Претражи Живе Речи Утехе

http://hronograf.net/2018/06/25/treca-zrtva-droge-za-sedam-dana-ucenica-16-preminula-od-prekomerne-doze-u-stanu-druga-svog-starijeg-brata/ ... Шеснаестогодишња ученица Политехничке школе у Крагујевцу Марија М. је трећа жртва дроге у Србији за само неколико дана. Тинејџерка, родом из Петровца код Крагујевца, са старијим братом била је код друга у насељу Шумарице, када је у тело унела смтоносну дозу дроге. Она је званично трећа жртва дроге тинејџерског доба, након што су у Београду преминули Јован Пауновић (17) и Н. С. (18) у Бачкој Паланци. ... Према првим резултатима истраге, који још увек нису потврђени јер се чекају резултати обдукције, сумња се да је девојчица преминула од превелике дозе неке од наркотичких супстанци. Шта је она током претпрошле ноћи конзумирала, и какве су околности довеле до проналажења њеног беживотног тела у стану код другара њеног брата, за сада се не зна. Полиција сумња да је у питању предозирање неком од синтетичких дрога, које су све популарније међу младима у Србији. Коначни налаз даће патолози и токсиколошка анализа, али се за сада сумња, како кажу извори из полиције, да је у организам унела превелику количину екстазија или сличног наркотика, од кога је клонула и више се није пробудила. Како сазнајемо у Политехничкој школи, она је завршила трећу годину смера за машинског техничара репаратуре. Са њеном судбином је упозната и разредна старешина њеног одељења, али нико не може да каже ништа детаљније док се не заврши полицијска истрага. Цела школа је у шоку, а даље ће се предузети у сарадњи са полицијом сви кораци како би се контрола деце, која њу похађају, а има их више од 1.500, повећала. Јован умро у најгорим мукама Београђанин Јован Пауновић (17), преминуо је у недељу увече на Војномедицинској академији, неколико сати пошто је пронађен како испред једног београдског сплава лежи у бунилу и грчи се у ужасним боловима јер је у себе унео смртоносну количину дроге екстази. Несрећни младић преминуо је у највећим мукама и то пошто је готово три сата лежао на улици испред сплава где су га пријатељи оставили, а пролазници покушавали да му помогну чекајући Хитну помоћ и полицију. Очевици овог ужаса кажу да сцена коју су затекли кобне ноћи, само дан пошто је Јован прославио своје пунолетство, а које није још ни дочекао, никада неће заборавити и да је на њих оставила дубоке последице. Отац нашао преминулог сина (18) Средином недеље у Бачкој Паланци од прекомерне дозе наркотика преминуо је тинејџер Н. С. (18), а његово тело у стану у Гундулићевој улици пронашао је отац. Полиција из Бачке Паланке је извршила увиђај, а незванично се сазнаје да је смрт наступила услед предозирања. Акција у Шумадији Да је тржиште дроге на подручју Шумадије разгранато, без обзира на све акције које спроводи полиција, хапшења, акција спаљивања. Само у једном селу, Брзану код Баточине, је пронађено у њивама 200 килограма марихуане. Магацин МУП-а у Крагујевцу је тада имао на лагеру две тоне дроге. На стотине килограма марихуане, која је засађена у њивама крај Велике Мораве, крагујевачки оперативци секу сваке године. Оно што су пронашли по њивама, врзинама, и крај самог пута, делује безначајно, али није. Те 2013. године магацинима у Крагујевцу је 50 килограма хероина, две тоне марихуане, 2,7 килограма кокаина. Уз то, иза врата која су закључана са две браве, и два различита кључа која код себе имају два инспектора, било је и око 400 таблета екстазија, осам килограма спида, преко две хиљаде таблета које су на листи лекова. Небојша Радишић, Блиц/Хронограф

Životna priča devojčice (8) i dečaka (6), koji su zbog zanemarivanja oduzeti roditelja i njihove hraniteljke Nataše Jenić (34) iz sela Mustafić u istočnoj Srbiji, dokaz su da su sve nedaće premostive kada se voli i bori svim srcem. Foto: Privatna arhivaHraniteljka Nataša Jenić sa svojom porodicom i troje mališana o kojima brine Naime, Nataša koja je mama dvoje dece, pre četiri godine odlučila je da svoju nesebičnu ljubav podeli i sa mališanima koji je nisu imali u biološkoj porodici, te je postala njihov hranitelj. Mlada žena je u malom mestu živela sa suprugom, dva deteta i svekrvom. Kako kaže, svakodnevica je bila prilično monotona, posao nije mogla da pronađe, a siromaštvo se osećalo u vazduhu. Želela je da monotoniju promeni, da se posveti nečemu što će biti i lepo i humano, ali i korisno. Odlučila je svoju ljubav da deci koja je nisu dobila od svojih roditelja. - Nikada neću zaboraviti dan kada su mi doveli dečaka i devojčicu, prelepih osmeha, tako sićušnih i slatkih. Nažalost, deca su imala hidrocefalus (povećana količina moždane tečnosti - vodena glava), a devojčica i poremećaj u razvoju. Nisam mogla ni da pretpostavim kakvu ću golgotu proći. Život je rešio da se poigra njihovim sudbinama i da ih u najranijem detinjstvu baci u paklene muke - priča za “Blic” Nataša, hrabra žena velikog srca. Nakon godinu dana od dolaska dece u selo kraj Majdanpeka, devojčica je počela da oseća nove tegobe. - Malena je imala temperaturu, povraćala je, osećala bolove. Vodili smo je od lekara do lekara i niko nije znao šta joj je. Bolovi su bili ogromni, ona se uvijala i osećala mnogo loše. Hitno smo došli na lečenje u Beograd, gde su dijagnostikovali karcinom pluća - priseća se Nataša. Teška borba počela je 2014. godine kada je biopsijom na VMA otkriveno da je reč o zloćudnom tumoru. - Dren direktno u pluća, devojčica koja jauče od bolova, bolnička soba - izgledalo je da se sprema velika katastrofa. U septembru 2014. godine ona je operisana da bi se tumor vrlo brzo vratio, pa je već u decembru ponovo morala pod nož. U Novu 2015. ušli smo sa saznanjem da se tumor ponovo vratio, pa je u januaru operisana i treći put. Nakon toga smo krenuli s terapijama - primila je 28 zračnih i šest hemioterapija. Svima nam je teško palo. Troje mališana kod kuće, moja biološka deca, tada od 13 i devet godina, i dečak na hraniteljstvu koji je imao dve. Veliku pomoć sam imala od supruga koji je o njima brinuo dok sam ja sa devojčicom bila u bolnici - priča nam Nataša.

Imala sam triipo godine kada je moja mama bila trudna. Svi su me pitali šta bih više volela da mi mama rodi - brata ili sestru. Uvek sam odgovarala - I brata i sestru. I zaista, rodila blizance. Bila sam najponosnija i najvažnija. Mama je pričala da sam se noću budila i skakala kao zec čim bi neko od njih dvoje šušnuo. Kad su pošli u školu, ona je bila tiha, ćutala i kada zna, a on dizao ruku i kada ne zna. Kad ulaze u kuću, on sa vrata viče Ja sam sve znao, ona nije znala ništa. Posle su mama i učiteljica to sredile. Kad se ide u goste, da nas ne bude previše, vodili su njega, a nas dve smo često ostajale kod kuće. Da se ne svadjamo. Kad ostanemo svo troje sami, obavezno neka drama. On napadne nju, ja je branim, onda se svi pobijemo, pa svi i izvučemo deblji kraj. Kad se pojavio skejt, on ga je uporno vozio niz nizbrdicu i dva puta lomio istu ruku. Kao dete bio je krupan i jak, a onda u leto kada su završili osmi razred, desilo se da se celo leto nismo videli (jer sam ja radila na moru), posle tri meseca jedva sam ga prepoznala. Izrastao, visok, tanak kao grana, kosa mu porasla. Momak. On i sestra su dugo imali isto društvo. Vojsku služio u Zagrebu, vojna policija, specijalne jedinice. Sestra i ja smo jednom stajale na jednoj nozi u vozu, jer su prodavali duple karte. Kad je došlo vreme, oženio se. Dobio ćerku. Kao otac, često prebrižan. Kad su počeli oni besmisleni ratovi, jedne noći u pola tri, došli po njega. Dva meseca ga nije bilo u kući, javljao se kad je mogao, a onda se napokon i vratio. Kad je bilo ono prokleto bombardovanje, opet su ga zvali. Bio je u Beogradu, ali... strepnja, strah... Nikada o svojim strepnjama nije pričao. Sav nameštaj u kući mi je pravio on - moj brat. Često sam se selila i svaki put mi je trebalo nešto novo. Pozovem ga, pitam da li je u gužvi, a on se smeje "Šta si sad smislila?" Prvo je pravio štafelaje, od čistog drveta bez lepka i eksera... Umetnički skroz. Svi su bili oduševljeni. Posle toga police, pa kuhinju, pa ormare.... sve, ali sve je znao da napravi. Prošle nedelje, zvoni mi telefon u pola dva noću. Sestra zove, pomislim da se mami nešto desilo, a ona kaže da je on, naš brat, legao da spava i umro. Šok, tuga, bol, neverica, nepravda, hiljadu pitanja koja počinju sa - zašto i kako, bez odgovora. Doktorka je rekla da mu je nešto "veliko u organizmu puklo". U tri dana sve se završilo, umiranje i sahrana. Iskaču mi kadrovi iz detinjstva, guramo se u kolima nas troje na zadnjem sedištu, vrućina bez klime, na slavama, na godišnjicama, rodjendanima...sve lepo i bezbrižno. Takva su sećanja. Zauvek. Kao sto cu i zauvek da imam brata. Samo što on nije više na ovom, već na onom svetu. Eh svete... Gorica Nešović https://www.facebook.com/AllMeCosmetics/posts/1454151841303556