Претражи Живе Речи Утехе

Према мом мишљењу, које уопште не мора да буде тачно нити је од општег значаја, али имам потребу да га изнесем подстакнута вишегодишњим препуцавањима око терминологије и назива, места, улоге и потребе кадра, дефектолози су, на почетку свог професионалног постојања на овим просторима, млади и помало несигурни из многих разлога, кокетирали и са другим професијама са којима су уско сарађивали (којима су се грешком од почетка потчињавали) и са другим академцима (професорима, доцентима, асистентима због непостојања сопственог стручног кадра) и са популацијом на коју су усмерена практична сазнања из области којом се баве, ради потврђивања своје потребности... и чинили су бескрајне и безбројне уступке, сводивши себе понекад на набављаче доручка читавом колективу... притом су били тихи и невидљиви и сами несигурни у своју професионалну усмереност. Срећом, захваљујући појединцима, пионирима, јаким и сигурним људима, заљубљеним у свет Дефектологије, који су препознали потребу афирмације једне овакве дивне професије засноване на човекољубивој науци - Дефектологији, кренули су гласно и бескомпромисно да се гурају, гле! на свом рођеном простору, и поред огорчености, кукњаве и љутње других професија које су се сасвим безраложно рашириле на дефектолошком простору, и успели да од више школе сазидају факултет, да оду један степеник више и да отворе очи другим професијама и да објасне свету да су они које је Дефектологија пригрлила, људи међу људима. Успели су да уреде да се сви нађу на истој страни, у истој борби, и стручњаци и родитељи и деца и сви људи и све установе. Међутим, оно првобитно кокетирање је тихо живело у већини дефектолога, и када су отишли они који су били гласни и бескомпромисни у томе да ова наука и ова професија, имају свој спецификум, и као такви и свој простор, своју историју, своју сврху, своју будућност, почело је чињење уступака, гуркање, поделе и све остало. Промена имена као уступак за професионални простор (што је био намнетнути услов који није морао да се прихвати), поделе око приоритета смерова, расправе ко је клиничар а ко није зарад продора у школе или пак продора у клинике, кокетирање са медицином, педагогијом, физикалном медицином и рехабилитацијом, неуропсихологијом, психологијом, офталмологијом, неурологијом, оториноларингологијом, педијатријом, невладиним организацијама због запошљавања (па по цену да се у обим посла дефектолога угура и посао око равноправности и афирмације рома, лгтб и осталих), родитељима, удружењима, бављење темама које су популаристичке а потпуно небитне за конкретни практични успех, и тако даље и тако даље..... Дефектологију су исцепкали, она је избледела, расула се, изгубила име и нестала, постала је Специјална едукација и рехабилитација... према Вујаклији, специјалан значи нарочит, особен, посебан, одређен, тачан, поближи; едукација - васпитање, одгој, одгајање, подизање; рехабилитација - успостављање, враћање у раније стање.... господо, терминолошки, потпуни промашај за ову науку и струку.... мој драги пријатељ не жели да буде лице са посебним потребама, јер, како сам каже, он нема посебне потребе већ идентичне потребе као и остали, он за себе каже да је особа са инвалидитетом...други пријатељ се определио за термин хендикеп,.. и тако даље... и то је у реду, у терминолошкој папазјанији коју су генерацијски наслеђивали дефектолози од професора који нису имали јачину да се терминолошки одреде на овом простору и ставе тачку, јер на то имају право (и то им је у крајњој линији и обавеза чим носе неко наставно-научно звање), нормалне су овакве различитости... али Дефектологија је НАУКА, нема ту личног опредељења нити би смело бити чињења уступака незадовољним појединцима или организацијама, нити чињења уступака тренутној светско-политичкој и домаће-политичкој клими. Наука не почива на емоцијама. Због чега је одбачен руски концепт "дефектолошки" и преузет ограничени концепт "специјалне едукације" и "терапеутске педагогије - Heilpädagogik" са запада? Када науку поробе политички и лични моменти. Све у свему, код нас је заиста другачије него у осталим професијама, нисмо ни стасали а већ нестајемо, заплашени мало вишим тоном сваког појединца, групе или организације који себи дају за право да се мешају, изграђујемо добре односе са свима само не са собом самима. И дозлогрдиле су ми хајке на дефектологе због терминологије. Па ко нормалан може да помисли да један дефектолог не жели добро особама којима је посветио трећину (најмање) свог живота колико проводи на послу? И ако се ја „зовем“ дефектолог, ја никако том речју не могу да омаловажавам, вређам и понижавам. Дефектолог се на почетку свог професионалног пута опредељује на чијој ће страни бити, дефектолог је на правој страни, опредељен заувек.