Претражи Живе Речи Утехе

На препуном платоу Музеја Херцеговине у Требињу у недјељу, 24. јул 2022. године, уприличена је промоција романа „Загледана у стијену“, аутора Неде Гудељ. Неда Гудељ је истакла да јој је жеља била да напише биографију мати Теодоре, тадашње игуманије манастира Дужи, након чега је све, како каже, прерасло у роман, који је писала више од четири годне. „Пишући о њеном животу, ја сам схвалитла да пишем о свом животу, својим сумњама, дилемама и свом мишљењу, односно о свом духовном одрастању поред мати Теодоре. Роман се састоји од три дјела – први се односи на период од 1979. године – од мог првог доласка у манастир Дужи па до 1991. године. Други на мој боравак у Шпанији и трећи дио од 2001. године до упокојења мати Теодоре“, казала је Неда Гудељ. „Роман је свједочанство о духовном рађању, узрастању и сазријевању у окриљу душког манастира и његове игуманије Теодоре. Кроз сликовит и веома занимљив опис три животна доба, која су била означена смјеном три трусне епохе с краја двадесетог и почетка двадесет првог вијека, Неда приказује стамени лик мати Теодоре и благодатну топлину манастирске светиње“, рекао је на промоцији протојереј Слободан Лукић. https://mitropolija.com/2022/07/26/promovisan-roman-zagledana-u-stijenu-nede-gudelj/

У Музеју Херцеговине у Требињу синоћ је одржана промоција копије књиге „Општи лист, тврдошко-савински поменик“, чији је издавач Задужбина „Кнез Мирослав Хумски“ из Требиња, а саиздавачи: Српско удружење „Ћирилица“ из Требиња, Музеј Херцеговине у Требињу и Друштво за архиве и повјесницу херцегновску из Херцег Новог. Промоцији овог веома важног дјела присуствовали су Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Њихова преосвештенства Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, градоначелници Херцег Новог и Требиња Стеван Катић и Мирко Ћурић, многобројни културни и јавни радници Требиња и Херцег Новог. На представљању књиге говорили су Митрополит Амфилохије и приређивачи: владика Атанасије, Горан Комар и археолог Ивана Грујућ. Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је казао да је поменик у Цркви присутан одувијек, у суштини и сама Црква Христова је памћење, сјећање прије свега на Христа Бога нашега: „Зато Литугију кад служимо и узимамо хљеб у руке – принос, онда кажемо в воспоминание Господа и Бога и Спаса нашего Иисуса Христа – у спомен Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Он је хљеб живота и ми приносимо тај хљеб који се претвара у Његово тијело. Цијела Литургија није ништа друго него поменик, воспоминание Христа Бога, историје људскога спасења, и до Христа и у вријеме Христа.“ Објаснио је да није случајно да је у Цркви Божијој, на основу њеног духа, управо то сјећање и памћење оних који су крштени у име Свете Тројице и који су уграђивали себе у то Тијело Христа богочовјека кроз вјекове: „Они се памате и записују, а посебно се записују они који су давали и себе и своје прилоге Цркви Божијој“, рекао је владика Амфилохије и додао да би требало овај поменик да пошаље садашњем предсједнику и премијеру Црне Горе, који су ријешили да отму све храмове у Црној Гори саграђене до 1918. године, тврдећи да су они били државни, при том заборављајући да је ондашња држава била другачија у односу на ову секуларну, као и да је владар био наслиједник митрополита Петровића, који су били и господари и митрополити. Поменици су драгоцјени, истакао је Митрополит и подсјетио да су они присутни како у нашој Цркви тако и широм православља: „Нарочито су присутни у Светој Гори, у манастиру Хиландару, гдје се памте имена кроз вјекове и помињу, нарочито за задушнице. Поред овог Тврдошко-савинског поменика, драгоцјен је и Морачки, и ово ме је подстакло да и њега треба фототипски да штампамо. Морачки поменик има имена записана још из XIV вијека, практично од његовог оснивања.“ Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије је поздравио присутне и захвалио се свима који су радили и овај пројекат подржали. Говорећи о самом Поменику, казао је да се могу видјети имена села, насеља и манастира и да је то све рађено са великом љубављу. Уписана су имена: Убли, Кртоли, Луштица, Дрниш, Косово Поље, Требјесин…Кути, Бијела…. и сви остали српски крајеви: „Све је обухваћено као једна цјелина – народ, и заиста Свети Сава нас све окупља, славимо 8 вјекова његових дјела и резултата.“ Владика је казао да се почаст упокојеном у новије вријеме одаје минутом ћутања, што је нама потупуно туђе, јер ми пјевамо Вјечан спомен – Вјечнаја памјат, то је поменик, да нас Бог спомиње, те да је врло важно да чувамо своја предања. Подсјетио је да је у Епархији захумско-херцеговачкој много цркава и манастира обновљено. „Имамо око 250 активних цркава у нашој епархији, Горан Комар је нашао дупло више цркава, црквишта и манастиришта који су сада у рушевинама, али ту је био црквени живот. И то ћемо, ако Бог да, да објавимо у серији књига коју планирамо да приредимо о историји наше епархије са уписаним именима личности“, казао је владика Атанасије. Што се тиче саме књиге као поменика, Ивана Грујућ је казала да се у књижевности и историји нашега народа она појављује већ од 14. вијека. У Српском речнику Вука Стефановића Караџића помиње се Поменик манастира Беочина, касније се јављају и поменици манастира Крушедола, манастира Светог Прохора Пчињског, манастира Високи Дечани…. „На жалост већи дио поменика наших цркава и манастира није очуван, али имали смо срећу да данас можемо да имамо у нашим рукама Поменик манастира Тврдоша и манастира Савине.“ Горан Комар је казао да је ово сабрање сусрет са прецима који су гледали лице Пресвете на фрескама старе тврдошке цркве и који су прилагали обема, а заправо једном светогоспођинском манастиру. Он је говорио о огромном свенародном подвигу Херцеговине у протеклих пет вјекова, током непрестаних разарања. Истакао је да је од пет књига поменика, сачуван само Тврдошко-савински, и то благодарећи чињеници да су књигу требињски монаси пренијели у манастир Савина. „Ја ћу се вечерас сјетити два разговора. Сусрета са Преосвећеним владиком Атанасијем 1998. године крај манастирске цркве у Тврдошу. У то вријеме смо већ приредили један препис Општега листа, а владика је изражавао намјеру да штампа Општи лист, да приредимо фототипско издање, али у то вријеме се нијесу могла изнаћи средства за тај подухват. Ево данас, захваљујући Задужбини Кнез Мирослав Хумски, а највише труду њеног оснивача господина Ратковића, ово је дјело приведено крају. Сјетићу се и разговора са оцем Јустином, игуманом савинским, из 2001. године када смо донијели одлуку да објавимо све савинске збирке – фамилијарне поменике Боке которске. Вечерас је и тај план остварен.“ На крају вечери Преосвећени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије искористио је прилику да Високопреосвећеног Митрополита г. Амфилохија упозна са изградњом Православног духовног центра у Мркоњићима код Требиња и позове га на обиљежавање, ако Бог да, 350 година од пресељења на небо нашег Светог Василија Тврдошког и Острошког, 2021. године. „Општи лист, тврдошко – савински“ је рукописна књига из 17. и 18. вијека која садржи читуље фамилија приложника манастиру Тврдош до његовог уништења и приложника Светоуспенском манастиру Савина кроз 18. вијек. Књига представља препис старијег тврдошког изворника или колекције из XVII вијека, коју су требињски калуђери донијели са собом у Савину након разарања манастира Тврдоша од стране Млечана крајем XVII вијека. У поменику „Општи лист“ налази се око 3700 имена, међу којима су имена чланова породица које су даривале цркве и манастире, имена владара, митрополита, архијереја, игумана, монаха и монахиња. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Прослава је отпочела Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог Василија Острошког на Вељинама којом је началствовао митрополит г. Хризостом, уз саслужење Епископа Јустина. Литургији су присуствовали ректор Стево Пашалић, декан Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Владислав Топаловић, као и велики број професора и студената, док је свечану и молитвену атмосферу украсило величанствено појање хора Музичке академије, одсека за црквено појање. Након Литургије, на свечаној академији која је отпочела у 11 часова на Универзитету Источног Сарајева, уприличена је промоција нових доктора наука, на којој је за ово највише академско звање био промовисан и Епископ жички г. Јустин. из канцеларије Епископа жичког Извор: Епархија жичка