Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'Poklon'.
Found 6 results
-
Dobar dan, zamolio bih odgovor. Ovako radi se o tome da sam imao devojku pola godine i ona je meni poklonila krst koji ide oko vrata, sad me zanima da li ja smijem da nosim taj krst? Da li da ga osvestam? Da li je moguce da ona meni radi zlo? Rastali smo se.... da li je okej da nosim krst? poznavali smo se pola godine i to je sve.. cuo sam da ne treba uzimati ikone i krstice od "nepoznatih" ljudi, nije mi zena, ne znam je celi zivot.. takodje sam cuo da brojanice i krstice treba kupovati iskljucivo u crkvama. Hvala
-
Stalno se tu priča kakve su srpske gusle, te crnogorske gusle. Niste onda još čuli te poljske gusle. Će videte sad šta su poštene gusle, poljski se zovu škripke, hahahaha! Evo za svetog Nikolu, muzički poklon, poljske gusle i goralsko guslanje. Goralska kapela sa Zakopana u Kroscienku nad Dunajcem svira na škripkama: goralska kapela w Zakopanem.AVI Oboz turystycznie-szkoleniowy NOEMP w Kroscienku nad Dunajcem Karczmarze "Pogranicze" - Karczmareczka. Karczmarze Muzyka Pogranicza - Karczmareczka.
-
"Srbiji na poklon 'BUK' i osam 'migova', tema je i S-300"
тема је објавио/ла Ignjatije у Одбрана и безбедност
"Srbiji na poklon 'BUK' i osam 'migova', tema je i S-300" Belorusija će Srbiji pokloniti raketne sisteme protivvazdušne odbrane tipa "BUK" i avione "MiG-29" s tim da će Srbija platiti njihov remont i modernizaciju. IZVOR: TANJUG PETAK, 27.01.2017. | 23:02 Getty Images To je rekao za „Politiku" ministar odbrane Zoran Ðorđević po povratku iz Minska. Ðorđević naglašava da je do ovog za Srbiju veoma važnog aranžama došlo zahvaljujući dogovoru premijera Aleksandra Vučića i predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka, tokom posete delegacije Vlade Srbije Minsku. Reč je o dva diviziona sistema „buk" i osam „migova 29" koji bi trebalo da Srbiji budu isporučeni tokom naredne godine čime će, uz rusku donaciju „migova 29" po sličnom principu, domaći sistem PVO, čija su okosnica upravo raketni sistemi i lovačka avijacija, biti značajno unapređen i modernizovan. "Belorusija, još od sovjetskih vremena, ima izuzetno razvijenu optoelektroniku i elektroniku. Ne samo da su sačuveli ove tehnoligije, već ih i dalje razvijaju. Njihovi kamioni i građevinske mašine bi mogli biti zanimljivi za Vojsku Srbije, moguća je saradnja sa FAP-om", rekao je on. Ministar kaže i da postoji veliki prostor za saradnju kada su u pitanju remonti i modernizacije raznih sistema naoružanja ruskog porekla. Sa druge strane, oni su zainteresovani za raketna goriva i još neke proizvode naše namenske industrije. Takođe, pokazana je inicijativa za osnivanje zajedničkih srpsko-beloruskih firmi iz oblasti odbrambene industrije radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima, i to onim prestižnim kao što su Rusija i države EU, objašnjava Ðorđević. On ističe da će detalji vojne saradnje Srbije i Belorusije biti dogovarani od maja, za kada je predviđeno osnivanje zajedničkog tela za saradnju u oblasti odbrane, kakva već postoje kada je u pitanju saradnja sa drugim državama. Upravo zbog toga, ministar odbrane u ovom trenutku nije mogao da se izjasni koliko bi Srbiju koštali remont i modenizacija „bukova" i „migova 29". "Sa Belorusijom ćemo razgovarati i o nabavci čuvenih sistema S-300, reč je o verzijama S-300 V i S-300 PG kojima oni raspolažu. Oni jesu i biće tema naših razgovora, ali da li će biti u naoružanju u VS zavisi od daljih detaljnih analiza i dogovora", dodao je Ðorđević. Kada je reč o ruskoj donaciji vojne tehnike, Ðorđević očekuje da će šest "migova 29" uskoro biti na aerodromu u Batajnici. "Svi ugovori su potpisani, očekujem da će avioni u Vazduhoplovnom remontnom zavodu ''Moma Stanojlović'' biti u martu, najkasnije u aprilu. Ruski eksperti će kod nas obaviti njihov remont i modernizaciju, uz podršku naših stručnjaka", dodao je ministar. Kada je reč o isporuci tenkova i izviđačkih oklopnih vozila oni će biti isporučeni kada ruska strana odluči. "Ova donacija je nesporna i za razliku od aviona neće biti potreban remont i modernizacija ovih sredstava", naglašava Ðorđević. http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2017&mm=01&dd=27&nav_category=11&nav_id=1224801 -
Часни Крст са Гроба Господњег донет у храм Свете Тројице у Враки крај Скадра
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Православних помесних Цркава
Циљ поклоничког путовања је био да се храму Свете Тројице у Враки поред Скадра пoдари Часни Крст из Јерусалима, присуствује светим архијерејским Литургијама у Пећкој патријаршији и Враки, парастосу страдалим српским и црногорским војницима погинулим у борбама за ослобађање Скадра, као и посете припадницима нашег народа и обиђу православне светиње. Овај, седми по реду, Часни Крст дар је Издавачке фондације Архиепископије београдско-карловачке а у спомен на блаженопочившег патријарха Павла, оснивача ове установе. Прошлих година Часни Крстови из Јерусалима даривани су храму Светих апостола Петра и Павла у Кућанцима, манастирској капели Свете Петке у Загребу, манастирима Рмањ, Крка и Гомирје, као и цркви Светог првомученика Стефана у Великој Хочи. По доласку из Јерусалима Часни Крст је на Крстном ходу целивало на хиљаде верника упућујући своје молитве за спас и опстанак српског народа на Косову и Метохији и наших сународника у Албанији. Ношен је у храм Светог Василија Острошког у Шапцу, храм Светог Стефана Дечанског у Борову Насељу, Вазнесенски храм у Београду, био је на челу Спасовданске литије у Београду и литије у Реснику. Из манастира Раковице ношен је у стратиште Јадовно и био изнет на планину Велебит на Чачића Долац, заједно са тамо остављеним Крстом, где и данас леже закопана тела око 1.500 од усташа уморених Срба крајем августа 1941. године. На дан Светих Новомученика Јасеновачких ношен је у манастир Јасеновац, пронет у литији преко јасеновачког поља, затим на стратишта Доња Градина, Драксенић, Дракулић, Бјели Поток, Врбању, мјесто страдања Светог Платона Бањалучког, Бањалуку. На дан Свете мајке Ангелине ношен је у манастире Крушедол и Велику Ремету. У Београду Часни крст су верни целивали и у цркви Светог Томе на Новом бежанијском гробљу, храму Светог Георгија под Бежанијом, у Патријаршији. Од Крстовдана до поласка на пут Часни Крст је био у великом храму Светог Саве на Врачару. Поклоници су кренули у петак, 30. новембра, молитвеним сабрањем у малом храму Светог Саве, предвођени свештенством из Архиепископије београдско-карловачке и других епархија. Млади Србин, Милан Тадић, који живи у Борову Насељу, Часни Крст је у Васкршњем посту ове године на рукама узнео на Голготу, место Христовог страдања. Са њим је била и доктор Драгана Тасев из Београда која је носила прошлогодишњи Часни Крст. Све до одредишта, храма Свете Тројице у месту Врака крај Скадра, Милан се руководио једном мисли што је и његова порука свима нама: “Да би знао куда си кренуо, мораш да знаш ко си и одакле си пошао”. У суботу, 1. децембра, поклоници су стигли у Пећку Патријаршију, где је свету архијерејску Литургију служио је Епископ липљански г. Јован, викар Патријарха српског. Причестили су се ходочасници. Необичном светлошћу зрачило је лице блаженопочившег Патријарха Павла са фотографије прислоњене уз Часни Крст. Стицао се утисак да сам присуствује, храбри и моли за све нас. Мир, тишина, топла молитва… Вековима постојана Пећка патријаршија и њој одано монаштво и данас прима једнако све људе из свих крајева света, без обзира на вероисповест и националност. Српско духовно благо утемељено у светску баштину под својим окриљем чува највеће благодати. Данас, у 21. веку, чудимо се лудости људској, да окружење Пећке патријаршије (али и других духовних споменика на Косову и Метохији који нису у потпуности разрушени) могу да чувају припадници страних војски, оклопна возила, бодљикаве жице… Епископ липљански Јован је био домаћин поклоницима, а сестринство манастира је припремило трпезу љубави. Део националног ансамбла “Коло” је поздравио домаћине и групу поклоника песмама Старе Србије. После ручка поклоници су посетили српско село Гораждевац. У Гораждевцу данас постоје три школе које похађају педесетак младих основног и средњoшколског узраста. Деца Гораждевца и уметници из “Кола” су се надпевавали. Нико није задржао сузе када је ученица гораждевачке школе Анђела прочитала потресну песму о страдању њених вршњака Ивана и Пантелије које су шиптарски злочинци убили пре неколико година док су се радосно купали на Ибру. Једна је порука из Гораждевца: Никада нико од њих неће напустити своје место. Жеља за новим сусретима, живим речима заједништва, снаге и утехе само се обострано појачала. Обећали су поклоници да ће их поново посетити. На суботње бденије поклоници су стигли у Дечане. Слика иста као испред Пећке патријаршије. Прилаз чувају страни војници. Једино Дечани стоје високо уздигнути у небеске висине, упркос сваком злу које човечанство само себи задаје, како овде, тако и широм света. Живом разговору после бденија, чини се, не би било никад краја да се није морало кренути раније за Пећку патријаршију. Повратак у Пећку патријаршију је као повратак својој кући, повратак себи, повратак бићу по Божјем подобију. У недељу, 2. децембра, у освит зоре поклоници су кренули на пут у Албанију, у место Врака крај Скадра, на свету Литургију. Служио је Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске, Архиепископије београдско-карловачке и Албанске Православне Цркве, уз молитвено учешће православних Врачана и поклоника из Бара, Цетиња, Херцег-Новог, Подгорице, Београда и Велике Хоче у Метохији. Учешће у светој Литургији узели су и свештеници из Епархије шабачке и Епархије браничевске. “Управо овај град, Скадар, свједок је и носилац необичне љубави од памтивјека. Не треба изгубити из вида да је једна од првих древно-хришћанских епископија била управо у граду Скадру, већ од трећег, четвртог вијека. И не треба изгубити из вида да је овдје, у овом граду, његовој околини и данашњој земљи Албанији постојала Христова Црква од апостолских времена. И не треба изгубити из вида да је Јеванђеље Христово проповједано вјековима на латинском, грчком, словенском, албанском језику. И данас се проповједа на свим језицима којима су говорили народи који су овдје кроз вјекове живели”, говорио је митрополит Амфилохије. На служби су појали хор из Херцег Новог и дечји хор „Метохијски жубори“ из Велике Хоче. Амбасадор Србије у Тирани Његова Екселенција Мирољуб Зарић присуствовао је светој Литургији. Митрополит Амфилохије је у храму Свете Тројице говорио о Голготској саможртвеној љубави која је суштина Цркве коју она сведочи кроз сву историју. Ту истину сведочи историја Скадра од ранохришћанских времена и Светог Јована Владимира до наших дана. Митрополит Амфилохије је у цркви Свете Тројице, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, прочитао Патријархову грамату о даривању и предао Часни Крст са Господњег Гроба у Јерусалиму, који су у Враку, специјално за ову прилику, донели на дар поклоници из Архиепископије београдско- карловачке. На Бардањолу је служен парастос погинулим учесницима битке на Скадру. “Сви који су овде пострадали уписали су се златним словима у историју нашег српског православног народа. Зато је била наша дужност да данас одслужимо свету Литургију у храму Свете Тројице у Враки, и да се нађемо овде на Бaрдањолу, да пострадалнике поменемо пред лицем Божијим, да покажемо да нијесмо недостојни њихове жртве и њиховог подвига,” говорио је митрополит Амфилохије. Падала је киша – чинило се да ће све потопити – и дувао је јак ветар, али нису успели да погасе свеће забодене у свету земљу у којој почива око 10.000 војника. Домаћини и организатори овог сабрања, чланови српско-црногорског удружења „Розафа-Морача“ и братства „Свети Јован Владимир“, приредили су у Скадру трпезу хришћанске љубави. Изведен је и богат културно-уметнички програм у којем су наступили црквени хор при храму Архангела Михаила из Херцег Новог, мушка певачка група при КУД-у Божидар Мицић и дечја певачка група “Косовски жубори”, обе из Велике Хоче, песници Душко Петровић и Биљана Живковић и народни гуслари. Реситалом је госте поздравила девојчица Гордана Ајковић, чији је дед, Симо Ајковић, председник Братства Светог Јована Владимира. Сплет српских композиција је на виолини извео ученик Младен Лекић. Посебно одушевљење изазвао је наступ чланова националног ансамбла „Коло“ из Београда. „После 97 година, први пут се десио овакав јединствен историјски, културни догађај, сусрет припадника истог народа, истих по вери, традицији и култури, а живе у две државе, данас праћени бројним искушењима. Главни циљ српске националне мањине у Албанији је да очува свој идентитет, културу, традицију, посебно језик. Сабирају се у својим храмовима којих нема много у данашњој Албанији. И поред свега, успели су да очувају православну веру“, говорио је један од домаћина Павле Јакоја. Митрополит Амфилохије је на крају свог једнодневног боравка у Скадру освештао просторије православног братства „Свети Јован Владимир“. Поклоници су коначили у манастиру Подмаине у Будви. Јутарња молитва у манастиру, пуна благодати праћена је великом кишом, ледом, грмљавином и муњама. После службе поклоници су са монасима остали у храму, појући у славу Господњу, све док се невреме није стишало толико да се могло прећи у манастирску трпезарију где их је братство манастира угостило. На повратку за Београд, поклоници су целивали руку Светог Јована Крститеља и мошти Светог Петра Цетињског на Цетињу, поклонили се моштима Светог Симеона Дајбабског у манастиру Дајбабе и обишли Саборни храм Васкрсења Христовог у Подгорици. Пут је даље водио до Острога и Светог Василија Острошког. После поклањања Свецу у Горњем манастиру свештеници су са присутним народом служили Акатист Светом Василију Острошком. У манастиру је приређена богата трпеза љубави као окрепљење после великих напора и подршка за предстојећи пут до Београда. Зорица Зец Фотографије: Алекса Стојковић Извор: СПЦ-
- Radio Svetigora
- Mitropolit Amfilohije
- (и још 8 )
-
По читању светог Јеванђеља Владика Јован поучио је сабрање народа Божјег тумачећи прочитану Реч Господњу /беседа Епископа Јована/. На светој Литургији, Епископ Јован миропомазао је новопросвећену слушкињу Божју Петру, кћер високопречасног протонамесника Александра секретара Црквеног Суда нишке Епископије. Света Литургија завршена је благодарењем Епископа нишког г. Јована заслужнима за реализацију великог и веома значајног пројекта Епархије нишке и Библијског друштва Србије. У сурет Јубиларној прослави у Нишу 2013. Епархија нишка покренула је мисионарски пројекат "Реч Господња Константиновом граду", у оквиру кога ће се од данашњег дана грађанима Ниша делити по један примерак Светог Писма Новог Завета, свака породица на кућну адресу добиће ваучер за подизање свог примерка у парохијском храму. Милошћу Божијом, а благовољењем нашег Епископа, презвитер Милан Драговић одликован је звањем протонамесника, Библијска друштва Србије и Аустралије одликована су Орденом светог Цара Константина, а г-ђа Вера Митић секретар Библијског Друштва Србије, ЈКП Обједињена наплата Ниш, Архијерејским Граматама. У име Библијског друштва Аустралије плакету и грамату примио је протођакон Радомир Ракић. Овом приликом присутном верном народ подељено је преко 900 примерака Светог Писма Новог Завета. Извор
-
- Eparhija niška
- Episkop Jovan
- (и још 7 )
-
Шест година од устoличења Епископа аустралијско-новозеландског г. Иринеја
a Странице је објавио/ла Guest у Вести из Епархија
Епископу Иринеју, који је на тај дан пре шест година устоличен у трон Архијереја Аустралије и Новог Зеланда, саслуживали су протојереји-ставрофори: Будимир Анђелић из Сан Франциска, Миодраг Перић - старешина сиднејског саборног храма, Раде Радан - директор Епархијске радионице "РИЗА", као и архиђакон Силуан (Мракић) и ђакони Немања Мрђеновић и Петар Мракић. Чтеци који су прислуживали у олтару сабрали су се из свих намесништава Митрополије аустралијско-новозеландске, од новозеландског Окланда до Перта. Дивним појањем додатни печат свечаности дао је Лазарички хор под вођством Драгане Милановић. Како се тог викенда у Сиднеју одржавала годишња скупштина Српске православне омладинске асоцијације "SOYA", храм је био испуњен српском омладином, која се из свих крајева Аустралије сабрала око свог Епископа. Специјални гост скупштине била је амбасадорка Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, тако да се осетила синергија свих структура српског православног народа, која нам је тако потребна где год да се налазимо. Шест година од устоличења Владике Иринеја у трон Епископа аустралијско-новозеландских, у име свештенства и верног народа, Епископу је честитао прота Миодраг Перић, који је заједно са оцем Радетом Раданом, уручио символичан поклон Владици Иринеју - дивну икону на којој су изображени ликови Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, заједно са Светим Иринејем Лионским и ликовима Светих Срба Светитеља и свих светитеља којима су посвећени храмови Српске Православне Цркве у Аустралији и Новом Зеланду. Захваливши се на свему, Владика Иринеј је још једном подсетио на речи које је упутио блажене успомене Патријарху српском Павлу, по првом повратку у Београд након устоличења у Аустралији: Ваша Светости, хвала Вам што сте ми поверили и подарили тако диван народ као што су православни Срби у Аустралији. За уздарје свом народу, Владика је позвао на амвон поред њега г-ђу Милку Милићевић, дугогодишњу учитељицу српског језика и песникињу из Сиднеја, као и г. Радивоја Мачковића, фотографа епархијског веб сајта, епархијског листа "Светосавски весник", "Српског гласа" и дугогодишњег трудбеника и међународно признатог уметника. Г-ђи Милки Милићевић уручен је орден светог Деспота Стефана, а г. Радивоју Мачковићу орден светог Петра Цетињског. Ово су први ордени ове врсте које је на препоруку Његовог Преосвештенства Владике Иринеја, верницима у Аустралији доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, у чије име је грамате о орденима потписао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска-
- Mitropolija
- Australija
-
(и још 6 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.