Претражи Живе Речи Утехе

Уколико погледамо наслеђе и искуство светих отаца и подвижника побожности као духовника можемо видети да они нису везивали своју духовну децу обавезом да испуњавају савете које су им давали и да нису инсистирали на свом мишљењу у избору ове или оне одлуке, већ су то препуштали духовном чеду на вољу и слободно разматрање. Може се видети да је управо такав био став светитеља Игњатија (Брјанчанинова) према давању савета, који се заснивао на учењу апостола и светих отаца: „Скроман однос саветника према ономе кога саветује разликује се од односа старца према безусловном послушнику, слуги у Господу. Савет не садржи у себи услов да буде обавезно извршен: он може бити испуњен, а не мора. Онај ко саветује није нимало одговоран за свој савет уколико га је дао са страхом Божијим и смерно, а не по свом нахођењу, већ ако га човек упита и замоли. Исто тако, савет не везује ни онога ко га је добио; на њему је да одлучи и да види хоће ли испунити савет који добије или неће. Очигледно је колико је пут саветовања и придржавања Светог Писма у складу са нашим слабим временом. Приметићемо да оци забрањују да се савет ближњем даје по сопственом нахођењу, ако нас ближњи не пита: самовољно давање савета јесте знак да човек сматра да поседује знање и духовно достојанство у чему се очитују гордост и самообмана.“ Светитељ Теофан Затворник детаљно разматра питање могућности духовног руковођења у једном од својих писама и притом га разликује од живота по расуђивању (саветовању): „Са мном можете само да расуђујете. А расуђивање и руковођење су две различите ствари. Руковођење захтева: уради овако и овако, и да се ниси усудио да поступиш другачије, а расуђивање уопштено расуђује, препуштајући човеку на вољу хоће ли га послушати или неће. Руковођа преузима на себе одговорност за душу коју руководи, а онај ко расуђује може само да јој жели добро. Не могу вам обећати руковођење у смислу да вас узмем за руку и водим. За то немам умећа и то не могу ваљано да обављам и због мојих и због ваших околности. Изволите сами да идете, а ја ћу вам описивати путеве и распућа. Више од тога вам не могу обећати.“ Светитељ Теофан Затворник је писао и о саветима који се дају: „Кад ме неко нешто упита ја му кажем оно што ми се чини да је одговарајуће <…> – а остало препушта ономе ко пита. – И сами гледајте шта вам је чинити, с молитвом и поукама отаца.“ Схиигуман Јован (Алексејев) приликом решавања разних питања која су му упућивала духовна чеда често је говорио: „То <…> види сама, помоли се и поступи како ти срце каже,“ истичући главно: „Сама гледај у зависности од ваших животних услова“. Приликом духовног руковођења свети оци и подвижници побожности нису захтевали беспоговорно испуњавање својих одлука у овој или оној ствари, већ су крајње опрезно и пажљиво говорили о саветима и поукама које су упућивали људима: „Молиш ме да ти дам савет или да ти одредим правило и да усмерим твој живот на истински пут. Ова твоја молба премашује мој ум и духовне способности, али ти због послушања, заборавивши на своју немоћ и неспособност пишем шта ми Господ положи на срце. <…> По Божијој милости сам ти написао оно што ми је било на срцу, и то немој примити као закон или заповест, већ као савет.“ Као што можемо видети, с подједнаким опрезом и пажњом према слободном човековом избору духовници приступају кад им неко упути питање: „Дакле, онима који ми се обраћају <…>: говорим своје мишљење, а онда увек кажем: ‘Уосталом, види сам или сама.’ Правилан савет могу да дају само свети људи као преподобни Серафим Саровски и Сергије Радоњешки. А како ја могу да дајем правилне савете ако сам ходам по пипању?“ Игуман Никон (Воробјов) је обраћајући се у писмима духовној деци истицао: „Молим вас да не узимате у обзир моје мишљење. Ја ништа не знам, већ чините како је боље и како Бог благослови. ‘На основу околности разумите вољу Божију,’ – каже преподобни Варсануфије Велики.“ Такође је наводио: „Већ сам ти раније говорио: према мојим речима се односи потпуно слободно. Ја изражавам извесно мишљење, а да ли ћеш га прихватити или нећеш – у твојој је власти, немој се збуњивати, само то чини расуђујући и без страсти. И ја могу да грешим као и ти, и као свако други: сваки је човек лаж (Пс. 115: 2). Притом је за игумана Никона главна ствар била могућност да духовно чедо добије од њега користан савет сачувавши у потпуности духовну слободу: „Нека <…> не придаје апсолутни значај мојим речима. Ако види да је нешто тачно или корисно може да прихвати, а ако је нетачно, нећу се нимало увредити ако моје мишљење буде одбачено. Зар је мало бескорисних речи које говоримо? Ни сам себи не верујем превише.“ „Уколико посумњаш у моје речи, немој се сама секирати, него ми одмах пиши о својим сумњама. Буди отворенија са мном у свом духовном животу ништа не кријући. <…> сама долазиш код мене и потпуно си слободна у односу на мене: можеш да одржаваш са мном духовне односе ако ти буду од користи, а можеш и отићи уколико не буду.“ Обраћајући се онима који га нешто питају архимандрит Јован (Крестјанкин) истиче: „У духовном животу не може бити наређења. Господ је човеку даровао духовну слободу, и Он, Сам Он ни у ком случају и никад не лишава човека ове слободе,“ указујући притом на потребу и спремност да свако сам одлучује размишљајући о својим животним околностима. Притом у односима између духовника и духовног чеда не може бити места за „духовни диктат“, напротив, важно је да и духовни руковођа и духовно чедо „оцене дар духовне слободе који им је Бог дао и да га сматрају драгоценим. То ни у којој мери не нарушава духовне односе између духовника и чеда уколико су потпуно здрави.“ Јеромонах ЈОВАН Лудишчев https://svetosavlje.org/duhovna-vlast-pastira-i-sloboda-licnosti-duhovnog-ceda/

Са благословом Епископа зворничко-тузланског г. Фотија 22. августа 2022. године је у Епархијском културном центру у Бијељини, а у организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, одржано саветовање за вероучитеље Православне веронауке са Епархије зворничко-тузланске. Саветовању је, поред координаторâ за верску наставу, присуствовала већина вероучитеља ове Богом спасаване Епархије СПЦ. Преосвећени Владика Фотије је на почетку сабрања поздравио све присутне, нагласивши да је основна ствар да ли веронаука има равноправан статус са осталим предметима у школи. Поред тога, наставио је Владика, данас смо сви, па и вероучитељи, у великим искушењима од информација којима смо изложени. Ту је огроман простор за манипулацију. Милиони непотребних и чак лажних информација које човек више није у стању да обради и расуди шта је лаж а шта истина – рекао је Епископ Фотије у својој уводној речи. Уводно слово Епископа Фотија: Потом је на тему " Профил ученика и култура комуникације у настави Православне вјеронауке " говорио протојереј-ставрофор проф. др Владислав Топаловић, професор са Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву). О теми "Наставни принципи Православне вјеронауке'' предавао је јереј доц. др Сава Милин са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, о ''Раду у комбинованом одјељењу'' је говорио проф. др Славиша Јењић са Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, док је о теми ''Православна вјеронаука као наставни предмет (методичко-дидактички осврт) говорио просветни инспектор за Православну веронауку при Републичком педагошком заводу др Славољуб Лукић. Предавањем је модерирао епархијски координатор за верску наставу протојереј Синиша Шаренац. Извор: Епархија зворничко-тузланска

У Бијељини је јуче одржано савјетовање вјероучитеља Православне вјеронауке на којем је 130 учесника са подручја Епархије зворничко-тузланске имало прилику да од еминентних предавача са Универзитета у Бањалуци чује савремене изазове у одрастању младих и о популационој обуци која је дио пројекта демографске обнове у Републици Српској. У организацији Катихетског одбора СПЦ у Републици Српској и Федерацији БиХ и Мисијског фонда Епархије зворничко-тузланске, а благословом Епископа зворничко-тузланског Фотија, у Епархијском културном-мисионарском центру у Бијељини 21. августа 2019. године, одржано је савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке. Савјетовању су, поред координаторâ за вјерску наставу, присуствовали скоро сви вјероучитељи Епархије зворничко-тузланске. У име домаћина а благословом Епископа Фотија уважене предаваче и вјероучитеље поздравио је координатор за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске презвитер Синиша Шаренац који је рекао новинарима да је савјетовање за вјероучитеље у основним и средњим школама прилика да се они прије почетка школске године окријепе у знању и науче нешто ново. "Ми свештеници, вјероучитељи, ђакони, морамо се трудити да Црква буде образац и примјер другима, а да бисмо то били морамо се изграђивати у добром како бисмо могли да добро понудимо друштву", нагласио је Шаренац. Специјалиста дјечије и адолесцентне психијатрије Ранка Калинић говорила је на савјетовању у Бијељини о новим изазовима са којима се друштво суочава у одрастању младих и као феномене данашњице издвојила "поплаву" информација о масовном избјеглиштву, економским кризама, тероризму, рецесији, криминалу, масовним убиствима и самоубиствима, као и интензиван напредак технлогије која је готово овладала људима, поготово младима. "Проблем такозване омега генерације која великим дијелом одраста под утицајем савремене технологије јесте својеврсна ампутираност емоција које су неопходне у контакту са људима, јер се њихова емоционалност дешава на друштвеним мрежама", навела је Калинићева. Она је поручила да сви који у животу и послу долазе у контакт са младима континуирано треба да раде на томе да се живи здраво, у реалном а не виртуелном свијету, како би се избјегли проблеми младих попут стања конфузије, депресивности, анксиозности, па и тежих душевних поремећаја. Професор са бањалучког Природно-математичког факултета Драшко Маринковић, који учествује у изради националног плана за демографску обнову Републике Српске, говорио је на савјетовању о потреби да се на системски начин уведе популациона обука у систем образовања и васпитања. "Треба нам популациона обука или промјена система вриједности, мало свијести и популационе климе у друштву, да најмлађе освијестимо о здравим стиловима живота, да укључимо породичне вриједности и афирмишемо репродуктивно здравље становништва", рекао је Маринковић новинарима. Статистички гледано, каже он, посљедњих осам година Република Српска има константно рађање са 9.500 новорођених, а у наредним годинама треба наставити радити на подстицању рађања и на задржавању становништва. "У Републици Српској имамо 13,5 одсто млађих од 14 година, старијих од 65 година скоро 19 процената и у просјеку смо стари 43 године", навео је Маринковић. На савјетовању вјероучитеља о теми "Вјероучитељ у васпитнообразовном процесу" говорио је протојереј-ставрофор Владимир Ступар, професор са Православног богословског факултета у Фочи, о теми "Међупредметна корелација у планирању реализације Православне вјеронауке" предавао је професор Филозофског факултета у Бањалуци Драженко Јоргић, док је о оцјењивању ученика и додатној настави из Православне вјеронауке говорио просвјетни савјетник за вјеронауку Славољуб Лукић. По завршетку савјетовања уприличена је трпеза љубави за све присутне. Извор: Епархија зворничко-тузланска