Претражи Живе Речи Утехе

У Крушевцу је данас низом манифестација обележена 629-годишњица од Боја на Косову и празник Видовдан, а припадници Министарства одбране и Војске Србије учествовали су у њиховом обележавању.Делегација Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио бригадни генерал Јелесије Радивојевић, а коју су чинили и пуковници Велибор Павловић и Иван Лазаревић, присуствовала је данас државној церемонији полагања венаца и одавања почасти поводом обележавања 629-годишњице Боја на Косову, која је одржана Споменика косовским јунацима.Након тога, делегација Министарства одбране и Војске Србије присуствовала је и откривању споменика Кнегињи Милици, на Тргу Деспота Стефана Лазаревића у центру Крушевца поводом Видовдана, који Крушевац обележава као свој Дан.Припадници Министарства одбране и Војске Србије учествовали су данас у Крушевцу у литији и у пратњи и ношењу кивота са моштима кнеза Лазара, коју организује црква Лазарица и Епархија крушевачка, уз присуство Патријарха српског господина Иринеја, свештенства Епархије крушевачке, локалне самоуправе града Крушевца, Расинског управног округа и многобројних грађана.Припадници Команде за развој Расинске бригаде, која се налази у крушевачкој касарни „Цар Лазар“, обележили су данас Видовдан и прославили крсну славу јединице Свети мученик Цар Лазар и Свети српски мученици – Видовдан, уз присуство и богослужење свештеника капетана Стевана Стевановића, свештеника Специјалне бригаде КоВ и Епархије крушевачке.Као изасланик председника Србије Александра Вучића, централну церемонију у Крушевцу предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Зоран Ђорђевић.

У командама, јединицама и установама Војске Србије данас је обележен 24. март – Дан сећања на страдале у НАТО агресији 1999. године.Делегација Војске Србије, коју је предводио начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић, уз највише војне почасти положила је венац на спомен обележје „Херојима 37. моторизоване бригаде“ у касарни „Стефан Немања“ у Рашки. У пратњи начелника Генералштаба били су командант Друге бригаде пуковник Жељко Кузмановић и заменик команданта 22. пешадијског батаљона мајор Иван Ћатић. Венце су положили и чланови породица погинулих, као и делегација локалне самоуправе, предвођена председником општине Рашка Игњатом Ракитићем, представници МУП-а, борачких и удружења која баштине патриотску традицију. Генерал Диковић је истакао да савремена светска историја не памти разорнију употребу силе од тих 78 дана константног бомбардовања, али „ни већу срамоту једне цивилизације која на најбруталнији начин напала малу земљу поносних и слободољубивих људи“. - Врло брзо дејство НАТО авијације проширило се са војних на цивилне објекте, а удари су били такви да је у њима погинуло више цивила него припадника Војске. Све се то дешавало супротно конвенцијама међународног права, како ратног тако и хуманитарног, јер су у својим нападима НАТО снаге неретко употребљавале и муницију са осиромашеним уранијумом и касетну муницију, чије су последице и данас видљиве у нашој земљи - истакао је начелник Генералштаба и додао да је то било време страдања туге и бола, али и доказа нераскидиве везе војске и народа. Генерал Диковић је подсетио да је, по узору на своје претке, земља храбрих и поносних људи, инспирисана жељом за слободом, пружила херојски отпор на целој територији, а поготово на Косову и Метохији. - Било је много примера јуначких и витешких дела, чинили су их појединци и читаве јединице, а међу најбољим јединицама наше Војске у то време била је и 37. моторизована бригада, коју су чинили припадници из Рашке, Краљева, Врњачке Бање, Александровца и Новог Пазара, која је у тој борби изгубила 60 својих јунака, а четири пута више их је било рањено - рекао је начелник Генералштаба и додао да „сећање на крв и бомбе не може да избледи ни 19 година после агресије и неће, док год на овом простору постоје људи који су спремни да памте и да се жртвују“. Он је подсетио да Србија и данас осећа последице, јер тај рат није тражила, а када се већ задесио „показали смо се достојнима историјског наслеђа и пружили херојски отпор вредан дивљења“. - Породицама погинулих је најтеже, њихова рана је највећа и тешко је наћи речи утехе, али будите поносни на витешка дела својих најмилијих, а Србија их не сме заборавити због онога што су учинили за своју отаџбину. Чувајмо успомене на оне који су своје животе положили током НАТО бомбардовања јер су, својом жртвом, уградили себе у нашу будућност - рекао је генерал Љубиша Диковић и истакао да се догађаји из прошлости предају суду историје, а да је на нама да из историје учимо и такву стечену мудрост користимо за грађење светлије будућности наше земље. Парастос припадницима 37. моторизоване бригаде страдалим током НАТО агресије служио је војни свештеник потпоручник Владан Вуковић. Током 78 дана одбране од НАТО агресије, међу многобројним браниоцима, страдало је и 60 припадника херојске 37. моторизоване бригаде чију традицију наставља 21. пешадијски батаљон, данас стациониран у Рашки. Због успешног отпора агресији, 37. моторизована бригада одликована је Орденом народног хероја. У касарни „Мија Станимировић“ у Нишу, Дан сећања је обележен полагањем венаца и цвећа на споменик жртвама НАТО агресије. Венац је на споменик положила делегација Копнене војске предвођена командантом Копнене војске генерал-потпуковником Милосавом Симовићем и у пратњи пуковника Владете Балтића и Звонка Стојковића. Опело погинулима одржао је војни свештеник Команде Копнене војске, капетан Ђорђе Димић. Скупу су присуствовали и представници борачких и ослободилачких удружења из Ниша, припадници јединица Копнене војске из гарнизона Ниш, пријатељи и породице погинулих.Комеморативном скупу у касарни „Југовићево“ у Новом Саду, присуствовали су командант Прве бригаде, бригадни генерал Жељко Петровић, потпредседник покрајинске владе Ђорђе Милићевић, градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, начелник Јужно-бачког управног округа Милан Новаковић, делегације СУБНОР-а, Резервних војних старешина, Удружења ваздухопловаца, пилота и падобранаца Војводине, Завода за заштиту споменика културе, чланови породица и пријатељи погинулих припадника војске. У Куршумлијској касарни „Топлички устанак“, служен је помен и полагани су венци на споменик погинулима у НАТО агресији. Обележавању Дана сећања у Куршумлији присуствовали су заменик команданта Треће бригаде, пуковник Слађан Стаменковић, припадници бригаде, представници локалних власти и борачких удружења.Припадници Четврте бригаде Копнене војске који се налазе на интервидовском полигону „Пасуљанске ливаде“, обележили су Дан сећања и помен жртвама НАТО агресије.У Команди и јединицама РВ и ПВО Дан сећања на жртве НАТО агресије обележен је комеморативним скуповима и полагањем цвећа на спомен обележја погинулим припадницима. У Дому ваздухопловства у Земуну, у касарнама и на аеродромима у скуповима су поред активних припадника Ратног ваздухопловства и ПВО учествовали чланови породица погинулих ваздухопловаца, припадници ратног састава и чланови удружења која негују ваздухопловне традиције. Комеморативни скуп у Дому ваздухопловства предводио је бригадни генерал Сава Миленковић, заменик команданта РВ и ПВО.У касарни „Топчидер“ у Београду, у организацији Команде за обуку, парастосу и полагању венаца на споменик четворици официра Команде 1. Армије погинулих у НАТО агресији 1999. године присуствовали су припадници команди, јединица и установа размештених у овој касарни и породице погинулих.Поред одавања поште припадницима Гардијске бригаде који су током агресије изгубили живот, испред болнице „Доктор Драгиша Мишовић“, припадници Гарде положили су венце и у касарни „Дедиње“, код спомен плоче посвећене погинулом војнику 25. батаљона војне полиције Гардијске бригаде. Комеморативни скупови и церемоније полагања венаца на спомен-обележја посвећена погинулим припадницима Војске уприличене су и у другим касарнама широм Србије, а припадници Војске Србије учествовали су и у комеморативним активностима које су организовали градови и општине, борачке и друге организације које негују војничке традиције.

Видех да нема теме о дијалогу између Римокатолика и Протестаната. Прочитао сам овај чланак у Гардијану, који је у неким новинама био коментарисан као крај Протестантизма. Како преноси Гардијан. Извор: https://www.theguardian.com/world/2017/oct/31/catholic-and-protestant-leaders-unite-mark-start-reformation-archbishop-canterbury-service Римокатолички и Протестантски лидери су у 2017-ој години обележили 500 година заједничке везе након почетка реформације, покрета који се распламсао кроз западно Хришћанство и изазвао низ крвавих верских ратова у Европи, који су трајали више од једног века. Заједничка служба у Вестминстер у уторак је обележила годишњицу датума од 1517 године, на којој је Немачки теолог Мартин Лутер поделио 95 теза надбискупу у Мајнцу, као и тајну копију Цркви у Витенбергу чиме је покренуо пламен реформације на западу. Надбискуп Канберберија, Јустин Белби, представио је текст англиканске заједнице којом се потврђује заједничка декларација Римокатоличке Цркве и глобалних Протестантских тела, описано као "знак исцељења након 500 година поделе". У свом обраћању, Велби је рекао да текст признаје религијске, политичке и друштвене промене које је покренуо Лутер, али и "мрачну страну" реформе, укључујући индивидуализам, поделу, окрутност и рат. "За сваку од ствари које су пролазиле кроз реформацију - колико код да су добре, драгоцене и ван поређења, ипак имају тамну страну", рекао је. "Са новом енергијом дошло је до сукоба. Са индивидуалним разумевањем милости дошло је до индивидуализма и поделе... Уз писменост и слободу дошли су нови начини окрутности рафинисани од стране науке. Са мисионарима који су носили веру, долазили су војници који су носили заставу." Молитве су изговарали представници протестантских Цркви и Кардинал Винсент Николс, надбискуп Вестминистера и главни човек за Римокатоличку Цркву у Енглеској и Велсу. У Витенбергу, Немачка канцеларка Ангела Меркел и председник Франк-Валтер Стаинмаиер учествовали су у служби у Цркви дворца, где је Лутер наводно објавио 95 теза. Град је такође прославио годишњицу са уличним фестивалом средњевековног стила, који укључује уметничке и културне догађаје. Прошле недеље Папа Францис је рекао да католици и протестанти сада уживају у односу "правог братства" заснованог на узајамном разумевању, поверењу и сарадњи. Он је за Дерека Браунина, модернатора Шкотске Цркве, који је био у посети Ватикану у склопу комеморације Реформе, рекао да две традиције "више нису противници, након дугих векова отуђења и сукоба". Лутерових 95 теза, написаних на латинском језику, биле су реакција против повећане корупције у Римокатоличкој Цркви, а нарочито изузетно профитабилне продаје "опроштаја грехова". Римокатолици су обећавали брз приступ рају и продавали га, зарад финансирања изградње базилике Св.Петра у Риму. Лутер је тврдио да се Црква не може купити или посредовати спасењу, већ је то питање између појединца и Бога. Његов изазов ауторитета и елита у Римокатоличкој Цркви преведен је на Немачки и друге европске језике. Захваљујући револуцијом у штампарству, новим штампарским машинама, његова порука се брзо проширила и преузели су је други, укључујући Француског теолога Џона Калвина. Рим је тада осудио Лутера као јеретика и покренуо контрареформацију, али је крајем 16-ог века већина северне европе била у Протестантским Црквама. Римокатоличке и Лутеранске Цркве су 1999 године, прихватиле "заједничку декларацију о доктрини оправдања" која је решила многе теолошке проблеме у корену раскола. Овај документ је сада добродошао и потврђен је од Англиканске заједнице. Потпарол Римокатоличке Цркве у Енглеској и Велсу: "Жеља за помирењем је таква да се могу препознати грешке, повреде могу бити опроштене и ране залечене". Али упркос свим топлим речима и помирења издатог од стране верских вођа, постоје питања која блокирају уједињење ове две "црквене традиције", ништа мање него питање женских свештеника. Питања која су покренула реформацију пре 500 година још су и даље жива у 21 веку. Прошле године Евангелистичка Протестантска група Реформатора-Иницијатива, направила је разлику између појединачкних римокатолика и "неконтролисаних догматских тврдњи и сложене политичке и дипломатске структуре (Институционалне Римокатоличке цркве). Даље следе повезане са чланком, вести Англиканске заједнице: http://www.anglicannews.org/news/2017/10/archbishop-welby-to-present-acc-reformation-resolution-to-catholic-and-lutheran-leaders.aspx Након обимног екуменистичког дијалога између Понтифичког савета за промовисање Хришћанског јединства и лутеранске светске федерације, договорена је заједничка декларација о доктрини оправданости 1999 године. Споразум је отворио пут за ближе односе између Римокатолика и Лутерана, што је кулминирало учешћем Папе Францис у слуби у Малмоу-Шведска на почетку године обележавања, 500 година од реформације. Папа Францис на скупу заједничког обележавања реформације са 10.000 верника Римокатоличке и Лутеранске Цркве