Претражи Живе Речи Утехе

Архимандрит Сава (Јањић), игуман манастира Високи Дечани у јужној српској покрајини, Косову и Метохији, у тексту објављеном на свом Фејсбук профилу каже да је “очување Косова и Метохије, нашег народа и светиња аманет који су нам оставили наши преци, а посебно блаженопочивши патријарси Павле и Иринеј. Не прихватање одрицања од ових светолазаревских простора, наших светиња и народа јединствен је став свих епископа СПЦ. Ту никада није било ни најмање разлике и СПЦ је на три последња Сабора јасно изнела свој став о КиМ, o признању, подели итд”, каже игуман дечански и наставља: “Овај став не произилази из политичких мотива већ из нашег духовног и народног етоса, и не значи позив на рат или мржњу јер довољно је овде и земље и неба и воде за све људе добре воље. Уосталом, Црква је осуђивала насиље 1998-1999. на КиМ са свих страна, посебно злочине против цивила и континуирано је подржавала дијалог са косовским Албанцима и међународним представницима, борбу за основна права и слободе свих грађана, као темељ за свако помирење и заједнички живот. Али, наша Црква је јединствена у ставу да би политичко одрицање од КиМ као дела Србије, у било којој варијанти, водило нестанку нашег народа и наших светиња и да би свако ко би на то пристао, понео претешко историјско и морално бреме и срамни жиг издаје. Овај став СПЦ је познат и политичким представницима у Србији и целом региону, као и целом нашем српском народу, који огромном већином стоји иза њега. Они који мисле да међу српским епископима, свештенством, монаштвом и верницима постоје и најмања разилажења око овог питања дубоко се варају. Око Косова и Метохије смо јединствени једнако као око учења у Богу и највећим тајнама наше Цркве, јер Косово представља видљиви израз нашег народног завета Христу и без нашег народа и светиња на овом простору, посебно, уз не дао Бог нашу сагласност или срамно ћутање, изгубили бисмо заувек светосавски идентитет, који је наша Црква вековима чувала и који нас чини оним што јесмо”. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Његово Блаженство архиепископ Тиране и све Албаније Анастасије препоручује нам да ширимо наду у Христа и покажемо позитиван став, заснован на молитви и љубави током ове панемије вируса короне, која утиче и на физичко и на ментално здравље. Његово Блаженство уверава вернике и подсећа их да је „Распети и Васкрсли Хростос Својим ученицима подарио мир и слободу од страха, обећавајући им да ће остати с њима у свим невољама до краја века“. „Морамо појачати ово поверење у Његово присуство и у чињеницу да нас Он неће напустити у нашем искушењу. Хајде да прославимо Васкрс ослобођени од сваког синдрома страха и тескобе, хајде да одолимо.“ Чак иако нећемо ове године прославити Васкрсење Господње као обично, архиепископ Анастасије препоручује: „Хајде да пренесемо из срца у срце светлост наде и неустрашивост у нашег Васкрслог Господа“. Архиепископ каже да нада, храброст и позитиван став морају бити постати „заразни“. „Није преносив само вирус корона; истовремено се слобода од страха и тескобе заснована на вери и љубави, мора непрекидно преносити у радосном расположењу.“ Блажењејши нас позива да поштујемо мере које су наметнуле власти и саветује онима који остају код куће да „не дозвољавају подстицање раздраживости и сукоба“, већ да негују креативност, расположење мира, усрдности, трезвености, привржености и љубави “. „Хајде да појачамо своју молитву да време овог искушења не буде дуго, за опоравак оних који су тешко погођени и да ширење пандемије буде ограничено“, каже Архиепископ. Он нас позива да потражимо божанску помоћ за људе погођене вирусом, а посебно за здравствене раднике. „Штавише, молимо се да Бог просветли научењаке да брзо одреде одговарајуће превентивне и терапијске процесе“. Осврћући се на ову глобалну недаћу, архиепископ Анастасије се нада да ће „нешто добро на крају изићи из ове кризе“. „Надамо се да ће људска друштва преиспитати своје вредности и приоритете.“ Предстојитељ Албанске Цркве такође је говорио о онима којима је дијагностикован нови вирус, истакавши да би „била велика грешка дискриминисати или поставити стигму онима који су заражени овом болешћу“ и да морамо пронаћи конкретне начине да да им се помогне. Извор: Инфо-служба СПЦ

Зашто говорити о ријалити програмима кад постоји, рекли би неки, даљински управљач - промениш програм, а циник би додао - и баш те брига што тамо неких милион, два, твојих сународника, управо, без даха, са потпуном посвећеношћу урања у животе разних ријалити актера. Звучни запис беседе Шта су ријалити програми, шта их карактерише и да ли је код њих, културолошки гледано, проблематичан формат или садржај, шта их генерише? Овакви програми нису спецификум само Србије, окружења, они су глобална прича, јер се ријалити "живот" увлачи и у заједнице од којих би се то најмање очекивало. На пример, у Малезији, која је веома традиционална и већински муслиманска заједница, а све уз помоћ и субвенције државних институција, одвијао се ријалити програм под називом "Млади имам", а главна награда за победника је била место имама у некој угледној џамији. Додуше, и ми смо били сведоци учешћа православног свештеника у једном од наших ријалити програма под изговором да посрнуле душе врати на прави пут. У ситуацији када сваки аргумент културе губи битку са законима тржишта, новца, масовности, поставља се питање како деструкцији понудити конструкцију. Шта о овој појави има да каже хришћанство? О религији у доба ријалитија, у данашњем Храму разговарамо са др Вукашином Милићевићем, доцентом Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Аутор и водитељ: Душанка Зековић. Извор: РТС