Претражи Живе Речи Утехе

„Нови Спутњик поредак“ истражује шта стоји иза борбених порука које последњих дана стижу из Пекинга и Москве. Каква је то „крвава битка“ за коју је Кина „одлучна“, како је рекао њен председник Си Ђинпинг? Како ће се Кина „до краја“ борити у трговинском рату који су управо покренуле Сједињене Америчке Државе? Како су Владимир Путин и Си Ђинпинг честитали један другоме на новом избору, и какав би светски поредак могао да се изроди из ере два председника? Гости Николе Врзића били су новинар „Политике“ Бојан Билбија и Бранко Жујовић, вишегодишњи сарадник Међународног кинеског радија и извештач из Пекинга.

Жељко Ињац: Црква, Косово и дил са Америком Facebook Twitter Положај СПЦ на КиМ је углавном уређен Ахтисаријевим планом, који је Косово у целости прихватило када је проглашавало независност иако тај план није прихватила Србија.Ахтисаријев план даје Цркви једну врсту широке аутономије од косовских власти у сваком погледу. У једном делу, то је оно што су у међувремену добиле и остале верске заједнице на Косову (ослобађања од пореских давања, заштита од упада државних органа и слично), али има и специфичности. Тако су најзначајнији верски објекти СПЦ заштићени Законом о специјалним заштитним зонама, који забрањује било какве активности у том појасу без дозволе Цркве. Ахтисаријевим планом је предвиђено и да Црква има пуно право располагања својим верским објектима и покретним културним благом, што значи да Цркви никаква дозвола косовских власти није потребна за било какву градњу или уређење црквених објеката. Међутим, ово последње пренето у садашње косовско законодавство у процесу завршетка надгледане независности Косова 2012. године и фактички више и не постоји. Положај Цркве на Косову зависи искључиво од међународне заједнице и колико је међународна заједница у стању да изврши притисак на косовске власти. Ово је у прошлости често зависило и од тога ко су ти Албанци са којима међународна заједница на терену мора да ради. У последње време, права која је СПЦ имала као гарантована се све чешће доводе у питање од стране косовских власти, а косовски правосудни и административни систем једноставно не функционишу кад су права Цркве у питању. Тако имамо већ епски случај имовине манастира Високи Дечани. После више од деценије ипо, манастир је добио пресуду уставног суда Косова која потврђује имовину манастира над 23 хектара пољопривредне земље и шума. Али одмах после те одлуке, састала се скупштина општине Дечани и једноставно одлучила да је та одлука уставног суда Косова нелегална и да они неће да је спроведу јер је против интереса тамошње популације. У јавности се све чешће чују гласови људи из апарата власти или из Скупштине Косова да Српска Православна Црква на Косову има „превише права“ и да то иде на штету косовских Албанаца. Чују се приче и о милионима евра које се наводно издвајају из косовског буџета за Цркву и тако додатно ствара утисак у косовској јавности о мегаломанији и специјалном положају Цркве, иако су то средства Европске Уније и САД која су донација, да би Косово платило оно што је срушено у мартовском погрому 2004. године (овим се лажним аргументом користе и поједине зилотске скупине код нас кад испада да Цркву финансира Влада Косова, али о њима нећемо сада). Како је изгледно да ће крај унутрашњег дијалога да донесе неку врсту правно обавезујућег споразума са Косовом, што Немачка одавно тражи од Србије, сконцетрисаћемо се на ту могућност. Поред тога, како се стално говори о специјалном положају Срба на Косову и специјалном положају Српске Православне Цркве на Косову као резултат тог правно обавезујућег споразума, обрадићемо и те могућности. На првом месту, не постоје никакве гаранције које може било ко да нам пружи да ће Албанци поштовати било шта што обећају или потпишу. До сада су се небројено пута свечано обавезивали међународној заједници у погледу права Срба или Српске Православне Цркве, и то сваки пут кршили. Постоје и писмени споразуми у Бриселском процесу који их обавезују на одређене ствари, и сваки пут су или избегли да то уопште примене, или су у процесу примене ствари измењене толико да им се изгубио сваки смисао. Напади на права Срба и на права Српске Православне Цркве трају непрекидно, а на терену се та права обесмишљавају разним закулисним радњама. Не треба ни помињати да је будућа Заједница српских општина прво обесмишљена пред косовским Уставним судом уклањањем пар најбитнијих овлашћења, и да ни такву, крњу и обесмишљену Заједницу српских општина, косовске власти и даље не желе, и саботирају примену споразума. Уместо да донесу законе на које су се обавезивали и писмено и усмено ко зна колико пута и тиме права СПЦ из Ахтисарија пренесу у потпуности у косовско законодавство, на Косову се води дебата о умањењу права СПЦ, јер их СПЦ има „превише“. Сви су већ заборавили да су се на поштовање тих права обавезали да би добили независност, или фамозне гаранције које су косовске власти јавно дале приликом аплицирања за Унеско. Шта би онда Срби или СПЦ добили потписивањем правно обавезујућег споразума са Косовом? Ништа. Не постоје никакве гаранције да би се било шта од тога спровело на терену, а и ако би се у првих пар година и спроводило, не постоје никакве гаранције да се каснијим радњама не би обесмислило или потпуно укинуло. Ни садашњи споразуми се не примењују од стране косовских власти тамо где њима не одговара, а гарант примене тих споразума је ЕУ. Ако приметимо да они који на власт на КиМ могу да дођу већ после следећих избора (Самоопредељење) јавно причају да нема никаквих специјалних статуса за било кога, имаћемо ситуацију да потписујемо споразум по ком бисмо Косову дали све оно што им недостаје (војска, затварање институција Србије на КиМ, неповредивост спољашњих граница и несметан улазак у међународне организације), а да бисмо добили гаранције за које знамо да ће сигурно да буду прекршене. У том случају, наше евентуално непризнавање Косова као државе више не би значило апсолутно ништа, јер бисмо тиме до краја заокружили косовску независност. Са друге стране, сем што би заокружила косовску независност, Србија апсолутно ништа не би добила споразумом. Није никаква тајна да ЕУ неће да се проширује макар још седам или осам година и да су шансе да Србија уђе и ЕУ минималне. Оно што се код нас прећуткује јесте да нама за улазак у ЕУ највећи проблем није Косово, него наш правосудни систем, са којим се ниједна власт још од 2000. године није ухватила у коштац, и за чије нам сређивање треба макар десетак година, и то ако почнемо да радимо одмах, системски и непрестано. Дакле, споразум са косовским Албанцима нам не би донео било какве користи, а има потенцијал да Србима на КиМ и СПЦ направи додатне главобоље. Шта је онда алтернатива? Ако избацимо глупе спинове да је алтернатива оваквом споразуму рат, што нико нормалан и не помиње, можемо разматрати опцију о споразуму. Али не са косовским Албанцима, него са САД. Америка је једина снага којој је остао утицај на косовске Албанце, и једина реална снага која данас на КиМ може да заштити преостале Србе и СПЦ уколико им је то интерес. То је истина ма колико то било јерес рећи. САД су и држава којој би предложено пресецање косовског проблема можда и најмање одговарало, из хиљаду разлога за које је овај текст прекратак али је довољно рећи да они своју моћ базирају на изазивању и одржавњу криза. Потребан нам је јасан и јак споразум са САД. Споразум који би додатно учврстио већ постојеће јаке везе између Србије и САД, и који би дао Србији још коју годину да ојача и да онда економски и свакако другачије ојачана ступи у преговоре о статусу. Тај споразум би било и много лакше продати нашој јавности него било какав коначни споразум са косовским Албанцима. Тај споразум, за крај, је једино што би и нашим људима на КиМ, и самој СПЦ, дало реалне гаранције опстанка, па чак и напретка. Све остало је потпадање под притисак највеће европске државе Немачке, која своју економску снагу по сваку цену жели да претвори у политички утицај, овај пут преко наших леђа. Осим тога украјинска криза и криза миграната као и друге кризе које расклимавају ЕУ показују да Немачка нема контролу над догађајима и да није «играч» са којим треба дугорочно рачунати. Жељко Ињац, Видовдан http://www.vidovdan.org/2017/08/10/zeljko-injac-crkva-kosovo-i-dil-sa-amerikom/