Претражи Живе Речи Утехе

Као што је цио човјеков живот пропутовање, тако је и пост веома важан дио тог пута који својим квалитетом, садржајем, особеношћу осмишљава животни пут сваког човјека. Зашто је то тако? На првом мјесту због тога што је пост Божанска установа, утемељен на Божијем благослову, а не на људској мудрости. Тако се пост открива као Божија заповијест и путоказ без кога хришћани не могу сигурно и безбједно путовати. Отуда је вријеме поста вријеме духовне радости, вријеме у којем нам човјекољубиви Бог даје нову шансу да интензивније проникнемо у вјечну истину да „не живи човјек само о хлебу, него о свакој ријечи која излази из уста Божјих“ (Мт. 4. 4.). Пост нам открива да је човјек „душа жива“, саздан, не само од тијела – видљиве материје, него и од оног унутарњег, невидљивог – духовног. Као што тијело треба хранити тако и душа човјекова вапије за својом храном. Пост је прилика да се истински и на прави начин хранимо и тјелесно и духовно. Сваки пут када уронимо у тајну поста, Црква Православна нам саопштава да нас очекује нешто јако велико и важно, како за нас појединачно, тако и за свеукупно човјечанство. Налазимо се на 40 дана од празновања најзначајнијег догађаја, који је историју рода људскога подијелио на Старо и Ново, а то је Рођење Хистово – Бог постаје човјек. Онај кога су пророци најављили, народи ишчекивали, мудраци даривали постаје дио нас. Догађај који уноси радост, наду, љубав, јер је са нама Бог – Емануил. Црква Христова, не само да чува спомен на овај догађај, већ га благодаћу Духа Светога и оприсутњује, и сваке године радујући се увијек изнова кличе и пјева „Дјева данас Превечнога рађа…“. Ова реалност Цркве да је она у исто вријеме и сјећање, спомињање (αναμνησις) и оприсутњавање (αναπαραστημη- поново сам са вам) догађаја и личности открива нам какав је смисао и значај поста. Пост је дакле припрема за учествовање у том догађају. Зато нас Црква призива да се духовно и тјелесно вјежбамо и учимо како треба дочекати овај велики празник. Призвани смо да наша тијела постану пећина у коју ће Син Човјечији имати гдје главу склонити, да наша срца буду јасле у којима ће богомладенац бити повијен, а наше душе пуне смирења и врлина којима ћемо гријати ово најљепше од свих синова људских. Наш начин живота треба да буде свет и непорочан, пун благодати и истине, богољубља и човјекољубља, једном ријечју христоподобан (χριστοειδης). Христос је принио себе без остатка, па смо и ми призвани, да по угледу на Њега, сами себе, једни друге и сав живот свој принесемо. Пост је идеално вријеме за то и такво себеприношење. Примајући те дарове, постајући их свјестан, човјеку не преостаје ништа друго него да непрекидно благодари на изобиљу дарова и благослова Господњих. Пост је такође израз благодарења и као такав нераскидив је са Литургијом – Евхаристијом, која је врхунац благодарења „због свега и за све“. Пост који не води и не уводи Литургију је промашај главног циља – загрљаја Бога и човјека – Светог Причешћа. У Причешћу ми видимо Бога – Свјетлост Истиниту и примамо Духа Небеског, а пост је благодатно средство које нам у томе помаже и на то нас подстиче. Дакле, пост је прилика да и ми узвикнемо са Светим Апостолима и женама Мироносицама: Видјесмо Господа! Нека је свима који се одваже на ово духовно путовање срећан и благословен предстојећи Божићни пост и да буде украшен многим духовним даровима. протопрезвитер Никола Пејовић Извор: Ризница литургијског богословља и живота

На Цетињу се данас одржава јубиларни, двадесети по реду Православни дјечји сабор Црне Горе, који традиционално, у организацији Митрополије црногорско-приморске пред почетак школске године окупља дјецу полазнике школа вјеронауке из свих црногорских крајева. Сабор се ове године одржава под слоганом „Осам вјекова славе Цркве Светог Саве“ и посвећен је осамстотој годишњици аутокефалности Српске православне цркве Манифестација је почела Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру коју је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством. Звучни запис беседе Повезана вест: Митрополит Амфилохије: Свети Петар Цетињски - најдивније дјете чији пример требамо да следимо и постанемо дјеца Божја! Поздрављајући учеснике Сабора, Митрополит Амфилохије је након читања Јеванђеља рекао да слоган овогодишње манифестације указује на осмовјековни сабор духовне дјеце Светог Саве око Христа Господа. „То је сабор око најљепшег дјетета међу синовима људским, око најљепшег дјетета које се родило овдје на земљи, око Христа Господа. Двије хиљаде година се сабирају дјеца око Христа Господа. Колико је само дјеце било у току двије хиљаде година, која су говорила разним језицима, и која говоре и данас, широм свијета, која се сабирају око Христа Господа, око најљепшега међу синовима људским, најљепшега дјетета“, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Подсјетио је да је овај Дјечји сабор двадесети по реду и да његови учесници данас не прослављају само Светога Саву него и троје дивне дјеце Христове: Светога Јована Рилскога и Свете Флора и Лавра. Додао је да се на мјестима гдје су живјела таква дјеца Божја непрекидно сакупљају нова дјеца Божја. „Сабирају се да прослављају Бога и да служе живоме Господу, као што се ми сабирамо овдје, око овога дјетета, најљепшега дјетета што га је родила Црна Гора. Има ли љепшег дјетета од Светога Петра Цетињскога“, рекао је Владика Амфилохије. Након Литургије уЦетињском манастиру Митрополит Амфилохије је благословио дјечји програм који је почео на платоу испред манастира. Рекао је да се Црква Христова сабира око дјетета младог, предевјечног Бога. „Сабор Цркве Христове је сабор око дјеце. Око Њега који је постао дијете ради нас и нашега спасења. Ми хришћани признајемо само Бога који је постао дијете. Ми не знамо и не признајемо другога бога“, рекао је он. Нагласио је да Цетињски манастир није ништа друго до нови Витлејем, „То је Цетињски манастир. То је његова улога ево више од пет стотина година. Овдје се сабирамо око дјетета младог, око предвјечног Бога, око Христа Бога нашега и око оних који су били његови ученици. Па ево и ми, послије толико вјекова, данас се овдје сабирамо око тога дјетета младог, предвјечног Бога, Христа Бога нашега и око оних који су Њега прославили“, казао је Владика Амфилохије. Владика је рекао да прослављају осанм вјекова славе Цркве Светога Саве прослављамо истовремено и осам вјекова трајања Митрополије црногорско-приморске. „Ми настављамо оно дјело које су овдје дјелали наши свети преци, и Петровићи, и прије Петровића и послије Петровића. Христу Богу се клањамо и поштујемо оне који су Њему служили и Њему се поклањали кроз вјекове – Светоме Сави и Светоме Петру Цетињскоме и Светоме Петру Ловћенском тајновидцу. Добро дошли, дјецо, на Цетиње, у овај нови Јерусалим. Нека вас Бог благослови“, казао је Митрополит Амфилохије. Потом је почео дјечји програм у току којег ће полазници школа вјеронауке из свих крајева Црне Горе показати своје знање и умјеће из вјеронауке, цртања, рецитовања, хорског и соло пјевања… Извор: Митрополија црногорско-приморска

Пост нам открива да је човјек „душа жива“, саздан, не само од тијела – видљиве материје, него и од оног унутарњег, невидљивог – духовног. Као што тијело треба хранити тако и душа човјекова вапије за својом храном. Пост је прилика да се истински и на прави начин хранимо и тјелесно и духовно. Сваки пут када уронимо у тајну поста, Црква Православна нам саопштава да нас очекује нешто јако велико и важно, како за нас појединачно, тако и за свеукупно човјечанство. Налазимо се на 40 дана од празновања најзначајнијег догађаја, који је историју рода људскога подијелио на Старо и Ново, а то је Рођење Хистово – Бог постаје човјек. Онај кога су пророци најављили, народи ишчекивали, мудраци даривали постаје дио нас. Догађај који уноси радост, наду, љубав, јер је са нама Бог – Емануил. Црква Христова, не само да чува спомен на овај догађај, већ га благодаћу Духа Светога и оприсутњује, и сваке године радујући се увијек изнова кличе и пјева „Дјева данас Превечнога рађа…“. Ова реалност Цркве да је она у исто вријеме и сјећање, спомињање (αναμνησις) и оприсутњавање (αναπαραστημη- поново сам са вам) догађаја и личности открива нам какав је смисао и значај поста. Пост је дакле припрема за учествовање у том догађају. Зато нас Црква призива да се духовно и тјелесно вјежбамо и учимо како треба дочекати овај велики празник. Призвани смо да наша тијела постану пећина у коју ће Син Човјечији имати гдје главу склонити, да наша срца буду јасле у којима ће богомладенац бити повијен, а наше душе пуне смирења и врлина којима ћемо гријати ово најљепше од свих синова људских. Наш начин живота треба да буде свет и непорочан, пун благодати и истине, богољубља и човјекољубља, једном ријечју христоподобан (χριστοειδης). Христос је принио себе без остатка, па смо и ми призвани, да по угледу на Њега, сами себе, једни друге и сав живот свој принесемо. Пост је идеално вријеме за то и такво себеприношење. Примајући те дарове, постајући их свјестан, човјеку не преостаје ништа друго него да непрекидно благодари на изобиљу дарова и благослова Господњих. Пост је такође израз благодарења и као такав нераскидив је са Литургијом – Евхаристијом, која је врхунац благодарења „због свега и за све“. Пост који не води и не уводи Литургију је промашај главног циља – загрљаја Бога и човјека – Светог Причешћа. У Причешћу ми видимо Бога – Свјетлост Истиниту и примамо Духа Небеског, а пост је благодатно средство које нам у томе помаже и на то нас подстиче. Дакле, пост је прилика да и ми узвикнемо са Светим Апостолима и женама Мироносицама: Видјесмо Господа! Нека је свима који се одваже на ово духовно путовање срећан и благословен предстојећи Божићни пост и да буде украшен многим духовним даровима. протопрезвитер Никола Пејовић Извор: Српска Православна Црква