Претражи Живе Речи Утехе

Мирјана Гашић, портпарол Уније синдиката просветних радника Србије казала је за „Блиц“ да су наставници ове године сведочили поражавајућим резултатима ученика подједнако у основним и средњим школама. – Резултати знања које су деца показали су прилично поражавајућу ситуацију која нас је затекла, а то је да резултати иницијалних тестова у само 2.5 до 3 одсто показују да ученици потпуно владају знањем градива из претходне школске године. Веома мали број ученика остварио је тај потпуни резултат, и то су они ученици који су ретки примери посвећености учењу. Они су показали знање изнад 95 одсто – каже она за „Блиц“. Према њеним речима, деца су у просеку тачно одговорила на 40 до 60 одсто питања на иницијалном тесту из српског језика и књижевности. – Такво знање је у опсегу оцена два или три, и то није добро. Има много више ученика који нису понели ни то задовољавајуће знање из прошле године. Разлога има много, а први је наравно школски распуст јер су се деца удаљила од тог знања. Ипак, са друге стране, на иницијалним тестовима се траже само она базична знања. То показује да су ученици заборавили или да је учење били само тренутно, за оцену, те скоро да нема функционалног знања – указала је за „Блиц“ Гашић. Како каже, други разлог су пренагомилани наставни планови и програми. – Ученици се током једне школске године сусрећу са много садржаја, предмета, и ту долази до потпуне збрке. Деца по сопственом нахођену бирају шта ће да памте. Разлог ког се највише плашим јесте што ученици не схватају оно што уче јер томе приступају само као средству да би добили оцену. Они немају свест о томе да ће то бити вредновано у њиховом даљем животу, набубају то за оцену, а не разумеју. Потребно је да деца дају позитивне одговоре на 60-65 и више процената питања иницијалног теста јер је то темељ за који се ми можемо везати и наставити рад – упозорава Гашић за „Блиц“. „Прве информације су да је општи утисак да нам деца једва знају да читају и пишу“ Како каже, прошле године је резултат иницијалног тестирања био за 5 одсто успешнији, а најслабији је био након короне, јер је тада била другачија настава. Истиче да је то још један доказ да онлајн настава не може никад да замени наставу у учионици већ је нужна алтернатива. – Незадовољни смо као наставници јер знамо колико смо труда уложили у рад тих ђака да би се у животу ослонили на то знање – наводи она. Како каже, родитељи ни не одреагују на све ово. – На иницијалним тестовима нема оцене, па то не занима родитељи јер знају да неће утицати на успех који ће њихова деца имати. Суштина је што се уопште не посвећује пажња томе, а када бисмо имали неку оцену осим формативне, која би била обавезујућа онда би можда и родитељи променили приступ. Сада родитељи на то не обраћају пажњу, а ми се као просветни радници суочавамо само са незнањем деце – каже за „Блиц“. Додаје да је потребно увести смисао у иницијалне тестове који се раде, и да не постоје универзални тестови, већ да сваки професор или стручно веће израђује тест који је заснован на садржајима ученим токо претходне године. Гашић је за „Блиц“ оценила да су просветари ове, за разлику од претходних година од Министарства просвете добили упутство да је неопходно радити све иницијалне тестове, не само на нивоу предмета које су учили, већ и оног градива где није било сусрета у ранијим годинама. Подвукла је да је је стање незнање подједнако присутно у основним и средњим школама. – Ми из године у годину имамо пад знања на завршним испитима јер се од ученика не да знају већ да заокруже одговоре, некад и да погоде простом елиминацијом. То је сналажење, а не знање – закључила је она. Цео текст: Блиц

Јапанци су познати у свету као изузетно интелигентан народ, a њихов образовни систем и уопштено однос према школи и образовању издвајају их од остатка света. Јапанци, наиме, децу од малих ногу уче правим вредностима. Манири пре знања У Јапану, деца немају озбиљније провере знања пре него што напуне 10 година. Они верују да прве три године школе ђаци требају да уче манире и да развијају личност. Деца се уче да поштују друге људе и да буду нежни према животињама и природи. Њих такође уче и да буду великодушни и солидарни, а развијају им и особине попут самоконтроле и емпатије. Школска година почиње у априлу И док бројне школе у свету почињу са радом у септембру или октобру, у Јапану оне почињу у априлу. Један од разлога је и тај што тада цвета чувена јапанска вишња. Њима је настава подељена у три семестра од 1. априла до 20. јула, затим од 1. септембра до 26. децембра, а потом од 7. јануара до 25. марта. Ученици обављају послове домара У јапанским школама, ђаци сами чисте учионице, кафетерије, па чак и тоалете. Они су подељени у мале групе и њихова задужења се ротирају током целе године. Њихов образовни систем верује да се деца тако уче тимском раду, али и да им то помаже да више цене и свој и туђи рад. Ручак се једе у учионицама Њима је свакодневно на менију здрава храна, искључиво од природних састојака, а једе се у учионицама. Они једу заједно са учитељима, чиме учвршћују везу са њима. Ваннаставне активности су популарне Већина деце након школе похађа и разне курсеве како би се уписали на што боље факултете или средње школе. Осим што проводе по осам сати у школи, на ваннаставне активности потроше још четири сата. Не запостављају своју историју Осим што уче традиционалне предмете, Јапанци често откривају чари поезије својој деци, док је и њихово писмо веома заступљено у школама. Тако се уче да чувају своју културу и поштују туђу. Сви носе униформе Готово све основне и средње школе у Јапану имају обавезну одећу коју ђаци носе. Верују да на тај начин отклањају друштвене баријере. У школи су сви исти. Редовност је на завидном нивоу У Јапану готово нико не изостаје из школе, па је тако проценат доласка на часове невероватних 99,99 одсто! Више од 91 одсто испитаника у Јапану је изјавило да никада нису бежали са часова. Један тест им открива „будућност“ На крају средње школе, сви ђаци полажу тест како би се лакше одлучили за избор факултета. Они изаберу на који факултет желе да иду, а ако тест каже да баш и нису за ту професију онда обично одустају од ње. Међутим, чак 76 одсто студената упише факултет који су желели. https://zelenaucionica.com/tajne-uspeha-japanskog-obrazovanja-ucenici-rade-posao-domara-nema-testova-do-10-godine-rucaju-sa-svojim-nastavnicima/