Претражи Живе Речи Утехе

FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA Brezanska reka, jedan od dragulja planine Goč, nekadašnja atrakcija za rekreativne i ribolovne turiste, danas privlači užasnute poglede svakog prolaznika namernika svojim isušenim koritom u dužini od preko 3,5 kilometara. Naime, 2017. godine na ovoj reci je izgrađena mini-hidroelektrana (MHE) "Kunara", snage 1.524 KW i dužine cevovoda 3,6 kilometara. Investitor te mini-hidroelektrane je "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva, a projekat za građevinsku dozvolu je radio "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda. - Inače, "Kunara" d.o.o. iz Kraljeva je jedan od devet investitora koji su do sada postali povlašćeni proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora, a putem izgradnje i eksploatacije MHE na teritoriji Kraljeva koje su devastirale preko 22 kilometra planinskih rečnih tokova - kažu iz Udruženja "Sačuvajmo reke Kraljeva". Takođe, trasa MHE "Kunara" u potpunosti je prekrila kilometar posebnog staništa riba "Gočka reka". Kako navodi prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta iz Beograda, na ovoj reci je protok vode iznad vodozahvata od 250 l/s, predviđeni biološki minimum je 100 l/s, a stanje od vodozahvata do mašinske zgrade, u dužini od preko 3,5 kilometara, samo 17 litara protoka u sekundi. - Zbog toga je u ovoj reci došlo do potpunog pomora zaštićene potočne pastrmke i ostalog živog sveta - rekao je Ristić. Još jedan investitor, "Hidro-Tan" d.o.o. iz Beograda, koji je istovremeno i projektant građevinske dozvole za MHE "Kunara", planira gradnju mini-hidroelektrane - MHE "Karaula" - na Brezanskoj reci, u Specijalnom rezervatu prirode "Goč-Gvozdac", i već je prijavio radove. Ovome se oštro usprotivio Šumarski fakultet u Beogradu, inače upravljač pomenutog specijalnog rezervata prirode, i najavio da šumske posede neće dati u zakup za ovakve namene. Protivnici izgradnje mini-hidroelektrana zahtevaju da se ukinu državne subvencije za ove, kako kažu, lažne obnovljive izvore energije, te da banke odustanu od finasiranja takvih projekata. U Zakonu o prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, utvrđeno je da potencijal malih vodotokova na kojima se mogu graditi MHE iznosi 4,7 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji. Marković kaže da godišnje u isto vreme gubimo oko 15 odsto električne energije u njenom prenosu do korisnika, što je duplo više od evropskog proseka, pa samo ušteda na tome spasla bi nas uništavanja najlepših predela naše prirode poput Stare planine, Goča, Golije ili Zlatara. U Srbiji je od 2011. godine izgrađeno 90 malih hidroelektrana, od 850 koliko je projektovano Katastrom još iz 1987. - Kina, koja ima 77.000 MHE, zabranila je izgradnju novih i počinje da uklanja stare, što se dešava i u Americi, gde je uklonjeno 1.200 MHE, a u Evropi je srušeno već 400, sa obrazloženjem da čine neprihvatljive ekološke štete. Prošao sam oko pola izgrađenih postrojenja i niti jedan nije ispunjavao uslove, ribljih staza nema ili su suve, a rečna korita su uništena - kaže profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta. Ovaj fakultet, inače, odbio je da da u zakup svoje zemljište na kome bi se napravilo postrojenje za vodozahvat na toku Gvozdaničke reke na Goču. Neke reke su već izgubljene, poput Jošanice, koja se spušta sa Kopaonika i na kojoj ima 15 MHE. Njena pritoka Samokovska reka od 20 kilometara toka prolazi čak 10 kilometara kroz cevi, kao i Gobeljska reka, koja od svog toka od 10 kilometara pola ide kroz cevi. Primer vidljivih posledica je i mrtvo korito reke Visočice, od brane Zavoj do Mrtvačkog mosta, poremećaj toka Temštice i Nišave... S druge strane, Bojan Milovanović, član Upravnog odbora Nacionalnog udruženja mini-hidroelektrana, kaže da je 850 samo potencijalnih lokacija za izgradnju, a investitor treba da se obrati nadležnima i vidi mogućnosti i ograničenja za gradnju. Studije Ministarstva energetike govore da od ovog broja može da bude izgrađeno oko 400 MHE. - Tu postoje i lokacije gde nema ekonomske opravdanosti da se postrojenje gradi. MHE najmanje utiču na prirodu, 250 puta manje od termoelektrana. Ljudi su obmanuti i treba ih edukovati koliko je izgradnja ovih postrojenja dobra - izjavio je Milovanović. Standardi Evropske unije Da bi zadovoljila standarde Evropske unije Srbija treba da proizvodi 27 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, a sada smo na 23 odsto. U poslednjih deset godina 750 miliona evra je uloženo u vetroelektrane, 200 miliona u hidroelektrane, 80 miliona u biogasna postrojenja i 30 miliona u solarne elektrane. FOTO: PRIVATNA ARHIVA / PRIVATNA ARHIVA Nigde se ne radi kao u Srbiji Minulog vikenda je u Beogradu održan protest na kom je zatraženo da se zabrani izgradnja MHE. Podrška je stigla i od Evropskog pokreta za vodu, iz kog kažu da se treba boriti za "ljudsko pravo na vodu i zaštitu životne sredine, a protiv sebičnih interesa nekolicine". - Nezadovoljstvo građana je kulminiralo jer nisu pitani da li žele ova postrojenja. Njih više ne smemo graditi. Ugrožen je život ljudi u tim krajevima, ali ugrožen je i naš budžet jer investiramo u pogrešne stvari. Kada pričamo o izgrađenim MHE, kod nas nema primera dobre prakse, a država to ignoriše - kaže Iva Marković iz inicijative “Pravo na vodu”. Kako dodaje, u našim rekama nema viškova vode, kako investitori to predstavljaju, jer dokazano je da većina njih jednostavno odseče reku i gurne je u cevi koje idu kroz korito, što se nigde ne radi i nema veze sa zaštitom životne sredine i obnovljivim izvorima energije. https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cela-reka-na-gocu-u-cevima-ovo-je-najtuznija-slika-koju-cete-videti-danas-a-u-nekim/yxn1r3x

Najsjajnija kometa, nazvana "46P/Wirtanen" proći će naredne nedelje pored Zemlje i to će biti jedan od 10 najbližih susreta sa takvom vrstom nebeskog tela od 1950. godine, i među 20 najbližih od 9. veka. Kako navodi "Ju-Es-Ej tudej" (USA Today), kometa će biti najbliža Suncu naredne srede, 12. decembra, a Zemlji 16. decembra i projuriće pored naše planete na udaljenosti od 11.265.408 kilometara. Kako se navodi, kometa će najverovatnije moći da se vidi golim okom, ali najbolje bi bilo da se gleda kroz dvoglede i male teleskope, naročito izvan gradova. S obzirom na to da će kometa nekoliko nedelja prolaziti pored Zemlje, naučnici NASA imaće priliku detaljno da je proučavaju. Odeljenje za astronomiju Univerziteta u Mičigenu saopštilo je da "nema šanse da kometa pogodi Zemlju". Izvor: B92 Ja se iskreno nadam da će 16. Decembra nebo biti vedro ?

Više od 90 posto ulaznica za koncert popularnog hrvatskog dua „2Cellos“ 25. marta u Kombank areni je rasrodato, a producent Tomislav Kašljević najavljuje spektakl kakav Beograd do sada nije video. Foto: Youtube printscreen „Zahvaljujući Luki (Šuliću) i Stjepanu (Hauseru) cene ulaznica su vrlo pristupačne, a zahvaljujući gradonačlniku Zagreba Milanu Bandiću na sceni će biti i 60 muzičara Zagrebačke filharmonije. Ima li lepše scenografije od te?“, rekao je Kašljević na današnjoj konferenciji za novinare u Beogradu. Novi album „Score“ sa filmskom muzikom „2Cellos“ će objaviti 17. marta, a koncertom u Kombank areni započinju svetsku turneju. „Sve počinje u Beogradu, a onda kao što kaže ona poslovica “Srbija do Tokija“, idemo u Japan, pa sledi Amerika i ostatak Evrope, ali najvažnije da ovde probijamo led. Takav jedan spektakl ćemo prvi put ovde izvesti“, naglasio je Hauser u izjavi Tanjugu. Šulić se nadovezao da je beogradska publika topla i srdačna i da će im biti lakše da u Srbiji „probiju led“. „Biće super“, poručio je on. Hauser je precizirao da će beogradska publika prva imati priliku da čuje ceo novi album, dok će drugi deo koncerta biti „rok ludilo“. Šulić je najavio da će im se Zagrebačka filharmonija pridružiti u rok delu i da će to biti po ugledu na koncert „Metallice“ sa orkestrom. „Biće to nešto novo što do sada nismo radili i produkcija će biti baš za arenu, veća. Biće tu ludila, biće svašta. Radujemo se mnogo“, istakao je on. „Ceo ovaj region je naš dom i kada sviramo u Beogradu osećamo se kao kod kuće. Drago mi je da svaki put dolazimo sa sve većim projektom i da ovde zapravo rastemo. Sledeća je Marakana“, rekao je Hauser i dodao da bi voleli da sviraju i u Kragujevcu. Šulić je kazao da su album snimali sa Londonskim simfonijskim orkestrom, jednim od pet najboljih orkestara u svetu, što je ostvarenje njihovih dečačkih snova i dodao da je njemu lično filmska muzika najlepša. „Ima tu fantastične muzike kompozitora Enija Morikonea, Hansa Cimera, Džejmsa Hornera, Nina Rote, iz kultnih filmova kao što su “Kum“, “Hrabro srce“, “Gladijator“, “Titanik““, naveo je on. Hauser je naglasio da su za novi album odabrali najlepše saundrekove, one koji diraju u dušu. „Znali smo da će na čelu još više dirati dušu. Filmska muzika je kao klasika, još je lepša od klasike. To je muzika za sva vremena, to svi vole i slušaju“, dodao je on. Na pitanje da li posle obrade hitova Majkla Džeksona, Stinga, bendova „U2“, „Guns“n“Roses“, „Coldplay“, „Nirvana“ i sada tema iz filmova, planiraju autorske kompozicije, Šulić je rekao da poenta dua „2Cellos“ nije u autorskoj muzici već u širenju emocije i energije. „Toliko je predivne muzike u svetu i ako bude prilike da radimo autorsku muziku, u redu, ali mora da postoji razlog. Voleli bismo, na primer, da radimo muziku za film“, dodao je Šulić. On je rekao i da kada bi održali koncert sa repertoarom sastavljenim od dela klasične muzike, ne bi „maltretirali ljude sa dosadnim kompozicijama“. „Otkrili bismo im najlepša dela klasične muzike i tako privukli širu publiku, a ne da nakon prve kompozicije svi zaspe. Mi za sve što radimo, biramo samo najlepšu muziku i tako širimo dobru muziku, a to ćemo u buduće raditi i sa klasičnom“, istakao je Šulić. On je dodao da je problem što je repertoar za violončelo dosta ograničen i da moraju da obrađuju kompozicije i za druge instrumente. „Hteli bismo da snimimo klasični album sa Berlinskom filharmonijom, ali tako da privučemo što veći broj ljudi klasičnoj muzici, a ne samo elitu. Radimo na tome“, rekli su Luka Šulić i Stjepan Hauser. https://www.krstarica.com/zivot/muzika/2cellos-beograd-ce-videti-nesto-nevidjeno-od-nas/