Претражи Живе Речи Утехе

По старом календару догађај се одиграо 3. маја 1848. године. У част тог датума песник Јован Јовановић је исковао себи надимак Змај. 15.05.2023 Извор: Tanjug СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ: Пре 175 година, током Мајске Скупштине у Сремским Карловцима, 15. маја 1848. године, проглашена је Српска Војводина, као аутономна српска јединица на простору тадашњег Аустријског царства. Фото: Сремски Карловци фото: Дневник.рс/Р. Хаџић Скупштина представника 175 црквених општина из епархија са простора Војводине, као и аустријских Срба уопште, заједно с делегатима из тадашње Кнежевине Србије (Књажество Србија), која је претходно два дана раније, изабрала митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника, потоњег генерала Стевана Шупљикца за војводу - прогласила је Српску Војводину. Скупштина је истакла право Срба у Аустрији, односно на простору јужне Угарске, на аутономни политички и културни развој. Тада проглашена Војводина, обухватала је Срем, Војну границу у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима (такође део Границе) и Банат, са Војном границом на простору Баната, укључујући и Великокикиндски диштрикт. Године 1848. политички бунтови, револуције, захватили су низ земаља Европе, од Париза и Брисела преко немачких земаља, Италије, па и земље којима је владала династија Хабзбург, а унутар њих и оновремену Угарску. Било је то време политичких, социјалних намира, али и време буђења националних покрета, међу Немцима, Италијанима, Словенима унутар Аустријског царства. Револуционарно национални покрет у Угарској, прокламовано либералан, садржао је такође и оштру националну искључивост, усмерену пре свега против бечког двора, али и против мањинских народа Угарске. Била је то парадоксална ситуација имајући у виду да су сами Мађари, и поред бројне аристократије огромном већином до тада били феудални кметови., којиније их било, у то време, унутар Угарске више од 40 процента. Остатак су чинили Немци, Румуни, Словаци, Срби и други. Срби међутим на простору Хабзбуршких земаља поседовали су привилегије које им је одредио цар Леополд, још од 1690. године. Иако је положај Срба у Хабзбуршким земљама прошао кроз разне фазе, сећање и свест о дарованим повластицама све време је трајало. Имајући у виду притисак револуционарних угарских власти, и њихов сукоб, потом и рат, против Беча, прваци Срба су те 1848, одабрали да затраже подршку од царских власти. Лајош Кошут, одлучио се тада да војском спречи рад легалног Српског црквено-народног сабора. Уследило је окупљање Срба на Мајској скупштини, од 13. до 15. маја 1848. у Сремским Карловцима и проглашење Српске Војводине. Влада у Бечу, не желећи да подстиче незадовољство Угарске, одбацила је у прво време одлуке Мајске скупштине, прогласивши их незаконитим. Пошто су следила ратна дејства, став Беча је доцније промењен, тако да је бечки двор признао одлуке Мајске скупштине и потврдио војводско звање Стевану Шупљикцу. Оформљена је Српска народна војска, састављења највише од граничара, шајакаша, а потом и добровољаца из Србије које је предводио Стеван Книћанин. Срби су ратовали с променљивим резулататима, у прво време успешније. Био је то период великих страдања и бројних жртава међу Србима на простору данашње Војводине. Војним формацијама преименованим у Аустро-српски корпус командовали су аустријски официри, међу њима и Стеван Шупљикац, после његове смрти генерал Кузман Тодоровић, а затим Фердинанд фон Мајерхофер, потоњи подмаршал. Пошто су руске трупе под генералом Паскијевичем током лета и ране јесени 1849, коначно потукле мађарске револуционарне снаге, редовно стање у Угарској је поступно успостављено. Царским патентом 18. новембра 1849, образована је нова аустријска крунска земља -Војводство Србија и Тамишки Банат, која је обухвата цео Банат, Бачку и Срем, осим делова који су били у саставу Војне границе (што је у случају Срема подразумевало већи део) са средиштем у Темишвару. Од тада, све време постојања монархије Хабзбурга, аустријски цар носио је и титулу великог војводе Војводства Србије. На челу Војводине у прво време налазио се Фердинанд фон Мајерхофер а потом Јохан Коронини. Иако је Војводство Србија и Тамишки Банат, као посебна крунска земља, укинуто децембра 1860, чиме се изашло у сусрет захтевима угарских представника, тежња за аутономном Војводином заувек је остала жива међу војвођанским Србима све време постојања монархије Хабзбурга. View full Странице

Извор: http://eparhija-zicka.rs/posle-175-godina-u-uzicu-se-gradi-novi-hram/#prettyPhoto Након 175 година Ужице је благословено новим олтаром, где ће се славити Име Божије молитвама Богородице и заштитом њеног Покрова, коме је храм и посвећен. Остаци прве Ужичке цркве Ружице немањићког периода нису сачувани. Постојећа два храма су из 1721. године (Светог апостола и јеванђелиста Марка) и Светог великомученика Георгија из 1842. године. На дан Светог апостола и јеванђелиста Јована Богослова, 9. октобра 2017. године, Преосвећени Владика жички г. Јустин освештао је темеље новог покровског храма. У својој беседи, Епископ нас је поучио да је најлепша честитка данас за дан града полагање камена темељца овоме Светоме храму који је посвећен Покрову Пресвете Богородице. Затим је подсетио да је омофор Пресвете Богородице „сила божанска и чудесна која ће од данас чувати и штитити овај град и све људе који припадају овоме месту; чудесна је и силна благодат Божија која даје у срце верноме народу да зида храмове Божије. Улагање у духовно је много претежније од бриге за телесно. Зато је најважније да иштемо Царство Божије, а све остало Господ ће надоместити“. Епископ је пожелео свим трудбеницима и свима који су зажелели да овде никне храм да се та жеља испуни, јер „када иштемо од Господа оно што је на спасење Господ ће брзо услишити молитву нашу“. Нови храм се налази у ужичком предграђу Крчагову, које због положаја терена у ужичкој котлини представља засебну целину. Нови храм ће бити светионик и литургијска трпеза заједнице верних, која ће од сада имати свој домаћи храм у комшилуку. Ово је велики дан за Ужице и уопште за овај крај. Изграђивањем храма се исписују светле странице црквене историје, изграђујемо се и ми узрастањем у нову твар у меру раста пуноће Христове, по речима апостолским. Чину освећења саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, старешина храма Светог великомученика Георгија протојереј-ставрофор Зоран Јанковић, старешина храма Светог апостола и јеванђелиста Марка протојереј-ставрофор Милић Драговић, протојереј-ставрофор Василије Томић, као и свештеници Ужица и околине уз учешће благочестивог народа. Несебично залагање показали су угледни чланови Грађевинског одбора на челу са председником г. Николом Селаковићем, генералним секретаром председника Србије, потпредседником и градоначелником града Ужица Тихомиром Петковићем, Владимиром Синђелићем, Добросавом Андрићем, Милијом Божовићем, Никодимом Вељовићем. Захвалност дугујемо и осталим члановима Грађевинског одбора и свим дародавцима који су омогућили да ову фазу темеља завршимо. После освећења темеља Владика Јустин је освештао новосаграђени дечји вртић у ужичком насељу Пора, а потом је у Народном позоришту присуствовао свечаној седници која се сваке године организује поводом дана Града Ужица. Нека би дао Господ да градњом храма будемо достојни наследници наших светих предака, да нас се не постиде и да нас препознају као своје наследнике. протојереј-ставрофор Иван Деспић View full Странице