Претражи Живе Речи Утехе

По старом календару догађај се одиграо 3. маја 1848. године. У част тог датума песник Јован Јовановић је исковао себи надимак Змај. 15.05.2023 Извор: Tanjug СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ: Пре 175 година, током Мајске Скупштине у Сремским Карловцима, 15. маја 1848. године, проглашена је Српска Војводина, као аутономна српска јединица на простору тадашњег Аустријског царства. Фото: Сремски Карловци фото: Дневник.рс/Р. Хаџић Скупштина представника 175 црквених општина из епархија са простора Војводине, као и аустријских Срба уопште, заједно с делегатима из тадашње Кнежевине Србије (Књажество Србија), која је претходно два дана раније, изабрала митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, а пуковника, потоњег генерала Стевана Шупљикца за војводу - прогласила је Српску Војводину. Скупштина је истакла право Срба у Аустрији, односно на простору јужне Угарске, на аутономни политички и културни развој. Тада проглашена Војводина, обухватала је Срем, Војну границу у Срему, Барању и Бачку с бечејским и шајкашким окрузима (такође део Границе) и Банат, са Војном границом на простору Баната, укључујући и Великокикиндски диштрикт. Године 1848. политички бунтови, револуције, захватили су низ земаља Европе, од Париза и Брисела преко немачких земаља, Италије, па и земље којима је владала династија Хабзбург, а унутар њих и оновремену Угарску. Било је то време политичких, социјалних намира, али и време буђења националних покрета, међу Немцима, Италијанима, Словенима унутар Аустријског царства. Револуционарно национални покрет у Угарској, прокламовано либералан, садржао је такође и оштру националну искључивост, усмерену пре свега против бечког двора, али и против мањинских народа Угарске. Била је то парадоксална ситуација имајући у виду да су сами Мађари, и поред бројне аристократије огромном већином до тада били феудални кметови., којиније их било, у то време, унутар Угарске више од 40 процента. Остатак су чинили Немци, Румуни, Словаци, Срби и други. Срби међутим на простору Хабзбуршких земаља поседовали су привилегије које им је одредио цар Леополд, још од 1690. године. Иако је положај Срба у Хабзбуршким земљама прошао кроз разне фазе, сећање и свест о дарованим повластицама све време је трајало. Имајући у виду притисак револуционарних угарских власти, и њихов сукоб, потом и рат, против Беча, прваци Срба су те 1848, одабрали да затраже подршку од царских власти. Лајош Кошут, одлучио се тада да војском спречи рад легалног Српског црквено-народног сабора. Уследило је окупљање Срба на Мајској скупштини, од 13. до 15. маја 1848. у Сремским Карловцима и проглашење Српске Војводине. Влада у Бечу, не желећи да подстиче незадовољство Угарске, одбацила је у прво време одлуке Мајске скупштине, прогласивши их незаконитим. Пошто су следила ратна дејства, став Беча је доцније промењен, тако да је бечки двор признао одлуке Мајске скупштине и потврдио војводско звање Стевану Шупљикцу. Оформљена је Српска народна војска, састављења највише од граничара, шајакаша, а потом и добровољаца из Србије које је предводио Стеван Книћанин. Срби су ратовали с променљивим резулататима, у прво време успешније. Био је то период великих страдања и бројних жртава међу Србима на простору данашње Војводине. Војним формацијама преименованим у Аустро-српски корпус командовали су аустријски официри, међу њима и Стеван Шупљикац, после његове смрти генерал Кузман Тодоровић, а затим Фердинанд фон Мајерхофер, потоњи подмаршал. Пошто су руске трупе под генералом Паскијевичем током лета и ране јесени 1849, коначно потукле мађарске револуционарне снаге, редовно стање у Угарској је поступно успостављено. Царским патентом 18. новембра 1849, образована је нова аустријска крунска земља -Војводство Србија и Тамишки Банат, која је обухвата цео Банат, Бачку и Срем, осим делова који су били у саставу Војне границе (што је у случају Срема подразумевало већи део) са средиштем у Темишвару. Од тада, све време постојања монархије Хабзбурга, аустријски цар носио је и титулу великог војводе Војводства Србије. На челу Војводине у прво време налазио се Фердинанд фон Мајерхофер а потом Јохан Коронини. Иако је Војводство Србија и Тамишки Банат, као посебна крунска земља, укинуто децембра 1860, чиме се изашло у сусрет захтевима угарских представника, тежња за аутономном Војводином заувек је остала жива међу војвођанским Србима све време постојања монархије Хабзбурга. View full Странице

Чваркијада у Крчедину у недељу 05.02.2018 • 19:5820:01 Извор: Dnevnik.rs Шесто такмичење у спремању чварака одржаће се у недељу, 11. фебруара испред ресторана „Мерак ми је” у Крчедину са почетком у 11 часова. Фото: Dnevnik.rs Традиционално такмичење у спремању „бомбона од свиња”, како овдашњи гурмани називају чварке, организује се уз подршку Општине Инђија и Туристичке организације. Сви који желе да се такмиче у припремању овог специјалитета могу се пријавити до четвртка на број телефона 064/11-05-306. У Локвама одржана тринаеста Шварглијада 06.02.2018 • 12:1512:19 Извор: Dnevnik.rs ЛОКВЕ: Локванци од давнина па све до данас негују култ земље и пољских радова. Уз тешке сељачке послове на њивама, ишла је и специфична храна углавном од месних прерађевина као што су сланина, шваргла, yигерњача и друго. Фото: Dnevnik.rs У временима кад није било замрзивача то се сушило на диму и мразу и могло је да траје до следећег свињокоља. Минулог викенда се дошло и до 13. Шварглијаде, као туристичко – привредне манифестације с циљем популаризације овог и сродних специјалитета. У петак су се такмичили аматери, који су припремали шварглу по рецептима својих предака, а у суботу главну реч су водили професионалци из мини-месара. Шварглијаду је отворио помоћник покрајинског секретара за пољопривреду Милорад Малић, пожелео је да ту буде још већи број излагача из целе Србије, што доприноси бржем развоју села, посебно сточарства, па и извозу хране. Позвао је пољопривреднике на отворени покрајински конкус за средства за набавку механизације под повољним условима. Председник Скупштине општине Алибунар Синиша Гавранчић потврдио је да ће и убудуће општина помагати ову и сличне манифестације. По одлуци жирија најбољу шварглу аматера спремила је екипа „Мали рај“ из места домаћина, друга је била комшијска екипа „Иланyа“, а трећа опет домаћа „Пиретокс“. Победници су награђени са по једним yаком концентрата, хране за свиње. Мале кланице надметале су се за главне награде. За победника Шварглијаде проглашена је месара „Бурјан“ из Панчева, друго место је припало месари „Тури“, а треће „Пап“, обе из Скореновца. Главни организатор Георгице Сфера није крио задовољство, „Шварглијаду“ је посетило више од хиљаду посетилаца који су отишли кући са препуним цегерима и кесама месних прерађевина. Било је ту и штандова са домаћим ракијама, пекарских производа, домаћини су нудили мезе и вруће ракије у неограниченим количинама. -У нашим продавницама имамо око 80 производа који се справљају по оригиналним породичним рецептима и мађарских, словачких, румунских, чешких, некада и немачких и других војвођанских места. Ово су пре свега занатски производи, онакви какве су спремали наши преци, али уз поштовање технолошких норми призводње. Имамо око 70 запослених што је за наш Скореновац веома важно – рече Марија Пап из месаре „Пап”. Фото: Dnevnik.rs На штанду новобечејског „Промеса била је широка лепеза понуђених прерађевина, истицала се сува сланина у једном комаду, а месара „Тури“ из Скореновца имала је богат избор кобасица за свачији yеп. Први пут ту је био и штанд Развојног фонда Војводине, Дејан Славујевић рече да за регистрована домаћинсва имају богат асортиман кредита са ниском каматом за набавку механизације, па чак и земљишта на вишегодишњу отплату и са каматом коју ниједна банка у својој понуди нема. „Ето, кренули смо на овакве манифестације у сусрет полопривредницима и већ имамо повећан број интересаната“, рече Славујевић. Р. Јовановић Завршне припреме за туријску кобасицијаду 06.02.2018 • 17:2217:29 Извор: Dnevnik.rs ТУ­РИ­ЈА: У то­ку су по­след­ње при­пре­ме уочи 34. Ко­ба­си­ци­ја­де ко­ја ће се у Ту­ри­ји одр­жа­ти од 16. до 18. фе­бру­а­ра. Про­мо­ци­је ове га­стро­ном­ске али и при­вред­не и ту­ри­стич­ке при­ред­бе већ су одр­жа­не у Сом­бо­ру и Су­бо­ти­ци, док ће на већ по­знат на­чин, у пе­так 9. фе­бру­а­ра про­мо­те­ри Но­во­са­ђа­не по­зва­ти да до­ђу у Ту­ри­ју. Фото: Би­ће и так­ми­че­ња у спра­вља­њу ко­ба­си­ца фото: Дневник.рс Ор­га­ни­за­то­ри оче­ку­ју до­ла­зак ви­ше хи­ља­да по­се­ти­ла­ца из зе­мље и из зе­ма­ља у окру­же­њу, Ре­пу­бли­ке Срп­ске, Хр­ват­ске, Ма­ке­до­ни­је и Сло­ве­ни­је. Оп­шти­на Ср­бо­бран об­ја­ви­ла је и це­нов­ник за­ку­па те­зги дуж глав­не ули­це у Ту­ри­ји, па се оче­ку­је да од ове при­ред­бе и Оп­шти­на Ср­бо­бран, као глав­ни по­кро­ви­тељ при­ред­бе има ко­ри­сти. За по­ста­вља­ње ро­шти­ља по ду­жном ме­тру за­куп те­зге ко­шта 8.000 ди­на­ра, за по­ста­вља­ње ме­сар­ске ку­ћи­це пред­у­зен­ти­ци тре­ба да из­дво­је 50.000 ди­на­ра по ме­тру ква­драт­ном, те­зге за про­да­ју ко­ки­ца ко­шта­ју 2.000 ди­на­ра по ква­драт­ном ме­тру, за рин­ги­шпил и лу­на парк ква­драт ко­шта 700 ди­на­ра. За пе­так, 9. фе­бру­а­ра за­ка­за­на је про­мо­ци­ја „Ту­риј­ске ко­ба­си­ци­ја­де” у Но­вом Са­ду Уз већ тра­ди­ци­о­нал­не про­гра­ме, по­пут из­ра­де нај­ду­же ко­ба­си­це на све­ту, ко­ја ће ове го­ди­не би­ти ду­га 2.034 ме­тра, или так­ми­че­ња у бр­зом је­де­њу ко­ба­си­ца, пр­ви пут на­кон ви­ше де­це­ни­ја би­ће ор­га­ни­зо­ва­но так­ми­че­ње у пра­вље­њу ко­ба­си­ца. За­ка­за­но је за су­бо­ту, 17. фе­бру­ар у 13 ча­со­ва, а сва­ка еки­па до­би­ја по пет ки­ло­гра­ма ме­са, де­сет ме­та­ра цре­ва за ко­ба­си­це, као и пе­хар, ди­пло­му за уче­шће, ма­ји­цу са ам­бле­мом Ко­ба­си­ци­ја­де, ке­це­љу или кач­кет. Так­ми­ча­ри тре­ба да до­не­су за­чи­не, пу­шку за на­де­ва­ње и ма­ши­ну за мле­ве­ње ме­са. Чи­ја је ко­ба­си­ца нај­бо­ља од­лу­чи­ће ме­ђу­на­род­ни жи­ри. Ме­тар све­же ко­ба­си­це про­да­ва­ће се за 500 ди­на­ра, а су­ве за 600. Ор­га­ни­за­то­ри су на­ја­ви­ли и бо­гат за­бав­ни про­грам, а зве­зда 34. Ко­ба­си­ци­ја­де би­ће Џенан Лон­ча­ре­вић. З. Д.

Kažu da je najstarija hrišćanaska crkva na svetu. Datira iz 1. veka. Na vama je da protumačite autentičnost teksta. http://srbinaokup.info/?p=77716