Претражи Живе Речи Утехе

Иницијатива за заустављање урушавања образовног система Управа и сви чланови Друштва за српски језик и књижевност Србије изражавају најдубље саучешће породицама жртава незапамћеног масакра почињеног у Основној школи „Владислав Рибникарˮ у Београду и другог страшног оружаног напада у селима Мало Орашје и Дубона. Трагедија је повезана са дугогодишњим промовисањем негативних вредности у друштву и урушавањем образовног система. Стога се обраћамо нашим колегама с молбом да на сајту Друштва својим потписом подрже следеће захтеве: Забранити све ријалити и друге програме у медијима који пропагирају насиље и неморал, чиме вређају достојанство човека и штетно утичу на формирање личности. Забранити средствима јавног информисања да у било којој форми преносе експлицитне представе насиља и увредљиве садржаје. Санкционисати све који на друштвеним мрежама и у другим медијима користе говор мржње, подстичу и одобравају насиље у школама. Појачати психолошко-педагошку подршку ученицима. Смањити оптерећење наставника административним процедурама како би били усредсређенији на васпитно-образовни рад. Преиспитати све законске акте који отежавају правовремено и функционално изрицање васпитно-дисциплинских мера ученицима. Подићи статус и углед просветног радника као темеља просвећеног и демократског друштва. Обраћамо се и свим стручним удружењима која се баве образовањем и колегама које раде у просвети с молбом да у оквиру својих удружења подрже наше захтеве. Напомена: Потписивање иницијативе трајаће од 5. маја до 10. маја 2023. године у 8.00 часова. Након потписивања иницијативе, управа Друштва за српски језик и књижевност Србије предаће овај документ на писарници Министарства просвете и Народне скупштине Републике Србије. Линк за потписивање иницијатеиве: Иницијатива за заустављање урушавања образовног система – Друштво за српски језик и књижевност Србије DRUSTVOSJ.FIL.BG.AC.RS Управа и сви чланови Друштва за српски језик и књижевност Србије изражавају најдубље саучешће породицама жртава незапамћеног масакра почињеног у...

Сакупљање потписа је уприличено поводом 360-годишњици оснивања светог манастира, а ради обнове за коју су православни активисти сакупили више од 84.000 потписа. Свечани молебан служио је настојатељ цркве Покрова Пресвете Богородице у Путинки крај Москве и духовни отац манастирског братства „Страдална“ протојереј Алексеј Гомонов. Овог пута је звоник постављен на место где је некад стајао манастирски звоник. Спомен знак посвећен овом историјском манастиру постављен је на Пушконовом тргу у лето 2012. године. Предложено је 2013. године да се помери споменик Александру Пушкину на Пушкиновом тргу и да се ту подигне капела у част манастира Страдална и првих царева династије Романов. Историјско друштво „Стара Москва“ такође је апеловало код градоначелника Москве лета 2016. године да се поново изгради манастир, и током 13 година сакупило је више од 120.000 потписа. Сада има додатних 80.000 сакупљених потписа. „84.000 потписа грађана је досад сакупљено за оживљавање старог манастира, међу којима је и 2.096 грађана који су потписали апел пре 1937. против рушења Саборног храма Страснаја,“ известил је манастирска обитељ. Потписи ће бити послати Московској Патријаршији и московском градоначелнику. Обитељ намерава да сакупи још 100.000 потписа ради покретања иницијативе која ће се разматрати на федералном нивоу. * * * Манастир је основан у 17. веку на веома историјском месту где је чудесна икона Пресвете Богородице Страдалне (која је донесена у престоницу из Нижњег Новгорода) свечано дочекана. Ова икона, позната по свом исцеливању болесних, тако је названа јер су два Анђела са оруђима Христовог страдања – копља и Крст –осликани на њој поред Пресвете Богородице. Када је Наполеонова војска брзо напустила Москву, у овом је манастиру служен први чин благодарења Спаситељу поводом чудесног ослобођења од окупатора. Такође, прво црквено звоно се чуло са звоника Страснаја манастира након што је непријатељ отишао. Централни антиверски музеј отворен је на поседу манастира 1929. године, а зграде манастира су уништене 1937. године. Извор: Српска Православна Црква View full Странице