Родољуб Лазић

Наравно. Кад ти кажеш, сигурно је тако. 

Да доводим у питање православност, не бих био у СПЦ. Ја аргументовано  износим мишљење о појавама и понашањима у СПЦ, и у Православљу уопште, за које мислим (као и многи други традиционалисти) да нису у складу са учењем Цркве и са Предањем. Никог не клевечћем, ништа не причам неаргументовано, то знају сви који прате овај форум. Ти очито немаш никакав реалан противаргумент и остаје ти само да покушаш јефтиним дисквалифкацијама "ад хоминем" да "докажеш" моју "неправославност" или "ревност не по разуму".

Постоје међу православнима људи који мисле да није никакав проблем уопште, а ни за њихову душу, бити дрзак, увредљив, непријатан према неистомишљеницима. Па ће тако, између осталог, незазорно  користити термин "зурлот", мислећи да тако "службу Богу чине". Међутим, било би добро да се присете да су сви Свети Оци давних времена, а и модерни, били оно што они погрдно називају "зурлоти". Сви они који су на Саборима осудили јереси, међу њима и монофизитску, као и сви који су те осуде Сабора прихватили. И сви, међу модерним Светима, који не прихватају екуменизам, то ишчадије Истанбулске патријаршије од 1920. године па надаље, којим се рушила Црква, уз помоћ антихришћанских покровитеља са Запада. Дакле, "зурлоти" су и свети Пајсије Светогорац, и свети Јефрем Катунакијски, и свети Јован Шангајски, и свети Гаврило Грузијски, и свети Јoван Румун, и свети савремени румунски старци - Георгије Калчиу, Јустин Перву, Клеопа... наравно, и свети Јустин Србски... Sapienti sat. 

Постоје међу православнима људи који мисле да није никакав проблем уопште, а ни за њихову душу, бити дрзак, увредљив, непријатан према неистомишљеницима. Па ће тако, између осталог, незазорно  користити термин "зурлот", мислећи да тако "службу Богу чине". Међутим, било би добро да се присете да су сви Свети Оци давних времена, а и модерни, били оно што они погрдно називају "зурлоти". Сви они који су на Саборима осудили јереси, међу њима и монофизитску, као и сви који су те осуде Сабора прихватили. И сви, међу модерним Светима, који не прихватају екуменизам, то ишчадије Истанбулске патријаршије од 1920. године па надаље, којим се рушила Црква, уз помоћ антихришћанских покровитеља са Запада. Дакле, "зурлоти" су и свети Пајсије Светогорац, и свети Јефрем Катунакијски, и свети Јован Шангајски, и свети Гаврило Грузијски, и свети Јoван Румун, и свети савремени румунски старци - Георгије Калчиу, Јустин Перву, Клеопа... наравно, и свети Јустин Србски... Sapienti sat. 

Постоје међу православнима људи који мисле да није никакав проблем уопште, а ни за њихову душу, бити дрзак, увредљив, непријатан према неистомишљеницима. Па ће тако, између осталог, незазорно  користити термин "зурлот", мислећи да тако "службу Богу чине". Међутим, било би добро да се присете да су сви Свети Оци давних времена, а и модерни, били оно што они погрдно називају "зурлоти". Сви они који су на Саборима осудили јереси, међу њима и монофизитску, као и сви који су те осуде Сабора прихватили. И сви, међу модерним Светима, који не прихватају екуменизам, то ишчадије Истанбулске патријаршије од 1920. године па надаље, којим се рушила Црква, уз помоћ антихришћанских покровитеља са Запада. Дакле, "зурлоти" су и свети Пајсије Светогорац, и свети Јефрем Катунакијски, и свети Јован Шангајски, и свети Гаврило Грузијски, и свети Јoван Румун, и свети савремени румунски старци - Георгије Калчиу, Јустин Перву, Клеопа... наравно, и свети Јустин Србски... Sapienti sat. 

Нисам ближе упознат са карактером и детаљима њиховог присуства да бих могао коментарисати. 
Не знам колико је храм Гроба Господњег добар пример, будући да је он (одн. неки његови делови) "заједничка својина" Православне Цркве и других хришћанских заједница и да се ту, управо због такве ситуације, дешавају разне чудне и невероватне ствари, од тога да су кључеви храма код муслимана, па до тога да се дешавају туче између припадника различитих деноминација које "деле" храм.  Претпостављам да је присуство Копта на православном богослужењу плод некаквог црквено-политичког компромиса управо због такве ситуације. Али, понављам, не знам ништа ближе о томе.

Наравно да не треба да пише "Црква" јер је Црква само Једна. Исправно би било да се ословљавају некако другачије: "хришћанска заједница" или "хришћанска деноминација"...Али то је, нажалост, тешко очекивати у екуменистичкој средини каква је сада доминантна у Православљу.
Разлика се у таквој ситуацији може направити тако што ће се само Православна Црква писати великим почетним "Ц", а све остале малим почетним "ц" (ја одувек тако пишем). На тај начин се види да је само Православна Црква у ствари Црква, а све остале су нешто што се "технички", тј. формално сматра црквом.
 

У међувремену су, видим, на сајту СПЦ обрисали оно "Православна" за Коптску цркву. 
Лепо да прате и реагују. Похвално! 

Дакле, немој да се изненадиш ако Копти буду поново служили у Патријаршијској капели или некој другој нашој цркви...Биће тога сигурно. Нажалост.
То је екуменизам, а екуменизам је данас у целом Православљу владајући. Оне који нису екуменисти проглашавају фанатицима, религиозним фашистима, зилотима, зурлотима, религиозним тероритима (дописати по инспирацији и друге епитете). 
Нешто од тих израза је користио и почивши митр. Зизиулас. Знаш га, зар не? Он је био "бог и батина" у србској теологији, "нон плус ултра", "свети отац 20. века" итд. итд. Додуше, откад је Истанбул (Бартоломеј и компанија) "зглајзао" са својим отвореним цркворушитељским деловањем, еуфорија око Зизиуласове теологије је мало спласнула, али се њему у "елитним" богословским круговима и даље певају славопојке и оде. 

Догодило се врло једноставно, Боки...Свештени канони се од пре неколико деценија не сматрају много битним (то је, иначе, кренуло од доктората истанбулског патријарха Бартоломеуса I), осим кад је то потребно за унутарцрквено деловање, нпр. према свештенству и монаштву.
А и иначе, да би се поштовали канони потребно је да постоји могућност да се њихово кршење санкционише. А може се без проблема  санкционисати кршење ако су прекршиоци лаици или свештеници и монаси. Ако је прекршилац епископ, е онда то иде врло тешко. Ко ће њему да суди и да га казни због кршења канона? По Уставу СПЦ, архијерејима суди у првој инстанци Синод. Што ће рећи, ако си "добар" са Синодом или имаш значајну подршку међу другим владикама, можеш да кршиш каноне без проблема. Сетимо се нпр. еп. Григорија (и његових свештеника) који је спроводио заједничке молитве са римокатолицима, а и еп. Ћулибрк такође, и Андреј Ћилрџић, и.... Па ником ништа.
Исто тако, ако су на "истим таласним дужинама" са својим епископом, онда и свештеници и монаси могу да крше каноне који се тичу те "таласне дужине". Ако је нпр. епископ екумениста, онда и његови клирици немају никаквог проблема због екуменистичког деловања, као што сам горе навео.

Наравно да не треба да пише "Црква" јер је Црква само Једна. Исправно би било да се ословљавају некако другачије: "хришћанска заједница" или "хришћанска деноминација"...Али то је, нажалост, тешко очекивати у екуменистичкој средини каква је сада доминантна у Православљу.
Разлика се у таквој ситуацији може направити тако што ће се само Православна Црква писати великим почетним "Ц", а све остале малим почетним "ц" (ја одувек тако пишем). На тај начин се види да је само Православна Црква у ствари Црква, а све остале су нешто што се "технички", тј. формално сматра црквом.
 

Да, знам...али то нас нас не обавезује.
На званичном сајту Руске Цркве их, на пример, називају "Коптска црква".
Председатель ОВЦС встретился с представителями Коптской Церкви
http://p2.patriarchia.ru/2023/10/30/1238018524/2.jpg Версия для печати 30 октября 2023 г. 18:08 30 октября 2023 года в Отделе внешних церковных связей Московского Патриархата в Москве председатель ОВЦС митрополит Волоколамский Антоний встретился с представителем Коптской Церкви в России иеромонахом Даудом эль-Антони и советником Коптского Патриарха доктором Антоном Миладом.

У међувремену су, видим, на сајту СПЦ обрисали оно "Православна" за Коптску цркву. 
Лепо да прате и реагују. Похвално! 

Дакле, немој да се изненадиш ако Копти буду поново служили у Патријаршијској капели или некој другој нашој цркви...Биће тога сигурно. Нажалост.
То је екуменизам, а екуменизам је данас у целом Православљу владајући. Оне који нису екуменисти проглашавају фанатицима, религиозним фашистима, зилотима, зурлотима, религиозним тероритима (дописати по инспирацији и друге епитете). 
Нешто од тих израза је користио и почивши митр. Зизиулас. Знаш га, зар не? Он је био "бог и батина" у србској теологији, "нон плус ултра", "свети отац 20. века" итд. итд. Додуше, откад је Истанбул (Бартоломеј и компанија) "зглајзао" са својим отвореним цркворушитељским деловањем, еуфорија око Зизиуласове теологије је мало спласнула, али се њему у "елитним" богословским круговима и даље певају славопојке и оде. 

Дакле, немој да се изненадиш ако Копти буду поново служили у Патријаршијској капели или некој другој нашој цркви...Биће тога сигурно. Нажалост.
То је екуменизам, а екуменизам је данас у целом Православљу владајући. Оне који нису екуменисти проглашавају фанатицима, религиозним фашистима, зилотима, зурлотима, религиозним тероритима (дописати по инспирацији и друге епитете). 
Нешто од тих израза је користио и почивши митр. Зизиулас. Знаш га, зар не? Он је био "бог и батина" у србској теологији, "нон плус ултра", "свети отац 20. века" итд. итд. Додуше, откад је Истанбул (Бартоломеј и компанија) "зглајзао" са својим отвореним цркворушитељским деловањем, еуфорија око Зизиуласове теологије је мало спласнула, али се њему у "елитним" богословским круговима и даље певају славопојке и оде. 

И овај несрећни Митровић себе зове "ава Жекс", није, побркао сам га са другим...зове себе "свети Жекс"... претпостављам да ће, ако буде прилике, и њега ословљавати онако како сам себе ословљава?

Догодило се врло једноставно, Боки...Свештени канони се од пре неколико деценија не сматрају много битним (то је, иначе, кренуло од доктората истанбулског патријарха Бартоломеуса I), осим кад је то потребно за унутарцрквено деловање, нпр. према свештенству и монаштву.
А и иначе, да би се поштовали канони потребно је да постоји могућност да се њихово кршење санкционише. А може се без проблема  санкционисати кршење ако су прекршиоци лаици или свештеници и монаси. Ако је прекршилац епископ, е онда то иде врло тешко. Ко ће њему да суди и да га казни због кршења канона? По Уставу СПЦ, архијерејима суди у првој инстанци Синод. Што ће рећи, ако си "добар" са Синодом или имаш значајну подршку међу другим владикама, можеш да кршиш каноне без проблема. Сетимо се нпр. еп. Григорија (и његових свештеника) који је спроводио заједничке молитве са римокатолицима, а и еп. Ћулибрк такође, и Андреј Ћилрџић, и.... Па ником ништа.
Исто тако, ако су на "истим таласним дужинама" са својим епископом, онда и свештеници и монаси могу да крше каноне који се тичу те "таласне дужине". Ако је нпр. епископ екумениста, онда и његови клирици немају никаквог проблема због екуменистичког деловања, као што сам горе навео.

Slažem se da, ponekad je arogantan, zna nekada biti i grub prema sagovorniku. On je ako se ne varam Asirac, baš kao i Mar Mari Emanuel, dakle moguće Nestorijan. To su Iračani koji već vekovima žive pod islamom pa nije čudo da su malo (više) grublji prema muslimanima. Da, ima slučajeva i to dosta da su muslimani u razgovoru s njim javno se odrekli islama. Koliko sam primetila ne ulazi u unutarhrišćanske rasprave, sem sa Jehovinim svedocima, adventisitima i mormonima (mada da li su oni hrišćani to je veliki znak pitanja).

Kako da merimo i iznosimo neko svoje misljenje u vezi odredjenih crkvenih pitanja i problema.
Licno  uvek se trudim da pronadjem odgovore kroz tekstove svetitelja, istoriju Crkve, zitija, duhovno predanje, tekstove teologa, crkvene teoloske casopise, katihizisi i dogmatike, pa i kroz crkvene forume i konverzaciju, i sve to kad se skupi kao u jednu tacku onda polako gradim neko svoje misljenje i zakljucke  i to na liniji tradicionalnog i konzervativnog pravca koji postoji u svim ovim nabrojanim izvorima.
Rodja je pomeno sv.Maksima Ispovednika i njegov odnos prema inoslavnima, ovo je tekst :
" Ja ne želim da se jeretici muče, niti se radujem njihovom zlu, – Bože sačuvaj! – nego se većma radujem i zajednički veselim njihovom obraćenju. Jer šta može vernima biti milije nego da vide da se rasturena čeda Božja saberu u jedno. Ja nisam toliko pomahnitao da savetujem da se nemilost više ceni nego čovekoljublje. Naprotiv, savetujem da treba sa pažnjom i iskustvom činiti i tvoriti dobro svima ljudima, i svima biti sve kako je kome potrebno. Pritom, jedino želim i savetujem da jereticima kao jereticima ne treba pomagati na podršku njihovog bezumnog verovanja, nego tu treba biti oštar i nepomirljiv. Jer ja ne nazivam ljubavlju nego čovekomržnjom i otpadanjem od božanske ljubavi kada neko potpomaže jeretičku zabludu, na veću propast onih ljudi koji se drže te zablude."
Mislim da je ovo vrlo jasno i precizno i lepo objasnjeno, imas dobrog drugara i kada vidis da nesto gresi i ide u propast, pa ako si drugar i dobar prijatelj sa njim onda ces iz ljubavi prema njemu da mu kazes da gresi i da moze da propadne, ako nemas ljubavi onda neces nista ni da mu kazes, onda si licemer i lazni prijatelj.
Tako slicno i ovde kod sv.Maksima, meni je ovo jedna od zvezda vodilja  i temelj na kome gradim svoje stavove prema inoslavnima.
Imam jos par nekih zvezda koje koristim, kratko, recimo ruski svetitelj  sv.Josif Volocki u jednom delu je piso (parafraza), kada nema opasnosti za stado od vukova onda pastir sedi u hladu i svira u svoju frulu, ali kada vidi da se vukovi priblizavaju i postoji opasnost za stado onda pastir ustaje na odbranu stada od vukova, tako slicno i u veri, kada zivimo u miru i slozi sa inoslavnima onda se i mi trudimo da odrzavamo taj mir i slogu, ali kada inoslavni vukovi naruse mir i agresivno sire i propovedaju svoje zablude pravoslavnima, onda duhovni pastiri ustaju u odbanu stada i pravoslavne vere od inoslavnih vukova koji zele da odvedu stado u duhovnu provaliju i propast.
Licno tako nesto slicno se trudim, koliko mogu i kako mogu, da imam svoj odnos prema inoslavnima, mozemo i da , ali ako treba mozemo i da .
itd.

Нисам љут, брате, него покушавам да тачно схватим шта си хтео рећи.
У праву си да ттреба да будемо опрезни, да не буде да судимо. Али то не би требало да нас закочи да не размишљамо и да не износимо свој став, смирено и одмерено. Или, што вели апостол Павле, да "истинујемо у љубави".
Праштај и ти мени.

Нисам љут, брате, него покушавам да тачно схватим шта си хтео рећи.
У праву си да ттреба да будемо опрезни, да не буде да судимо. Али то не би требало да нас закочи да не размишљамо и да не износимо свој став, смирено и одмерено. Или, што вели апостол Павле, да "истинујемо у љубави".
Праштај и ти мени.

Заборавила си "фанатизам" и "зилотизам". То је редовни вокабулар покојног архиекуменисте Зизиуласа и његовог компањона, Бартоломеја, који је својим погрешним учењем и деловањем постао највеће искушење и проблем Цркве Христове крајем 20. и у првој половини 21. века. Господ да га просветли, да макар на крају живота изврши покајни преокрет и не заврши тамо где нико не би требало да заврши.

Ја не говорим у име Цркве, говорим као верник СПЦ. Сви који смо крштени и миропомазани имамо у потенцији дар Духа Светог који просветљава ум верујућих (мада може бити и помрачен гресима). Сваки верујући може и треба да размишља и да износи своје мишљење и став о разним темама и питањима, и да га сучељава са мишљењем других верујућих, све у оквиру Цркве.
Не знам на шта се односи "да слушамо Цркву"? Шта ја то конкретно у вези са овим о чему причамо треба да чујем, односно шта сам пречуо? И шта  би била "златна средина"? 

То и јесте проблем са екуменизмом, што се превиђају суштински битне ствари зарад овосветског "угађања људима" и "чешања ушију" и проналажења "најмањег заједничког верског именитеља", па смо онда ми са муслиманима наводно браћа по праоцу Авраму. Можда јесмо телесно, али у верском смислу свакако нисмо, а то је оно што се "на мала врата" провлачи када се говори о "аврамовским религијама".
Господ нас учини да треба љубити и непријатеље (личне), и свим људима желети добро и желети спасење. И управо зато не  треба чинити компромисе у чистоти вере и бити толерантан према "истинама" ван Цркве. Треба јасно и гласно исповедити православно учење, како би и други, ако желе, примили спасење у Цркви. А у "земаљској" равни бити добар комшија, пријатељ, колега у фирми...
И ево једног изузетно поучног детаља из житија светог Митрофана Вороњешког чудотворца (живео у доба Петра Великог, празнује се 23. новембра по црквеном календару), који показује како  никоме, па ни моћном императору, не треба снисходити и угађати у питањима вере, него је сведочити и под претњом смрти. То је разлика између светих и нас обичних хришћана, што су они Истину стављали изнад живота и били одлучни да за њу, ако треба, и умру:
"Њега је много поштовао и ценио цар Петар Велики, који је често долазио у Воронеж, и увек посећивао светог Митрофана. И увек одлазио од њега са новим духовним богатством. Но једном дође до сукоба између силног цара и смиреног епископа. Боравећи једном у Воронежу, цар Петар позва код себе светог Митрофана. Када свети епископ уђе у двориште царевог дворца, он угледа статуе грчких богова и богиња, поређаних као украс по царевом наређењу, Светитељ се одмах окрену и врати у епископију. О томе би обавештен цар, и он, не знајући због чега се светитељ вратио натраг, поново посла по њега позивајући га к себи. Но светитељ одговори: Док господар не нареди да се уклоне идоли који саблажњавају сав народ, ја не могу ући у његов дворац.
Ово силно разгњеви цара, и он посла епископу овакву поруку: "Ако не дође, онда ће непослушношћу подвргнути себе смртној казни". - На ту претњу светитељ посла цару овакав одговор: "Господар има власт над мојим животом; али .не доликује хришћанскоме владару да иставља незнабожачке идоле и тиме саблажњава проста срца". - Пошто цар дубље размисли о овој ствари, он нареди те статуе бише уклоњене."
 

Нешто си, брате, побркао, колико видим. Не осуђујемо ми јеретичка учења и јеретике, него Црква Христова. Погледај све Васељенске и Помесне саборе, прихваћене од пуноће Цркве, и видећеш да су они сазивани ради очувања чистоте вере. Хришћанство јесте вера љубави. Али љубав није сентименталност и нерасуђивање. Свети Максим говори о томе да он воли све људе и јереттике и баш зато што их воли и жели им спасење, неће да им толерише њихове заблуде-јереси, да их оставља у уверењу да се могу спасти таквом погрешном вером.
А што се тиче појединачних лица која помињеш, то је хиљаду пута до сада елаборирана прича да је чиста замена теза и импутација да се сваки критички став поистовећује са осуђивањем. Зашто би било осуђивање рећи и образложити да није истина нпр. то што је својевремено, пре неколико година, патр. Кирил рекао, да хришћани и муслимани имају истог Бога?  Или неке од ствари које је рекао патр. Порфирије - нпр. да усташки, и било који други злочинци, који су убијали хиљаде људи не припадају ниједном народу, да су се исписали из људског рода.