Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'кнегиње'.
Found 5 results
-
Изложба "Проповед у бојама о Богородици" у Конаку кнегиње Љубице
a Странице је објавио/ла JESSY у Остале некатегорисане вести
Међународна изложба икона "Проповед у бојама о Богородици", коју организују Академија СПЦ за уметности и консервацију, Музеј града Београда и Удружење "Етеријиним стопама", отворена је 3. јула у Конаку кнегиње Љубице у Београду. На отварању се присутнима најпре обратила гђа Јелена Медаковић, директор Музеја града Београда, која је у име Конака и Музеја поздравила све присутне. Потом је уводну реч о самој изложби рекао в.д. директора Академије СПЦ, протојереј Дарко Стојановић, који је скренуо пажњу на значај и важност очувања црквене уметности, док је гђица Тијана Стаменовић, председник Удружења грађана "Етеријиним стопама", секретар Академије, организатор и идејни творац овог пројекта, поделила похвале истакнутим ауторима. Циљ ове међународне изложбе је ширење византијске сакралне уметности и културе, представљање домаћој и широј културној јавности ликовних техника како оних карактеристичних за Византију, тако и савремених, као и промовисање и окупљање иконописаца, фрескописаца, мозаичара, дуборезаца и осталих уметника који се у свом стваралаштву баве овим видом уметности, а чији ће радови ликовним изразом проповедати о Пресветој Богородици, њеном лику, животу и празницима који сведоче о Њеном присуству. Изложба траје до 18. јула 2022. године у Конаку кнегиње Љубице, на адреси Кнеза Симе Марковића 8. Извор: Академија СПЦ, инстаграм налог-
- конаку
- богородици"
- (и још 5 )
-
Изложба „Београдско четворојеванђеље” до 25. јануара у Конаку кнегиње Љубице
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Култура
Изложба „Београдско четворојеванђеље” биће отворена данас у „Конаку кнегиње Љубице” и трајаће до 25. јануара 2021. године, саопштили су из Музеја града Београда, а преноси Танјуг. Како се истиче, овај музеј у свом фонду чува вредан примерак Београдског четворојеванђеља, прве књиге штампане у Београду, 4. августа 1552. године. Он садржи комплетан текст на 211 листова и један је од најбоље очуваних, од укупно четрдесетак сачуваних примерака. Штампан је на папиру, у фолио формату, крупним ћириличним словима на српскословенском књижевном језику. Укоричен је у кожни повез с металним копчама, а корице су урађене у златотиску. Подсећа се и да је Јеванђеље (Нови завет) најзначајнија хришћанска богослужбена књига, у којој су испричани живот, учења и дела Исуса Христа, као и његово страдање и васкрсење. Остаје забележено да је Београд једини град на Балканском полуострву који је у 19. веку имао штампарију за књиге на српскословенском језику. Занимљива је и околност да београдска штампарија није настала под окриљем Српске православне цркве, у манастиру, већ у граду, у световној средини. Са Београдским четворојеванђељем је заправо отпочело штампање књига у Београду, настављено тек по обнављању српске државности у 19. веку, у Кнежевини Србији, 1831. године. Извор: Политика-
- изложба
- „београдско
-
(и још 6 )
Таговано са:
-
Дечје Васкршње чаролије у Конаку кнегиње Љубице
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Вести из Архиепископије
Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар Патријарха српског, посетио је 24. априла 2019. године учеснике Дечје васкршње чаролије, традиционалне манифестације у Конаку кнегиње Љубице. Учесници овогодишњег скупа, који најављује најрадоснији хришћански празник Васкрсење Христово, су малишани из Бабиног Моста, Осојана и околних села на Косову и Метохији и њихови вршњаци из Бања Луке, Ниша, Јагодине и Скопља. Поред полазника предшколских установа са Новог Београда, Врачара, Старог Града и Палилуле, у Васкршњој уметничкој радионици учествовали су и ученици београдских основних школа: Владислав Рибникар, Веселин Маслеша, Сава Шумановић, Бошко Буха, Бранко Радичевић, Милан Миличевић, Раде Драинац, Никола Тесла, Бора Лазић- Влашка (Младеновац), Филип Кљајић Фића, Стеван Синђелић, Павле Савић и Иво Андрић. Радост дружења увелучали су и ученици Руске средње школе, Средње школе за дизајн, Средње ПКБ школе , Техно Арта и Дрво Арта, као удружења Деца Барајева, Живимо заједно и Ромско удружење. Организатори манифестације су црква Светог Марка, Музеј града Београда и организација Деца Палилуле. Покровитељи Дечјих васкршњој чаролија су Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Скупштина Града Београда и Престолонаследник принц Александар II Карађорђевић. Изложба најуспешније осликаних јаја и ликовних радова биће одржана 25. априла 2019. године у 18 часова у Галерији РТС, Таковска 10. Учеснике васкршњој чаролија поздравио је градоначелник Београда гдр Зоран Радојичић. Извор: Српска Православна Црква -
Света Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна (прославља се 18. јула) била је реформатор милосрдног служења у Русији. Каквим облицима социјалног служења је допринела? Круг делатности Преподобномученице велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне, принцезе из Хесен-Дармштата, која је прешла у Православље и основала у Москви Марто-Маријински манастир милосрђа, био је разнолик. Увек се посебно издвајала њена лична посвећеност. Живот Преподобномученице Јелисавете није се делио само на „обичан живот“ и „добра дела“. Она је лично посећивала Хитровку - „дно“ Москве, где су живели бедни и злочинци. Место где су се плашили да залазе чак и мушкарци. Лично је присуствовала и асистирала на операцијама које су се обављале у Марто-Маријинској обитељи. Након стрељања, када су велику кнегињу Јелисавету, рањену, бацили у јаму, она је са преломима, повредом главе, превијала ране другима и тешила их. Поред своје посвећености добрим делима, велика кнегиња Јелисавета Фједоровна је сачувала и молитвено расположење. У малобројним манастирима се упражњавала Исусова молитва. Света Јелисавета ју је творила. Сачувало се чак једно писмо у којем је саветовала својим ближњим да се моле овом молитвом. Написала је устав нове обитељи милосрђа. Преподобномученица Јелисавета Фјодоровна се са великим поштовањем односила према руској православној монашкој традицији. Али је у манастиру, пре свега, видела одлазак од света, од свакодневног живота ради молитве. Великом граду, другој престоници Руске империје, Москви, је према мишљењу велике кнегиње Јелисавете Фјодоровне, била потребна обитељ, која ће одговорити најразличитијим потребама људи. Где се човеку може помоћи и речју и делом. Где би помоћ могао добити било ко. Зато је почела да ствара нови појам сестара. У Марто-Маријинској обитељи могле су да живе сестре које су пристале да пребивају у послушању, целибату и одрицању од имовине током боравка у обитељи, као и сестре које су се спремале за монаштво, или су биле замонашене. Стварајући Марто-Маријинску обитељ, вл. кн. Јелисавета руководила се древним монашким типицима и саветима духовних ауторитета, који се нису могли сматрати модернистима, Московског митрополита, Свм. Владимира (Богојављенског), епископа Трифуна (Туркенстанова), стараца подмосковске Зосимове пустиње. Желела је обнову служења ђакониса. У древној цркви постојале су ђаконисе - жене које су помагале епископу у мисионарском служењу и делима милосрђа, а такође и код Свете Тајне Крштења над одраслим женама. Надалеко се чуо глас Преп. муч. Јелисавете, о обитељи којој су ђаконисе биле потребне не толико да би помагале епископу приликом Светих Тајни и богослужења, колико да би се бавиле социјалним служењем (ђаконијом). Напори вел. кн. Јелисавети Фјодоровној подржали су одређени јерарси (свш. муч. Владимир Богојављенски), али су наишли и на негодовање других (свш. муч. Питирим Тобољски). Преп. муч. Јелисавету су укоравали у томе да је своје идеје узела из немачке лутеранске заједнице ђакониса пастора Флиндера. Међутим, Св. Јелисавета Фјодоровна се окретала пракси управо древне Цркве, која је у неким областима заборављена. У временима првих хришћана постојале су ђаконисе по одеждама (служењу), које су положиле завете, и ђаконисе које су рукополагали. „Молим само за први (чин) - писала је Јелисавета Фјодоровна професору Санкт Петербуршке Духовне Академије, Алексеју Афанасјеву Дмитријевском. - "Искрено говорећи, апсолутно сам против другог степена. Нису та времена да би се могло давати женама право да учествују у клиру. Смирење се достиже са тешкоћама, и учешће жена у клиру може га ослабити.“ Отворила је санаторијум за рањене војнике. Болнице за рањене војнике су многи отварали, међу њима и Преп. муч. Јелисавета. Ређе су се сретали примери формирања рехабилитационих центара. Санаторијум, опремљен најсавременијом медицинском техником тог времена, формирала је вел. кн. Јелисавета Фјодоровна, под Новоросијском у време Руско-јапанског рата (1904–1905). У дворцу је организовала пунктове за сакупљање помоћи војницима на фронту. У салама Великог кремљевског дворца, у време Руско-јапанског рата, на иницијативу вел. кн. Јелисавете, отворене су радионице где су шили војничке униформе. Овде су остављали прилоге у виду одеће и ствари. Јелисавета Фјодоровна је свакодневно надгледала послове и водила рачуна о општој организацији. Отворила је најбољу хируршку болницу у Москви. Прва операција у клиници при Марто-Маријинској обитељи обављена је у присуству велике кнегиње Јелисавете. Потом су овде доводили рањенике са најтежим повредама, које нису примали у другим болницама. Преп. муч. Јелисавета не само да је лично помагала при операцијама, него је и сама неговала најтеже болеснике. Седела је поред кревета, мењала повезе, хранила и тешила пацијенте. Познат је случај када је неговала жену са тешким опекотинама по читавом телу, коју су доктори увелико отписали. Међутим, болница у обитељи се није сматрала приоритетом. Главна је била помоћ у амбуланти. Московски квалификовани лекари су примали бесплатно пацијенте (1913 г. је било регистровано 10,814 посета). Изградила је објекат са јефтиним становима за раднице. Нови облик помоћи у Русији су постали јефтини станови у оквиру обитељи, за раднице. То је била последица модерног доба, јер је све више младих жена радило у фабрикама. Обитељ им је помагала да се извуку из света радничких насеља и окружења пијанства и разврата. Оријентисала је обитељ на мисију међу беднима. У кући свештеника при Марто-Маријинској обитељи налазила се јавна библиотека. У њој је било сакупљено 1590 томова религиозно-моралне, светске, дечије литературе. Постојала је и недељна школа, где се 1913. године школовало 75 девојака и жена, радница у фабрици. Ако је у клиници умирао пацијент, монахиње московског манастира и сестре које су тада биле слободне, читале су над покојником Псалтир. Настојатељница манастира је исто учествовала у молитви. Њена смена је била ноћна, јер је дању била заузета. Узимала је децу из криминалне московске четврти Хитровке. Рејон са почетка XX века, описан код Гилера, представљао је изгубљени свет зверских закона у центру Москве. „Спасти“ хитровце из њихове јазбине успела је само совјетска власт, која је за разлику од царског доба, примењивала сву силу и суровост репресивне машине. До револуције су се помирили са постојањем Хитровке. Сматрало се да се прилив незапослених, бескућника и отписаних људи неће зауставити, а место преноћишта у центру града ће бити под већим надзором полиције, него у предграђу. Хитровку су посећивали разни добротвори. Познато је да је епископ Арсеније (Жадановски) одатле спасавао многе бивше црквене појце. Пропале људе, у дроњцима, облачили су у нову одећу и пружали им шансу да опет добију посао при храму. Од хитровских певача је чак формиран посебни хор, који је певао на архијерејским богослужењима. Московски старац, праведни Алексеј Мечев, проповедао је на Хитровки. Специфичност служења Св. Јелисавете Фјодоровне била је у томе што је она извлачила из тих уточишта децу и слала их у специјалну школу при обитељи. Тако их је спасавала од неизбежне судбине - за дечаке лоповлука, за девојчице - проституције, и на крају робије или ране смрти. Ако се породица није скроз распала, деца су могла да остану са родитељима. Посећивала су часове, где су добијала храну и одећу. Да ли се бојала да посећује те јазбине? Св. Јелисавета је посећивала убоге са спремношћу. Тако је у време револуционарних нереда у Москви (1905. године) ноћима ишла само са једним пратиоцем у болницу војницима, рањеницима у рату са Јапанцима. И увек је одбијала пратњу полиције. Русија — то је болесно дете… У једном од писама после револуције Преп.муч. Јелисавета Фјодоровна је писала: „Осећала сам дубоку жалост према Русији и њеној деци која не виде шта чине. Није ли то као болесно дете које волимо сто пута више за време болести него када је здраво и весело? Желимо да поделимо његова страдања, да га научимо стрпљењу и да му помогнемо. То осећам свакога дана. Света Русија не може погинути. Али велике Русије, авај, више нема. Међутим, Бог у Библији показује како је праштао свом раскајаном народу и изнова му даровао благословену снагу. Надамо се да ће молитве које се појачавају свакога дана и усрдно кајање, умилостивити Приснодјеву. Да ће она молити за нас свог Божанственог Сина да нам Господ опрости“. Арсеније Загуљајев Са руског Ива Бендеља Милосердие.Ru 18 / 07 / 2017 http://www.pravoslavie.ru/srpska/95577.htm
-
- света
- јелисавета
-
(и још 7 )
Таговано са:
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.