Претражи Живе Речи Утехе

Иако већина људи настоји да избегне конфликтне људе и ситуације, било из разлога што им представљају непотребан стрес, што желе да њихов его и ставови прођу неизазвани, или што немају довољно самопоуздања да се супротставе опречном мишљењу, сукобљавања су неминован чинилац личног и интерперсоналног раста. Када би вам све било у реду и када бисте увек били у праву, никада нигде не бисте отишли, чак ни у себе. Разумевање света се продубљује сазнањима која превазилазе наше границе спознаје, а самосвест кроз разумевање тога какве ситуације и понашања вас провоцирају. Било да западнете у конфликтну ситуацију кући или на послу, постоје вештине које омогућавају да из ње изађете бољи но што сте у њу ушли. Бољи као особа, бољи као партнер, бољи као члан породице, пријатељ, запослени или послодавац. Постоји неколико камена темељаца у постављању и асертивној комуникацији. Можда ћете помислити како за њих већ знате или како се подразумевају, али желим да поразмислите и о томе колико често их заправо правилно примењујете. 1. Активно слушање Потруди се да ћутиш док друга особа говори, и прикупи све значајне информације о њеним мишљењима, ставовима и осећањима повезаним са питањем сукоба. Знам низ људи који формира суд пре но што саслуша и реагује пре но што схвати је ли уопште било потребе за тиме. Некада сам и сама једна од тих људи. Неке особе су нагонски контраши и сматрају да је ваше мишљење нетачно, опречно или инфериорно њиховом, још пре но што сте га изговорили. Ову потребу за натецањем ваља превазићи уколико желимо да градимо односе. Такође, чешће нас испровоцира нечији тон, него садржај његове поруке. Људи погрешно боје свој глас када су узбуђени, угрожени или испровоцирани. Тим се више треба обуздати како бисмо саслушали поруку до краја. Вештина активног слушања подразумева и слободу да правовремено поставите питање уколико вам није јасно шта је саговорник желео да каже, која је поента излагања или његов циљ. 2. Емоционална интелигенција Развиј способност да правилно читаш и разумеш како своје, тако и туђе емоције. У разрешавању конфликата је ово поготово важно јер спречава ескалацију и непотребно наношење увреда и емотивних озледа. Уколико умеш смислено да интерпретираш саговорникова осећања, лакше је комуницирати са њима без провокације. Ако можеш да умањиш фрустрацију и бес у конфликту, сви ће бити вољнији да направе компромис и дођу до заједничког решења, јер их лоше емоције неће саботирати у томе. Уколико умеш смислено да интерпретираш своја осећања, моћи ћеш боље да исконтролишеш своје реакције и јасније поставиш своје потребе и циљеве, и себи и саговорнику. 3. Стрпљење Једно од тежих, поготово за нас нестрпљиве. Да би се ствари функционално и финално разрешиле често је потребно време. Функционално значи тако да су све стране задовољне, а финално да се конфликт изнова не отвара када год се укаже прилика или се јави ситуација која подсећа на првобитну. Људи не воле да признају да греше, и зато истрајавају у свом ставу док се не покаже да су у праву или експлицитно не докаже да нису. Конфликти се чешће одужују због умешаних емоција и ега, и морате бити стрпљиви чак и када је решење очигледно. Морате дати простора и другима да дођу до њега или га прихвате. Морате саслушати свакога и одмерити све аргументе једнако. И када је одговор вама јасан и очигледан, пребрзо решавање може довести до тога да се сви укључени не осете уважено и да конфликт изнова ескалира. Смогните сву снагу, дубоко удахните и сачекајте, саслушајте, па закључите. Време које ћете одвојити у том тренутку да све укључите у процес доношења одлука може вас спасити озбиљне главобоље касније. 4. Непристрасност Конфликти су понекада посебно тешки јер се ретко задржавају на теми сукоба. Чешће бивају иницијална каписла која васкрсава све претходне замерке и нерешене ситуације из односа. Људи дуго памте нанесену им неправду, без обзира на то је ли она реална или умишљена. Историјска тензија прикупљена у односу тиме спречава решавање актуелног проблема. Накупљене пристрасности искрећу логику и померају фокус у страну. У оваквим ситуацијама значајно је раздвојити ситуацију од особе. Настојте да не посматрате конфликт као продужетак особе и њених карактеристика, већ као засебно питање и усмерите енергију на налажење средњег тла. Можда у датом тренутку не можете разрешити проблематику односа, али вероватно можете проблематику ситуације. 5. Позитивност Како би решио конфликт, мораш да желиш да га решиш. Правилан став је неопходан како бисте изнели ситуацију до краја и истрајали упркос непријатностима. Невољно прихватање компромиса не мотивише учеснике да остану при својој речи – штавише, чешће даје изговор за избегавање ношења са конфликтом. Позитиван став према решавању проблема може подстаћи друге учеснике да се више потруде. Уколико у самопреиспитивању откријеш да заправо ни не желиш да решиш конфликт, онда треба да преиспиташ своје потребе и могућности које ти останак у проблему пружа. 6. Отворена комуникација Буди искрен у својим намерама и отворен у својим речима. Јасан канал комуникације представља мост између две особе. Уколико се на правилан начин приступи конфликту, он може довести до продубљивања и јачања односа. Говори шта ти је на уму и исказуј шта ти је на срцу, само то чини уљудно и прибрано. Када год можеш. А када не можеш, посегни за неком од техника за решавање конфликата. Ове вештине се уче на комуникацијским едукацијама, а вежбају на дневној бази када год се укаже прилика. Нико не научи да се контролише и носи са непријатностима преко ноћи, али онај ко ради на томе тако да је искрен и према себи и према другима, има шансу да овлада собом. Морате владати собом, да бисте владали другима. Уколико уопште имате потребу да владате… Превазилажење потребе да се увек победи и буде главни, значајан је одраз сазревања… Неко само до тога стигне раније, неко касније, а неко никад. https://brainfactory.rs/kako-se-izlazi-na-kraj-sa-konfliktima/