Претражи Живе Речи Утехе

Откривени остаци некрополе античког Наисуса Вредно археолошко благо „изронило” на светлост дана приликом копања темеља за стамбено-пословни објекат у нишком насељу Пантелеј Пише: Тома Тодоровић (Фото Т. Тодоровић) Ниш – Приликом ископавања темеља за стамбено-пословни објекат у насељу Пантелеј, откривени су остаци ранохришћанских гробница. Реч о делу источне некрополе античког Наисуса, за коју се одраније знало да се налази на локалитету знаном као Јагодин мала. Она је формирана на десној обали Нишаве, на путу за Ратиариу (Арчар у Бугарској). Како је за „Политику” објаснила Надежда Гавриловић Витас, научни саветник Археолошког института у Београду, која је ангажована на овом налазишту, ради се о паганској и ранохришћанској некрополи, с различитим облицима сахрањивања у периоду од 4. до 6. века нове ере. – Током претходних 90 година истраживања, откривено је више од 300 гробова слободног укопа, 65 зиданих гробница и што је нарочито значајно, шест ранохришћанских базилика. Најстарија је из периода римског цара Константина Великог, рођеног у Нишу. Некропола у Јагодин мали организована је и дуго одржавана као прави „град мртвих”. То је подразумевало уређена гробна места, и улице и стазе између њих – каже Надежда Гавриловић Витас. Како истиче, вредно откриће је и да су у то доба, пре више од 1.500 година, постојале развијене занатске делатности у служби зидања и осликавања унутрашњости породичних гробница. На локалитету Јагодин мала пронађене су четири гробнице украшене фрескосликарством, представама и детаљима Христовог монограма, апостола Светог Петра и Светога Павла, као и ранохришћанским мотивима. Пронађен је и луксузни накит, појасне гарнитуре, стаклене посуде и много тога што, према речима наше саговорнице, потврђује да је Наисус у периоду касне антике имао развијен економски живот. Извор: Откривени остаци некрополе античког Наисуса WWW.POLITIKA.RS Ниш – Приликом ископавања темеља за стамбено-пословни објекат у насељу Пантелеј, откривени су остаци ранохришћанских гробница. Реч о делу источне некрополе античког Наисуса, за коју се одраније знало...

-Владика Методије служио парастос новопрестављеномигуману савинском архимандриту Варнави- Света литургија и 40-дневни парастос архимандриту Варнави (Гвозденовићу) служени су јутрос у манастиру Савини, светињи у којој је блаженопочивши отац Варнава био дугогодишњи игуман. Светом службом Божијим началствовао је архимандрит Стефан, игуман манастира Зочиште у Метохији уз саслужење архијерејског протопрезвитера херцегновског, протојереја-ставрофора Радомира Никчевића, свештенства из Херцег Новог и гостујућих свештеника. Литургији је присуствовао Преосвећени епископ диоклијски господин Методије. На крају Свете литургије владика Методије је одслужио парастос архимандриту Варнави и свима пострадалима у злочиначким погромима у последњем рату у Хрватској, поводом сјећања на 23. годишњицу од Олује. Јеромонах Макарије, намјесник манастира Савина је у име манастирског братства, а како је казао „првенствено у име отаца ове свете обитељи – оца Јустина, оца Варнаве и оца Доротеја“, новорукоположеним епископу Методију уручио дар – архијерејски крст и панагију. „ Да кроз овај дар владика Методије прими благослов великих отаца који су изнели велики терет цркве у време комунизма. Кроз ношење овог крста и панагије који симболизују служење Христу, желимо му да му Господ да снаге молитвама наших отаца да носи свој крст, и Пресвета Богородица увек да му се нађе на помоћи и да на сваком његовом кораку доноси благослов свима нама. Свети владико, нека ти Господ подари дуг живот и здравље и да много година долазиш у ову свету обитељ, да служиш Светој Цркви и нашем народу и да се сви једнога дана нађемо у Царству Небеском, да славимо вечно Господа нашег Исуса Христа“, казао је отац Макарије. Владика Методије је заблагодарио на дару и казао да су блаженопочивши игумани ове свете обитељи ишли крсто-васкрсним путем, а то је пут Господа Исуса Христа на који смо сви позвани. „То је пут страдања, искушења, срамоте и неуспјеха, гледаног из очију овога свијета, али пут који најприје дубоко у нашем бићу па онда и шире отвара један дубљи простор, дубљег духовног живота у чијем центру и сједишту сједи сам Троједини Бог наш – Отац, Син и Дух Свети. Са Мајком Божијом и са свима светима. И то је оно Царство Небеско које ми кроз тај крсто-васкрсни пут треба да откријемо у себи“, казао је он. Владика је потом одслужио и кратки помен на гробу оца Варнаве. Отац Макарије се том приликом присјетио једне интересантне приче једног јеромонаха о разговору са оцем Јустином који је тада устврдио да тамо гдје има монашког гробља има и могућности за монашки живот. „И ево овдје, у Савини, дуго није било монашких гробова. Са оцем Јустином, оцем Доротејем и Варнавом који су донели благослов овом манастиру да овде буду монашки гробови, а кад су монашки гробови ту то онда значи да је овде добро живети, да може да се живи монашки и да може да се истраје на монашком путу у служењу Христу. Зато нам њихови гробови остају као вечни споменик, као темељ да се на њима зидају нови нараштаји и изграђују нове младе генерације хришћана, младе генерације монаха и да се тако сви спасамо у једној Цркви, истинитој Цркви Господа нашег Исуса Христа“, рекао је намјесник манастира Савине, јеромонах Макарије. По завршеној молитви, сабрање је настављено трпезом љубави. Оливера Балабан Извор: Митрополија црногорско-приморска View full Странице

Српско војничко гробље у Мензел Бургиби у Тунису, где почива 1.200 војника, прошле године је потпуно обновљено. После деценија небриге, Србија је издвојила средства, па су беле сабље части замениле крстове. У години када се обележава век од завршетка Великог рата, српско војничка гробље и спомен-костурница, достојни су ратника који у њима почивају. Двадесетак километара од града-луке Бизерте у Тунису је Мензел Бургиба, насеље на периферији града где је међународно војничко и хришћанско гробље. Гробље је у веома лошем стању. Гробови су порушени, надгробне плоче попуцале, зарасле у траву... Али, при дну гробља блиста обновљени споменик са куполом и натпис "Французима и Србима умрлим за отаџбину". Недалеко је Српско војничко гробље – сређено и очишћено. Сабље од ливеног гвожђа, пободене у земљу у савршеном су реду. На сваком је плочица, име, грб, јединица, ловоров венац. "Преко 1.200 српских војника је сахрањено на војничком гробљу у Мензел Бургиби. За њих 800 зна се тачно место, име и датум рођења. Међутим, остали су сахрањени као незнани војници", каже туристички водич Томислав Штулић. Гробље одржава Ваурдија, која је сада у осмој деценији. У преводу са арапског на српски језик њено име значи Ружа. Живи у кући поред гробља и после мужевљеве смрти, са сином и унуком, брине о српском гробљу. Све који су дошли заједно са екипом РТС-а је пољубила. "Срећна сам што сте дошли. Ви сте моја родбина. Овде су сахрањени ваши. Ми смо једно. Ја бринем о вашим прецима. Недавно је издата књига о српским војницима који су овде сахрањени. И ја сам у њој", каже Ваурдија. Од 1915. до 1917. године више од 60.000 српских бораца је стигло на обале севера Африке, тако да је и ту део српске историје. Опорављали су се и лечили од последица рањавања, глади и тифуса после преласка Албаније. Лека, нажалост, није било за више од 3.000 бораца. Њихове вечне куће су "тамо далеко" у Египту, Алжиру, Мароку и Тунису. Око 10.000 српских војника стигло је после преласка Албаније 1915. године у Бизерту. Тада су саграђене и дрвене бараке. Наредних неколико година овде им је била друга кућа. То је још један доказ нераскидивог пријатељства између Туниса и Србије.

Засад непознати вандали оборили су и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће Засад непознати вандали оборили су и оштетили неколико споменика и почупали крстове на православном гробљу у сарајевском насељу Бријешће. Неки споменици су ишчупани из земље или поломљени, а крстови су преврнути. Сарајевској полицији случај је пријављен око 13:30 сати, али није познато када се овај инцидент догодио, наводи Клиx.ба. Жена која је пријавила случај наводи да је пре седам дана била на гробљу и да је тада све било у реду. РТРС додаје да је полиција обавила увиђај и напомиње да је инцидент пријављен дана, на Митровске задушнице. http://www.novosti.rs/вести/планета.480.html:694218-NA-ZADUSNICE-Oskrnavljeno-pravoslavno-groblje-u-Sarajevu View full Странице

Обновљено Старо војничко гробље у Шумарицама За рестаураторске и конзерваторске радове на једном од три најважнија српска гробља из Првог светског рата држава издвојила 2,4 милиона динара. – На Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено је и више десетина аустроугарских и немачких војника Аутор: Бране Карталовићсреда, 06.09.2017.http://www.politika.rs/scc/clanak/388313/Obnovljeno-Staro-vojnicko-groblje-u-Sumaricama Мајстор Јово Пејичић из Српског Брода (Фото Б. Карталовић) Крагујевац – Старо војничко гробље у оквиру меморијалног комплекса у Шумарицама, које је формирано још у другој половини 19. века током српско-турских ратова, коначно је обновљено и сређено. Последњи рестаураторски и конзерваторски радови завршени су јуче по подне, када су мајстори сремскомитровачке фирме „Гранит Лијешће” мастилом исписали имена погинулих војника и натписе на сачуваним каменим споменицима. Стари дрвени крстови замењени су бетонским, а читава површина гробља на коме се данас налази стотинак хумки биће затрављена. За уређење Старог војничког гробља у Шумарицама, које је готово у целости уништено после Другог светског рата, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања издвојило је 2,4 милиона динара. – Драго ми је што сам учествовао у овом послу. Наша стара гробља треба обновити, то су наше светиње око којих треба да се окупљају млади, да науче нешто о српској историји и да чувају сећање на своје претке који су се борили за отаџбину и гинули за слободу – поручио је мајстор Јово Пејичић родом из Српског Брода који се, каже, изненадио када је на једном споменику угледао име свог земљака. Старо војничко гробље у Шумарицама, на коме почивају и српски војници из балканских ратова, потпуно је урбанистички уређено тек после Првог светског рата када је и проглашено за једно од три најважнија српска гробља, заједно са онима на Кајмакчалану и Битољу. Површина гробља са стотинак хумки биће затрављена (Фото Б. Карталовић) Комисија Спомен-музеја „21. октобар”, установе која се брине о шумаричком меморијалном комплексу, недавно је, после шестомесечног истраживања, утврдила да је на гробљу које се некада простирало на око два хектара сахрањено 3.200 војника. Највећи број војника је ту покопан током 1915, када је у Крагујевцу била смештена централна војна болница у којој су се лечили рањеници и заражени тифусом. Упркос беспарици, гробље је некако одржавано све до Другог светског рата, али је у годинама по ослобођењу земље готово у потпуности уништено. Нова власт је желела да из свести српског народа избрише сећање на балканске и Први светски рат, а први захтев да се Старо војничке гробље у Шумарицама обнови градским властима је још пре 20 година упутио крагујевачки новинар и публициста Милослав Самарџић. Ипак, радови на обнови гробља почели су тек овог лета, након што је држава, после ургенције града и надлежних установа културе, обезбедила неопходна материјална средства. – Подржавам ову одлуку. У Крагујевцу је много тога порушено, што у ратовима, што у миру. Старог града готово да више и нема. Треба обновити све што је остало, све на шта смо се некада позивали. Ви новинари треба да притисните градску власт да обнови и неке друге важне ствари – сматра бивши радник „Заставе” Зоран Николић кога смо јуче затекли у шетњи крај Старог војничког гробља у Шумарицама. Старо војничко гробље у Крагујевцу деценијама је било занемарено и препуштено зубу времена, а у фокус јавности је поново доспело јуна ове године када је „Политика” објавила текст о захтеву Немачког савеза за бригу о ратним гробовима да се у Шумарицама обележе и гробови њихових војника из оба светска рата који су ту сахрањени. Поменута комисија Спомен-музеја „21. октобар”, коју су чинили историчари Марко Терзић, Предраг Илић и Вељко Лековић, установила је да је на Старом војничком гробљу у Шумарицама сахрањено више десетина аустроугарских и немачких војника. Према једним подацима, ту су покопани земни остаци 62 страна војника, а према другим 72. Ова иницијатива, о којој је наш лист опширно писао, наишла је на бројне негативне коментаре у јавности, пре свега због чињенице да су војници Вермахта октобра 1941. у Крагујевцу починили стравичан злочин, стрељавши око 2.800 недужних цивила.