Претражи Живе Речи Утехе

Пред Крај јутарње службе, високопреподобни игуман овог свештеног манастира Серафим у чин мале схиме замонашио је искушеника Влатка, наденувши му име Наум, како би се ангелским ликом подражавајући врлински живот светог оца Наума, удостојио Небеског Царства. http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/2369-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98

По читању светог Јеванђеља Владика Јован поучио је сабрање народа Божјег тумачећи прочитану Реч Господњу /беседа Епископа Јована/. На светој Литургији, Епископ Јован миропомазао је новопросвећену слушкињу Божју Петру, кћер високопречасног протонамесника Александра секретара Црквеног Суда нишке Епископије. Света Литургија завршена је благодарењем Епископа нишког г. Јована заслужнима за реализацију великог и веома значајног пројекта Епархије нишке и Библијског друштва Србије. У сурет Јубиларној прослави у Нишу 2013. Епархија нишка покренула је мисионарски пројекат "Реч Господња Константиновом граду", у оквиру кога ће се од данашњег дана грађанима Ниша делити по један примерак Светог Писма Новог Завета, свака породица на кућну адресу добиће ваучер за подизање свог примерка у парохијском храму. Милошћу Божијом, а благовољењем нашег Епископа, презвитер Милан Драговић одликован је звањем протонамесника, Библијска друштва Србије и Аустралије одликована су Орденом светог Цара Константина, а г-ђа Вера Митић секретар Библијског Друштва Србије, ЈКП Обједињена наплата Ниш, Архијерејским Граматама. У име Библијског друштва Аустралије плакету и грамату примио је протођакон Радомир Ракић. Овом приликом присутном верном народ подељено је преко 900 примерака Светог Писма Новог Завета. Извор

Исто тако, можемо себи поставити задатак да се током поста ни са ким не посвађамо и да никога не увредимо. То је понекад веома тешко – да се не гневимо на ближње или на сараднике. Међутим уколико будемо у стању да се макар у данима поста уздржимо од раздражљивости- онда ће то и за Бога и за свакога од нас бити драгоценије, него уздржавање од ове или оне хране. Ми имамо срце и уста , т.ј. нашег унутрашњег човека, и то су оруђа кроз која се пројављује унутрашњи човек. Уколико нам не успева да одмах преобразимо свог унутрашњег човека, нужно је бар да се потрудимо над његовим оруђима. Људи често питају како да се изборе са раздражљивошћу, шта да учине па да не допусте себи да излију гнев на другог човека. Један од начина је да у оном тренутку, када се гнев приближи нашем срцу, када га већ запљусне и када је спреман да се излије у речи- затворимо уста и не допустимо да се отворе све дотле док не прође напад гнева. Угушити гнев у себи „прогутати га“- то је можда непријатна и болна процедура, али ако се научимо макар томе, онда можемо прећи на рад над сопственим срцем. Време поста је идеална прилика да начинимо први корак. То је управо оно време када, уколико још нисмо почели рад над собом, можемо да га започнемо. Епископ Иларион (Алфејев) Извор: Епархија нишка https://www.pouke.org/forum/topic/22694-%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%BA/

Црква полако добија своју пуну форму, јер су притвореници урадили и поставили иконостас, а спремају се ускоро да приступе и фрескописању и украшавању зидова саме цркве. Иако је била субота и била дозвољена посета притвореницима знатан број њих присуствовао је светој Литургији и причестио се. У наставку је пререзан славски колач и честитана слава домаћину славе господину Гордану Божићу, управнику завода. После службе отац Иван је обишао и причестио притворенике који нису могли да присуствују самој служби. На крају је уследио свечани ручак са осталим званицама. Извор: Епархија нишка

Наравно, поменута грандиозност обима Дела св. Јована никако није последица његове скрибоманије, насупрот, она је последица фасцинације слушалаца његовим беседама. Та фасцинација је била толика да је на његовим проповедима било и по два-три брзописца који су помно хватали сваку његову реч. Неке од тих „записа“ он је касније редиговао, а неки су остали „недотерани“ и као такви касније депоновани у библиотеци Константипољске Патријаршије. И управу то икрсава први проблем са којим се суочава сваки покушај уобличавања Златоустовог „корпуса“ у целину, па и овај Епархије нишке. Наиме, библиотека Констатинопољске Патријаршије је у осмом веку страдала у пожару. Стога учени константинопољски патријарх Фотије, који је живео у деветом веку (810.-893.), у својој чувеној Библиотеци не говори о целини корпуса св. Јована, него о појединим његовим делима која је читао (помиње их под бројевима 25, 86, 172-174, 270, 274, 277). Дакле, списи којима ми данас располажемо не потичу из те „изворне“ збирке, него су то копије из различитих манастирских или приватних колекција и библиотека, прављене у најразличитије сврхе. Поједини списи св. Јована (а и списи њему приписивани) најчешчће су улазили у различите зборнике текстова, на основу којих су касније, готово одмах по открићу штампе, издавачи кренули у објављивање Дела св. Јована. Ми се овде нећемо бавити исцрпним приказом тог процеса, заинтересованог читаоца упућујемо на одличан чланак И. Л. Хлинове „К вопросу о сложении корпуса творении Иоанна Златоуста“, Весник ПСТГУ, стр 31-54. Не можемо, међутим, а да не поменемо издање сир Хенрија Савилија (Henry Savile 1549-1622), које уједно представља и први покушај објављивања целокупних дела. Сир Хенри је био веома образована личност са најразличитијим сферама интересовања. Добро је знао грчки, бавио се Еуклидовом геометријом, преводио Тацита, утемељио две катедре на Оксфорду, једну за геометрију, и другу за астрономију — истинска страст му је, међутим, била бављење Јованом Златоустим. Сам је путовао је по европским градовима трагујући по тамошњим библиотекама за његовим списима, а ангажовао је и известан број пријатеља који су му помагали у том послу. Резултат је био осмотомно издање Sancti Ioannis Chrysostomi Opera, graece, Octo voluminibus. Etonae, in Collegio Regali, excudebat Joannes Norton, 1613. Грчки наслов (у преводу) гласио је: Међу светима Јована архиепископа Констатинопољскога, Златоустога, од пронађенога томови од 1 до 8, издати трудом и о трошку Хенрија Савилија са старих преписа. Куриозитет овога издања био је што је оно било на грчком, без превода на, рецимо латински, те је дакле било намењено искључиво специјалистима. Осим тога, сир Хенри је на њега потрошио читаво мало богатство, што га је у очима његових савременика (а нарочито његове жене) чинило правим чудаком. Готово истовремено, у Француској је учени језуита Дисеj Фротон (Duceaeus Fronton) 1614. године отпочео објављивање свог издања Дела св. Јована које је садржавало како грчки текст, тако и превод на латински. Сам је преводио на латиски дела која до тада нису била преведена, а такође и писао коментаре. Он, међутим, није имао на располагању средства која и Савилије, те се рад одужио, а превремена смрт га је, након објављена четири тома, онемогућила да започети посао оконча. Његов рад наставио је Фредерик, а завршио Клаудије Морел. На шест томова Фронтона и Фредерика Морела, Клаудије Морел је додао још шест, тако да је на крају, 1636. године, издање је имало укупно дванаест томова in folio. Управо ово издање постало је основа за сва каснија издања Златоустових дела. У осамнаестом веку бенедиктинац Бернар де Монфокон приредио је у 13 томова ново издање Дела св. Јована које је, као прво, претендовало на целовитост. Прво издање изашло је 1718. у Паризу, друго 1734. у Венецији, а друго париско издање било је објављено 1740. године. Издање је носило наслов: Του εν aγίοις πaτρως υμων Ιωάννου του Χρυσοστόμου, Aρχιεπισκόπου Κωνστaντινουπόλεως, τa ευρισκομένa πάντa, тј. Међу светима оца нашега Јована Златоустог, Архиепископа Константинопољског, све што се нашло. Ово Монфоконово издање практично је преузето у Мињову збирку посвећену грчким оцима, с тим што се Мињ одлучио да у своје издање унесе дословно све што је било потписано Златоустовим именом, макар то био очигледан фалсификат. У Мињовој збирци посвећеној грчким оцима (Patrologia greca) Златоустом „припадају“ 18 томова (од 47-64), а објављивани су 1858. до 1860. године. Коначно, Сант-Петербуршка Духовна академија је на основу овог Мињовог издања, уз понеке додатке, објавила своје издање: Творения святаго отца нашего Иоанна Златоуста, архиепископа Константинопольского, в русском переводе. Т.1–12. СПБ.: С.-Петербургская духовная академия, 1895–1906. У Грчкој је године 1872. започето објављивање „свих пронађених дела“ св. Јована: Τa ευρισκομένa aπaντa του εν aγίοις πaτρως υμων Ιωάννου του Χρυσοστόμου, Aθηνaι 1872. Нажалост, ми ово грчко издање нисмо имали у рукама. Међутим, колико нам је познато и оно се у основи базира на Мињу, наравно уз одређене измене и побољшања. Дакле, како бисмо предупредили могуће неспоразуме, ваља рећи да за сада нема, а тешко да ће скорије и бити критичког издања Дела св. Јована. Постоје само критичка издања појединих његових дела или беседа, и тамо где постоје, преводилац ће настојати да преводи са њих. Још од првог Савилијевог покушаја објављивања Дела св. Јована, у свим каснијим понавља се одредница: све што се нашло, или: све нађено, што једино и одговара као ближе одређење уз именицу Дела. Нама се, међутим, чини да то у српском звучи помало рогобатно, те смо се одлучили да оставимо просто Дела, без икаквог ближег одређења. Уосталом, Суида или Суда, писац чувеног Лексикона из 10. века, не без ироније, вели: „навести број његових (Златоустових) списа — то није ствар човека, него пре свезнајућег Бога“. Уз незнатне измене у распореду текстова, српско издање првог тома организовали смо према првом тому поменутог руског издања, тако да су у њега ушли следећи списи: Теодору палом, поука прва, Теодору палом, поука друга, Поређење краљевске власти, богатства и узвишености са монахом који живи најистинитијим по Христу мудрољубљем, Непријатељима оних који подстичу на монашки живот, беседа прва, Неверујућем оцу, беседа друга, Верујућем оцу, беседа трећа, О скрушености, Димитрију монаху, беседа прва, О скрушености, Стелехију монаху, Стагирију аскети, демонизованом, утешна беседа прва, Истоме Стагирију, беседа друга, Истоме Стагирију, беседа трећа, Беседа онима који живе заједно са девственицамаћ, Беседа девојкама, које живе заједно са мушкарцима, Књига О девствености, Младој удовици, беседа прва, Истој тој удовици, беседа друга, о уздржању од другог брака. На крају, рецимо да српско издање Дела св. Јована није намењено специјалистима, него пре просечно образованом читаоцу који настоји да живи хришћанским животом — с једне стране као подстицај том настојању, и с друге, као утеха када се испрече тешкоће. Уверења смо да бољег подстицаја, и боље утехе нема. Дејан Лучић, преводилац и приређивач издања. Извор: Епархија нишка

Молебан поводом отварања храмовног комплекса служио је епископ Петропавловски и Камчатски Артемије. „Чињеница да ми овде отварамо храм, на острву Комодора, је значајан догађај. После свега овде почиње да свиће нови дан, који ће својом светлошћу обасјати крстове храма Светог Николе.“ – рекао је Епископ Артемије. Свечаности је присуствовао и губернатор Камчатке Владимир Иљухин, који је рекао да су Влада Камчатке и Епархија потписали споразум, на основу кога ће се овакви храмовни комплекси појавити у сваком регионалном центру Камчатке. „У будућности, ми ћемо настојати да један овакав комплекс буде у сваком селу“ – рекао је губернатор. Као поклон за нову цркву он је даривао икону Спаситеља, направљену од камена коју су израдили камчатски мајстори. Црква Светог Николе је била готова већ у пролеће ове године, а на Васкрс је служена прва служба. Током лета је уређена окућница храма и дом за свештеника. У оквиру храмовног комплекса биће смештена недељна школа за децу, парохијска библиотека, и хотел за путнике. Нови храм је добио и свештеника, оца Јевгенија, који је на Камчатку дошао из Москве. Изградња храма на Беринговом острву је почела пре две године, са благословом патријарха Кирила и уз подршку председничког изасланика за Централни федерални округ Александара Беглова. Храм у Никољком је један од три која се граде ове године на Камчатки. Још два храма се подижу у престоници Камчатског краја Кориак Палани и у селу Озерново. У септембру 2010, патријарх је током посете Далеком истоку освештао место за изградњу цркве у Никољском. Он је такође поклонио локалној болници нову медицинску опрему а школи две стотине књига духовног садржаја. Никољски – јединствено место у Русији где компактно живе Алеути. Православна парохија је овде организована 1887, али са доласком совјетске власти 1926. црква је затворена. Године 2000. у Никољском је основана парохијска заједница у част Светог Николе. (Интерфакс) Превод: Бошко Јовановић Фотографија Прес служба Камчатске епархије. Епархија нишка

Свечаност је започела појањем Црквеног хора „Бранко“ и поздравним словом Преосвећеног Владике. Нишкој господи презентован је велики труд Епархије нишке на разним пољима како духовним, тако и културолошким, просветним и хуманитарним. Представљена је нова књига беседа Патријарха српског Господина Иринеја изговорених са свештене катедре нишких Епископа, књига о Часном и Животворном Крсту, Монографије Икона Христа и Икона и химна Богородици као круна богословског стваралаштва из ове области; Документарни филм „Константиново наслеђе“; пројекат будуће Богословске Високе школе у Нишу и хришћанско-културолошког смера у гимназији; на пољу мисионарског рада у сарадњи са Библијским друштвом Епархија ће својим епархиотима поделити 55.000 примерака Светога Писма Новога Завета; пројекат оснивања народне кухиње чека своју реализацију; промовисан је и Епархијски сајт са својим Богослужбеним водичем, као и сајт ‘’Свети Јован Златоусти’’ који се бави превођењем дела овог великог Оца и Учитеља Цркве Христове. Данашњи догађај од великог је значаја за будућа очекивана збивања у Епархији нишкој, доказ да уз молитву и труд можемо у границама својих могућности уградити себе и све житеље овога века у славну прошлост великог и равноапостолног Цара Константина и у жељно ишчекивани живот у будућем веку Царства Небеског. Са свешћу да су људи савременог доба жедни комуникације у свим облицима, Епархија нишка са одговорношћу дочекује велику годишњицу читавог хришћанства која је посебно везана за град Ниш. Припремљен је велики број пројеката у области издаваштва, образовања, градитељства, хуманитарне делатности, интернета, телевизије, музичке сцене. Један број тих пројеката је већ довршен, а на другима се пуном паром ради. ИЗДАВАШТВО У библиотеци „Источник“ Епархија нишка објављује књигу: Патријарх српски ИРИНЕЈ ПОКАЈТЕ СЕ И ВЕРУЈТЕ У ЈЕВАНЂЕЉЕ У књизи су објављене изабране архипастирске беседе, изговорене са катедре Епископа нишког 1975-2010. На једном месту, са захвалношћу су сабрани неизбрисиви трагови пастирског деловања бившег Епископа нишког, садашњег Патријарха српског Иринеја. После капиталне монографије, у црквеној и културној јавности веома запажене, посвећене Икони Христовој у издању Епархије нишке, управо је изашла и књига Епископа нишког Јована ИКОНА И ХИМНА БОГОРОДИЦИ. Ово значајно теолошко дело о Пресветој Богородици, њеној улози у спасењу човечанства, њеном месту и значају у Богослужењу Православне Цркве, о Богородици као инспирацији духовних писаца и песника кроз векове, богато је илустровано иконографском грађом из православне традиције. Објављена је као двојезично издање, на српском и руском језику. Заједно са ИКОНОМ ХРИСТА, ова књига остаје као један од незаобилазних трагова који овај црквени нараштај оставља будућим изучаваоцима православне културе, и у Србији и у свету, а у припреми је и трећи део својеврсног „иконографско-химнолошког триптиха“ – посвећен Светом цару Константину. Поводом јубилеја, из штампе ускоро излази и први том Отаца Цркве. Ова књига, прва у низу из широког опуса једног од најзначајнијих Отаца Цркве, подједнако је потребна и ученим теолозима као и свим осталим верницима. Велики беседник и истински хришћански педагог, Златоусти је, с једне стране, знао да на начин великог уметника своја најдубља осећања подели са слушаоцима, а с друге, и да, као Архипастир и духовник, препозна унутрашње потребе и осети покрете у душама својих слушаоца, и да им дa одговоре на најсложенија и најтананија питања. Књигу је превео са грчког и приредио Дејан Ј. Лучић. Трудећи се да ради на високој култури и тиме одговори обавези коју су нам поставили велики преци од Светога Саве до данас, Епархија нишка се истовремено стара да за годину јубилеја припреми и популарна, мисионарска издања. Књига ОВИМ ПОБЕЂУЈ – КРСТ ХРИСТОВ, избор најбољих текстова светих Отаца и савремених теолога о крсту – символу свих хришћана, припремљена је са циљем да доспе до што већег броја верника у Епархији нишкој, и то и старих и младих. Утолико је и њеном изгледу посвећена посебна пажња. У сарадњи са Библијским друштвом Србије Епархија нишка покренула је пројекат РЕЧ БОЖЈА КОНСТАНТИНОВОМ ГРАДУ. У припреми је Нишке епархије. Ово издање је у преводу Комисије Светог Арх. Синода и са предговором о св. Константину и Едикту проф др Радомира Поповића. Епархија нишка, у сарадњи са Градом, Универзитетом и Народном библиотеком, припрема и велику монографију о цару Константину која ускоро треба да изађе из штампе, а Центар за црквене студије прилаже прослави нови двотомни зборник у част Миланског едикта У припремама је и покретање савременог и комуникативног часописа Епархије нишке. ОБРАЗОВНА ДЕЛАТНОСТ Надамо се да ће у години јубилеја, после вишегодишњих и озбиљних припрема, нова академска година бити обележена и радом Богословског факултета Универзитета у Нишу, као и са увођењем у гимназије новог смера – хришћанска култура. ГРАДИТЕЉСТВО И ХУМАНИТАРНА ДЕЛАТНОСТ У години јубилеја црквени живот биће интензивиран кроз обнављање живе Цркве у свом њеним аспектима. Тако и у бризи за сиромашни и страдални народ, отварањем народних кухиња, као и довршавањем започетих и подизањем нових храмова. ИНТЕРНЕТ У духу новог времена и према потребама генерације стасале уз рачунаре, Епархија нишка посебну пажњу поклања развоју комуникације у дигиталним медијима. Портал Епархије нишке на веб адреси http://www.eparhijaniska.rs/rs/ постао је једна од највећих и најсавременије обликованих црквених презентација на интернету. Осим редовног праћења догађа у Епархији и упознавања са епархијским црквама и манастирима, ова презентација нуди и велики број занимљивих предавања на разноврсне црквене теме. Посебно су атрактивни садржији на презентацији груписани у „пројекте“. Осим већ познатих пројеката „Литургија“ и „Икона“ (са тв серијом рађеној по књизи епископа Јована), представљања дела светог Јована Златоуста у електронској форми. За годину јубилеја у оквиру презентације посебно је припремљен БОГОСЛУЖБЕНИ ВОДИЧ. Реч је о једној врсти савремене мултимедијалне енциклопедије православног богослужења, са великим бројем објашњених појмова, фотографија, аудио и видео записа. Одмах по њеном „лансирању“ у интернет сферу, ова енциклопедија посебне врсте наишла је на одушевљен пријем код публике. Биће од велике користи како онима који хоће да се упознају са основама сложеног православног богослужења, тако и са онима који ће је користити као подсетник. Посебно је занимљив и ЛИТУРГИЈСКИ ПРИРУЧНИК за особе са оштећеним слухом, са појмовником састављеним од видео клипова. У припреми је и пројекат КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ који се односи на упознавање широке публике са могућностима које православна култура нуди савременом човеку. ВИДЕО и ТЕЛЕВИЗИЈА Највећи мисионарски пројекат који Епархија нишка прилаже прослави годишњице Миланског Едикта је документарна серија КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ (Православна култура – ХХI век). Серија је направљена као дијалог Православне Цркве са савременом културом света. КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ разбија уобичајене предрасуда да се о теми која интересује многе нема скоро ништа рећи – јер је Црква, ето, „ван овога света“. Пре седамнаест векова хришћанство је у личности цара Константина ушло у чврст загрљај са светом. У загрљају којим је Црква повела свет ка вечности Царства Божијег, настала је православна култура, која још увек није довољно позната чак ни православнима. Том посебном културом бави се ова серија. У 6 једносатних епизода серија нас суочава са основним проблемима на којима је „запела“ савремена цивилизација и одговорима на те проблеме које православље нуди. У првој епизоди тема је „проблем вредности“, у другој „проблем времена“, у трећој „проблем простора“, четвртој „проблем тела“, петој проблем „приче и језика“, шестој „проблем заједнице“. Серија је снимана по највишим светским стандардима за ту врсту програма, уз коришћење велике документације, снимања на градским улицама али и у црквама и манастирима Ниша и Србије, уз учешће великог броја саговорника и игране сцене са статистима. Серија КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ динамично је монтирана са озбиљно урађеном постпродукцијом. Преговори о пласману на једној од већих телевизијских станица су у току, а управо је из штампе изашло троструко ДВД издање са комплетним садржајем серије и преводом на руски и енглески. Још нешто чиме ћемо као домаћини моћи да изађемо пред наше госте у години великог хришћанског јубилеја. Серија је урађена у продукцији Епархије нишке по идеји и благослову Епископа нишког Јована. Сценарио и режија: ђакон Ненад Илић. Директори фотографије: Драган Ракићевић и Ђорђе Дружетић. Монтажа: Владимир Петровић. Музика: Александар Костић. У оквиру недељне промоције пројеката Епархије нишке у Светосавском дому биће премијерно приказана и прва епизода ове серије. МУЗИЧКИ ЕДИКТ Посебну улогу у оквиру предстојеће прославе требало би да има нишка црквено - певачка дружина „Бранко“. Да подсетимо хор „Бранко“ основан је 1. Септембра 1887. год. при Саборном храму Свете Тројице у Нишу. Хор је добио име по чувеном песнику српског романтизма Бранку Радичевићу. Већ пуних 125 година овај хор саслужује са нишким епископом и свештенством у нишком катедралном храму без престанка. Садашњи диригент је гђа Сара Цинцаревић, под чијим уметничким руководством овај хор доживљава препород и постаје хор који превазилази границе Црквеног хора, познат не само у Србији већ и ван ње. Од 2009. год. црквено - певачка дружина „Бранко“ организује фестивал духовне музике Музички Едикт у Нишу на коме је у две године гостовало 35 ансамбала из 10 држава. Досадашња успела издања Музичког Едикта се могу посматрати као припреме за велику прославу и премијерно издање овог фестивала у години јубилеја. Извор: Епархија нишка

Под отвореним небом уз молитвено саслужење царског свештенства, свештенослужитеља Епископије нишке и других Богом чуваних Епархија Српске Православне Цркве, Преосвештени Владика нишки Г. Јован служио је свечано празнично бденије. На чудотворном извору где је Пресвете Богородица благословила да се водом живом напајају верни ради утехе и исцелење, по старом обичају служен је акатист Покрову Превете Богоматере. Бираним речима и славословима Преосвештени Владика Јован произнео је беседу хиљадама верних чије су душе трепериле пред светињом Празника, пред светињом присуства Богомајке у обитељи коју је сама устројила. Свечаност овог великог празника крунисана је светим Евхаристијским слављем којим је у јутарњим часовима у светопокровској цркви началствовао Архипастир Епископије нишки Преосвећени Епископ Г. Јован, на светој Литургији у презвитерски чин благодатним даром Пресветога Духа, а десницом Преосвештеног Владике Јована рукоположен је јерођакон Стефан који ће на даље вршити дужност свештенослужитеља и духовника при овој светој обитељи. Трпезом љубави коју је сетринство манастира на челу са својом игуманијом високопреподобном монахињом Маријом приредило настављено је заједничењем у братској љубави, под Покровом Пресвете Богомајке. Извор: Епархија нишка

У току свете Литургије ангелског лика удостојен је искушеник Горан (Виларет) дипломирани теолог из Прибоја сабрат ове свете обитељи. Новопостриженом монаху Преосвећени Владика Јован наденуо је име Роман у част светитеља Цркве Христове Романа слаткопојцa. У свештенођаконски чин руком Преосвећеног оца и Епископа нашега Јована рукоположен је монах Стефан. Педесетничком радошћу данашња света Литургија сабрала је око Жртвеника Господњег велики број људи. Света Служба завршена је парастосом на манастирском гробљу, блажено упокојеним сестрама ове свете обитељи монахињама Вери и Марини. Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. др Јован Беседа на крају Литургије Download Извор и фотографије: Епархија нишка

http://www.facebook....307235782717276 У манастиру живи само један монах протосинђел отац Јоаникије,који је и игуман манастира!С обзиром да сва манстирска непокретна имовина и поседи одузети педесетих година нису враћени,манастир нема никакве приходе,осим новца који епархија Нишка уплаћује лично игуману!Отац и ако јако слабог здравственог стања успева да одржава живом обнову манастира!Трудом добрих људи у физичким пословима,скромним прилозима појединаца и личним залагањем игумана како у земљи тако и иностранству урађено је с обзиром на скромну скупину људи много!Омладина окупљена око манастира покреће акцију "УГРАДИ СЕБЕ У СВЕТИЊУ",штампајући мајце са сликом манастирске цркве како би се скупила сретсва за градњу мале манастирске капије!Како се ближи петстогодишњица манастира 2017.г.,а материјална средства од прилога потпуно исцрпљена,потребно је убрзати радове на санацији црквеног фрескописа,који је један он веома добро очуваних у целој нашој Светој цркви,изградњу новог иконостаса,јер је досадашњи дотрајао и оронуо,изградњу велике и главне капије манастира,комплетну ограду око манастирског имања,завршетак звоника и изградити малу капелу за свакодневна богослужења како би се црква и њен прелеп и редак фрескопис сачувао што дуже! Са вером у Бога да ће укрепити и оснажити садашње и послати доста нових трудбеника и пријатеља Својих да задржимо и обновимо ову ретку и лепу светињу,с благословом игумана оца Јоаникија и у своје име позивам све људе добре воље да посете страницу и светињу уживо и својим прилозима помогну обнову, СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА!

На почетку Литургије у чин чтеца Владика је рукопроизвео Славка Обрадовића. Сабрани народ Епископ је поучио на крају Литургије, а затим је уследила трпеза љубави. После Димитровграда Владика Јован је посетио село Велики Јовановац и обишао новоизграђени храм светог Саве. Извор: Епархија нишка

После свете Службе Владика је пререзао славски колач и свим житељима Богоизабраног града Ниша честитао празник. Епископ је у беседи нагласио спасоносни значај Часног Крста Христовог коме се ми православни у молитвама клањамо славећи свеславно Васкрсење Христово. Извор и фотографије

Πомен у Светом Роману - Aлексиначко намесништо Међу њима данас се и молитвено сећамо грофа Николаја Николајевича Рајевског, великог војсковођу из чувене ратничке породице Рајевских, који је бранећи Србију положио свој живот и тако се златним словима уписао у књигу вечности. Организација овогодишње прославе припала је удружењу руско - српског пријатељства '''Каонички извори'' из Каоника. Помен су служили архијерејски намесник алексиначки протојереј стврофор хаџи Љубиша Недељковић и протојереј ставрофор Влајко Грабеж уз саслужење свештенства алексиначког намесништва. Нека Господ све страдалнике и мученике настани у недра Авраамова за све што су урадили за Србију и православну веру држећи се јеванђелских речи: Нема веће љубави и жртве него кад живот свој положиш за пријатеље своје. Извор

На изложби ће бити 160 излагача са преко 350 експоната. Посебно ће бити промовисан рад полазника школе иконописаца, затим радови у златовезу, старог заната из византијског периода, калиографија. Посетиоци изложбе видеће и најновија издања радионице „Графит“, разгледнице и ведуте старог Ниша, као и поставку слика чланова ликовног удружења „Луна“. Поред учесника из Ниша, своје радове изложиће и ствараоци из Прокупља, Сврљига, Пирота, Лесковца, Алексинца. Као допринос обележавању јубилеја 1.700 година од потписивања Миланског едикта ова изложба је организована под покровитељством Градске општине Палилула, уз подршку Нишког културног центра и Занатске коморе Ниш. Изложба ће бити отворена до 19 часова. Извор: Радио нишке Епархије "Глас"

На светој Служби, руком Епископа Јована протопрезвитерским чином одликовани су презвитери Милан Роглић парох прокупачки и Ђукан Оровић парох и старешина цркве у Житорађи. На крају свете Службе Владика је поучио народ својом архипастирском беседом у духу прочитаног Јеванђеља, а расветљавајући лик светитеља Јоаникија чије свете мошти красе свету Цркву Пећке Патријаршије. Заједничарење је настављено трпезом љубави у парохијском дому. Извор и фотогалерија