Претражи Живе Речи Утехе

Предсједник Владе Црне Горе проф. др Здравко Кривокапић је 10. марта 2021. године јавно најавио ”либерализацију” кроз измјене и допуне Закона о држављанству Црне Горе како би се уклониле неправедне, дискриминаторне, ригидне и идеолошки конципиране одредбе овог закона. Најава је обрадовала многе грађане Црне Горе који су 21. маја 2006. године на истој државној територији замркли у једној, а као странци осванули у другој правној реалности. Потоња законска решења су највише дискриминисала Србе из Србије, јер је признато свако држављанство које је стечено до обнове независности Црне Горе осим србијанског. Краткотрајна радост Међу обрадованим грађанима се наивно нашао и потписиник ових редова који је више од половине свог живота провео и живи у Црној Гори. На жалост, радост је кратко трајала и то свега 16 дана, односно до 26. марта ове године када је одржана 16. сједница Владе Црне Горе. На тој сједници, Влада је усвојила Информацију о резултатима спроведене анализе законодавног оквира и судске праксе у вези са црногорским држављанством. Владин документ, који је припремио МУП Црне Горе, поразио ме је као човјека, држављанина Републике Србије и као каквог таквог правника. Зашто? Документ је до бола неправедан, непоштен, бирократизован, јалов, беживотан, ригидан и ишчупан из друштвене реалности Црне Горе. Прво, уопште није презентован број лица која више година бораве у Црној Гори без црногорског држављанства. Влада и јавност су остали ускраћени за информацију која је од важности за Владину Информацију. Умјесто поражавајућих и узнемиравајућих бројева употребљени су еуфемизми типа ”одређени број грађана” и ”немали број грађана”!?! Друго, уопште није презентован број одбијених захтјева за пријем у црногорско држављанство током претходних 15 година и, посебно, колико је међу њима држављана Републике Србије, али и других држава. Како ће МУП да среди бирачки списак који је много већи када не могу да дођу до много мањег броја података? Треће, Информација по свему баштини тековине претходног режима у погледу ригидности и рестриктивности за добијање држављанства Црне Горе, а одређене судске одлуке су у тим предметима постављене као да су, не дај Боже, догмати Цркве. И лаику је јасно да странци, а посебно Срби, нису ни смјели да траже црногорско држављанство из страха да не изгубе привремени боравак због ”мишљења” безбедносних служби која их је неријетко претварала у ”државне непријатеље”, али то није узето у обзир. Ријетко се који странац, а посебно Србин, одважио да подноси захтјев за пријем у црногорско држављанство када је и врапцима на гранама било јасно да ће бити одбијен чак и када би се одрекао сопственог држављанства. Одрицање од сопственог држављанства – и даље услов! У Информацији нема ни једне критичке ријечи о овом проблему. Приступљено је тако да правно неуки и политички недовољно упућени читалац овог Владиног документа може да стекне погрешан утисак да је ово Швајцарска, а не Црна Гора и да у вези овог итекако великог проблема до сада није било никакве идеолошке, партијске, политичке и националне интонације и да је ријеч о законодавном оквиру који нема никакве дискриминаторне и неправедне ефекте него искључиво административне и то само у погледу броја година проведених у Црној Гори. Неко је процијенио, што је још срамније, да неком броју грађана који ”живе, привређују и плаћају порез” треба удијелити мало милостиње, али углавном под старим условима!?! Грађани Црне Горе који су страни држављани треба да знају и имају право да знају да, сходно Владиној Информацији, нема никакве ”либерализације” коју је најавио премијер Кривокапић, јер се МУП Црне Горе на челу са министром Сергејем Секуловићем одлучио само за мало мање ригиднији приступ од приступа претходног режима који је оличен у важећем дискриминаторном закону. МУП предлаже, а Влада као Информацију усваја предлог по коме ће држављанство Црне Горе моћи да добију само лица која имају 10 година одобреног привременог боравка у Црној Гори. Разлика је једино у пет година привременог боравка које претходни режим није рачунао у рок од 10 година. И ништа више! Остали услови ће, а првенствено одрицање од свога држављанства, потврда о познавању црногорског језика и фамозно мишљење Агенције за националну безбједност да ”не постоје сметње из разлога безбједности и одбране Црне Горе” и даље остати на снази. То значи да ће сваки потенцијални кандидат морати да се одрекне свог држављанства, да ће морати да достави потврду о знању црногорског језика (дискриминисани су српски и језици у службеној употреби) и да ће морати да чека ”мишљење” АНБ! Ништа од либерализације Морам да констатујем, и то на основу Владине Информације, да од најављене ”либерализације” нема ни говора, а највећи број страних држављана који више година живе у Црној Гори неће моћи да добије држављанство. Господин министар није обавијештен да су службеници МУП-а током претходних година свим страним држављанима незаконито, на по неколико дана, прекидали привремене боравке на сваке двије године, а све са циљем да не могу да стекну право на стално настањење. Да зло буде веће – Информацију су припремали они који су тако поступали током претходних година! И који ту проблематику много боље знају од ресорног министра и цијеле Владе! И како је могуће да премијер најављује једно, а МУП информише и Влада усваја друго? Знају ли премијер и министар да разликују друго од двојног држављанства? И да ли знају да двојно држављанство постоји само када двије државе закључе споразум о том питању? А не да нема споразума него нема ни амбасадора Републике Србије у Црној Гори (данима читам правничке дилетанте како тумаче Бечку конвенцију, а неће да кажу да садашња Влада има право да стави ван снаге одлуку претходне Владе за коју је, поред осталих које су донијете у том периоду, утврђено да је донијета противно правном поретку због неспојивости функције предсједника Владе Душка Марковића и посланика Душка Марковића). Свештенство, монаштво и немогући услови Мора да се зна, на вријеме смо, да монаси, монахиње, свештенство и чланови свештеничких породица, судећи по најави, такође неће моћи (ако се полазне основе из Информације преточе у законске норме) да добију држављанство Црне Горе, јер је немогуће, управо због поступања претходног режима, да испуне услове које предлаже министар Секуловић, а Влада прихвата. Јер, свештенству и монаштву уопште није одобраван привремени боравак по основу обављања вјерске службе и поред бројних пресуда Управног суда у њихову корист. А бораве и живе у Црној Гори и по 20 и више година! И уградили су своју младост у обнову Светиња! Да ли Влада може да нам одговори како ће монахиње да докажу да су измириле пореске обавезе? Питам се: да ли је ово само један од рафиниранијих начина да се дође до ”домицилног свештенства” којег је, на данашњи дан, више од 80% у Црној Гори? Од како је изабрана нова Влада, па до дана данашњег, ниједно свештено лице није добило ни привремени боравак по основу обављања вјерске службе – и поред пресуда Управног суда. Пита ли се неко из нове Владе како се ти људи лијече, живе, путују до својих домова током свих ових година? Истине ради, подсјетићу да је министар Горан Даниловић 2016. године за мјесец дана ријешио питање привремених боравака свештенства и монаштва у складу са законским прописима. И хвала му на томе, јер су ти људи барем једну годину живјели без страха од прогона и протјеривања! Скоро 15 година обијамо прагове подручних јединица МУП-а и Управног суда у борби за елементарна права монаштва, свештенства и свештеничких породица у Црној Гори. У архиви Правног савјета се налази преко 200 предмета на којима озбиљни кандидати могу да пишу и докторске дисертације о овом савременом прогону због вјере и Српске Цркве. Решење проблема постоји, али је питање да ли има ко да га чује и уважи! Или ћемо и даље да обијамо прагове судова у борби за елементарна права? Протопрезвитер-ставрофор др Велибор Џомић Извор: Ин4с

Његово Преосвештенство епископ макаровски Гедеон (Харон), иначе игуман манастира Десетка у Кијеву, депортован је у Америку, а претходно му је поништено украјинско држављанство. Епископ Гедеон се заправо вратио са пута у Америку, где је разговарао са члановима Конгреса о прогонима украјинских архијереја, свештенства и верника од стране расколника и националиста. Његово Преосвештенство има и америчко држављанство. Епископ Гедеон је 5. фебруара 2019. информисао групу америчких конгресмена о чињеницама везаним за дискриминацију канонске Украјинске Цркве у украјинској држави. Такође је говорио о томе како представници расколничке Цркве грубо крше међународно право и украјински Устав и о насилним радњама разних радикалних организација у Украјини. Државном секретару Мајку Помпеу уручио је и званичан апел Украјинске Цркве тражећи од САД да размотре многе случајеве кршења права и слобода верника. Америчке власти су обећале да ће истражити ситуацију. После састанка са Помпеом, новинари су га упитали да ли ће украјинске власти повећати притисак на Цркву и на њега лично због његовог говора пред Конгресом. Он је одговорио да се све може догодити. Затварање и депортација Епископ Гидеон је оптужен и да се бави „антиукрајинском активношћу“. Раколници-националисти већ годину дана покушавају да његов манастир не само да буде затворен, већ и разорен, тврдећи да делује као руски агент и да је изграђен незаконито. Судски поступак по том питању заказан је за 21. фебруар 2019. године. Украјинска безбедносна служба привела је еп. Гедеона на аеродрому Бориспил у Кијеву. Вест о његовом притвору први пут је објављена на фејсбуку Владикиног секретара протођакона Антона. „Не знамо где су га депортовали,“ рекао је у почетку протођакон. „Он је држављанин Украјине. Рођен је у Украјини. У овом тренутку он је лишен држављанства и тамо где га депортују непознат је.“ Док је био у притвору, епископ је почео да се осећа болесно, али агенти су му једва доносили лекове. Адвокатима и парламентарним посланицима такође није било дозвољено да га виде, преноси Савез православних новинара позивајући се Гедеонову фексбук страницу Владика такође напомиње да је његов притвор наводно заснован на „чињеници да је мој пасош наводно изгубљен“, иако је његова секретарица изјавила да је његов пасош заправо запленила украјинска служба безбедности. Осим тога, изгубљени пасош није разлог за поништење држављанства и депортацију. „Нису ме пустили у Украјину, тврдећи да је моје држављанство анулирано, да је неважеће, иако сам пре само 15 дана одлетео без икаквих проблема или било какве судске одлуке“, рекао је епископ у једној од својих видео порука. Еп. Гедеон такође није имао проблема да прође кроз пасошку контролу у Америци, упркос тврдњама украјинских власти да нема пасош. У међувремену, секретар за штампу шефа Државне граничне службе Олег Слободијан пише да су граничари испуњавали наређење Службе безбедности и да су му одузели пасош „јер та личност има држављанство неколико земаља“. Штавише, Слободијан пише: испоставило се да је овај грађанин укључен у антиукрајинску пропаганду и да је активан у „руском свету“. Тако је украјински грађанин лишен свог држављанства и отаџбине на основу својих ставова, без обзира на украјински Устав или закон. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Анастасије Јанулатос је архиепископ Тиране, Драча и целе Албаније од 1992. године. Рођен је у Пиреју, Грчка 4. новембра 1929. године. Студирао је теологију на Универзитету у Атини, религиологију, мисионарење и етиологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу у Немачкој. Рукоположен је за ђакона 1960, за презвитера 1964. и викарног епископа Андрусе 1972. када је именован за директора Апостолске мисије грчке цркве. Године 1991. произведен је за митрополита Андрусе. Радио је много на мисионарењу на афричком континенту и ту остварио изванредне резултате. Редовни је професор историје религија на Атинском универзитету (1972-1997) и дописни члан Атинске академије од 1993. Као професор Теолошког факултета у Атини изабран је за декана 1983. године. Почасни је професор теологије Богословског факултета Часног Крста у САД и катедре за теологију Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Почасни члан Богословске академије Москве, Пољопривредног факултета у Атини. Као архиепископ Албаније (од 1992), уз огромне тешкоће уздигао је из рушевина Православну аутокефалну Цркву Албаније. Добитник је низа одликовања, међу којима и велики крст Реда части Републике Грчке. Добитник је Ордена Светог Јована Владимира 2016. године који му је уручен приликом освећења Саборног Храма Светог Јована Владимира у Бару. Са грчког превео протојереј Никола Гачевић Извор: Ромфеа.гр