Сара

Временом стекнемо мир и сагледамо ситуацију из неког другог угла. Мислим да увек треба да се сећамо и лоших ствари, јер могу бити корисна лекција за убудуће. Сви смо људи, па исто, само у другој ситуацији можемо приредити некој трећој особи. Зар не би волели да нам она опрости макар и тајно? Треба ослободити душу од патње и бола. Ако то стално заливамо гневом и мржњом, ојачаће толико да нас никада неће пустити да кренемо даље и живимо живот онако како би требало. У најлепшим тренуцима ће нас враћати на старо.

Наравно да вреди. Aли борити се за њих не мора да значи војне интервенције Србије и сличне глупости. Суверенитет на Косову србија неће брзо да поврати, тако да је најбоље борити се да се њихова права зашитет унутар косова. Можда Србија и није толико војно јака, али не треба да дозволи да се на њеној територији ствара нека друга држава. Погедај само мало шта су урадили доле са нашим црквама, културом, уче децу да Косовска битка никада није постојала и тд...... У таквој држави треба да живе српска деца, одрастају и васпитавају се? Да их уцењују променом идентитета, и ко зна све чиме....... Боље да нестанемо као људи, него да опстанемо као нељуди.

Драги моји, свега у свету има, а и ми смо део тог света. Има свакаквих људи, али ја не могу да заборавим дечицу која живе у маленим селима, енклавама по јужном селу КиМ, у кућама од блата и прућа, али буквалано, без воде, струје, иду у школу , боси, исцепани, али насмејани.... који се боре више него сви ми! Њима су добијени пакетићи у вредности 200, 300 динара били једина радост ове зиме. Зар се за њих не вреди борити на неки начин? Све док будемо мислили само на своје личне интересе, биће нам овако још и горе.... Изгубићемо и КиМ, и Војводину, Санџак, све..... јер никада ми нисмо имали довољно! Ни за себе, ни за децу коју треба рађати и васпитати у Православној вери и српској култури... Сами себе газимо, пљујемо и убијамо.... туђинац нам не треба. Албанци су то схватили и зато су као мањина постали већина и завладали.

,,Мој свет у боји" Никад не можеш бити толико глуп, Колико ја могу да будем глув. Никад не можеш да будеш тако алав Колико ја могу да ти дам. Никад не можеш толико да срушиш, Колико ја могу изнова да саградим. И никад, али ама баш никад, Не можеш да будеш толико зао Колико могу ја да будем добар. Иво Андрић

Како су људи несавршени. У свему. Не могу да живе сами, постоје као једна половина. Другу траже у жени, у другом човеку, у лажи. Потребна ми је та друга половина, а о њој ништа не знам. Други је човек је затворена кутија и ништа из њега неће изаћи ако то он не жели. Ми можемо да стојимо пред тајном данима, ништа нам се неће открити. Непотпуни смо, а затворени. Постали смо неприродни, одвојили смо се од себе, какви смо некад били, ко зна какви, изгубили смо невиност. Људи мисле зло једно другом. Требали би да се вратимо природи и њеној чистоти. Постојао је неки филозоф који је то предлагао људима. Нису га послушали. Меша Селимовић

Ту се не зна ко је већи лудак!

Одвратна и опасна прехлада ......

Није ме тако давно напустио тај осећај и фаза у којој се налазиш. И знам шта значи имати 17. година у 21. веку! Свака промена је тешка, једним делом и болна. Као што већ рекох, не тако давно борила сам се са готово истим мислима и осећањима. Никако нисам могла да пронађем своје место, била сам несхваћена од својих вршњака, често и старијих људи..... такође сам помишљала да би живот у неком манастиру био решење за све. Молила сам се дуго, дуго.... Чак сам имала утисак да је дошао још гори период и на једном БУМ! Схватила сам да мој разред и није тако лош. И данас се трудим добро да будем са свима њима. Никада нисам учествовала у оговарањима и тинејџерским глупостима, на почетку се ме осуђивали и одбацивали. Још када су сазнали да редовно идем у цркву, постим и свим срцем верујем да наш Бог постоји ја сам постала "лудак", "калуђерица" и тд.... Временом моје место је постало некако посебно. Често долазе сви и причају самном од најобичнијих ствари до поверавања својих тајни, пар њих се и заинтересовало за веру, почело по мало да пости, истражује. Поента је у томе да мораш издржати! Не одбацуј оно што имаш сада и у томе тражи себе. Сигурно постоји нешто што волиш да радиш ..... уметност, наука, спорт...... У томе ћеш упознати неке људе сличне теби и нећеш бити сам! Нигде не жури. Заврши школу. Касније ћеш видети који пут пред тобом Бог отвара! Што се манастира тиче морам ти рећи једно! Што се више пењеш, више дува и носи! Размисли! Све ти причам из свог искуства! Поздравчић! .smesko.

Потребно ми је много нежности, и то свакога дана, и много од милоште речи; потребно ми је примирје; између срца и осећања између неба и бола које пред њим клечим. Десанка Максимовић

Ако имаш прошлост којом ниси задовољан, сада је тренутак да је заборавиш. Замисли неку нову причу о свом животу и поверуј у њу. Коељо

Вирус

12098

Његош 301

12096 zru

ношња