Претражи Живе Речи Утехе

"Без Мене не можете чинити ништа“. (Јн. 15:5) И када људи забораве ову реч, они тада све своје напоре усмеравају на то да саздају, како им се чини, бољи живот, али учинак њиховог стваралаштва бива крајње баналан и скучен. Људски дух се не може сместити у тако уске оквире: посуда се мора разбити да бисмо постали свесни да смо сви ми – људи, а не лутке. А видимо да се данас свуда [у свету] та посуда разбија но без икаквога смисла и да се, управо услед те бесмислености, рађа следеће схватање: ако би апсурд лежао у основи постојања, онда би такво постојање напросто било немогуће. Отвара се пут ка достизању апсолутне Правде, ка поимању дубокога Смисла; изнутра се утврђује увереност у коначну победу Љубави. Са мном је бивало овако: од виђења онога што се збива у свету душа моја је западала у страшну, убиствену недоумицу. Измицало ми се упориште под ногама: све моје биће се болно урушавало! И када је у мојим очима апсурдност свих људских поступака достизала врхунац, тада се у души, на неки чудан начин, рађала увереност у неизбежност вечне победе разума и истине. ... Ево молитве моје за тебе и за све који су са тобом: „Нека открије Господ твоме дубокоме срцу Своје Тајне, Своју од вечности скривену Премудрост. Дух Свети нека те учи познању Тајни кроз Љубав, коју Он улива у срце“. И када се овај вечни Дух прикосне [човека], тада једини природни покрет срца бива неописиво сажаљевање свецеле творевине. Тада постаје нормално волети непријатеље. И ово је знак да је човек прешао из смрти у живот вечни. (ср. Јн. 5:24) И то је пут ка миру, и то је непобедива победа. (ср. Јн. 16:33) И за то се моли душа моја све време. Нека те свагда прати милост Бога Љубави! И дели са другима – са онима који су већ спремни и, чак, са онима који тек чезну за спасењем, оно што ти даје Бог. Уверен сам да тако и поступаш. Још много, много пута: Христос васкрсе! са великом љубављу ваш Софроније (одељци из писма сестри, из књиге ПИСМА У РУСИЈУ) https://www.facebook.com/photo/?fbid=1194856935554488&set=a.117204529986406