Претражи Живе Речи Утехе

Централна идеја чланка је да у Цркви не можете сами служити. Нико се не може усудити да „узме” свештенички чин и каже: „Ја сам свештеник”. Ово је немогуће. Потребне су руке наследника апостола и њиховог Учитеља Христа. Важно је понизити се, поклонити се под овим апостолским рукама, смирити се и савити врат, клечећи пред Богом, пред Његовим Престолом, да би наследник апостола, законити епископ канонске Цркве, положио руке на тебе. И тада се дешава ова Тајна: кроз ову „живу“ духовну „електричну мрежу“ душа и срца, благодат Божија одједном почиње да тече обилно, надопуњујући и дајући све, стварајући од човека свештеника Божијег. Црква вас зове. Бог вас позива да чувате Његове овце. И то је изузетно очигледно из живота светог пророка Илије (видети Трећу књигу о Царевима, глава 19, стихове 11-21 и Четврту књигу о Царевима, поглавље 2). Ова поглавља говоре о Господњем позиву на пророчку службу преко светог пророка Илије – Јелисеја. Није сам Јелисеј ушао у пророчку службу. Господ је указао Илији на њега. Илија је покрио Јелисеја својом мантијом (горњом одећом, обично од овчије коже) и тако га изабрао да служи. Јелисеј је био достојан ове службе. У то се уверавамо из чињенице да за славље коље волове и ложи ватру од плуга да би принео Богу благодарну жртву и помиловао људе (затим дели месо). Односно, јасно је да је он богобојажљива особа која воли Бога и људе. Замислимо на тренутак шта су плуг и пар волова значили за јеврејског сељака тог времена? То је било богатство. Али, он то жртвује Богу. Када се свети пророк Илија спрема да се узнесе на небо, он каже пророку Јелисеју да тражи шта жели за себе. Јелисеј уопште не мари за материјална добра, он тражи само милост Божију и пророчку службу. И он то добија. Штавише, материјално, као што епископ, по извршењу Тајне свештенства, облачи свештеника у свештеничку одежду, тако и после вазнесења Светог Илије пророк Јелисеј добија своју мантију, са којом оба пророка – учитељ (Илија) и ученик (Јелисеј) – чине чуда. Тако Господ позива светог пророка Јелисеја преко светог пророка Илије на службу Божију – на дело Божије. Као што је раније Господ заповедио светом пророку Мојсију да издвоји Арона и његове синове из народа за свештеничку службу. Као што хиљадама година касније, Господ наш Исус Христос бира прве апостоле, а они постављају прво свештенство. И тако струја благодати Духа Светога наставља да тече. Бог је већ направио пребивалиште за Себе. То је Једна Света Католичка и Апостолска Црква. Направио је Себи стан и настанио се у њему... у светом пророку Илији, у светом пророку Јелисеју и у свима нама – православним хришћанима. Шта још треба да тражимо? Име Илија на хебрејском значи „Мој Господ Јахве (Јехова)“. То је био смисао пророковог живота. Ово треба да постане смисао живота сваког од нас: исповедање Бога Живога, живот у Њему и сваке секунде приближавање Њему, сједињење са Њим. Израиљева кола и њихова коњица подигли су пророка Илију. А ми смо овај новозаветни Израиљ и то је наша коњица, и Господ је сваком од нас, као пророку Илији, припремио место на небу поред себе после Вазнесења Господњег. Само треба кренути овим путем вере – путем ка живом и љубећем Богу, који је створио Цркву ради нашег спасења. јереј Андреј Чиженко приредила: Ј.Г.(Поуке.орг) извор