирмом. Фиат је случајно поменут због свог озбиљног топ менаџера.

Ма супер је Фијат! Али погледај мој претходни пост. Фирма је све супротно од тога, бар у оном ”инжењерском” делу, па је опет доминантна на тржишту.

[Juan Valdez]

Па онај ко прави лошу кафу, тај неће опстати на тржишту. Не знам како капитализам има везе са тим да ли неко производи лошу кафу или не.

Па опстаје. И шири се.

[Crveni Baron]

Da, kvalitet ne pobedjuje uvek. U zavisnosti od subjektivnog poimanja pobedjuje "kvalitet". Tako da ljudima mozes svasta uvaljivati. Kako neko da zna na primer sta je dobra kafa ako nikada nije popio dobru kafu?

[Иван]

Дајте људи мало економског резона, а не бећарски приступ...

Па не може економски приступ увек, о томе и говорим. Грешиш ако мислиш да нисам укапирао о чему ви говорите. Али се с тим не слажем. Свесно жртвујем један део економије зарад нечег другог. Конташ?

Економски приступ без бећарског је један стиропор најобичнији. Свакако да кафи треба прилазити и са економске стране, али ако је само то битно, зашто онда не растворимо брашно у води и не продајемо га под именом кафа?

Зато што ће те "невидљива рука тржишта" одувати са истог, ето зато не можеш... 

Зато што је пример екстреман и карикиран. Али имамо конкретан пример. Старбакс користи 100% арабику (ајде, само по себи не мора да буде толико лоше. Алрабика јесте боља генерално, али робуста даје неке особине које арабика никако не може). Екстрахују по две или три дозе од количине кафе која је довољна само за једну. Крема никаква. У макијато додају пену (а чак је и та пена лошег квалитета) уместо млека. Иначе у све додају више млега него што треба. Једном речју, прави бућкуриши. Сама зрна нису лоша, напротив, али су крајњи производи туга. И не само да нису одувани, него се шире као тумор. Није редак случај да у једној улици имаш више старбаксова, сви један преко пута другог. На тржишту некада пролази и квалитет, није спорно. Али некада тржиште фаворизује нешто друго, а лош квалитет се провуче као нуспродукт. ----- То је милион пута виђен сценарио. Зашто би тржиште било другачије, тим пре што је чак и сама математика тржишта неодољиво слична математици природне селекције?

И? Шта с претходно описаним? Њихов начин спремања еспреса не задовољава неке космичке принципе?

Пролази ли то на тржишту? Пролази. То значи да такав производ одговара конзументима истог. Шта ја имам с тим?

Да ли си ти приморан да купујеш описани производ? Ниси.

Да ли својим новцем можеш слободно располагати и тражити место где би попио еспресо спремљен по твом укусу? Можеш.

У чему је проблем? Ако Старбакс, односно његово маркетинг одељење процени да за одређеним типом проивзода постоји платежно способна тражња, као и да је производња и продаја истог профитабилна, предложиће топ менаџменту предузимање одговарајућих корака.

Слобода на делу.

[Crveni Baron]

To je jos vidljivije u politici. Tako da u vladi imas Krkobabica.

Na TV Farmu i Dvor. Itd