berđajev bijeli

Niko ovdje i ne govori o Staljinu kao svecu, već samo naglašava dobre strane njegove vladavine.

Ne kontam, čovjek je bio kršten u pravoslavnoj Crkvi, dakle jeste bio pravoslavac...Da li je bio "loš ili dobar" pravoslavac to samo Bog zna. Mogao je u poslednjem trenutku da se pokaje, to mi ne možemo znati. Politički gledano napravio je od jedne seljačke zemlje industrijsku velesilu za samo nekoliko godina. Samo takva velesila mogla je da pobijedi Hitlera u drugom svjetskom ratu, uz pomoć Božiju naravno. Razračunao se sa svim onim komunistima tipa Trockog, Kamenjeva kojima Rusija nije značila ništa, zatro je internacionalizam u korijenu i obnovio elemente ruske imperije. Bio je veći ruski nacionalista od mnogih rođenih Rusa. Zahvaljujući njemu je više od pola Azije pisalo ćirilicu i govorilo ruski. Ne treba upadati u medijske šablone i posmatrati stvari jednostrano na osnovu informacija sa BBCija ili History Chanela.

Da, sve je to tačno. Koliko li je hrišćana apostol Pavle ubio? Da li je drug Staljin umro kao nepokajani grešnik to ne možemo znati. U svakom slučaju spasio je Rusiju od crvene, a što je možda još važnije od žute internacionale. Zbog toga su ga tako silno mrzili. A koga oni mrze, taj ne može da ne valja.

Zar Katarina nije bila Srpkinja iz saksonske pokrajine Anhalt Zerbst, tj. iz Srbišta.

Sve mi se čini da ovo sve naginje nekakvom slovenskom rasizmu. Drug Staljin možda nije bio Sloven, ali jeste pravoslavac.

Olja, koliko vidim vodite dio foruma koji se odnosi na Rusku patrijaršiju. Zar vam se ne čini da ste cijeli taj podforum pretvorili u mjesto praćenja aktivnosti mitropolita Ilariona. Valjda u ruskoj Crkvi sem talentovanog mitropolita još nešto ima. Poštujem vašu opčinjenost mitropolitovim likom i djelom, ali ipak mislim da je malo degutantno. Sem toga postižete kontraefekat. Čega god je mnogo ljudima će se kad tad smučiti. Ja sam kao malo jeo puno lubenicu, pa danas ne mogu ni da je pomirišem.

Da, upravo tako.

Da, pravoslavlje je zapravo demokratija. Važno je biti u većini.

Brinem se zbog toga što narod danas u Crkvi niko ništa ne pita i što će mu nametnuti silom ono što neće, pod prijetnjom izopštavanja iz Crkve, što je nažalost slučaj u našoj Crkvi. Da je naš narod u istoriji uvijek slušao svoje vladike već odavno bi bio pounijaćen, jer nemali broj njih je trčeći išao u Rim. I nemali broj puta je narod bio taj koji je sačuvao vjeru. Sjetimo se samo Marčanske unije. Ne cijene Rusi, obični vjernici ni tog mitropolita Ilariona ni patrijarha Kirila, pričao sam sa mnogo njih...Znaju Rusi šta se iza brda valja, samo su strpljiviji od Srba, pa još uvijek šute.

Konkretno mislim na implementaciju ideologije Pariske škole u vezi reforme liturgije, koja se što milom, a još češće silom utjeruje u RPC kao i u ostalim pravoslavnim crkvama. Bez Saborske odluke, niko nema pravo pa ni mitropolit Ilarion da eksperimentiše sa idejama i da ih nameće pravoslavnom narodu koji ih ne prihvata.

Neka nam još dugo poživi naš dobri, pravoslavni vladika Artemije.

Znači ispiranje mozga se nastavlja...

Mislim da se puno pažnje obraća na to ljubljenje ruku. Ono što poražava je ushićenje i oduševljenje tih pravoslavnih sveštenika pojavom samog pape, koje je primjetno na njihovim licima. Izgledaju mi kao tinejdžerke koje su konačno uspjele da lično upoznaju svog omiljenog pjevača ili glumca. I sam papa je bio dio te popularne parade osamdesetih sve sa Madonom, Eltonom Džonom, Lejdi Dajanom, Bonom Voksom, Majkl Džeksonom i ostalim. Mogu sve skupa da ih zamislim kako pjevaju Wind of change na ruševinama Berlinskog zida ili u Sarajevu dok masa kliče. E pa ostalo je još nešto od te histerije i danas. Mada doduše nismo očekivali da se ona projavi baš kod pravoslavnih sveštenika. Stvar bi tu trebala da bude prosta. Ako se papa priznaje kao duhovni autoritet ili episkop onda bi svakako trebala da mu se poljubi ruka (tj. uzme blagoslov), a ako se ne priznaje (što logično slijedi za sve pravoslavne) onda ne bi trebalo da mu se ljubi ruka. Ili iz kurtoazije treba da se ljubi ruka svakom starcu od osamdeset godina? Ne znam. Ne razumijem šta ovo danas rade "pravoslavni" sveštenici i arhijereji, kud su krenuli i dokle će stići...

Eh, predrasude su gadna stvar. Nakon što si me uspješno strpao u ladicu fariseja, iako me lično i ne poznaješ pokušajmo malo hladnije glave da razmotrimo šta je mitropolit Alfejev pokušao da kaže u svom obraćanju. Veoma je teško to objasniti i nakon ponovnog čitanja teksta. Prosto je smiješno to uporno, gotovo nasilničko insistiranje, na čestom pričešćivanju. Ako u naslovu sam mitropolit kaže da ispovijest ne treba da bude "kartom za pričešće", da li u tom slučaju sama česta pričest bez pripreme postaje "kartom" za carstvo Božije? Ja bih zaista volio da poslušam mitropolita jer i sam kao i svi, imam puno grijehova i da primjenim tu njegovu oslobađajuću recepturu: Samo se ti sinko pričešćuj svake Nedelje i nemoj da brineš, poslušan si Crkvi, postiš sve propisane postove, ne moraš ni da se ispovjedaš ako nećeš, ali da se ne pričestiš, e to već ne zavisi od tebe, to jednostavno moraš. Ukratko nije ni bitno ono što reformatori propovijedaju. U jednom zdravom dijalogu punom ljubavi za sopstvenu braću po vjeri, mnoge od stvari koje oni govore bi vjerovatno ionako bile prihvaćene. Ono što onespokojova jeste žurba i metode kojima se utjeruje sopstveno mišljenje, koje je ipak samo jedno od mišljenja unutar Pravoslavne Crkve. Otac Kleopa Rumunski je recimo imao potpuno suprotno mišljenje po istom pitanju od mitropolita Alfejeva, a meni lično je otac Kleopa mnogo veći duhovni autoritet od mladog mitropolita. Ne moram odmah da budem farisej ako ne prihvatam ni autoritet niti ideje ljudi poput mitropolita Alfejeva. U tvojoj ideološkoj percepciji očigledno postoji jasna podjela na: sektaške fariseje van svijeta i mlade obrazovane vladike u svijetu koje se protiv grijeha i zla bore tako što se upravljaju preduzećima, što održavaju koncerte, učestvuju u tok šou emisijama, skaču iz aviona, bave se politikom ukratko sa svim onim stvarima kojima se i Isus Hrist bavio. Na taj nesebični način oni su uspjeli da mlade i stare približe Crkvi, da ih ubjede da je Crkva još samo jedan mali dio njihovog veselog svijeta kojeg ne žele da izgube. Upravo onaj dio tog svijeta koji treba da im pruži utjehu i da im kaže: Uživajte i Bog je na vašoj strani.

Sasvim je jasna priča mitropolita Alfejeva. Duhovno čedo patrijarha Kirila, koji je opet duhovno čedo mitropolita Nikodima Rotova, dalje ne bih da idem. U Ruskoj Crkvi dešava se isti simultani proces koji se dešava i u ostalim pomjesnim pravoslavnim Crkvama. Imamo mlade, obrazovane vladike širokih pogleda koji se u slobodno vrijeme bave muzikom, paraglajdingom ali nažalost nemaju ni dan manastirskog monaškog staža i kao takvi "opitni" u duhovnom životu sasvim su spremni da mijenjaju hiljadugodišnje prakse pravoslavne Crkve. Uz podršku države naravno, što se u Ruskoj Crkvi posebno osjeća. Opšte je poznata stvar da je u Rusiji većina hramova izgrađena državnim novcem, a ne prilozima vjernika. Ako od smjera državne poltike bude zavisio naš duhovni život, šta drugo reći nego teško nama. Skoro na liturgiji u Habarovsku, slušao sam propovijed episkopa Habarovskog Ignjatija, takođe dijela ovog narastajućeg pokreta među vladikama, koji je govorio dobro poznate fraze o liturgijskoj zajednici, o potrebi da se formiraju male usko povezane grupe pri parohijalnim hramovima gdje će se svako znati "u glavu". Svakoj državi treba struktura koja ograničava slobodu pojedinca, da li takva struktura treba i Crkvi? Istovjetnost onoga što je govorio vladika Ignjatije Habarovski, sa onim što govori i vladika Grigorije, ili u radikalnom smislu Georgije Kočetkov, sa onim što se ponavlja kao mantra na ovom forumu ne ostavlja sumnju da se radi o pokretu sa jasno utvrđenim ciljevima do kojih treba doći kako u dalekom Habarovsku, tako i u našoj maloj zemlji. Ne vjerujem da će u Rusiji to tako lako proći, bar ne pored staraca Kijevsko Pečerske i Pskovsko Pečerske Lavre i njihove duhovne djece.

Ave, dobre su ti ove karte...Je li imaš možda onu čuvenu gdje Srbija obuhvata i Helsinki zajedno jezerima?

Skoro sam čitao knjigu Ustanak u Bosni 1875-1878 od Milorada Ekmečića koji opisuje sličan odnos snaga i slične prilike po Srbe kao što su ove današnje. Ono što me je zaprepastilo je lakovjernost srpskih ustaničkih vođa u odnosu na politiku Srbije i Rusije prema njima. Rusi su, što Ekmečić u knjizi i dokumentima dokazuje, pustili ustanike u Bosni niz vodu na samom početku ustanka i u tajnom sporazumu sa Austrijom prepustili ne samo Bosnu već i Srbiju pod austrijsku zonu interesa. To i ne bi bilo tako strašno da nominalno i dalje nisu podržavali ustanike, Vladu Obrenovića dajući im nerealne nade da će se zazeti za njih da bi na Berlinskom kongresu istupili sa projektom Sanstefanske Bugarske, zanemarujući u potpunosti interese srpskog naroda. I pored takvog izdajstva Rusije, srpski ustanički vođe su pjevali pjesme o Rusiji, neki su kasnije odbijali i austrijske penzije kao Trivo Amelica u znak odanosti ruskom caru. Tako da taj odnos Srba prema Rusiji treba istražiti prije svega na nekoj drugoj, više psihološkoj ravni i ne treba mu tražiti racionalna objašnjenja.S obzirom da već godinama živim u Rusiji u potpunosti sam svjestan kakvu percepciju Rusi imaju o Srbima. Sem što znaju za Tita, Borovo cipele i Vegetu teško da ih išta više asocira na Srbiju tj. Jugoslaviju. Govorim o prosječnim Rusima. Kremlj je svjestan da mu proruska Srbija na Balkanu može biti samo preostali pion u poleđini, ali da su mu glavne figure na sasvim drugoj strani. Pitanje je da li Srbija želi istinski da bude taj zadnji pion Kremlja. A zna se koliko se žali za pionima kad ih pojedu. Zbog piona se nikad ne žrtvuje ni konj, a kamoli kraaljicu. Skoro se zbog Gadafija nisu ni počešali.Međutim ono što je Konuzin govorio domaćim političarima ima malo veze sa svim ovim što sam rekao, tj.odnosom Rusije prema Srbiji. Ono što je on rekao ima veze sa odnosom Srba prema Srbiji, ili da budem precizniji odnosom srpske političke elite prema sopstvenoj zemlji i narodu. Držati konferenciju o bezbjednosti zajedno sa onima koji ti u tom momentu zaposjedaju državnu granicu, fizički razdvajaju narod u jednoj državi je vrhunac besmisla, bezobrazluka, bestidnosti onih koji vode ovaj narod. Kapitulacija, okupacija su razumljive stvari, ali pristajanje na taj lažni maskenbal koji okupator nameće je dokaz moralnog sunovrata onih koji misle da svojim postupcima vode ovaj narod u ljepšu budućnost. Nema ljepše budućnosti zasnovane na laži. Ukratko, ako većina jedne nacije nije u stanju da zaštiti manji deo svoje nacije, onda svaki pojam nacije kao zajednice gubi smisao. Realno, te solidarnosti sa Srbima na Kosovu nema. To se prosto ne da sakriti. Tadić je samo personifikovan izraz opšteg stava srpskog naroda, jer ga je taj narod dva puta i birao. Znači, Srbija ne želi da rizikuje sopstvenu stabilnost, da ulazi u novi rat zbog Srba na Kosovu i tu je kraj priče. Stranci to znaju i upravo zato ovako bez ustezanja rade ono što rade. Nije nam u toj priči kriv ni Konuzin ni Rusija. Rekao je samo naglas ono što nas sve boli i na šta smo osjetljivi, a to je da smo izdali Kosovo. Možemo mi to prebacivati uvijek na imaginarne druge, Tadićeve, Čedine, žute ali zbog te izdaje sopstvenog naroda račun ćemo plaćati i mi i naši potomci.

Prije svega drago mi je da je sa novim dizajnom nastupila i opšta amnestija banovanih članova, jer evo vidim da mi je pritvor nenadano skraćen...E sad kad bih se još sjetio gdje sam ono stao i zbog čega sam banovan. Uzgred dizajn je interesantan, pravo osvježenje...Đoan Miro i nadrealizam...

Još sam jednom pročitao Saopštenje i ne mogu da dođem sebi da je Patrijaršija mogla sebi da dozvoli da jedan takav tekst bude objavljen kao zvanično Saopštenje SPC. Na samom ovom forumu gdje se često ne biraju riječi, ima mnogo više trezvenosti nego u pomenutom Saopštenju. Stavimo na stranu sadržinu teksta, okolnosti, vladiku Artemija i cijelu priču, ali recite iskreno kao hrišćani da li je tekst sa ovakvim jezikom i načinom pisanja dostojan da se pojavi kao zvanično Saopštenje SPC-a. Da to potkrijepim evo samo nekoliko rečenica iz Saopštenja: "Његова данашња антиамеричка реторика – још лажљивија него његова некадашња проамеричка и натовска реторика – не укида чињеницу да он, као мало ко од Срба, уствари као бивши фаворит Олбрајтове, Холбрука и других српских „добротвора” у САД, има трајну визу за улазак у САД. Издајник је остао издајник – осим што је у међувремену од лажног ревнитеља и лажног родољуба еволуирао у правог разбијача црквеног јединства и српске слоге." "Позивамо, браћо и сестре, све вас који сте давали или слали Артемију своје трудом стечене доларе да се замислите над питањем: зашто никад нисте добили информацију и документацију о томе како је ваша помоћ конкретно употребљена? Замислите се и над луксузом који су себи зналачки обезбедили тај лажни подвижник и његови псеудомонаси!" Главни циљ су му банкети на којима треба да се сакупљају добровољни прилози, али не за српске светиње и српску сиротињу на Косову и Метохији него за њега и његову расколничку дружину у непостојећем „егзилу”. I na kraju , vrli nas pisac poziva "Браћо и сестре! Пазимо на себе јер су дани зли, а наша одговорност пред Богом, пред Црквом Божјом, пред српским народом и пред сопственом савешћу – велика, превелика, тешко сагледива." I sad trebam da idem za čovjekom koji je napisao ovakve bljuvotine, pa da sam sto puta protiv vladike Artemija, za čovjekom koji je mogao da napiše ovako nešto o drugom čovjeku, a pri tom se još naziva i hrišćaninom ne mogu i neću da idem. Žalosna je činjenica što je to napisano u ime cijele SPC, ali neka je, neka se vidi dokle smo došli. Nadam se da na ovom forumu ima normalnih ljudi (tu ne računam sebe) , a ne samo dežurnih navijača, koji će po sopstvenoj savjesti hrabro moći odgovoriti na pitanje: Da li je ovako napisan tekst dostojan da bude zvanično Saopštenje jedne pomjesne pravoslavne Crkve?

Stvar je prosta, o tome odlučuje Sabor, a u Saboru izgleda da jedinstvo u tom smislu nije postignuto...Svejedno hvala za brigu, ne sumnjam da biste to vi mnogo ekspeditivnije...Samo lomače danas više nisu "kul", pa se mora ovako Saopštenjima.

A koja si ti instanca da određuješ ko je u Crkvi, a ko izvan nje. Ja ne mogu da budem van Crkve u koj su moji preci već stotinama godina, a malenih, privremenih uzurpatora je uvijek bilo i njihovo vrijeme će proći. Tačno si rekao da vrata pakla Crkvu neće nadvladati. Vas i boli što sam ja i slični meni još u Crkvi. Da opravdate sopstvenu savjest vi biste htjeli da mi odemo, da se pretvorimo u malu beznačajnu sektu, ali neće da bude. Ima nas mnogo više nego što možete i pretpostaviti, što bi braća Rusi rekli почти весь народ...

Strah portparola SPC da će se dobar dio vjernog naroda odvrgnuti od SPC (čitaj njega i još par njih) i stati na stranu vladike Artemija vidljiv je u ovom provizornom saopštenju sasvim jasno. Saopštenje je napisano po principu: Držite lopova. Okačene su čak i fotografije koje treba da potkrijepe tvrdnje. Ciljano tijelo svakako nisu više mladi bogoslovi i sveštenici, već nacionalno opredeljeni Srbi koji poslije edicije Artemije lopov trebaju da progutaju i ediciju Artemije izdajnik srpstva. Sve to ne bi ni bilo toliko neukusno i prizemno, da sam portparol SPC nema i sam podjednako bogatu, ako ne i bogatiju kolekciju sličnih fotografija. I nisu bitne fotografije već način na koji se sve to prezentuje. Ne opredjeljuje mene nečija fotografija da ga definišem kao izdajnika, već njegova konkretna djela. I ne bi saopštenja ovog ni bilo da nema straha i da stvari ne izmiču kontroli. Što znači da je taj broj ljudi koji vjeruju vladiki Artemiju, a ne vjeruju portparolu SPCa ipak malo veći od stotinjak. Ko god je imalo putovao Srbijom i Republikom Srpskom, zna da je povjerenje u Crkvu do te mjere opalo poslije smrti patrijarha Pavla da je jednako onom povjerenju koje je Crkva imala neposredno poslije Drugog Svjetskog rata. To što se ljudi krštavaju, vjenčavaju u Crkvi i što se prihodi sabiraju, ne treba da čudi, to je čisto folklorni, a ne religiozni fenomen. Dok god bude ovakvih Saopštenja koji idu direktno na štetu Crkve, stvari se neće popraviti. Ne možete na silu učiniti da vam ljudi vjeruju.

Na ovoj temi nisam rekao ništa sa svoje strane, samo sam stavio informaciju o događaju koji se nesumnjivo desio, a pasus je uzet sa ruske wikipedije, tamo su dati i izvori odakle je prenet (uglavnom iz crkveno liberalnih krugova). Uopšte mi ne smeta bilo čije jevrejsko porijeklo,pa ni o.Menja, niti sam išta o tome govorio. Ne držim iskreno puno do mišljenja niti patrijarha Kirila, niti mitropolita Juvenalija, to su sve prolazne pojave u Ruskoj Crkvi i njihovo mišljenje ne izjednačujem sa mišljenjem svete ruske Crkve. Aljonuška, pažljivo pogledajte, ja nisam postavio taj film i prvi put ga sada gledam ovdje na forumu. Hvala ocu Ivanu što je postavio tako poučno štivo...Uzgred film je odličan. Ja sam postavio samo jedan pasus o događaju koji se desio i ništa više i kako sam onda ja mogao blatiti bilo koga kad ništa nisam rekao. Ali evo reći ću sada, teologija Aleksandra Menja kako je to u filmu naznačio i mitropolit Meljnikov nije pravoslavna u svojoj suštini.

Ne znam, ne bavim se istorijom masonerije niti me interesuje...Termin mason ovdje koristim prvenstveno u značenju neprijatelj hrišćanstva, ali se mogu koristiti i druga imena kao: papisti, cionisti, komunisti i sl. Otac svih je đavo, pa mu dođe na isto. A ti si malo desnu šaku uvis, a..? Sa obzirom da desničari danas sarađuju sa cionistima. Iz kojeg prošlog veka, dakle, si ti ispao? Ej, Franjo Josip se upokojio.. Samo da te informišem najnovijim događajima... 0442_feel I zaboravih naravno globaliste, neolliberale, neokonzervativce, zelene, novoobnovljence, islamiste...Malo li je? I nisam desničar, putujem srednjom džadom.

Ne znam, ne bavim se istorijom masonerije niti me interesuje...Termin mason ovdje koristim prvenstveno u značenju neprijatelj hrišćanstva, ali se mogu koristiti i druga imena kao: papisti, cionisti, komunisti i sl. Otac svih je đavo, pa mu dođe na isto.