Претражи Живе Речи Утехе

Pregovore sa Etihadom o ulasku u strateško partnerstvo sa nacionalnom aviokompanijom JAT praktično je pokrenuo nekadašnji ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić, a taj posao je potom preuzeo Siniša Mali koji je te 2013. godine bio potpuno nepoznat široj javnosti. U tom trenutku Siniša Mali je savetnik prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića. Premijer je bio Ivica Dačić. Okvirni, odnosno glavni ugovor o transakciji, potpisan je zvanično u Hajatu 1. avgusta 2013. godine. Međutim, prema istraživanju Insajdera, ugovor je potpisan dan ranije na za sada nepoznatoj lokaciji. Kako je otkriveno u prvoj emisiji iz serijala "Srpsko-arapska posla“, nacrt Ugovora je pravnom timu JAT- a dostavljen svega sedam dana pre potpisivanja, iako je utisak u javnosti bio da i rukovodstvo JAT-a učestvuje u pregovorima. Pravni tim tadašnjeg JAT-a imao je brojne primedbe na nacrt Ugovora i te primedbe je izneo prestavnicima Vlade. U primedbama na nacrt ugovora, do kojih je došao Insajder, pravni tim JAT-a, između ostalog, ocenjuje da su povlastice Vlade takve da bi JAT mogao da funkcioniše i bez partnera. "Ubeđen sam da bi JAT sa onim što je Er Srbija dobila kao podršku od Vlade Republike Srbije, da bi JAT bez Etihada napravio značajno bolji rezultat. Sve ono što smo mi tražili kao pomoć nacionalnom avio-prevozniku, oni su dobili, i dobili su značajnije više", rekao je za Insajder Velibor Slavuj, tadašnji izvršni direktor JAT-a za saobraćaj. Slavuj kaže da je advokatska kancelarija "Karanović–Nikolić" koja je u ovom poslu odlukom Vlade Srbije zastupala državu i JAT, članovima borda direktora "predložila da nacrte ni ne čitaju, jer je materijal preobiman, već da samo potpišu“. Tadašnji vršilac dužnosti direktora Velibor Vukašinović za Insajder kaže da je pravni tim JAT-a, radeći danonoćno, uspeo da delimično ispravi ponuđene nacrte. Kao potpisnik ugovora, Vukašinović je potvrdio saznanja Insajdera da su ugovori potpisani dan ranije u jednom rezidencijalnom objektu, a da je ceremonija u Hajatu bila samo formalan čin. Nije, međutim, želeo da otkrije gde su potpisani ugovori. Vukašinović kaže da su predstavnici Etihada već 2. avgusta 2013. godine, samo dan nakon svečanosti u Hajatu, došli da preuzmu menadžment kompanije iako tada nisu bili suvlasnici kompanije već je ugovorom predviđeno da pozajmicu od 40 miliona dolara pretvore u vlasništvo nad 49 odsto kompanije tek krajem godine. Od trenutka potpisivanja do ulaska Ethada u vlasništvo zajedničke kompanije Er Srbija prošlo je sedam meseci. Međutim, Srbija je dala JAT na upravljanje Etihadovim kadrovima koji su od 1. avgusta 2013. godine do marta 2014, praktično rukovodili kompanijom koja je u vlasništvu države Srbije odnosno svih građana. U tom periodu, između ostalog, urađena je transformacija u Er Srbiju, formiran je novi brend, plaćana obuka pilota i lizing aviona. Sve dugove obavezala se da preuzme država Srbija. Od niza obećanja o arapskom ulaganju u proizvodnju čipova, vojnog naoružanja, njihovog ulaganja u poljoprivredu, turizam, kulturu, bankarstvo, jedina arapska investicija koja je potpuno realizovana jeste Er Srbija. Te 2013. godine kada je potpisan ugovor, JAT je bila kompanija koja postoji 86 godina, a Etihad je postojao samo 10 godina. Arapska kompanija dala je pozajmicu od 40 miliona dolara koja je 2014. pretvorena u vlasništvo od 49 odsto kompanije Er Srbija. Srbija je za ovih pet godina uložila bespovratno u zajedničku kompaniju nekoliko puta više na razne načine - od otplate dugova do investiranja - dok je Etihad zajedničkoj firmi dao kredit od oko 100 miliona dolara. Za razliku od bespovratnog davanja Srbije, Etihadu kredit sa kamatom mora da se vrati. Činjenica je da Er Srbija jeste napravila određen uspeh, da je broj destinacija na koje nova kompanija leti veći, uveden je direktan let iz Beograda za Njujork, povećan je i broj putnika. Kompanija u kojoj Srbija ima 51 odsto dok Etihad ima 49 odsto vlasništva jeste poslovala pozitivno, ali prema analizi finansijskih izveštaja koji je uradila redakcija Insajdera, rezultat je samo formalno takav jer se kao prihod računa davanje države Srbije, što nikako nije prihod, odnosno to kompanija nije zaradila nego je dobila bespovratno od Srbije. Svi najodgovorniji za ovaj posao odbili su, posle nekoliko meseci pokušaja, dopisa i više od 100 poziva, razgovor za Insajder. Bila je to prilika da objasne odluke koje su donosili u ime države, da odgovore na činjenice koje smo utvrdili tokom višemesečnog istraživanja i da argumentima i dokazima možda ubede građane da su donosili ispravne odluke kada je u pitanju Er Srbija.