Претражи Живе Речи Утехе

Ponedeljak je ujutru. Ustali ste 10 minuta kasnije, budite decu koja se rastežu i kasniće bar 20 minuta u odnosu na optimalno vreme za polazak u školu. Znate da je dan već počeo da se otima kontroli. Ulećete u kupatilo i shvatate da su vaši ukućani sinoć zaboravili da uključe bojler posle tuširanja i tuširate se hladnom vodom. Pišti vam telefon, šef vam poručuje da je očekivao da ćete danas stići ranije na posao, zbog važnog sastanka u podne. Izlećete iz sobe i nasred predsoblja saplićete se na ranac vašeg školarca. Gotovo. Klapna pada. Padobrodoklećujadasklanjamsvepokući!? Imaliuovojkućinekokonemislisamonasebe!? Danimatelefonnećešvidetijelmečuješ!!! Ili neka slična roditeljska dreka. Da stvar bude još bolja, vaš školarac vas pogleda onako blagoteleći, gotovo prezirno, u fazonu – ova žena je stvarno luda i vi osećate, lepo osećate, dve suprotne plime u svom rođenom telu – plimu čistog besa zbog kojeg biste ga pojeli sa sve patikama i plimu krivice jer znate, znate, znate da ne vičete zbog ranca, ili bar ne samo zbog ranca. Bilo da se detetu izvinite zbog preterane reakcije, bilo da istrajavate u ljutnji, osećate se baš loše.

Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu? Na terenu se kuju teorije zavere, pa tako i dalje imate priliku da vidite gomile ljudi bez maski u javnim zatvorenim prostorima. Na molbe trgovaca da stave maske spremni su da uđu u sukob, ali i da podele svoja cenjena mišljenja o maskama. Isto to rade i na društvenim mrežama. Ovo iznad je još i najmanje sumanuta teorija, jer kao i uvek kada se potegnu usko stručne teme poput epidemiologije, ispostavi se da baš iz te oblasti imamo najviše onlajn stručnjaka. Imamo onlajn epidemiologe, uvek dobro obaveštene, koji odlično znaju stanje na terenu i uvek je u suprotnosti sa zvaničnim i istinitim podacima. Osim epidemiologa, tu je i čuveno "E, baš neću da nosim masku, ti ćeš da mi kažeš". Ekstremno ignoratski i ekstremno sebično. Maske ne funkcionišu po principu "ko hoće da nosi, neka nosi". Samo ako ih svi nosimo imaju potpuni smisao. Maska koju ti nosiš štiti druge, maska koju drugi nose štiti tebe. Pojavilo se i jedno istraživanje u kome je primećeno da muškarci pružaju poseban otpor maskama jer ih je stid, ne žele da pokažu slabost i nisu "kul". Posebno su teški na tome tradicionalni muškarci. Možda se plaše da će se izblamirati maskom, ali se očito ne plaše da će se izblamirati glupostima koje bez blama izgovaraju. Recimo, nedavno je uticajni republikanac Tom Rajs u intervnuu za "The Wall Street Journal" izjavio da odbija da nosi masku. "Maska ne štiti nas, nego druge od nas" rekao je u svoju odbranu. Upravo tako i kao što smo već primetili, cela poenta leži u tome da svi nosimo maske i da ne izjavljujemo neosnovane gluposti koje mogu pogubno da utiču na zdravlje svih ljudi. MASKE POMAŽU Vrlo je jednostvno objasniti i zašto - najveći deo infekcija događa se putem kapljica koje izlaze iz usta zaraženih. Stavite masku. Kvalitetna je bolja od nekvalitetne, ali bilo kakva bolja je od nikakve. Ako vam zaista treba naučni dokaz, evo studije iz aprila koja se bavila inficiranima sezoskim gripovima i korona virusom i pokazalo se da su čak i oni inficirani koji su nosili loše nameštene hirurške maske prošli odlično jer su maske čak i takve blokirale gomilu kapljica što znači da su zarazili minimalan broj ljudi u odnosu na to koliko bi zarazili bez maske. Ali važno je da maske nose svi, bez obzira na status infekcije. Kina kao zemlja u kojoj često dosta generacija živi pod istim krovom, već dugo ima razvijenu kulturu nošenja maski u domaćinstvima ako je neko zaražen i istraživanja nakon pandemije pokazuju da se pokazalo da je dosta ukućana sačuvano od infekcije zato što su svi, i zaraženi ukućanin kao i ostali, nosili maske. T.G. "Ne pada mi na pamet da stavim masku, zna se KO TO NOSI": Evo šta Srbi misle o zaštitnim maskama i PORAŽAVAJUĆE JE - Zena.rs ZENA.BLIC.RS Od juče, 30. juna, u Beogradu je obavezno nošenje maski u gradskom prevozu i svim zatvorenim prostorima, bez izuzetka. A kakva je situacija na terenu?

Pregovore sa Etihadom o ulasku u strateško partnerstvo sa nacionalnom aviokompanijom JAT praktično je pokrenuo nekadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a taj posao je potom preuzeo Siniša Mali koji je te 2013. godine bio potpuno nepoznat široj javnosti. U tom trenutku Siniša Mali je savetnik prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Premijer je bio Ivica Dačić. Okvirni, odnosno glavni ugovor o transakciji, potpisan je zvanično u Hajatu 1. avgusta 2013. godine. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ugovor je potpisan dan ranije na za sada nepoznatoj lokaciji. Kako je otkriveno u prvoj emisiji iz serijala "Srpsko-arapska posla“, nacrt Ugovora je pravnom timu JAT- a dostavljen svega sedam dana pre potpisivanja, iako je utisak u javnosti bio da i rukovodstvo JAT-a učestvuje u pregovorima. Pravni tim tadašnjeg JAT-a imao je brojne primedbe na nacrt Ugovora i te primedbe je izneo prestavnicima Vlade. U primedbama na nacrt ugovora, do kojih je došao Insajder, pravni tim JAT-a, između ostalog, ocenjuje da su povlastice Vlade takve da bi JAT mogao da funkcioniše i bez partnera. "Ubeđen sam da bi JAT sa onim što je Er Srbija dobila kao podršku od Vlade Republike Srbije, da bi JAT bez Etihada napravio značajno bolji rezultat. Sve ono što smo mi tražili kao pomoć nacionalnom avio-prevozniku, oni su dobili, i dobili su značajnije više", rekao je za Insajder Velibor Slavuj, tadašnji izvršni direktor JAT-a za saobraćaj. Slavuj kaže da je advokatska kancelarija "Karanović–Nikolić" koja je u ovom poslu odlukom Vlade Srbije zastupala državu i JAT, članovima borda direktora "predložila da nacrte ni ne čitaju, jer je materijal preobiman, već da samo potpišu“. Tadašnji vršilac dužnosti direktora Velibor Vukašinović za Insajder kaže da je pravni tim JAT-a, radeći danonoćno, uspeo da delimično ispravi ponuđene nacrte. Kao potpisnik ugovora, Vukašinović je potvrdio saznanja Insajdera da su ugovori potpisani dan ranije u jednom rezidencijalnom objektu, a da je ceremonija u Hajatu bila samo formalan čin. Nije, međutim, želeo da otkrije gde su potpisani ugovori. Vukašinović kaže da su predstavnici Etihada već 2. avgusta 2013. godine, samo dan nakon svečanosti u Hajatu, došli da preuzmu menadžment kompanije iako tada nisu bili suvlasnici kompanije već je ugovorom predviđeno da pozajmicu od 40 miliona dolara pretvore u vlasništvo nad 49 odsto kompanije tek krajem godine. Od trenutka potpisivanja do ulaska Ethada u vlasništvo zajedničke kompanije Er Srbija prošlo je sedam meseci. Međutim, Srbija je dala JAT na upravljanje Etihadovim kadrovima koji su od 1. avgusta 2013. godine do marta 2014, praktično rukovodili kompanijom koja je u vlasništvu države Srbije odnosno svih građana. U tom periodu, između ostalog, urađena je transformacija u Er Srbiju, formiran je novi brend, plaćana obuka pilota i lizing aviona. Sve dugove obavezala se da preuzme država Srbija. Od niza obećanja o arapskom ulaganju u proizvodnju čipova, vojnog naoružanja, njihovog ulaganja u poljoprivredu, turizam, kulturu, bankarstvo, jedina arapska investicija koja je potpuno realizovana jeste Er Srbija. Te 2013. godine kada je potpisan ugovor, JAT je bila kompanija koja postoji 86 godina, a Etihad je postojao samo 10 godina. Arapska kompanija dala je pozajmicu od 40 miliona dolara koja je 2014. pretvorena u vlasništvo od 49 odsto kompanije Er Srbija. Srbija je za ovih pet godina uložila bespovratno u zajedničku kompaniju nekoliko puta više na razne načine - od otplate dugova do investiranja - dok je Etihad zajedničkoj firmi dao kredit od oko 100 miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, Etihadu kredit sa kamatom mora da se vrati. Činjenica je da Er Srbija jeste napravila određen uspeh, da je broj destinacija na koje nova kompanija leti veći, uveden je direktan let iz Beograda za Njujork, povećan je i broj putnika. Kompanija u kojoj Srbija ima 51 odsto dok Etihad ima 49 odsto vlasništva jeste poslovala pozitivno, ali prema analizi finansijskih izveštaja koji je uradila redakcija Insajdera, rezultat je samo formalno takav jer se kao prihod računa davanje države Srbije, što nikako nije prihod, odnosno to kompanija nije zaradila nego je dobila bespovratno od Srbije. Svi najodgovorniji za ovaj posao odbili su, posle nekoliko meseci pokušaja, dopisa i više od 100 poziva, razgovor za Insajder. Bila je to prilika da objasne odluke koje su donosili u ime države, da odgovore na činjenice koje smo utvrdili tokom višemesečnog istraživanja i da argumentima i dokazima možda ubede građane da su donosili ispravne odluke kada je u pitanju Er Srbija.