Претражи Живе Речи Утехе

Има ли их? дакле, не ове глупости што каже незнавенеи типови по јутјубу, већ озбиљне студије и докази да се умире од 5г мреже, да обољевамо, да је донело корону и остало... Има ли то негде?

Николајеве студије првенствено објављују оригиналне научне радове посвећене проучавању теологије и духовности. Часопис је отворен и за радове настале на основу истраживања у областима других друштвено-хуманистичких наука — философије, социологије, политикологије, филологије, књижевности, историје, историографије, архивистике итд. — уколико кореспондирају са тематиком часописа. Николајеве студије такође објављују релевантну архивску и документарну грађу са пратећим студијама и напоменама, као и библиографије, краће прилоге, осврте, коментаре и приказе нових издања. Николајеве студије првенствено објављују радове на енглеском и српском језику. Сви радови објављени у Николајевим студијама су двоструко и анонимно рецензирани. Часопис Николајеве студије уређује се у складу са Актом о уређивању научних часописа који је 2009. године прописало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, односно у складу са одговарајућим међународним ISO стандардима. Универзалну децималну каталогизацију (УДК) часописа Николајеве студије врши Народна библиотека Србије. Часопис Николајеве студије опремљен је и DOI бројевима. Часопис Николајеве студије похрањује се у Репозиторијум Народне библиотеке Србије и у штампаном и у дигиталном облику. Поред апстраката, кључних речи, УДК и DOI бројева којима су опремљене Николајеве студије, намера уредништва је да часопис опреми одговарајућим индексима, односно регистрима аутора, индексом библијских стихова, индексом Велимировићевих дела, као и појмовним и географским индексом. Планирано је да на вебсајту часописа буде доступан и кумулативни индекс Николајевих студија, који би могао да послужи као користан алат будућим истраживачима. Часопис излази двојако: као класични штампани часопис, штампан у А5 формату на рециклираном папиру у Штампарији Српске Православне Цркве у симболичном тиражу од 200 примерака, и истовремено као електронски часопис, у отвореном приступу на вебсајту часописа. Nikolai Studies NIKOLAISTUDIES.ORG Упутство ауторима.

Сваке године Факултет расписује Конкурс за упис у прву годину мастер академских студија којим се детаљно разрађују услови уписа на мастер академске студије. У прву годину мастер студија у трајању од два семестра (60 ЕСПБ бодова) на ПБФ-у може се уписати лице које има: завршене четворогодишње основне студије (240 ЕСПБ бодова) на ПБФ; завршене четворогодишње студије (240 ЕСПБ бодова) на неком другом факултету уз обавезу претходног полагања диференцијалних испита. Студент који је завршио било који ниво академских студија на неком другом факултету, да би стекао право да конкурише за упис на мастер академске студије, треба претходно да положи диференцијалне испите. Да би остварио право на упис на мастер академске студије, кандидат мора да положи диференцијалне испите са просечном оценом најмање 8. При пријављивању за полагање диференцијалних испита кандидати доносе благослов надлежног епископа и фотокопију дипломе или уверења о дипломирању (и оригинал дипломе на увид). У периоду у ком полаже диференцијалне испите кандидат није у статусу студента (не пријављује се на конкурс и не плаћа школарину). Кандидат се може пријавити за полагање ових испита у било ком периоду академске године, а право на полагање испита има од првог наредног испитног рока. Том приликом му се отвара привремени досије у коме се архивирају резултати диференцијалних испита. Испитни рокови за диференцијалне испите истоветни су са шест редовних рокова и два апсолвентска рока за основне студије. Испитни рокови, као и дани за пријављивање објављени су у плану извођења наставе који је објављен на огласној табли и веб-сајту факултета. Пре полагања диференцијалног испита студент је у обавези да се консултује са предметним наставником или, по упутству наставника, са асистентом, о литератури, предиспитним и испитним обавезама. По положеним диференцијалним испитима кандидат се пријављује на први следећи конкурс за упис на студије. На конкурсу се рангира према просечној оцени са претходно завршених основних студија. Студенти који су завршили четворогодишње основне академске студије (240 ЕСПБ бодова) или старе студије а желе да се упишу на богословски смер на мастер студијама, полажу следеће испите: Свето писмо Старог завета, Свето писмо Новог завета, Патрологија, Философијa, Општа историја цркве, Историја српске цркве, Догматика, Литургика,Канонско право, Грчки језик. Студенти који желе да се упишу на религиолошки смер на мастер студијама, полажу следеће испите: Увод у богословље, Библија у Цркви и култури, Преглед историје Цркве — опште и помесне. ______________________________________________ Извор: http://www.bfspc.bg.ac.rs/upis/

На позив Организационог одбора Института за напредне студије у Кесегу (iASK Kőszeg, Мађарска), надомак аустријско-мађарске границе, Његово Преосвештенство Епископ аустријско-швајцарски г. Андреј учествовао је на 23. међународној летњој академији (XXIII. International Summer University), која се одржавала у сарадњи са Институтом за социјалне и европске студије (ISES), Универзитетом Паноније (University of Pannonia), Централне европске иницијативе (Central European Initiative), као и Унеска (UNESCO). Поред владике Андреја, предавачи су били проф. др Ђерђ Сепели (György Csepeli, iASK Emeritus Professor, Eötvös Loránd University), доминиканска игуманија Викторија (Viktória Hedvig Deák, Prioress General, Dominican Sisters of the Congregation of St. Margaret of Hungary), представник конзервативне странке у Бечу и исламске заједнице Муамер Бећировић (Muamer Becirovic, regional president of Young ÖVP Vienna), проф. др Ленарт Шкоф (Lenart Skof, Alma Mater Europaea, European Center, Maribor) и проф. Рихард Пап (Richard Papp, Associate Professor, Cultural Anthropology Department, Eötvös Loránd University). Излажући смисао међуверског дијалога и напор Православне Цркве да се генерално укључи у савремени дискурс о комплексном и међузависном стратешком размишљању, владика Андреј је, у контексту логана 23. Међународне летње академије Европа у вихору рапидних промена, указао на одговорност Цркава и верских заједница да прате све веће глобалне изазове. Такође, у међуконфесионалним односима потребно је развити иновативне начине размишљања. Како глобализација добија замах, неопходно је схватити нове приступе стручњака из различитих области. У погледу регионалног развоја треба узети у обзир, не само социјалну и економску, већ и духовну кохезију и одрживост у Европи и у Европској унији, нарочито у смислу локалних, регионалних, националних, континенталних и глобалних процеса и трансформација у разноврсном и променљивом људском простору. Од 1996. године међународни летњи универзитет је одлична прилика за стручњаке, уметнике, активисте, практичаре, креаторе политике, истраживаче, посленике друштвене и социолошке науке и за студенте да се састану и разговарају о савременим изазовима и међународној сарадњи. Међународни летњи универзитет се и ове године фокусирао на стварање, акумулацију и ширење нових знања. Кроз мултидисциплинарни приступ, учесници су посветили пажњу комплексним односима политичке, идеолошке, економске и културне динамике интеграције и дезинтеграције у Европи. Остале теме на 23. Међународној летњој академији биле су: Европска безбедносна политика у променљивом глобалном контексту, Сећање и заборав на доба комунизма, Будућност европске демократије у глобалном контексту, Популистичка политика у популарној култури, Пресек миграције и популистичке политике, Друштво у ризику: климатске промене и одрживо друштво, О глобалној и локалној одрживости: микрорегионални аспекти и кружна економија и Међурелигијски дијалог. Извор: Српска Православна Црква View full Странице