Претражи Живе Речи Утехе

16. марта молитвено прослављамо Чудотворну икону Пресвете Богородице Волоколамске Нема кута руске земље где се није пројавила чудотворна сила неке иконе Богородице. Јосиф-Волоколамски манастир није изузетак. Овде се у другој половини 16. века појавила икона Пресвете Богородице, која је постала позната као Волоколамск. Историчари уметности једногласно се слажу да је икону почетком седамдесетих година 15. века насликао уметник из круга краљевских мајстора и да је једно од најбољих дела московске црквене уметности тог времена. Задивљујућа је прича о томе како се икона појавила у манастирским зидинама. "Извесни племић из царских одаја био је веома славан и богат", тако почиње Прича о доношењу иконе Пресвете Богородице у Јосиф-Волоколамски манастир. "Имајући велику веру у Бога, Пресвету Богородицу и Светог Јосифа... заветовао се да ће подићи камену цркву у манастиру на Светим вратима у име Сретења Владимирске иконе Пресвете Богородице. А пре оснивања цркве послао је храмовну икону Пречиста у манастир". Икона је донета у манастир 2. марта 1572. године била је тачна копија чудотворне Владимирске иконе која се налазила у Успенском сабору Московског Кремља. По квалитету писања, копија није била инфериорна у односу на оригинал и била је богато украшена драгим камењем, златом, сребром и перлама. Неки племић из царских одаја, ставио је на главу Богородице круну изузетне лепоте, тако да су се сви дивили сјају тог чудесног лика. Ко је био тај "извесни племић" који је наручио тако драгоцену икону посебно за Јосифов манастир? Мало даље прича нам даје његово име: "Претходно именованом племићу Григорију, који је тако дивно украсио икону..." А истраживачи црквених старина су утврдили да је он био Григориј Лукјанович Белски, који је ушао у руску историју као Маљута Скуратов, глава опричнине, саучесник и друг Ивану немисливом, који је чак и несхватљивим дер Предстојатеља Руске Цркве, Светог Филипа другог. Међутим, има разлога да се говори о Маљутином искреном покајању... Икона је насликана "по лику и подобију" Владимирске иконе Богородице, њена иконографија захтева посебну, побожну пажњу, слика веома осетљиво преноси унутрашњи свет Пресвете Богородице; На Волоколамској икони лице Богородице је продорно тужно. Погледом Пречисте сија бол, као да греси целог света већ пробијају њено материнско срце, као да је слутила како ће човечанство увек изнова са неверјем, непокајањем, преваром и суровошћу разапети Богомладенца Христа. Трагичност иконе изражена је у боји одежде Пречисте Богородице и Младенца, и у затамњеном сликарству Њихових лица, и у тамнозеленој позадини целе иконе. Показујући левом руком на свог Сина, Дјева Марија нам даје до знања да је радост покајања, очишћења душе, живота у изобиљу – само у Њему, у Христу распетом. На маргинама иконе су приказани арханђели који се клањају у слављу, као и свети митрополити московски Петар и Јона, што је одлика Волоколамске иконе од других икона Богородице. Избор ових покровитеља Москве није случајан у очима Московљана 16. века, они су се молили за безбедност престонице током инвазија странаца. Црква у Јосиф-Волоколамском манастиру, за коју је икона насликана, посвећена је празнику Сретења Владимирске иконе, у знак сећања на помоћ Богородице током најезде татарског кана Тамерлана на Русију. Григориј Белски (Маљута Скуратов) се заветовао да ће изградити цркву и добио је благослов московског митрополита Кирила 1571. године, када је Москву спалио кан Дивлет Гиреј. Тако је будући храм Волоколамског манастира требало да служи као молитвена тврђава Пресвете Богородице, Њеног видљивог заступништва за безбедност северозападних граница Московије током Ливонског рата, у који је Маљута отишао, пратећи Ивана Грозног. А храмовна икона је позвана да постане центар изражавања вере Московљана у заступништво Богородице и московских светих Петра и Јоне. …Мало људи зна за покајање Маљуте Скуратова непосредно пре његове смрти, као и за његово право име. Легенда каже да се Григориј Белски усрдно молио "са пуно вере и са сузама за опроштење својих грехова, тражећи да заврши свој живот на хришћански начин", који је и добио, када је слао икону у манастир (ужаси опричнине су постали прошлост до 1572. године). Погинуо је 1. јануара 1573. као ратник на бојном пољу – приликом заузимања тврђаве Паиду (седамдесет километара од данашњег Талина). Колико су истините речи Светог писма: "Бог жели да се сви спасу и да дођу у познање истине." Икона, коју је Маљута са сузама покајања послао у манастир, постала је позната по својим чудима већ првог дана свог боравка у манастиру. Она је излечила једног од Маљутиних слугу, извесног чиновника по имену Петар. Још једна особа која је пратила икону, часник Фјодор, видевши ово чудо, остао је у манастиру и положио монашки постриг... Вековима су верници поштовали Волоколамску икону Мајке Божије, дан њеног доласка у манастир, постао је празник у општем црквеном календару, а хиљаде верника, век за веком, хрлиле су ка лику Свемилостивог, тражећи утеху, исцељење, просветљење, а нису се полагале на своју наду. Православни хришћани и даље налазе заступништво код Богородице, иако испред другачије, модерне копије Волоколамске иконе. Оригинал из 16. века уклоњен је из манастира 1954. године. 1959. године икону је рестаурирао В.Е. Брјагина и од тада се налази у колекцији Централног музеја древне руске културе и уметности Андреја Рубљова у Москви. 16. марта 2007. године у манастир је донета икона коју је "сразмерно и слично" насликао московски иконописац С.И. Фомин. Може се рећи да је нова икона добила својеврсни благослов од древне: пре него што је заузела место у манастирској саборној цркви, освећена је у Музеју Андреја Рубљова и постављена поред чудотворне иконе 16. века. И опет гори кандило пред иконом Пресвете Богородице, опет лице Богородице обасјава треперење свећа, опет Господарица неба и земље чека наше покајање и са љубављу прихвата све који је призивају у помоћ. Још једном стотине верника са захвалношћу исповедају: "Одважни Заступници рода хришћанског!" Сајт Јосиф-Волоколамског манастира https://www.facebook.com/photo?fbid=1053463523488296&set=a.464419399059381&locale=id_ID