o.Gavrilo

Interesantan primer kako Fejsbuk čuva prijateljstva: http://blog.kovinekspres.rs/?p=2553 Kako Fejsbuk čuva prijateljstva i – duhovitost O razredu koji je “maturirao na Fejsbuku” i nastavio da postoji i sazreva zahvaljujući kontaktima na najvećoj društvenoj mreži 25 gimnazijalaca iz Kovina osnovalo je 2008. godine zatvorenu grupu na Fejsbuku. Većina je pohađala jedan razred, ali pridružili su im se i drugi prijatelji. Danas su već uveliko odrasli ljudi. Skoro svi su i “akademski građani”, poneko je završio studije, drugi su, opet, blizu apsolventskog statusa, “mastera” i ostalih naziva koji prate univerzitetsko obrazovanje. Deo njih se zaposlio, poneko radi uz studije i izdržava sam sebe ili pridodaje tako roditeljskom “investiranju” u budućnost. Nisu “uniformisani”, nisu svi na jednom fakultetu ili univerzitetu, nisu odavno više čak ni u jednom gradu. Većina studira i najveći deo godine provodi u glavnom gradu, a poneko se odselio iz Srbije i živi u inostranstvu. U grupi su budući (ili sadašnji) nutricionisti, pravnici, filolozi, profesori, lekari, fizioterapeuti, ekolozi, ekonomisti, grafički dizajneri, sportski treneri, mašinci, inženjeri zaštite na radu, bezbednjaci… Internet briše prostornu udaljenost Zatvorena grupa na Fejsbuku omogućava im da i danas, četiri godine posle završetka srednje škole, budu u kontaktu, znaju sve što žele da podele jedni sa drugima, dogovaraju zajedničke novogodišnje dočeke ili isplaniraju letovanja u meri u kojoj im to obaveze dopuštaju. Za sat-dva saznaju ko će “iz ekipe” biti u Kovinu tokom vikenda ili praznika, uigrano preko Fejsbuka podele “zaduženja” (ko donosi hranu, ko se stara o piću, ko o prevozu, pa i ukrašavanju enterijera, ako je takva prilika) i tako organizuju zajednički boravak u nečijoj kući na selu ili na vikendici. Poseban “ritual” je proslavljanje rođendana i drugih važnih datuma u njihovim životima. Što kroz grupu, a što kroz inboks, nakupe se tu vedre originalne ideje o poklonima, iznenađenjima i drugim “detaljima!” Tačno se zna ko šta treba da uradi za “opštu stvar” iako u vreme dogovaranja nisu ni u istom gradu niti se vide “licem u lice.” A posle toliko godina druženja odavno svi znaju ko je postao “specijalista” za roštilj, ko zna gde je najbolje kupovati, ko će voziti i dovoziti društvo, ko doneti najnovije hitove… Šta kažu članovi grupe? Grupa pomaže i na sasvim neočekivane načine: Bez grupe ne znam kako bih “uterao dugove” koje neki ovde nisu regulisali – kaže u šali jedan od članova. Drugi, u istom maniru, dodaje, “grupa na Fejsu je odlična za javno prozivanje nekog od članova!” -Grupa? To je fenomenalna stvar: uvek znam kad je neko zajedničko okupljanje pa mogu da ga izbegnem! – daje nam treću definiciju još jedan duhovit (a ko od njih nije?) član. (Zanimljivo je da smo odgovore dobili preko Interneta, a imena ne navodimo poštujući dogovoreno pravo na privatnost.) Sačuvana prijateljstva Naizgled obična stvar, kakva je formiranje zatvorene grupe na najvećoj društvenoj mreži, omogućila je ovim mladim ljudima da ostanu u vezi i sačuvaju prijateljstva koja bi, neminovno, bledela i nestajala u moru obaveza, različitih životnih prostora i interesovanja. Koliko su starije generacije “trajale” posle srednje škole? Moja se za samo dva semestra svela na znatno manji broj drugara nego što ih ova grupa ima, a i intenzitet i kvalitet druženja je brzo opao. Zahvaljujući tehnologiji i zrelom korišćenju Interneta (zanimljivo je da niko iz grupe ne studira ništa direktno vezano za informacione tehnologije) grupa pulsira skoro isto kao u srednjoj školi i sasvim drugačije doživljava prostornu razdvojenost. Iako svako u svom specifičnom okruženju, kratki pogledi na statuse i brzina dogovaranja, nevezana za fizičku razdvojenost, omogućavaju grupi da ostane celovita, a kvalitet prijateljstva i ličnog sazrevanja podiže na znatno viši nivo. Pri tom, niko nije posebno “opsednut” društvenim mrežama niti Internetom – oni ga jednostavno koriste kao komunikacioni i informativni kanal i ne prave od toga stil života. Ne beže od stvarnosti u Internet već mrežu koriste da obogate realnost, čuvaju ono vredno što su poneli iz srednje škole i zajedno i dalje sazrevaju i idu kroz život. I u tome itekako uspevaju. http://blog.kovinekspres.rs/?p=2553

WEBMASTER NENAD BADOVINAC U JUTARNJEM PROGRAMU RADIJA SLOVOLJUBVE Razgovor u Jutarnjem programu radija Slovo ljubve, Nenada Badovinca webmastera internet sajta manastira Lepavine i Ljiljane Sinđelić Nikolić urednika jutarnjeg programa. Nenad priča o internet misionarenju Arhimandrita Gavrila Vučkovića. O projektu emitovanja internet Radija Blagovesti i o novim kategorijama na lepavinskom web-sajtu: POSNA JELA I RECEPTI ZDRAVE I LEKOVITE HRANE. http://www.manastir-lepavina.org/Audio/nenad_slovoljubve_15122012.mp3 <<<< kliknite i poslušajte KOMENTARI SA FEJSBUK PROFILA OCA GAVRILA: Tankosava Damjanovic Pomaže Bog, oče, blagoslovite! U ovoj emisiji smo mogli da čujemo mnogo dobrih i značajnih duhovnih pouka, pre svega za današnjeg mladog čoveka, koji sebi dozvoljava: prvo, da ima mnogo slobodnog vremena, a drugo, da to slobodno vreme provede na beskorisne, da ne kažem, dušepogubne stvari. Kada voditeljka emisije, gospođa Ljiljana, kaže bratu Nenadu, kako otac Gavrilo u okvirima svoje nepresušne misionarske delatnosti angažuje i mnoge saradnike, čime i njih spasava od učmalosti i lenjosti, i, praktično ne dozvoljava da zakopaju svoje talante, darovane im od Boga, brat Nenad izuzetno dobro primećuje i kaže: „Da, otac na taj način veoma znalački organizuje naše slobodno vreme i daje zadatke tačno po meri naših sklonosti i mogućnosti, jer, sposobnosti kod svih ljudi su različite“. To je velika istina, i više od toga - otac Gavrilo u nama, na potpuno čudesan način, prepoznaje i ono čega ni mi sami nismo svesni. Od nekih stvara novinare, a oni to nikada nisu bili; od drugih stvara prevodioce, a oni to nikada nisu bili; od nekih izuzetne predavače i poznavaoce duhovnog života, a oni to nikada ranije nisu bili...i tako redom. Na pitanje voditeljke kako otac Gavrilo s ljubavlju svojim virtuelnim parohijanima nudi različite teme kao što su: nezaobilazna „Sveta Gora“,„Prirodne lepote Božijeg sveta i Božijih naroda“, „Zdrava ishrana i recepti“ i sl., brat Nenad lepo zapaža kako su ocu glavne teme uvek duhovne teme i molitva, a sve ostale teme, koje upotpunjuju život čovekov na zemlji, opet obuhvataju vođenje zdravog života, ali, u okviru duhovnosti, gde jedno bez drugoga ne može. Sestra Ljiljana je poentirala zaključkom da su mnogi ljudi srećni što su imali mogućnost da preko interneta razgovaraju sa ocem Gavrilom, i da su na taj način mnogi prišli Crkvi Svetoj i postali dobri vernici, jer su shvatili da samo tako mogu da spase dušu od svakodnevnice grehopada. Ova emisija je od izuzetne duhovne vrednosti u svakom smislu te reči. Hvala sestri Ljiljani i bratu Nenadu na podsećanju na revnost i očuvanje svesti o našim divnim duhovnicima, pre svega o ocu Gavrilu, koji svoju duhovnu snagu samo Bog zna odakle crpi, ali je, blagodaću Božijom, i te kako deli sa nama. Svako dobro od Vaskrslog Gospoda! Mirjana Jovicic Hvala Vam puno o.Gavrilo za ovo zadovoljstvo - videti i slušati drage mi i poštovane prijatelje Nenada i Ljiljanu, podsetiti se problematike i suštine Vašeg misionarskog podviga u virtuelnom svetu, koji progresivno popravlja sve nas u našim stvarnim životima.Neka Gospod dodaje snage i Vama, svim Vašim saradnicima, duhovnim čedima i onima koji nastoje to da postanu. NemanjaiDanijela Mladenovic Radujem se i hvalim Gospoda što nas je udostojio da se priključimo stadu o.Gavrila.

Oče Ivane, evo odgovaram Vama i članu koji je postavio pitanje, iako baš nemam običaj da komuniciram direktno na forumu osim izabranim tekstovima i slikama. I tim izborom odnosno stavom koji stoji iza njega može nešto da se kaže, a na kraju čak i samim ćutanjem. Tekst o tabletima u francuskim školama stavljen je kao ilustracija kako nove tehnologije istiskuju tradicionalna i uobičajena pomagala, pa i u školskim klupama najmlađih uzrasta. Šta god ja mislio o tabletu u školi (ili možda o baćuški sa laptopom), to je nešto što će, s obziorom na pravac tehnološkog razvoja, deca koristiti u budućnosti. Pitanje je samo kada, a posebno je pitanje kada će kod nas. Jer, da bi deca koristila tablet, zaista prvo treba da ga imaju.

JOŠ JEDAN SVEŠTENIK U PROJEKTU „BAĆUŠKA ONLAJN“ U gradu Lipecku sveštenik se prvi put pridružio projektu „Baćuška onlajn“. Ova grupa je u mreži „UKontaktu“ tačno godinu dana. Svaki čovek, koji poželi, iz bilo kog mesta Rusije može da se obrati pravoslavnom svešteniku pitanjem ili molbom. Ovaj sveštenik je sada uvek „onlajn“. Otac Aleksej Anjisimov se od „netbuka“ više ne odvaja. U ovom trenutku on parohijanima pokazuje mesto gde će da se gradi novi hram: - Ovde će da se gradi novi hram. Nije veliki, ali, mislim da će biti dovoljan. I odmah ulazi u mrežu. Niko se sada ne stidi da se preko interneta ispovedi (ne radi se o Svetoj Tajni ispovesti, nego o ispovedanju životnih problema i traženju saveta, nap.prir.), da nešto pita, da napiše svoje grehe, da pita za život posle smrti ili, na primer sledeće: „Oče, mesto na kome je počinjeno samoubistvo smatra se nečistim mestom. Kako mi sada tu da živimo?“ Otac je u internet projektu „Baćuška onlajn“ već godinu dana. Otac Aleksej je u Lipecku prvi sveštenik koji je u ovom projektu. Parohijani pokušavaju na to da se naviknu. „Oče, da li je moguće da život čovekov i duša mogu da spase čak i preko interneta? Dakle, čak posredstvom ovakve savremene komunikacije?“ - Savremena tehnologija izuzetno pojednostavljuje život, - kaže sveštenik. On je čak i za priloge otvorio elektronski „novčanik“. Tako on u „Kontaktu“ uči ljude kako da ulaze u hram, a mreža je predviđena i za one koji neće sami da dođu u Crkvu. - Svuda ima mesta gde možda ima ljudi koji ne znaju za Crkvu, ili ne poznaju Pravoslavlje kao mi. Oni će pročitati kako može da se dođe u hram i pitaće.... Da se to ne bi u potpunosti pretvorilo samo na internet komunikaciju, otac svakog meseca posećuje učenike, ali i tu ne propušta šansu da im priča o novim tehnologijama. - Ako vama ovo bude interesantno, treba da znate da u okviru mreže «UKontaktu» postoji projekat koji se zove «Baćuška onlajn» - Ja takođe imam mnogo pitanja. I takođe želim nešto da pitam, - kaže devojka. Da li će lipecki sveštenik uspeti da ostvari internet dijalog, pokazaće vreme. Ako je verovati ruskom administratoru grupe, jedan od učesnika grupe uspeo je da odgovori devojku od samoubistva. http://www.manastir-lepavina.org/video_lep/bacuska_online.flv Tamara Rjurikova, TVK Novosti Prevod: Tankosava Damjanović 5. 12. 2012. Izvor: http://gorod48.ru/news/94224/

ODLIČNA TEMA!!!

Švedska: Internet koristi 40 posto dece sa dve godine U Švedskoj 40 odsto mališana već sa dve godine koristi internet, pokazalo je istraživanje "Šveđani i internet 2012" STOKHOLM - U Švedskoj 40 odsto mališana već sa dve godine koristi internet, pokazalo je istraživanje "Šveđani i internet 2012" koje se u ovoj skandinavskoj zemlji sprovodi svake godine još od 2000. "Deca u sve ranijoj dobi koriste internet, a u 2012. to čini polovina trogodišnjaka i 40 odsto dvogodišnjaka", ističe se u izveštaju. Gotovo isključivo se radi o igricama i video spotovima, kazao je za AFP autor izveštaja Jane Elvelid, dodajući da su "na ovaj ili onaj način roditelji uvek u to umešani". "Kada je pre 17 godina internet ušao u naše domove, za njega nisu pokazivali interes ni mladi ni deca. Bilo je potrebno deset godina da dopre do predškolske dece. Danas su mladi 'najpovezaniji'", stoji u izveštaju. U tom kontekstu, "mnogo toga što su deca ranije radila diskreditovano je u korist interneta", rekao je Elvelid. "Kada malo dete igra sa tabletom, postoji drugačija interaktivnost od one kada mu neko čita knjigu", naveo je on i dodao da ne postoje istraživanja o korišćenju interneta među najmlađom decom. "Švedska je otišla tako daleko kada je reč o pristupu internetu, da se deca rađaju u izuzetno konektovanoj sredini", zaključio je Elvelid. | 18. oktobar 2012.| http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.236.html:401773-Svedska-Internet-koristi-40-posto-dece-sa-dve-godine

SVEŠTENIK U SVETSKOJ MREŽI Nedavno saopštenje o tome da je Sveti sinod Američke pravoslavne crkve dao preporuke sveštenicima za korišćenje socijalnih mreža, izazvalo je odjek i u ruskoj crkvenoj zajednici... Sasvim je jasno po ovom pitanju i razmišljanju crkvene jerarhije: ako socijalne mreže mogu biti propovedaonice i mesto komunikacije, a time mesto hrišćanske propovedi, apologetike, misionarstva, milosrđa, pa čak i zajedničke molitve ljudi koji su rasejani po licu zemlje, ali imaju priliku da se mole zajedno preko interneta u online režimu, da li je neophodno da se na poseban način organizuje u toj mreži prisustvo sveštenika? (...) Koliko ljudi, toliko mišljenja... Ipak, glavna preporuka svešteniku, koji sedi za kompjuterom - prekrstiti se i reći molitveno: “Zaštitnik duše moje budi, Bože, jer hodim usred mnogih zamki“; naoružaj se neophodnim gadžetima - oklop pravde, kaciga spasenja, štit vere i mač Duha, - i smelo klikni mišem, jer ako je Bog uz nas, to ko može da nam zabrani... (odlomci iz teksta Sergeja Kruglova “Sveštenik u svetskoj mreži”)

Odzvonilo udžbenicima, sveskama, tablama? Škole u Francuskoj sve manje koriste tradicionalne table, sveske i udžbenike, a sve više tablet računare, što jeste značajna investicija, ali znači i uštedu na papiru, mastilu i knjigama. U Britanskoj školi u zapadnom predgrađu Pariza, table i sveske su izašle iz mode, pošto svaki učenik i profesor od škole dobija sopstveni tablet kompjuter, pa učenici baš i ne gore želje da se vrate na staro. "Neki od nas su prošle godine više puta gubili domaće zadatake jer smo bili pretrpani hrpama papira i raznoraznih školskih pomagala, dok je sada dovoljno da ukucate šta treba i sve jednostavno ostaje sačuvano u kompjuteru", kaže učenica Mia. Njen drug Alviz smatra da je sa novom tehnologijom zabavnije, iako je zabranjeno igrati igrice za vreme časa. Kompjutere dobijaju svi učenici, počev od sedmogodišnjaka, a programi su precizno prilagođeni akademskom nivou jezičkih sposobnosti svakog od njih. "Njima je mnogo lakše da se snađu sa novom tehnologijom nego nama, pa čak oni nas podučavaju kako da je koristimo", objasnjava direktor Britanske škole u Parizu Štefen Zomer. http://www.manastir-lepavina.org/video_lep/odzvonilo_knjigama.flv Upotreba nove tehnologije u školama iziskuje i nov način rada profesora sa đacima. "Učenici su zaklonjeni ekranima računara, pa moramo da se više krećemo po učionici", kaže profesor matematike Žan-Kristof Noel. U ovoj oblasti severno-centralne Francuske lokalne vlasti su obezbedile kompjutere za svih 13.000 učenika koji pohađaju škole na tom području, a nekima je to i prvi lični kompjuter. Francuska, čije škole sada, umesto jednog kompjutera u svakoj učionici, mogu da se pohvale kompjuterima na svakoj školskoj klupi, samo je jedna od mnogih zemalja koje se okreću novim tehnologijama kako bi unapredile obrazovanje. 01. decembar 2012. http://www.mondo.rs/s268879/Magazin/Porodica/Odzvonilo_udzbenicima_sveskama_tablama.html

ULOGA MODERNIH TEHNOLOGIJA U SLUŽBI CRKVE I DUHOVNOSTI (VIDEO) Osvrt Aleksandra Arsenina ,stručnjak za internet-tehnologije, o knjizi "DUHOVNI RAZGOVORI" Arhimandrita Gavrila(Vučkovića) u emisiji "OTVORENI PROGRAM" na Badnje veče , razgovor vodila Radmila Karanović,urednik Složenih programa Radija Republike Srpske- RTRS Autor video priloga : Brane Radaković

Предности и мане интернета Налазимо се у времену који многи називају ером савремене информационе технологије. Шта је то што нам све нуде савремене информационе технологије? Интернет је технологија која се данас највише користи у пословној и приватној комуникацији? Постоји мишљење да је он у служби зла? Да ли се можда ради о злоупотреби интеренета од стране човека? Колико деца користе интернет? Да ли је човек постао роб сопственог изума? Колико су савремене информационе технологије значајне за савременог човека? АЛЕКСАНДАР: Изгледа да нам данас и опстанак зависи од њих, Богу хвала, није тако али информационе технологије су примењене у свим сферама живота. Сасвим је реална потреба да се протоколи и информације обликују у дигиталну форму. Постоји много предности, од систематског складиштења информација до неограниченог броја копија и не пропадања у физичком смислу. У практичном смислу, доступност и не материјална форма смањује трошкове скоро на нулу, еколошки је 100% ефектна. У савременом друштву значај информационих технологија је не мерљив, то је ипак Богом дана технологија као и свака друга. Правилном употребом свој живот можемо боље организовати и добити више времена за друге корисне активности. Морам споменути да је ово истовремено и парадокс јер се лошом употребом постиже нешто сасвим супротно. Када размислимо о поменутим предностима, друштво је у потпуном добитку. Управо информациона технологија пружа највећу могућност заштите природе и уштеде у свим ресурсима живота, енергетски је најекономичнија али са друге стране пружа много могућности за злоупотребу. Када се говори о савременим информационим технологијама често можемо чути мишљење да су оне извор сваког зла. Какво је Ваше мишљење? АЛЕКСАНДАР: Зло није у стварима, зло може бити у начину како се ствари употребљавају. Многе приче о информационим технологијама су уоквирене идејом о глобалним заверама, великом брату... итд. То су приче без икаквих основа. Као и у свему другом, могућност злоупотребе је велика, већина није ни добро информисана шта је тачно информациона технологија и каква јој је примена у свакодневном животу, а у прилици су да коментаришу. Ако и постоји конкретно зло, оно се материјализује у нашим мислима, људи својом вољом спроводе лошу идеју и на крају криве технику. Рачунар и интернет су кривци за понашање појединаца. Наравно да НЕ. Ако знате да на интернету постоји нешто лоше, урадите све да до тога не дође. Углавном сам човек изазива невољу, онда му дете постане зависник о игрицама, гледа порнографију... и слично, а родитељ је тај који је купио рачунар и оставио га код детета у соби. Наравно, то није правило, али углавном проблем креће одатле. Рачунар је пре свега алат за рад, не треба да служи забави, интернет такође. Ако тако научимо и децу, проблема неће бити. Ако родитељ игра игрице наравно да ће бити узор детету. Спомиње се и феномен великог брата и сличне мистичне ствари али то је само производ маште и много одгледаних филмова. Све је то могуће, постоје крађе идентитета, крађе картица... итд али је све то углавном грешка самих корисника. Информациона технологија пружа много начина безбедне употребе и то није ништа хај тек. Једноставна пажња и минимум информисаности је довољно да будемо потпуно безбрижни. Када говоримо о интернету, да ли је он средство које човеку омогућава да добије на времену, с обзиром на брзину свакодневног живота? АЛЕКСАНДАР: Апсолутно. И не само то. интернет омогућава тренутан пренос информација и то свих форми, слике, текста, видеа, звука... Интернет штеди време и штеди новац. Међутим, интернет нас је још мало и "убрзао" па су данас и очекивања од људи већа. Томе генерално доприноси савремени комуникациони систем укључујући мобилне телефоне и преносне рачунаре. Треба само задржати нормалан однос према "брзини живота", мање пажљиви постају овисни, али то нема директне везе са интернетом, већ са свешћу. Сличну револуцију су донели и аутомобили почетком прошлог века. Ипак се треба поставити мало по страни и не подлећи трендовима друштва које врши притисак. Човек се по природи уклапа у наметнуте стандарде, то је правило глобалне свести али често уме бити лоше по јединку и породицу. Сада долазимо до закључка да добијамо на једном месту али својом кривицом ту предност губимо моментално. Нема сврхе штедети када смо већ ту уштеђевину изгубили, мали је корак да се то деси, често неприметан. У закључку, сва та прича о уштеди у времену има значаја уколико не подлегнемо грешкама савременог потрошачког друштва... набавци најновијег софтвера, рачунарске опреме... хипер подешавања система... итд. Људи се несвесно изгубе у томе. Ђакон Оливер Суботић је у једном свом тексту лепо објаснио ову појаву. Сведоци смо да живимо у једном потрошачком друштву, колико интернет доприноси таквом стилу живљења? АЛЕКСАНДАР: Интернет јесте добрим делом окренут потрошачима али не у свом изворном облику. Употребљен је као медиј за добру промоцију што се и са разлогом очекује, међутим, интернет се превасходно користи као информативно средство. Данас му је основна намена брзо преношење информација што не значи да ће у неком периоду завладати искључив потрошачки тренд али то не може опстати у таквом баналном облику. Телевизија је успела завладати у том смислу али је она други тип медија, интернет је по својим основним особинама различит и влада у другим областима друштва. Лично мислим да нема много везе са директним потрошачким стилом. У потпуности је везан за комуникацију и ту је направио револуционарне промене. Те промене сада мењају људе и утицај треба пратити на другим релацијама где је и добар и лош утицај много већи. Једног дана ће сервиси куповине функционисати путем Интернета и тада ће се његов утицај на свест потрошача много више осетити, томе ће значајно допринести целокупни дигитални медији који су спој интернета, телевизије и телефона. ИПТВ је једна "плодна" грана којој предвиђам управо такав утицај на промене у друштву. Направиће се веза између ТВ рекламе и куповине преко интернета. QRCode стандард је већ направио интеракцију између интернета и штампаног медија. Спојени медији или Хипермедија - то је будућост потрошачког друштва. Данас је интернет још увек само практичан јер је стварно једноставније букирати карте за концерт или направити поруџбину жељеног артикла или пронаћи жењени производ тј. не лутати и не губити време по радњама. И даље нема толики утицај на саму одлуку потрошача. Телевизија за сада држи апсолутну предност ако гледамо психолошки профил просечног потрошача. Годинама сам ради свог посла пратио развој свести потрошача на интернету и поуздано могу рећи да се све своди више на потврду убеђења о квалитету производа који желимо купити него на саму одлуку у избору. Са те стране је још увек задржао добре особине јер заиста помаже, а не намеће бренд или производ. Међу корисницима интернета често се помиње виртуелни свет. О чему се заправо ради? АЛЕКСАНДАР: Виртуелна реалност је значајан феномен модерног друштва. То је у буквалном смислу свест о постојању паралелног живота. Наравно, све је изграђено у машти и често је добар начин да се човек на изглед безбедно удаљи од околине. Апсолутно штетно окружење које изазива зазависност и тешке духовне болести. Виртуелну реалност повезујемо са рачунарским играма али се не односи само на њих, виртуелна стварност је вештачки свет створен од електронских информација и материјализован у мислима човека. Ту спада телевизија, интернет, игрице, СМС, и други модели који образују неку верзију "матрикса" 21. века. Запањујуће је велики број зависника о разним виртуелним срединама и болест нема препреке у старосној доби. Рачунари су још педесетих година направили помак у креирању виртуелних средина кроз компјутерске игре, то се касније свело на прави тродимензионални свет са живим људима који кроз своје аватаре живе паралелни живот. Аватари су дигиталне копије људи, обитавају у рачунарском окружењу и вођени су одлукама свог власника. Аутори су имали другачију визију у почетку међутим, много људи проводи половину дана живећи кроз свог аватара и постаје асоцијално и не друштвено биће. Утицај на психофизику човека и његов дух је много шири од овога што могу у емисији рећи. На мом сајту има десетак писаних страна о томе, ако мало измаштате сами можете закључити како живот у виртуелном свету може завршити. Деца су нарочито не заштићена од ове појаве, а родитељи их често из незнања и сами подстичу на то. Тиме страдају духовно и то се одражава и на друштво у целини. У књизи "Игре, играчке, бајке" од рускиње Вере Абраменкове је одлично обрађена виртуелна реалност са православног становишта. Цитираћу једну реченицу из књиге: "Тако виртуелна реалност непрометно задаје и ствара карактер понашања човека и постаје диктатор његових поступака." (стр. 396). Било је јако тешко одабрати само једну реченицу, књига је вредна и свака реч се урезује у памћење. Та једна реченица верно осликава утицај виртуелне реалности. Човек се мења и употпуности се предаје, мењају му се менталне и физичке особине и просто губи своје биће. Препоручићу још неколико православних књига везаних за ову тему, нпр. "Дете у доба медијске слике света", објашњене су појаве зависности, утицај на све сфере живота, условљеном понашању...итд. Образ светачки је издао књигу која обједињује ауторе и тему васпитања "Између љубави и себичности". Књига је превод руских аутора и прати основну тему - како васпитати дете у савременом свету. На мом сајту ће посетиоци ускоро имати прилику да читају цитате из поменутих књига. У већини породица су рачунари незаобилазни чланови. Колико они доприносе хармонији једне породице? АЛЕКСАНДАР: Ништа не утиче на хармонију породице уколико није погрешно употребљено. Директно, нема рачунар везе са тим. Данас је рачунар део свакодневнице, у неким случајевима је и незаменљив, а проблем у породици се јавља због неадекватне употребе. Докле год је рачунар алат и у служби конкретног циља, мања је шанса да проблем настане. Проблеми у породици се јављају када родитељи препуштају деци одлуку о начину и трајању употребе рачунара. Када родитељи сами употребљавају рачунар као не треба и тако га презентују деци. Тако је у осталом и са свим другим стварима, телевизијом на пример. Неки родитељи злоупотребљавају рачунар тако што га понуде деци како би створили привидни мир у кући, како би забавили дете, одвратили га од излазака... купе детету рачунар и оставе у соби. Дете, наравно нема границу и то је сам почетак проблема. На мом сајту можете видети један кратак занимљив видео под називом "Кога пуштате у кућу". Погледајте га, биће све јасно. Проблеми су: прекомеран рад на рачунару, игрице и утицај на дете, интернет и ризици који стижу са интернетом и психо - физичке промене код детета. Тада рачунар постаје тема за свађу и све је још добро уколико нема других утицаја Захваљујем се пријатељу Лазару Мајсторовићу на инспирацији коју је пружио припремајући ову емисију. Уредник и водитељ: Лазар Мајсторовић Емисија је објављена на радију Беседа, Епархије бачке 12.12.2009. Интервју је објављен у часопису "Двери српске", број 44, фабруар 2010. године и "Православље", часопис Српске православне цркве, 1. март 2010. године

SVEŠTENIK U SVETSKOJ MREŽI Sveštenik Sergej Kruglov Nedavno saopštenje o tome da je Sveti sinod Američke pravoslavne crkve dao preporuke sveštenicima za korišćenje socijalnih mreža, izazvalo je odjek i u ruskoj crkvenoj zajednici. To nije iznenađujuće: socijalne mreže interneta nisu samo sredstvo komunikacije, nego i tribine, više-manje dostupne i slobodne. Izveštaji o tome da neke vlasti koje ih podržavaju (državne ili crkvene) obraćaju na tu tribinu tim ili drugim razlogom svoju pažnju, izazivaju u ruskoj internet-zajednici bol, ponekad čak i paniku. Nije li neko postavljen na čelu kompanije OMNZ (Odred milicije naročitog značaja) da nas organizuje i vodi, drugim rečima – da kontroliše, zaustavlja, zatvara, ograničava slobodu govora i publiciteta… Sasvim je jasno po ovom pitanju i razmišljanju crkvenih lidera: ako socijalne mreže mogu biti propovedaonice i mesto komunikacije, a time mesto hrišćanske propovedi, apologetike, misionarstva, milosrđa, pa čak i zajedničke molitve ljudi koji su rasejani po licu zemlje, ali imaju priliku da se mole zajedno preko interneta u online režimu, da li je neophodno da se na poseban način organizuje u toj mreži prisustvo sveštenika? Od tih kritika pravoslavnih ljudi (uključujući i sveštenike) na vest, koje se mogu čitati već danas (barem ovde i na „Pravmir“), jasna je sledeća tačka gledišta. Neko misli da treba da se uvede i kod nas (u Rusiji) ali još strože, stroga crkvena cenzura, da se ne bi „zabavljali“ i pali u jeres i prelest. Neko misli - moguće je uvesti, ali korigovati osvrtom na rusku realnost i zagonetnu rusku dušu. Neko - da takvi saveti predstavljaju ograničenje slobode i preteranu organizovanost, i neka sve što je u socijalnim mrežama ide samo po sebi, po volji vetra i talasa… Koliko ljudi, toliko mnenja. Nakon čitanja američkog dokumenta, svako, mislim, razume: on je napravljen ipak više za Amerikance, zasnovan na realnosti i gorućim problemima u američkom životu (na primer, mesta koja se odnose na decu i omladinu, itd). U njegovim redovima najviše se prozire briga - koja se javlja u zapadnim društvima jednim od dominirajućih faktora - o političkoj korektnosti. Nama u našoj Ruskoj crkvi (još uvek) slobodnim ljudima to je i neobuzdano i neobično. Uopšteno govoreći, politički korektan rečnik – na primer, reč „tolerantnost“ - u našoj crkvenoj zajednici smatra se nekako „vražjim“, koji se odnosi na apostaziju i druge užasne stvari, tako da crkveni konzervativci, ne samo sekularni kritičari Crkve, već i religiozni liberali kritikuju „tolerantiste“. Pa ipak, ako se osvrnemo na svakodnevni život sveta, vidimo da je danas u Rusiji upravo Pravoslavna crkva (za nepravoslavne ne mogu reći, ne znam kako je tamo u Londonu, nisam bio) - pored svih njenih ćudi, predstavljana kao pohlepna od kritički nastrojenih sredstava masovnih informisanja (SMI) i „manipulatora umova“, čak i pored svih grehova i ozbiljnih apsurda u radu pojedinih crkvenih predstavnika - skoro jedinstveno ostrvo stvarne tolerantnosti, tj uzajamnog uvažavanja, u moru životne svakodnevnice. U našoj crkvi koga sve nema: rigoroznih i slobodnih mislilaca, monarhista i demokrata, sledbenici o. Menja i o. Šmemana su rame uz rame s poklonicima o. Šargunova i o. Sisojeva. Srditi se ljute, spokojni miruju, mlaki obamiru i posećuju hram dva puta godišnje, treći put na televizoru preko kanala „Sojuz“, a pristalice katakombnog ranog hrišćanstva žive u komunama i predaju smrti Ananije i Sapfire.. Jedni su duhovno lenjivi, drugi se predaju teškim bdenjima, postovima i isihastičkim bogorazmišljanjima, pristalice narodne pobožnosti posvećuju život krsnim hodovima, klanjaju se svecima i svetinjama i sastavljanju anale „Pravoslavna čuda u ...-tom veku“, a oni koji „golim razumom žive“ (po rečima Andreja Platonova) osuđuju takve za paganstvo i obredne ceremonije. Svako voli da odabere sebi parohiju, sveštenika, način života, često jedni nasrću na druge i anatemišu ih; krici, plač i skandali među decom - ali ipak uništiti jedni druge u potpunosti ne možemo, zato što Bog ne da, sve nas trpi i prihvata, sve nas kažnjava i oprašta nam, svima nama upravljajući i nikoga ne odbacujući. I nekako sve to, dok ne dođe kraj sveta i Sud, uživa pod toplim omoforom Crkve, tako da ustvari kome je u Rusiji Bog otac, tome je Crkva - potencijalna majka. Izvolite, vrata su za sve otvorena, ako hoćeš - uđi, ako hoćeš - izađi. I tolerantnost je istinska, zato što nije ljudska, ustanovljena zakonom, već - Božja. Takva je slika i u našim socijalnim mrežama. I tu ima skandala i svačega, no sve je nekako živo. Kao u životu. Evo, mene su pitali: kakva biste vi, na osnovu svog iskustva u tom živom žurnalu, uveli pravila za sveštenike koji komuniciraju u ovim mrežama? A kakva pravila? Isto takva kao i u običnom životu, zasnovana na ljudskim i hrišćanskim shvatanjima. Ja ću samo navesti da sve što sam ovde pisao - to je, po mom skromnom mišljenju - lično mišljenje, i pravila su veoma slična. Ako ja za nekoga i pokušavam formulisati, to je pre svega za samog sebe, a ako posluži još nekome - to i nazdravlje. 1. Ne lagati. Laganje, neiskrenost sabesednik vidi odmah, bilo u živom razgovoru, bilo u virtualnom. Da li da se koriste sve vrste nadimaka, avatari i ostale stavke online igara? Meni lično to izaziva mučninu, mnogo je važnije ostati svoj, tada je i moguć živi razgovor sa sabesednikom. 2. Poštovati sabesednika, ma ko on bio. Razgovor po principu: “ja ordenonosni jerej, a ti niko, ja se nalazim u položaju učitelja, a ti ćuti i slušaj“ - ne važi. Ljudi nisu budale i jednostavno shvatanje toga da tvoj sagovornik može znati o Crkvi, da može razumevati njene dogme, kanone i realnost bolje od tebe, pa čak i ako je nevernik i ateist, jeste veoma inspirativno. Nikada se ne treba bojati reći „ne znam“ i zahvaliti za to što te je sagovornik nečemu naučio. U principu, pažnja, jednostavnost, sposobnost da čujete druge - neprocenjive su stvari od kojih je obostrana korist u komunikacijama. 3. Poštovati sagovornika uopšte ne znači saglasiti se sa njegovim stavovima. Ne treba se brinuti zbog čovekougađanja i pokazivati svoju veru. Ali, to je i tako, mislim, svima razumljivo, jer se ne radi o blogeru i i-kontakteru, već o svešteniku. 4. ili čak prvo po važnosti: Polagati račun sam sebi. To što ja pišem na tom blogu, šta je to? Posebna misionarska poruka. Ili crkvena propoved? Ili prosto ljudsko razmišljanje, u kome ima mesta i nesavršenstvu i sumnjama, a znači - mesto mogućnosti u dijalogu zatražiti oproštaj i reći „ nisam bio u pravu“. 5. O nekorišćenju psovki, svađa, trollinga, neučestvovanju u masovnom progonu nekoga na forumima, ubacivanje u tuđe razgovore sa ciljem podučavanja, o normalnom pravilu „tebe ne pitaju, ti ne odgovaraj“ - nepotrebno je govoriti. 6. Neki pravoslavni blogeri, u tom smislu i sveštenici, trude se da u njihovom profilu u spisku prijatelja budu pouzdane pravoslavne ličnosti, i smatraju da opštenje sa čovekom druge religije, kulturne ili ne daj Bože seksualne orijentacije samo po sebi može da ih iskompromituje, a preko njih - i Crkvu… Sumnjiva pozicija, po meni. Ko god je osoba, ako te iskreno pita o tvojoj veri, o nečemu važnom, kako je moguće odbiti ga? Gospod, kao što znamo, nije se bojao da razgovara sa mitarima i bludnicama… No, i glavna preporuka svešteniku, koji sedi za kompjuterom - prekrstiti se i reći molitveno: “Zaštitnik duše moje budi, Bože, jer hodim usred mnogih zamki“; naoružaj se neophodnim gadžetima - oklop pravde, kaciga spasenja, štit vere i mač Duha, - i smelo klikni mišem, jer ako je Bog uz nas, to ko može da nam zabrani. Sveštenik Sergej Kruglov Prevod s ruskog M. M. 19. 11. 2011.

МАРК ЦУКЕРБЕРГ У ПОСЕТИ МОСКОВСКОМ ДРЖАВНОМ УНИВЕРЗИТЕТУ (МГУ) Другог (2.) октобра у Универзитетској библиотеци Московског државног Универзитета «М.В.Ломоносов», Марк Цукерберг, оснивач друштвене мреже Facebook , састао се са студентима Московског универзитета. Како је у деканату Факултета за журналистику саопштено, гост је прво пожелео да се састане са студентима три факултета: Журналистике, Информатке, и Факултета за механику и математику. За оне, који су желели да чују Цукерберга, организована је електронска регистрација, која је обустављена када се регистровало више од две хиљаде студената, јер, у то време свечана сала Универзитетске библиотеке Московског Универзитета на Воробјовим горама могла је да прими 1200 људи. Зато су потенцијални учесници састанка одабирани путем електронске лутрије при чему се професори и постдипломци нису могли да региструју. Да су имали среће, победници лутрије су сазнали преко електронске поште. Сам сусрет је текао у формату интервјуа, где је испитивач био учесник на обради популараног прилога «Cut The Rope». На самом почетку студенте је поздравила професорка, Декан Факултета журналистике при МГУ, Јелена Леонидовна Вартанова. Тек касније на сцену излази Ректор Универзитета, Академик Виктор Антонович Садовњичиј. Он је Цукербергу уручио поклон за успомену на посету Московском Универзитету. Гост је Ректору поклонио фирмирану кошуљу Facebook, коју је он, на изненађење свих студената, пред свима обукао. Марк Цукерберг је студентима испричао како је настајала најпопуларнија друштвена мрежа, каква је била њена почетна намена, и, какви су планови за даљи развој. У моменту оснивања Facebook-а, дакле, 2004. године, Цукерберг је имао свега деветнаест година. И, наравно, тада он није очекивао да ће његово средство комуникације са другарима других универзитета постати својеврсна прва друштвена мрежа, коју користе десетине милона људи у целом свету. По његовим речима, тада није размишљао о финансијској страни пројекта, само је хтео да сачини „нешто грандиозно“, „феноменално“. Данас се ова друштвена мрежа претворила у велику компанију, где ради више од хиљаду инжењера и програмера. Цукерберг је испричао и о достигнућу компаније, могућностима многих програма и о новинама у друштвеној мрежи Facebook. Студенти су госта буквално затрпали папирићима са питањима. На жалост, он је успео да одговори само на неколико питања – тачније, покушао је да одговори. Тако му је питање једног студента задало велику муку. Наиме, студент га је питао која му је омиљена књига. Он је само одговорио да воли да чита, али да није спреман за такво питање. На растанку је Марк Цукерберг обећао да ће обавезно да се врати у Русију и поново састане са студентима Московског Универзитета. Превод са руског: Танкосава Дамјановић Извор: http://www.taday.ru/text/1842625.html

EMITOVANA TELEVIZIJSKA EMISIJA "POZITIVNO" SA PRILOGOM OCA GAVRILA kliknite da pogledate video prilog U emisiji Pozitivno, koja je emitovana u četvrtak, 4.oktobra, u 15:35 časova na kanalu HTV 1, prikazan je prilog o misionarskom radu oca Gavrila na Internetu. Prilog HRT-e u emisiji "Pozitivno" govori o arhimandritu Gavrilu Vučkoviću i njegovoj virtuelnoj parohiji od 16000 vernika. Otac Gavrilo priča o svom misionarskom radu putem novih tehnologija , koristeći ih kako bi misionarenjem pomogao mnogim dušama, koje u toj Internet paučini zahvaljujući očevom bezgraničnom trudu pronalaze reči ljubavi Hristove . Urednik i voditelj emisije Sanja Kos-Bojanić

CRKVA I INTERNET Od samog pocetka, od vremena ranog hriscanstva, Crkva je bila nosilac razvoja u oblasti komunikacija. Najpre je to bilo prepisivanje knjiga, kako bi se Rec Bozja i tumacenja Sv. Otaca sirili medju ljudima. Ta tehnika rada, ma koliko nama danas izgledala zastarela, bila je vrhunac tehnologije svoga vremena.. Za knjige je upotrebljavana na poseban nacin pripremljena koza, pergament. Boje i ukraci su bili od najboljih materijala, tako da nas i danas stari rukopisi zadivljuju svojom lepotom. Tada je crkvena izdavačka delatnost – prepisivanje, sluzilo za bogosluzbene svrhe i obrazovanje svestenika. „Novo vreme-novi obicaji“, kaze stara poslovica. Kada je Gutenberg stampao prvu Bibliju, digla se velika prasina, govorilo se da ce knjiga biti obesvecena, ali to je bio nacin da Sveto pismo stigne do velikog broja citalaca. Stamparije nisu stampale samo bogosluzbene knjige, već i sve ostale. Tako da gledajući kroz istoriju, ima mnogo vise stampanih knjiga cije se sadrzina ne moze nikako nazvati dobrom i moralnom, ali one prolaze, a Sveto pismo ostaje i navek ce. Sve-vremene Hristove reci: „Ko hoce, neka ide zamnom“ mogu se u potpunosti primeniti i na izdavastvo. Ko hoce, odabira dobre, dušekorisne knjige, a ko je odabrao drugaciji put, to je njegov slobodan izbor. Covecanstvo napreduje neuporedivo brze u tehnologiji nego u duhovnosti. Tako je u nase vreme Internet postao nacin komunikacije veceg dela razvijenog covecanstva. I na Internetu su prisutni strasni sadrzaji, ima tu svega i svacega, sto pristojan covek ne moze ni da pomisli, ali ako se setimo Hristovih reci, trazicemo ono sto nam prija, sto nas oplemenjuje i ukazuje na pravi put. Dakle, ni jedna komunikaciona tehnologija, sama po sebi nije losa. Dobar je ili los nacin na koji se koristi. Tako je i sa Internetom. Pre desetak godina su se mnogi cudili kad su culi i videli da u manastiru Decani monasi koriste kompjutere, pripremaju knjige za stampu i koriste Internet. Strasne godine su pokazale koliko je bilo mudro sto su monasi ovladali tim tehnikama. Tako se istina o stradanju svetinja probijala u svet, ali i svetu pokazala koliko i kavo je nase kulturno nasledje. Po nekim istrazivanjima, danas svaki sesti stanovnik Evrope koristi Internet, da li Crkva moze da se lisi komunikacije na ovaj nacin? Da li treba da ostane po strani ili da pokusa i na ovaj nacin da priblizi, pomogne, utesi, nauci. Koliko je Internet potreban, svedoci i to da sve nase Eparhije i Patrijarsija imaju svoje sajtove. Vise niko ne postavlja pitanje: da li Crkva treba da koristi Internet? Jedino pitanje je: kako i na koji način treba koristititi ovaj nacin komunikacije, pa ako hocete i misionarenja, obrazovanja i sirenja Reci Bozje? Kako i na koji nacin se zastititi od losih uticaja? A zar nismo svi, svakoga dana, cim ukljucimo televizor ili izadjemo u grad, izlozeni isti tako pogubnim uticajima. Šta radimo i kako se od njih stitimo? Hocemo li, zbog svega sto, naprimer, na putu od kuce do crkve, čovek vidi i kavim je sve sablaznima izlozen, prestati da odlazi u crkvu? Mislim da je ovakvo pitanje potpuno umesno i kada se govori o Internetu. Priredila: R.M. 14.09.2007. http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=998

Pomaže Bog, oče Ivane. Hvala na rečima podrške. Mi se sa svoje strane trudimo, kao i vi sa svoje, a kad na istom poslu udružimo snage, onda smo uz Božju pomoć jači, tj. uspešniji.

MISIJA NA KRAJU SVETA Arhiepiskop Ignjatije Arhiepiskop petropavlovski i kamčatski Ignjatije poznat je barem po tome da je, kao prvi u istoriji Ruske crkve, postao duhovnik posade u podmornici, prvi je služio Liturgiju na Severnom polu i prvi je među arhijerejima počeo aktivno da vodi „dnevnik na Internetu“. Svakako, to su samo činjenice u fragmentima, ali po njima odlično vidimo širinu ličnosti. Intervju, koji nam je dao Vladika u pauzi između zasedanja Arhijerejskog sabora, nastavlja seriju „Tatjanin dan“ o pravoslavnoj blogosferi. - Vladiko, koje su okolnosti dovele do toga da je prvi aktivni bloger u episkopskom činu postao vladajući arhijerej jedne od najudaljenijih eparhija? - Naša eparhija je prvobitno (a ona ima trista godina) bila misionarska i takva je ostala do danas. Misija zahteva korišćenje najrazličitijih i najsavremenijih metoda. U tom smislu, svakako i Internet. Do tada mi smo koristili kako svetovna, tako i crkvena sredstva masovne informacije: aktivno televiziju, a veoma aktivno radio. Što se tiče Interneta, meni je bilo dosta lako savladati ga. Ranije sam bio na čelu laboratorije medicinske kibernetike, gde sam bio angažovan u radu na elektronskim računarima. Istina, o računarskim mrežama tada niko nije ni čuo, ali, ipak eto, kompjutersku veštinu imam. Ja se njega ne bojim i shvatam koliko on može postati moćno sredstvo za misionarsku delatnost. Misija obuhvata ne samo razna sredstva, nego i razne forme. To je i propoved, i dijalog, i konferencija, i bogosluženje – eto, kako se ispostavilo, još i mogućnost da se sa mnogobrojnim slušaocima i čitaocima razmene mišljenja, rasuđivanja – i to što se savremenim jezikom naziva blog. Svojevremeno, kada sam počeo da dolazim u crkvu, bilo je veoma interesantno čitati dnevnike oca Aleksandra Jeljčaninova. Oni veoma mnogo daju, ne samo u pogledu saznanja: oni pomažu da se pronađe drugi način gledanja na one probleme koji su za mladog čoveka, koji prilazi veri, veoma aktuelni. Ponudili su nove slike, neobična sredstva njihovog izražavanja – to je bilo interesantno. Dakle, o Internetu: moje iskustvo može biti korisno za mnoge koji sad prilaze veri. Nadam se da je tako i u stvarnosti. U svakom slučaju, nekoliko takvih primera već postoji. Sa druge strane, mnogi ljudi žele lični kontakt. A jedan od glavnih principa pravoslavnog pastirstva jeste beseda licem u lice, duša s dušom. Internet upravo i daje tu mogućnost. Neka ja i ne mogu da vidim oči, lice čoveka, ali po njegovim rečima može da se oseti njegovo raspoloženje, karakter, može se razumeti šta ga motiviše, koji problemi ga muče, šta mu je na duši. Čak i u pisanom obliku. Javlja se mogućnost istovremene besede sa ogromnim brojem čitalaca, što može doprineti njihovom ocrkovljenju. - Vaš blog je neobičan zbog toga što je u celini posvećen propovedanju hrišćanstva. Vi praktično ne pišete ni o eparhijskom životu, ni o specifičnim situacijama sa kojim se susrećete. - A da li treba o tome pisati? Informaciju o tome šta se događa u eparhiji svaki čovek, barem stanovnik Kamčatke, skoro svakodnevno može da vidi i čuje na televiziji, radiju, čita u našim novinama i na našem sajtu. Što se tiče mojih komentara… Kada čovek moli nešto za jelo, može mu se, naravno, dati riba, ali je bolje dati mu udicu i naučiti ga da je koristi. Smatram da je najvažniji zadatak pastira – naučiti čoveka da samostalno misli. Ne samo da daje savete za svaku konkretnu priliku, već i pravoslavne orijentire, pravoslavni duhovni temelj na osnovu kojeg osoba može sama da dođe do zaključka. To je ono što ja pokušavam da uradim. - Da li sveštenici u Vašoj eparhiji vode blogove? - Zasad ne. Ali, ja se nadam da će slediti moj primer. - Da li postoje blogovi drugih sveštenika Ruske pravoslavne crkve koje Vi čitate i smatrate ih zanimljivim? - Da, takvi blogovi postoje, ali nisam siguran da su njihovi autori sveštenici. - Šta mislite, da li će i drugi arhijereji poći Vašim primerom? - Vaše pitanje nije sasvim korektno. Svaki arhijerej odlučuje sam šta može da mu pomogne u propovedanju hrišćanstva i da li mu je potrebno da koristiti ovakvu formu. Ako arhijerej ima druga sredstva propovedanja – daj Bože! Sve zavisi od konkretne situacije i konkretne ličnosti. Meni je rad na blogu izuzetno interesantan, važan i koristan. Komunicirajući sa različitim ljudima, pa neka oni i nisu uvek saglasni sa tobom, na mnoga pitanja gledaš sa druge tačke, i to je odlično. Mogu reći da imam veliko zadovoljstvo od komunikacije sa svojim čitaocima. I više od toga: blog mi daje ogromnu energiju za arhijerejsku delatnost. Prevod s ruskog: M. M. 30. 11. 2011. Izvor: http://www.taday.ru/text/122851.html

PATRIJARH KIRIL: O CRKVI U INFORMACIJSKOM DRUŠTVU kliknite na fotografiju za pokretanje video klipa Kako je nastupilo novo vreme, mi sada živimo u društvu najnovijih informacionih sistema. U današnje vreme razmena informacija nije izuzetak od nekog pravila, niti je to nekakva ekstraordinarna pojava… To je deo našeg života. Danas svaki čovek učestvuje u razmeni informacija, ili, u krajnjoj liniji, ako poželi, svaki čovek može da se koristi Internetom. U okviru ovakvog novog načina života i ovog novog informacionog društva, Crkva ne može da se distancira od realnosti u koju duboko uranja crkvena pastva. Uz sve rizike i sve probleme, molimo se da rizika bude manje, a radimo na tome da bi sveštenoslužitelji što je moguće bolje mogli da nose svoje pastirsko služenje, svedočenje Hrista, u ovoj, lično za njih veoma složenoj i za Crkvu riskantnoj oblasti. Ali, novi svet i nova realnost, koja je danas i naša realnost i naš svet, traži da Crkva prisustvuje tamo gde ranije nikada nije bila. Ne zbog toga što su se kod nas pojavile televizijske “zvezde u mantijama”, već zbog toga da bismo sa smirenjem i nadom u pomoć Božiju slali ljudima glas o spasenju. Prevod sa ruskog: Tankosava Damjanović Izvor: link profila Patrijarha Kirila http://www.facebook.com/PatriarhKirill

MISIONARENJE U SAVREMENOM SVETU Arhimandrit Gavrilo (Vučković), iguman manastira Lepavina, poznat je kao „internet duhovnik“ koji je shvatio značaj modernih tehnologija u širenju reči Božije, u misionarenju. U intervjuu za Radio “Slovo ljubve” govoreći o misionarenju preko interenta, objašnjava da je na početku bilo teško, pogotovo što je kao Svetogorac imao odbojnost prema kompjuteru. Ali, kada se radi s blagoslovom i s ljubavlju onda se sve prepreke lakše savladavaju. Recimo na početku, da je o. Gavrilo još kao mladić otišao u monaštvo, nedavno je proslavio 50.to godišnjicu monaškog života. Trinaest godina je proveo na Svetoj Gori, bio je u manastirima u Srbiji, Crnoj Gori a danas je iguman srpskog mnastira Lepavina u Hrvatskoj. Po blagoslovu mitropolita Jovana kreće u internet misionarenje, pa je danas u našoj crkvi jedan od najpoznatijih virtualnih duhovnika. BLAGOSLOV „Sve je počelo po blagoslovu Mitropolita Jovana koji je video na Zapadu kako se kompjuteri koriste da bi se propovedala reč Božija. Upravo je Mitropolit tražio da se kompjuteri u manastiru Lepavina iskoriste za duhovnu propoved i za širenje reči Božije. Prošlo je dve godine ali ja nikako nisam mogao da prelomim u sebi takvu jednu prepreku. Jer tehnologija je za mene bila prepreka. Sve do telefonskog razgovora sa akademikom profesorom Dimitrijem Stefanovićem, koji mi je pomogao da shvatim značaj korišćenja kompjutera u međuljudskoj komunikaciji. Kada sam napokon prihvatio taj tehnološki napredak, savetovao sam ocu Vasiliju (tadašnjem bratu Vojislavu) da stekne računarsko znanje i on je samouk savladao kompjuterske tehnike. Počeli smo sa izdavanjem Duhovnog listića koji smo delili parohijanima kada smo išli na bogojavljensko osvećenje kuća po parohiji,” seća se ahr. Gavrilo početaka danas već uspešne internet karijere. MISIONARENJE I SAVREMENI SVET (…) Časopis je prestao da izlazi ali je arh. Gavrilo osmislio manastirski sajt. Znalački kaže da svako ko odluči da otvori sajt mora da razmisli s kojom funkcijom i u koju namenu ga otvara. Sajt Manastira Lepavina Blog "SVETOGORSKO NASLEĐE" “Pošto je naš sajt manastirski, namena mu je da širi i blagovesti reč Božiju. Poveli smo se po rečima Gospoda našeg Isusa Hrista koji je zapovedio Svojim učenicima, Svetim apostolima i njihovim sledbenicima: “Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.” Početak monaštva je vezan za manastire u pustinjama, ali uvek su monasi bili svedoci reči Božje u svetu, kao što za sva vremena vrede reči koje je Spasitelj izgovorio: “Žetve je mnogo, a žetelaca malo”. Naš sajt ima misionarski i vaseljenski karakter, što znači da tekstove objavljujemo na raznim jezicima. Osim na našem srpskom jeziku, što se samo po sebi podrazumeva, tu su pravoslavni tekstovi i na ruskom, engleskom, nemačkom, francuskom i grčkom jeziku. Svi ovi jezici su zastupljeni na našem sajtu. Da navedem još da je sajt manastira Lepavine rangiran kao misionarski, jer je uvršten na pravoslavni crkveni blog “Pravoslavna misija”, koji je namenjen za Grke svuda u svetu, na kojem je i poseban link na Radio Blagovesti. Na tom blogu je Radio Blagovesti među linkovima za pravoslavne radije u svetu sada na 11. mestu, zato što smo manje aktivni u zadnje vreme, a ranije kad smo bili redovniji bio je na petom mestu. Sajt manastira Lepavine na istom blogu među 16 linkova je na desetom mestu. I na blogu o Svetoj Gori ima link na naš sajt, tamo je u kategoriji nesvetogorskih manastira na prvom mestu. Naravno, naš sajt pripada Eparhiji zagrebačko-ljubljanskoj Srpske pravoslavne crkve i postoji sa blagoslovom Mitropolita Jovana, ali je i vaseljenski, jer se u Simvolu vere u devetom članu ispoveda: (Verujem) “I u jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu”. Gospod naš Isus Hristos je Glava Crkve i nebeske i zemaljske. Na zemlji su naši patrijarsi poglavari pomesnih pravoslavnih Crkava sa svojim arhijerejima, sveštenstvom, monaštvom i celim blagovernim narodom koji je kršten u ime Oca, Sina i Svetoga Duha,” kaže arh. Gavrilo. AMOL IZ INDIJE “Naš sajt nema lokalne, odnosno pomesne okvire. I internet Radio Blagovesti se može slušati u svim delovima sveta. Evo jednog interesantnog primera. Sve emisije koje se emituju na radiju stavljaju se u arhivu, pa se mogu slušati u bilo koje vreme. Javio nam se jedan Indijac iz Indije, piše na engleskom i veli da je on jednog jutra išao na posao i u džepu imao neki aparat. Ne znam kakav je to aparat, ali on je na njemu naišao na naš Radio Blagovesti. Ja sa blagoslovom Mitropolita Jovana na početku emisije čitam Blagoveštenski akatist Presvetoj Bogorodici, a on je to slušao i to je na njega delovalo veoma blagotvorno. U tom pismu veli: “Nisam razumeo ni reči, ali sam osetio dušom i srcem nešto lepo, nešto što mi je donosilo neki neopisivi mir.” Piše, kad je stigao na radno mesto, kolege su primetili promenu kod njega. Osetili su mirnoću, da on nije onakav kako je ranije dolazio na posao, nervozan od jutarnje gužve i žurbe, svi su tada napeti da li će stići na vreme na posao. On nije ništa razumeo, ali je primio mir od molitvenih reči koje je slušao. Eto, i to je jedan primer duhovne koristi i misionarenja preko ovih savremenih tehnologija, prvenstveno Interneta,” svedoči svojom pričom arh. Gavrilo o značaju savremenih tehnologija koje pomažu u širenju reči Božije. BOG JE LJUBAV “Tehnologija se može koristiti i na dobro, na širenje reči Božije, na misionarenje. Reč Božija treba da se propoveda s ljubavlju, jer je Bog Ljubav. Do Istine nikad ne može dovesti mržnja prema onima koji nisu kao mi, nego ono što provedamo treba da i svedočimo. Ljubavlju da svedočimo istinu vere, da svedočimo Pravoslavlje, jer smo pravoslavni, da čuvamo dogmate Svetih Otaca koje su nam ostavili. Mnogi od njih su i stradali za veru, kao Sveti Maksim Ispovednik, Sveti Marko Efeski i mnogi drugi ispovednici, mučenici i velikomučenici i velikomučenice za veru pravoslavnu. Sveti, pravedni Aleksej Mečev ruski svetitelj je govorio da je nastalo vreme kada svi pešternici i shimnici treba da izađu iz peštera i zatvora (skrivene kelije) i da idu u narod. Učio je da je za hrišćanina neophodno da ispunjava sve zapovesti koje je Crkva dala. Ali je smatrao da se radi ljubavi, koja mnoštvo grehova savladava, nešto može i prekršiti ako nije štetno po dušu. To je tako težak zločin kada neko svojim formalnim odnosom nekoga sablazni ili ohladi nečiji odnos prema Svetoj Crkvi, govorio je o. Aleksej. RADIO BLAGOVESTI I po ovome smo se poveli po rečima ovog duhovnog pastira, koji savetuje monasima da napuste isposnice i peštere, da izađu i pomognu i uče narod, one koji su slabi u veri da ne posustanu, a one koje su čvrsti u veri da budu još čvršći,” ističe ahr. Gavrilo. A na pitanje kako su ga ljudi prihvatili u internet prostoru odgovara: “Naš narod kaže: “Svako čudo za tri dana”. To se može reći za moju pojavu na Internetu, tako da su me nazvali virtualni duhovnik ili sajber duhovnik. Neki su me prihvatili s odobravanjem i dobrim željama, neki sa čuđenjem, a neki malo sa podsmehom. Čuđenje su pokazali uglavnom ozbiljniji ljudi, a podsmeh oni koji su imali, čini mi se, malu dozu zavisti. Navešću podršku koju sam dobio od Vladike Porfirija, on je istaknuo moju aktivnost, i to javno, kao komentator tokom prenosa Svete Liturgije u Sabornoj crkvi na kojoj je ustoličen Patrijarh Irinej. Ta javna podrška za moj rad i trud mi je dala još više volje, a smatram da to može biti podsticaj i drugim ocima da prihvate tehnološka dostignuća i koriste ih za širenje vere pravoslavne,” kaže arh. Gavrilo. Govoreći o o. Gavrilu vladika Porfirije je rekao: “Arhimandrit Gavrilo je dugo bio hilandarski monah, posle toga je bio monah u Crnoj Gori, a danas živi u manastiru Lepavini u Hrvatskoj. Taj manastir je zaista jedno molitveno sabiralište i mnogi ljudi iz čitavog sveta dolaze na duhovno okrepljenje u manastir Lepavinu i traže duhovne savete od oca Gavrila. Interesantno je to da on koristi internet od same pojave interneta i tim putem komunicira sa hiljadama ljudi iz čitavog sveta i odgovara na duhovna pitanja i duhovne probleme mnogih ljudi,” rekao je vladika Porfirije zaključujući da je Crkva spremna da koristi nove tehnologije, jer je uvek u “vremenu aktuelnom”. NEKAD I SAD “Ponekad razmišljam o tome koliko je za 50 godina napredovala tehnička mogućnost komunikacije među ljudima. (…) Kad sam došao u manastir Hilandar 1971. godine, meni su dali za poslušanje da budem pri kancelariji uprave manastira, da poslužim starce pri upravi i goste, da dežuram i javim se kad neko nazove na telefon. Ali, to je bio telefon kojim se moglo razgovarati samo između manastira i manastirskog konaka u Kareji, morao se ručno okretati i imao je vezu samo sa tim jednim telefonom u Kareji. Uopšte nije bilo telefonske mreže, to je tek kasnije došlo. Danas je na Svetu Goru stigla najsavremenija tehnologija.Naišao sam na jedan tekst iz dnevne štampe sa sledećim naslovom: “Monasi sa wimax-om na Svetoj Gori.” U njemu piše da je Grčka kompanija za telekomunikacije OTE izgradila šest baznih stanica na Atosu koje će omogućiti da se sa svetom povežu sedište monaške republike, Kareja, svih dvadesetak manastira kao i važnija monaška sela (ovo sela se ne odnosi na prava sela, nego na monaške skitove i kelije). Wi-max bežična mreža će funkcionisati snabdevajući se solarnom energijom. Stanice su građene na nepristupačnim mestima i biće otporne na jake vetrove koji na Atosu nisu retki. Postignuta je potpuna pokrivenost atoskog poluostrva, prenosi Verska informativna agencija. Nekoliko manastira je već priključeno na mrežu i imaju internet konekciju. Oni su takođe deo projekta kojim je predviđeno da se elektronski zabeleže najvažniji rukopisi, freske i ikone. Deo tog materijala, desetak odsto, biće dostupan elektronskim putem široj javnost a u potpunosti će moći da ga koriste stručnjaci, kao i sami manastiri. Trenutno, prenosi agencija, mali broj od 1400 monaha Atosa ume da koristi internet. Ubuduće će morati da u svakom manastiru bude bar nekoliko monaha obučenih da koriste Internet. Carigradska patrijaršija, pod čijom crkvenom jurisdikcijom je Atos, želi da sa manastirima što više ima komunikaciju elektronskim putem. Do sada su obično poruke slate putem pisama. Dakle, jasno je da je najsavremenija tehnologija stigla i na Svetu Goru. Cela Sv. Gora je umrežena, postavljeno je šest repetitora na skrovitim mestima, da se ne vide. Iako sve to još nije sasvim funkcionalno, jer ne radi na struju, nego na solarnu energiju. U manastirima sada imaju kompjutere, i to nije ništa neobično i čudno. Na jednom blogu o Svetoj Gori sam video fotografiju snimljenu na brodu prema Dafni kako jedan monah drži na krilu laptop i nešto gleda. Možda taj monah nije bio Svetogorac, više mi je izgledao kao da ide na hodočašće na Svetu Goru, ali svejedno, danas je to tako”, potkrepljuje arh. Gavrilo svoju priču o rasprostranjenosti Interneta i njegovom značaju u savremenom svetu. FEJSBUK PRIJATELJI I DUHOVNA ČEDA Brojni sagovornici sa kojima arh. Gavrilo svakodnevno komunicira, često mu postavljaju pitanje da li su mu fejsbuk prijatelji i duhovna čeda, postoji li među njima razlika. “Kad govorimo o odnosima između duhovnog čeda i duhovnika, mogu da kažem da tu postoji više relacija. Prva relacija je sa duhovnim čedima koju čini bratija manastira, o kojima se stara starešina ili iguman manastira; druga relacija je sa čedima koja žive u svetu, ali se često ispovedaju i slušaju svog starca i treća relacija su moji odnosi sa Fejsbuk prijateljima koji prate moj duhovni i misionarski rad na Interentu. Dakle, istraživanja i praksa su različite stvari, a rezultat je ovisan o tome na kojem ste mestu i u kojoj ulozi. Recimo, ja kao duhovno lice na Fejsbuku imam profil kao javna osoba i kao takva nemam ograničenja, sve su to moji prijatelji, što je izraz koji se koristi da opiše jednu relaciju na Fejsbuku. Putem Fejsbuka ja im postavljam duhovne teme koje oni komentiraju. Biram zanimljive teme, aktuelnosti iz sveta, ono što nam dolazi kao opomena da se okrenemo Bogu za spasenje duše. Jer sve što nam se loše događa, to je zbog naše grehovnosti, zbog neispunjavanja deset Božjih zapovesti. Svu tu duhovnu decu primam jer su mi poslani po volji Gospodnjoj, kako je rekao sveti pravedni Aleksej Mečev, sve ljude koje srećemo u životu šalje nam Gospod po svojoj volji. Osećam obavezu da propovedam. Koristeći nove tehnologije može se propovedati po svim kontinentima i ulaziti ka pojedincu u svaku kuću bez obzira gde se ko nalazi na planeti. Meni lično je svejedno da li propovedam jednom ili desetoro ljudi, ili pak stotini. Naravno da što je više ljudi, to je veći uspeh propovedi. Po blagoslovu Mitropolita Jovana krenuli smo sa emitovanjem Radio Blagovesti preko Interneta svako veče od 21 do 22 časa. Tada čitam akatist Presvete Bogorodice, puštam duhovnu muziku i čitam duhovna štiva. Svakodnevna statistika pokazuje da to prati 130 do 150 kompjutera a prema računanju koje se koristi u medijima, po 3 osobe dolaze na jedan kompjuter prilikom emitovanja internet radija. Dakle, po toj računici oko 500 ljudi svako veče sluša Radio Blagovesti. Skajp kontakata imam 1308. Shvativši prednost misionarenja Internetom, otvorio sam i svoj Fejsbuk profil na kojem danas imam 5001 člana i još 1344 onih koje zbog ograničenja ne mogu da prihvatim u Fejsbuk grupu. Zbog toga sam naknadno otvorio Fejsbuk profil na kome sam predstavljen kao Javna ličnost i na njemu imam 6324 kontakta. Ovaj broj se svakodnevno povećava jer tu nema ograničenja. Kontakt sa tim ljudima je njihov prvi korak do crkve a iskreno se nadam da će ti isti ljudi pristupiti i liturgijskom sabranju,” kaže arh. Gavrilo. Statistike pokazuju da na Fejsbuk profilu kao Javna ličnost pod nazivom o.Gavrilo najveći broj čine mladi posetioci starosti između 25 i 34 godine, oni čine 34% a od njih je 20% žena i 14% muškaraca. I upravo statistika pomaže o. Gavrilu u odabiru tema za diskusiju. Po broju posećenosti vidi koje su teme najposećenije i najinteresantnije. “Tako za temu istraživanja koje ste spomenuli, bilo je čak 25.000 posetilaca, što je najviše u prethodnom periodu. Upravo proteklih dana bilo je dosta zainteresovanih za duhovne teme, kao i za one koje govore o problemu duševno i telesno obolelih ljudi. Neki od skorih naslova tih posećenih tema koje sam objavio su: “Duševno obolelo više od 300.000 ljudi”, to je tema iz dnevnika “Glas javnosti”, na taj tekst na Fejsbuku je 67 prijatelja ostavilo svoje komentare; zatim “Iako su lekari skeptični, ima mnogo isceljenja po veri”, tvrdi sveštenik i lekar Aleksandar Avdejčev. Takođe je bila veoma posećena i tema o “O razlici između duševne i duhovne bolesti.“ Tu su i duhovne teme, i od njih je u poslednje vreme posetiteljima bila zanimljiva ona o bogomoljačkom pokretu SvetogVladike Nikolaja, a taj je tekst bio povezan sa prethodnim postom koji se odnosi na žitije starca Tadeja. Upravo je na skupu bogomoljaca u Krnjevu starac Tadej prvi put počeo da propoveda vernom narodu na razne duhovne teme i odgovara na njihova pitanja. Jedan tekst je preuzet sa sajta parohije u Švajcarskoj, o bogomoljačkoj zajednici u Cirihu, koja je počela sa delovanjem 2001. godine prethodno zatraživši moj blagoslov. U to vreme ja sam kao duhovnik dolazio, sa blagoslovom Preosvećenog vladike Konstantina, da ispovedam sveštenstvo Eparhije srednjoevropske, pa sam dao duhovnu podršku i vernicima iz te bogomoljačke zajednice. Oni do danas deluju i imaju svoju slavu u petu nedelju Velikog posta, koja je posvećena prepodobnoj Mariji Egipćanki,” govori arh. Gavrilo. BOGOMOLJAČKI POKRET I VIRTUALNA ZAJEDNICA Na naše pitanje može li se bogomoljački pokret uporediti sa današnjom virtualnom zajednicom, naš sagovornik odgovara: “U jednom smislu može, ali onda treba reći nešto o razlikama između bogomoljačkih pokreta i virtualnih zajednica na pravoslavnim sajtovima. Bogomoljci su se nekada okupljali da bi se lično susreli, po raznim mestima prema bratstvu koje je bilo domaćin skupa, obično pri manastirima ili parohijskim crkvama. Onda bi u sabornosti i molitvi, pevanjem duhovnih pesama i duhovnim propovedima slavili ime Božje. Takvi skupovi su se posle večernje i večere produžavali po celu noć, i ujutro su se nastavljali učestvovanjem na jutrenju i Svetoj Liturgiji i pričešćem svih prisutnih, a posle trpeze bi počelo razilaženje. Mnogo je bogomoljaca iz tih skupova završilo u manastirima, kao monasi ili monahinje. Danas okupljanja duhovnih zajednica virtualnim putem na Internetu nemaju taj molitveni i liturgijski karakter, nego isključivo misionarski odnosno veroučiteljski. Tu se radi o upoznavanju sa istinama vere ili utvrđivanju u verskom znanju, razmeni iskustava i mišljenja na određene duhovne teme. Ipak, i takvo virtualno okupljanje može da dovede do realnih susreta, u crkvi ili nekoj svetinji. Primer za to je i naš manastir Lepavina, u koji su mnogi Fejsbuk prijatelji došli da bi se lično poklonili čudotvornoj ikoni Bogorodice Lepavinske, ovde bili na Svetoj Liturgiji i pričestili se najsvetijim Tajnama. Neki od njih su se ovde i među sobom upoznali i od virtualnih postali pravi prijatelji,” kaže arh. Gavrilo. DUHOVNIK Ljudi koji preko interneta prate rad arh Gavrila, učestvuju u diskusijama na određene teme, koji traže savete i duhovnu utehu ponekad smatraju da im je arh. Gavrilo duhovnik. Ali to baš nije tako. Zašto, arh. Gavrilo objašnjava ovako: „Duhovnik je sveštenik ili monah koji pomaže čoveku i rukovodi ga u njegovom duhovnom životu, ali i hrišćanskom načinu življenja uopšte. Duhovno rukovođenje je uvek imalo važno mesto u pravoslavnom hrišćanstvu, na što ukazuju žitija svetih i svetootački spisi. Ono je potrebno svima nama, jer svi smo pozvani na vrlinu i sjedinjenje sa Hristom. (…) Što se tiče mene samog i onih koji mi se obrate za duhovni savet, ja mogu da ih posavetujem, ali ne nastojim striktno da im budem duhovnik. Mogu da im dam neku pouku, prikladnu za ono za što mi se obrate, da im bude na duhovnu korist, a na njima je da tu pouku prihvate ili ne. (…) Nikada ne nastojim da namećem svoj savet, da mora baš tako biti, nego neka svako po svojoj sopstvenoj savesti radi i postupa. Danas ima toliko duhovnih knjiga svetootačkih i blagočestivih podvižnika. Ako bi neko hteo da baš od mene čuje pouku i smatra da bi mu bila na duhovnu korist, preporučujem da nabavi moje knjige DUHOVNIH RAZGOVORA, prvu i drugu knjigu. U njima je sabrano mnogo duhovnih razgovora koje sam vodio preko Skajpa i Fejsbuka, i svako u njima može da nađe neki primer, neku situaciju u kojoj se prepoznaje i što mu može biti na pouku i korist,” iscrpno je objasnio arh. Gavrilo (Vučković), iguman manastira Lepavina, u intervjuu za Radio “Slovo ljubve” (Skraćena verzija teksta autora Ljiljane Sinđelić Nikolić)

VARIJACIJE NA TEMU I VULGARNA RELIGIOZNOST http://www.manastir-...ad.jpg&size=500 Na pozadini dubokih strukturnih promjena srpskog društva mijenjaju se vjerska pitanja modernog čovjeka, pa se time postavlja i pitanje iz koje oblasti vjerskog života treba da dođe primarni odgovor vjerniku na početku druge decenije 21. vijeka. Na praktičnom planu to bi značilo da li je danas važnije biti hrabar npr. , ili biti milosrdan, ili praštati, ili ćutati. Devedesete godine prošlog vijeka bile su vrijeme kada je pravoslavni čovjek na srpskom etničkom prostoru i dijaspori često preko etnofiletističkog motiva se masovno okretao vjeri kao konstitutivnom faktoru ponovo probuđene nacionalne samosvijesti. Ipak ne možemo ni danas govoriti o dubini pravoslavne svijesti i autentičnom poznavanju sopstvene duhovnosti kod prosječnog Srbina pravoslavca. Moralni stav, koji proishodi iz poznavanja i aktivnog života u okviru svoje vjerske kulture ne dominira ni danas u srpskom društvu. Mnogi, tzv. profesionalni bogoslovi, iz čijeg kruga bi se moglo očekivati davanje jačeg duhovnog impulsa u sve društvene sfere, ne samo na deklarativnom planu, već npr. u sferi mišljenja o državnom, soocijalnom, pa čak i pravnom poretku, već odavno ne kažu ništa više novo niti nalaze pravi izraz, koji bi pokrenuo srca. Barem se tako čini. Govori, nastupi i stvaralačka djela su (čast izuzetcima) često sofistički i pseudomorfni. To je možda znak neumnožavanja talanata. Nepostojanje talanata je znak odsustva i neprihvatanja varijabilnosti; diverziteta i na koncu mašte. Ako se sve gleda tipski. Tipski ako se odslikavaju ikone, tipski ako se prodaje voće na pijacama, tipski ako se hrani čovjek, tipski ako se posluje i vodi politika, tipski ako se čisti otpad i pakuju kese sa proizvodima, tipski ako se grade crkvena zdanja i kuće onda to znači da varijabilnosti nema. Već nekoliko dana želim npr. da kupim zeleno povrće. Vrijeme je posta i normalno bi bilo da bude maker blitve. Jednostavno može se kupiti samo paprika, paradajiz, luk i krompir, kupus i pasulj. Možda su se ljudi sveli na dvije, tri vrste jedenja, kao da ne prodaju, ne kuvaju, ne misle, ne rade s ljubavlju. Ljubav je ta koja izaziva varijabilnost u svim sferama života, kulture i ambijenta. Ona pokreće i motiviše i kreira, jer je Bog ljubav. Kad danas neko kaže pravoslavlje je ljubav, to često zvuči tako isprazno i pamfletski, jer pogledajmo ambijent i prostor u kome živimo, gradove, trotorare, pijace, oranice, način kako pekare prave hljeb i kifle. Sve je predivno, ali tzv. "pravoslavni čovjek" bez ljubavi, ali s puno fraza kao nekada bivši komunista, koji je veličao dostignuća marksizma, lenjinizma ništa posebno nije učinio da oplemeni prostor i život, međuljudske odnose, ophođenje i u proizvode svog rada da unese ljubav i doprinese kroz varijalbilnost ljepoti Božijeg djela i svog sopstvenog života. U svemu ovome ima izuzetaka, ali to su kao oaze u pustinji. Međutim, moguće je razviti varijabilnost. Istorija pravoslavne umjetnosti jedenja, slikanja, mišljenja, življenja, pojanja itd. to pokazuje. Neki prodavac, koji bi počeo da prodaje kelj, blitvu, špinat itd., napravio bi možda dobar posao, ali nemaštovitost je tolika da to nikome ne pada napamet, a i da padne napamet svi bi počeli da ga doslovno kopiraju i samouništili bi se od konkurencije. Nedavno mi je popravljao jednu vodovodnu cijev majstor, koji je svojevremeno nesposredno poslije požara u manastiru Hilandaru radio na obnovi i tamo imao poslušanje i boravio oko pola godine. On je kvalitetno popravio cijev i ujedno smo imali veoma duhovan razgovor dok je vršio popravku. Spojio je svoj posao i ljubav prema njemu sa duhovnošću, tako da je to bila jedinstvena popravka cijevi i moje duhovnosti kroz susret sa njim, a ujedno sam naučio o vodovodnim cijevima dosta. Ta popravka je bila pravi kulturni i kultni događaj. Formalna religioznost je nešto o čemu pomenuto istraživanje govori. Teoretski, da je uvrštena, možda bi najbolje u tom istraživanju prošla neka zemlja iz najdaljeg kutka trećeg svijeta i ispala najreligioznija iako praktično za svjetsku kulturnu baštinu njen narod niti pojedinci nisu doprinijeli ništa sem par folklornih artefakata, jedne poljoprivredne monokulture i par istorijskih dokumenata o plemenskim krvavim sukobima i da ih drugi nisu otkrili u svom misonarskom žaru, ljudska zajednica ne ni znala da postoje. Sem nekoliko mitskih figura i mnogih anonimnih djelatnika u svojim užim specijalnostima malo ko iz okrilja srpskog naroda se ugradio u ono što se zove svjetska kulturna baština, ili se odmakao od lokalnog značaja. Ako smo iskreni prema sebi, onda to moramo priznati. Svako ko je proveo makar i kraće vrijeme u inostranstvu, svjestan je toga.“ Izuzetak čine naravno svetitelji uz nekoliko svjetovnjaka, koje skoro na prste da možemo izbrojati. Iz grmena velikoga lafu izać trudno nije, u velikim narodima geniju se gnijezdo vije.“ Naravno, neki mali narodi ipak opovrgavaju ovo pravilo. Znamo po čemu smo poznati. Zašto je to tako, postavlja se pitanje? To je pitanje za istraživanje. Nebeska baština je jedno, ali svjetska baština je takođe važna. Ako je nevažna kao što neki tvrde, onda se postavlja pitanje da li je riječ o pravoslavlju ili o manihejstvu, ili nekoj drugoj jeresi koja je zavladala kod Srba. Istraživanje ovog tipa tj. tekst, koji prenosi neke rezultate istraživanja zaista ne govori ništa, sem da se neko formalno i deklarativno izjašnjava religioznim. Pred raspad SFRJ, bivša država je imala nekoliko miliona komunista i skoro do samog izdisaja u javnosti su kolale fraze o socijalizmu, koji je kao ideja zapravo plemenit. Ti milioni tzv. komunista u smislu ideala socijalne pravde zapravo ništa nisu značili tj. to su bili formalni komunisti. Kada su dizali revoluciju, možda ih je bilo 20 000 hiljada i vjerujem da su mnogi imali neki viši ideal kao motivaciju npr. socijalnu pravdu u svijetu. To im je pored ostalog takođe dalo snagu da uspiju u svojoj namjeri. Formalne statistike i istraživanja bez promišljanja su bezvrijedne. Srbija ima malo više stanovnika od Danske, a malo manje od Bugarske. Pa šta? Šta to znači? Neko veče sam slušao profesora ekonomije, koji kaže kako Srbija od svih zemalja skoro najviše izvozi npr. u Italiju. Nije rekao šta izvozi i da je riječ možda uglavnom o sirovinama. Ta igra sa statistikama je opasna, jer evo u navedenom primjeru prva izjava o izvozu u Italiju govori kako imamo jako dobre ekonomske veze, a promišljanje tj. druga činjenica govori da smo u statusu kolonije, jer izvozimo uglavnom sirovine i da su kvaliteti tih ekonomskih donosa diskutabilni. E, tog promišljanja kvalitetnog, koga mnogi omalovažavaju kao filozofiranje i mješaju sa visokoumljem nema puno u Srbiji, a ono je važno, krajnje važno. Postoje istraživanja i naučni projekti, ali na kraju da li se rezultati tih istraživanja uopšte uvažavaju u praksi kao što se ne uvažavaju dominantno pravoslavno-hrišćanski izvori srpskog duha kada se određuje smjer razvoja srpskog društva . Čak i praktikovanje aktivnog liturgijskog života bez podviga tj. uz mlako i lijeno pokretanje ljudi npr. u litiji nije više samo po sebi dovoljno. Potreban je podvig. Podvig bi značio da se nađe pravoslavni izraz u sferama života i djelatnosti kao ekonomiji, politici, ekologiji, zemljoradnji, mišljenju o društvu, umjetnosti bez da se padne u srednjovjekovlje i apoteozu feudalizma i da ti izrazi omogućavaju i generišu maštovitost i time veći stepen slobode, socijalne pravde i drugh ideala tj. vrijednosti na širem društvenom planu. Pratio sam zadnjih nekoliko postova. Jedan brat je na poruku iz Svete Gore odgovorio kako je i Vlada Republike Srpske po uzoru na Vladu Srbije trebala poslati na Svetu Goru pomoć, a pri tome zaboravlja da požare u samoj Republici Srpskoj ne drži pod kontrolom. Zapitao sam se da li je taj komentar uopšte važan, da li je ta misao vrijedna iskaza. Uopšte čovjek se zapita kako se niko ne sjeti da je u srednjem vijeku, kada je duhovni život dominirao životom zajednice, čak i klimatski razvoj tj. stanje ljetine bilo vezano za vlas i vladara po Božijoj Milosti. Vladar je bio vladar, jer se vjerovalo da je zadobio milost vrlinskim životom i da zato nema nepogoda i da su ljetine plodne, a bolesti rijeđe, zapravo da je vladar u sinergiji sa svima i svim. U tekstu ovog pomenutog posta podvlači se takođe profesionalnost i viteški duh vatrogasaca tj. njihova svijest. Ne znam koliko su ta dva faktora dovoljni danas kao odgovor na izazove i da li je baš viteški duh bio u pitanju..., ali prihvatimo da jeste. Takođe se pominje sinergija. Možda je i važan treći faktor tj. da se šalju uvijek najbolji, ali za to trebaju kriteriji da se stvore. Ne sumnjam da su pomenuti vatrogasci iz Srbije bili najbolji. Nešto drugo je zanimljivo, a to je pitanje ko je najbolji vatrogasac, ko je najbolji ljekar, ko je najbolji rudar, novinar, diplomata, frizer. Ako nemaš kriterije, ne možeš praviti pozitivnu selekciju kadrova ili praviš lažne selekcije ili lažni novac tj. lažnu vrijednost. Tako danas zbog selekcije i korupcije koja je prvobitno potekla od srebroljublja (tvrdoće srca) imamo voditelje na televiziji, koji ne znaju da govore standardnim srpskim jezikom, već koriste lokalizme, nedoučene majstore , fudbalere, koji ne mogu svaku jutro da pretrče 8 kilometara, mnoge eksperte koji ne znaju da misle, mnoge ljekare bez etosa, možda i sveštenike bez prave misije, državu bez plana. Da li je to razumno, da li je to zdravo, normalno i gdje to vodi...To je rezultat dugogodišnje negativne selekcije kadrova, i onda je jasno da se ne može naprijed krenuti i pored najbolje volje. Ako dozvoliš najboljem kadru, koji je pokretač ekonomije i društva zbog svojih ideja da ode iz zemlje, onda zapravo nemaš pokretačku elitu, koja je u stanju da inicira reforme, jer neko mora da ima višu inicijalnu ideju od pukog kratkoročnog obrtanja kapitala. A ako bi danas neko rekao, pa hajdemo ljudi da uzmemo kadrove, koji mogu pokrenuti nešto, to bi značilo da neko mora da drugome ustupi fotelju, a ujedno i da ga uvodi u posao i nastali bi veliki sukobi, zavisti i mržnje. A ako ovako ostane, nastaviće se sigurno propadanje. Možda je ipak ovako lagodnije i udobnije svima onima, koji još nešto mogu da izgube dok ne dočekaju pomoć od velikog brata iz inostranstva, npr. iz Rusije. Mnoga ordenja, koja se dijele danas izgubila su svoj sjaj. Njihova imena su zvučna, ali vrijednost je devalvirala. Zbog devalvacija vrijednosti, upravo zbog toga se postavlja pitanje da li je kvalitet vjerske svijesti i uvjerenja u Srbiji na visokom nivou, jer da je prva vrijednost Bog ili neki viši ideal kod pretežnog broja ljudi, onda ne bi bilo pada vrijednosti, ali to nije tako. Prvi kriterij je uspjeh. Čak uspjeh kroz otimanje tuđeg, ili otuđivanje nacionalnih bogatstava za koje su neki od predaka ginuli i ostavljali kosti. To nije pokretanje kulture; u biti vjerske kulture, već iskopavanje samog kulta. Sam uspjeh po sebi na duge staze ne znači ništa. Ako je prva vrijednost Bog, a Bog je maštovit i ima savršene epitete inače ne bi stvorio ovako zanimljiv svijet, onda bi čovjek mogao da uzme Boga za uzor, ali uzeo je uspjeh za uzor tj. nekog nižeg prizemnog idola. Uspjeti možeš i ako ubiješ drugog i ako otmeš od drugog. Suštinski uspjeh slijedi poslije Boga, kao što je Hristos vaskrsao poslije krsta i vaznio se na nebesa. Tu jednostavnu istinu svjedoče mnogi narodi , koji formalno nisu hrišćani, ali prosto žive po Božijoj volji čak i nesvjesno po vječnim postulatima tj. po zakonima Božijim, a pravoslavni Srbi kao da zaboravljaju na to, na tu jednostavnu istinu, iako su im puna usta pravoslavlja. U Srbiji je najvažnije uspjeti. Ko to ne uspije, seli se negdje daleko... ili umire, ili preživljava samo. Etos uspjeha po svaku cijenu je izopačenje današnje hričćanske civilizacije. Žitija svetitelja su kultni prauzori, a tamo nigdje ne vidimo ovozemaljski uspjeh, već na koncu stoji preseljenje u vječnu radost Gospoda svoga. Srbi su etos uspjeha objeručke prihvatili. Prenosim citat iz jedne televizijske emisije, koji je pripisan jednom velikom srpskom državniku ovim povodom: "..Laži i odlaži..." To je pogrešna postavka, ali narod tj. duh naroda je za sada takav. Bog kao da u svijesti pojedinaca nije na prvom mjestu. Da bi se promijenio duh ovoga svijeta ( a, ne pravoslavlje), koji vlada jednim kolektivitetom kakav je srpski, potrebno je veliko investiranje, dugo vremena, prepoznavanje talenata od malena. Najdugoročnije i najvažnije investicije su one u kadrove i obrazovanje vjersko-kulturno i profesionalno, ali u Srbiji se najviše investiralo do sada u nešto drugo. Kadar, ličnost, ljudski život nije bio na prvom mjestu maltene kao svetinja. A zašto sve ovo činimo i bivstvujemo, ako ne radi čovjeka, da li zbog zgrada i zidina i ordenja, mrtvih stvari? Sankcije su pokrenule smjenu ekonomskih elita. Pseudoelite su se ustoličile i neće ustupiti mjesto drugima, sem kada dođe planirano vrijeme da sinovi naslijede očeve, ali to je velika iluzija današnjih elita da sin može naslijeđe primiti bez raspinjanja, čak i ako ode u obećanu zemlju inostranstva tj. u dijasporu, u Bermude ili Floridu. Važne godine su nepovratno prohujale za Srbiju, ali i za njene premudre susjede, ili je možda neko drugo vrijeme za sjetvu, a drugo za žetvu ako uopšte ima vremena. "Prava pomama postavljanja krstova po Srbiji poslednjih godina, dodaje se, istina, nije posledica želje za isticanjem sopstvenih vjerskih uverenja i simbola spram komšijskih koliko podsticanju jednog složenog unutarnje srpskog dijaloga po pitanju nacionalnog identiteta i povratka u (lepšu) budućnost." Ovo je zanimljiva konstatacija i čini se tačnom. Kao da je ideološki vakuum poslije pada koncepta samoupravnog socijalizma, počelo da instantno popunjava pravoslavlje, ali praktikovano na onaj najprizemniji način, iako se visoko uzdižu krstovi. Ako te neko kritikuje, on ti je neprijatelj. Da li je zaista tako? Kritičari imaju svoju funkciju i konstruktivna i kultivisana kritika je važna, jer ona pokazuje gdje su nam greške i slabosti i neka je vrsta korektiva. Trebali bismo biti zahvalni kritičaru i onome koji nas sudi, ali to zahtjeva ogroman skok civilizacijski i visok stepen hrišćanske svijesti, a ne vulgarnu religioznost na svim nivoima. Nije to mazohizam, već želja za ispravljanjem. Niko ne kaže na Balkanu riječ hvale komšiji, koji ga kritikuje i optuži za nešto, jer eto to bi zvučalo nerazumno i nelogično, ali da li je baš tako? Onaj, ko ne želi da se ispravlja niti da bude podložan kritici, on sebe sam stavlja na mjesto Boga, jer misli da je savršen. Za njega nema Boga. Za mnoge ovdašnje lokalne moćnike se kaže: "Za njega nema Boga!" Takav lokalni moćnik je možda kršten, slavi slavu, prilaže u Crkvu, sjedi s vladikama za istim stolom prilikom objedovanja, ali za njega nema Boga, jer je on malo božanstvo svog okruga. Za njega ne postoji jednakost svetinje života tj. princip jednakosti. Pominjem samo neke vrijednosti: jednakost, slobodu, socijalnu pravdu....Zemlja, koja je oličenje takvih principa i vrijednosti, naravno da je poželjna i za život i za investitore, za svakoga nezavisno od toga da li si u Evropskoj Uniji ili van, ali ako te vrijednosti, koje nisu protivurječne sa hrišćanskim u jednoj dominantno pravoslavnoj zemlji kod većine stanovnika u praksi nemaju značaj, onda je to prostor, koji je osuđen na umiranje. Balkanski narodi očigledno to još nisu shvatili. Praktikovanje prihvatanja kritike i zahvalnosti na njoj na cijeloj liniji od privatnog života do nacionalnog i vjerskog je hrišćanski, jer je izraz ljubavi. Ko to danas zaista praktikuje? Od sveštenstva pa do čovjeka na ulici, ko među nama! Postavlja se pitanje onda da li zaista ima pravog pokajanja, a time i pokoja i spokoja! Da li je iko ikada čuo neku javnu ličnost ovdje da je javno ikada rekla, ja sam pogriješio nešto i zato se povlačim, jer naučni, profesionalni autoriteti i ozbiljna javnost smatraju da sam pogriješio? Da li je iko ikada čuo da je neko platio za to da ga neko kritikuje? Nije! A zapravo, to rade pravi analitičari i naučnici. Oni su plaćeni da bi napravili kritičke analize i predložili konstruktivna rješenja na osnovu profesionalnih uvida i zato što su kompetentni da to rade. Ovdje kada se kaže da je neko konsultant ili da radi neki projekat, odmah se misli da je u pitanju neka mahinacija. Majstor kada dođe da nam popravi nešto u kući, prvo kritički analizira šta ne valja, Tako je i sa svim ostalim popravkama. Čak su i srednjovjekovni vladari imali na dvorovima one privilegovane dvorske budale (kritičare), koji su bili zaštićeni i smjeli su kralju da saspu sve ružne istine u lice, naravno na šaljiv način. To pomalo nedostaje na javnoj sceni danas, među umjetnicima, koji su često u funkciji da veličaju i estetizuju postojeće stanje u društvu . To naravno nije velika umjetnost. To je imalo svoju svrhu i funkciju u nekim drugim vremenima. Islamski vladari u vrijeme kordobskog kalifata, dok su još bili kulturni i naučni centri u sferi islamskog civilizacijskog kruga su imali savjetnike, naučnike i dozvoljavali dozu kritičkog osvrta i promišljanja na svom dvoru, a vjerska isključivost, koja se razvila potom ih je onda pomalo dovodila u sjenku istorijskog da bi na kraju iščezli sa scene. Tipično srpske škole u freskoslikarstvu su se razvile u srednjovjekovno doba, jer je neko imao slobodu da malo modifikuje vizantijsko-grčke okvire i prilagodi ih domaćim okolnostima bez da ga neko optuži za izdaju pravoslavlja i za jeres. Čak je i bivša Jugoslavija svojevremeno, dok nije krenula u samodestrukciju iznjedrila skoro originalnu filozofsku školu praksisovaca, a Kraljevina je iznjedrila Justina i Nikolaja. Navodim, možda i pomalo neprikladno, prozvoljno i na preskok ove primjere iz prošlosti kao primjere duhovne širine i ljubavi prema istini, koji su davali rezultat, bili izraz duhovne živosti i vodili političke i društvene zajednice naprijed. Rimokatoličko iskustvo je značajno. Pojava Franjevaca, kao prosjačkog reda, svojevremeno bila je crkveni odgovor na kritiku srednjovjekovnog vjernika prema moralnoj izopačenosti crkvenih vlasti. To je spasilo Rimokatoličku Crkvu na neko vrijeme od osipanja. Pojava starovjeraca u petrovskoj Rusiji, a nekoliko generacija kasnije pojava dekabrista, koji su bili uvod u krvave događaje jedan vijek kasnije bili su znaci opomene da pravoslavna zajednica mora naći primjerene odgovore na probleme života tj. odgovoriti na izazove društvenih problema. Danas se pamfletski kaže, bez dubljih istorijskih uvida i proučavanja: „Komunisti su krivi!“ I, na tome je kraj mišljenja. To nažalost nije dovoljno da se riješe problemi. To je samo odušak jadu i čemeru. Danas, ako pogledamo društvenu scenu i diskurs javni, stepen vulgarnosti, palanačkog duha i površnosti diskursa od duhovne do najmaterijalnije sfere , vidimo da je većina toga uz neke iznimke daleko iza domašaja nekih diskusija prošlih vremena i kako onda očekivati pozitivne pomake! Vulgarna religioznost nije prijatan izraz, ali po mnogo čemu je prikladan da objasni stanje religioznosti kod velike većine Srba, kako se ispoljava prije svega u praksi i kakva je duhovna nadgradnja, koja se proizvodi danas; vulgarna religioznost- taj izraz, iako neprijatan karakteriše prizemne motive i ideale, koji ne mogu niti su ikada u istoriji ljudskog roda dugoročno nešto pokrenuli, sem što su omogućili kratkoročne pljačke. Kod pravoslavnih Rusa je situacija nešto bolja, ali ne mnogo bolja. Veliko pozorište, koje se pravi oko perifernih ličnosti i pokušaj da se dekretima sa najvišeg nivoa, kao u neka druga vremena, riješe kompleksna pitanja su samo izraz skrivene slabosti, i to opasne slabosti društva; zajednice i na koncu pravoslavne zajednice u oba slučaja. Radomir Vučić , 23. avgust 2012.

Pomaže Bog, oče Ivane, hvala Vam, oče Ivane, na javljanju. Iskoristio bih priliku da Vam čestitam na novom dizajnu Vaše web stranice, na novim internet projektima koje ste uveli i na svim idejama kojima obasipate svoje verne internet posetitelje. U zadnjih nekoliko godina, mnogo ste povećali svoj rad i umnožili trud na Internet misionarskom polju, što je za svaku pohvalu. Želim ovom prilikom da Vam ukažem i na moju podršku koju Vam dajem. Pogotovo iz razloga što ste sada odgovorniji, te više pažnje posvećujete forumašima i ostalim članovima Vaše internet zajednice, kako se ne bi pojavili uvredljivi i neželjeni konflikti koji su vrlo česti kada govorimo o ovom vidu misionarenja. Hvala Vam za Vaš poziv da učestvujem u Vašem video projektu, kojeg ćemo s vremenom nadam se održati. Moj obim posla trenutno mi ne dozvoljava da sa Vama organizujem jedno takvo predavanje preko interneta, trenutno sam veoma angažovan na duhovnim razgovorima koje vodim sa ljudima preko interneta. Želim Vam i dalje napredak i revnost u internet misionarenju.

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCCLXXII) DUŠEVNO OBOLELO VIŠE OD 300.000 LJUDI o.Gavrilo BEOGRAD - Kod više od 300.000 ljudi u Srbiji dijagnostifikovani su različiti mentalni poremećaji, a trenutno se oko 4.000 građana nalazi na bolničkom lečenju u psihijatrijskim ustanovama, rečeno je juče na konferenciji za novinare Udruženja korisnika psihijatrijskih usluga "Duša". Prema međunarodnim ispitivanjima, svaka četvrta osoba bar jednom u životu zatraži profesionalnu pomoć, rekla je studenktinja Filozofskog fakulteta i volonter u Udruženju "Duša" Anja Živković. Živković je najavila da će studenti Filozofskog fakulteta i članovi udruženja "Duša" u junu, nizom aktivnosti promovisati kampanju "Čovek je čoveku lek", čiji je cilj poboljšanje sistema zaštite mentalnog zdravlja i prevazilaženje stereotipa o korisnicima psihijatrijskih službi. "Aktuelna medijska slika o korisnicima psihijatrijskih usluga je negativna, osobe sa mentalnim poremećajima su neretko prikazane kao agresivne, a istraživanja pokazuju da oni češće postaju žrtve nasilja nego što ga sami čine", istakla je Živković. Ona je kazala da je malo lekara koji imaju dovoljno iskustva za savremeno lečenje osoba sa mentalnim poremećajima. Prema njenim rečima, korisnici psihijatrijskih usluga često kao najveći problem ističu usamljenost, dok prihvatanje i podrška dobro utiče na njihovo zdravlje. U okviru kampanje "Čovek je čoveku lek" biće organizovano uređenje dvorišta specijalne bolnice Laza Lazarević - sektor Padinska skela, na Filozofskom fakutetu studenti će prikupljati knjige, odeću, obuću i higijenska sredstva, a najavljen je i okrugli sto o pitanjima koja se tiču budućnosti profesije psihologa i sistema zaštite mentalnog zdravlja u Srbiji. http://www.glas-javnosti.rs/clanak/drustvo/glas-javnosti-07-06-2011/dusevno-obolelo-vise-od-300-000-ljudi Stanija Kondić I vise od 300.000..........mnogo vise Miloš Tiosavljević Vreme je veoma teško,niko ne brine ni za koga svi gledaju samo sebe,u ovom vremenu moramo se vratiti pravoslavnoj veri.Mada i crkva nam je u rasulu,sve institucije su zatajlie.Nameće mi se zaključak da Srbski narod naš svetosavski dozivljava tešku krizu mislim i pre smo imali kriza ali ova u ovom vremenu u kojem zivimo je veoma teška. Petar Milenković Nažalost, Bensedin naj prodavaniji domaći brend. Mia Bogunovic Kako ljudu da ne obole kroz sta su sve prosli kroz rat i druge teskoce zivota i siromastvo. Milena Radusin Momcilovic Radna terapija... Maša Vujanović Crkva nije niti će ikada biti u rasulu. Slavica Kosanovic Vucenovic Svakakve nas nedace snalaze i normalno je da coveka sve to unistava psihicki i fizicki. Bolesna osoba nemoze da pruzi svojoj porodici pristojne uslove za zivot a najcesce ni sebi adekvatne lekarske usluge. Retko ko se seti da Gospod ima lek za sve i da samo treba da ga primenimo. Ja jutros razmisljam sta spremiti familiji za rucak(ovde u Nemackoj). Kazu zatrovano povrce, meso itd. Neki otrov moramo izabrati ali koji. Ja sam mojima rekla krst na sebe i na jelo pa sta nam Bog da . Ljiljana Botić Vilotić Prošla sam mnogo toga ružnog u životu , rat i tako dalje.Održala me je moja Vjera u Gospoda,da Gospod ima lijek za dušu . Tu vjeru koju imam u Gospoda mi je prenio moj djed kome sam duboko zahvalna .Svake nedelje čovjek treba da bude prisutan na Liturgiji u Crkvi, i to donosi radost i duhovni mir. Tu radost i duhovni mir nosim u sebi tokom cjele sedmice , bar nedeljom nemamo opravdanja kao nemamo vremena . Gospod je ostavio taj dan da posvetimo Njemu a na nama je dal ćemo to da ispoštujemo. Sonja Ljubic U teskim vremenima , vera u Boga najvise pomaze, samo treba iskreno verovati. Milena Madzar I njih dragi Bog gleda i cuva,a zivot je velika neizvjesnost nikad covijek nezna sta ga moze snaci,narocito u danasnje vrijeme kad vise nista nije cudno i nenormalno jer svega ima,i ovim generacije nista drugo nepreostaje uzdanje u Boga pa sta nam On da,divno je Gospodja Slavica rekla,Krst na sebe i na jelo pa sta nam Bog da,svo uzdanje na Njega sigurnoj zastiti.A mislim da je ovo tek pocetak bice mnogo oboljelih narocito psihicki.Neka nam je Bog i Bogorodica u pomoci. Jelena Vukelic Jelic Jaka vera u naseg Gospoda Isusa Hrista pobedjuje sve.Netreba se predavati,i ako se spotaknemo i padnemo opet treba stati na noge.Zahvaliti se Gospodu na svemu i krenuti dalje mirno. Aleksandra Vučić Kojić Nažalost to je odraz vremena u kome živimo. Jedino vjera nas može spasiti. Dragica Mamić Pomaže Bog,Oče Gavrilo! Blagoslovite! Jako me je rastužio ovaj podatak koji iznosite u današnjoj temi za diskusiju.Veliki je to broj naših braće i sestara, koji ne mogu ili ne znajui potražiti lijeka, dušama svojim, već preživljavaju u košmaru današnjice pod sedativima, i tako, lutajući u magli svakodnevnice, traže da u čovjeku pored sebe vide čovjeka, onakvog kakav bi trebao da bude. Nadu da se ovim ljudima može i mora pomoć,i vidim u ideji ovih mladih studenata Filozofskog fakulteta, da organizuju ovu kampanju pod nazivom "Čovjek je čovjeku lijek" Na žalost, zvanične medicinske ustanove se bave samo posledicama oboljenja duše u čovjeku, dok bi uzroke oboljenja trebalo tražiti u međusobnim odnosima ljudi, kako u porodici tako i u društvu.U tim komplikovanim odnosima, u vremenu u kojem živimo veliku podršku i utjehu možemo pronaći u Vjeri našoj u kojoj nam se nudi recept, kako da utješimo, odmorimo ili pak da liječimo duše svoje kako bi mogli ostvariti misao "Čovjek je čovjeku lijek", o.Gavrilo Sveti Trifun je takođe živeo u III veku kada i Sveti Valentin. U pravoslavnom kalendaru ovaj svetac se slavi 14 Februara. Trifun je rođen u Kampsadi u Frigiji i bavio se čuvanjem gusaka,ali je polegdi imao isceliteljska moći. On je između ostalog izlečio i Gordu ćerku rimskog cara Gordijana koja je patila od duševne bolesti i koju nijedan lekar nije mogao da izleči. Za ovo ga je car bogato nagradio, a on je sve darove podelio siromasima. Za vrema rimskog cara Decija Trifun je pretrpeo strašno mučenje i pošto nije hteo da se odrekne hrišćanske vere odrubljene mu je glava 250. godine. o.Gavrilo http://www.manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/duevna_bolest_ne_oduzima_veru/ Dragan Merdžanović HRISTOS SE VOZNESE,TOLIKO BOLESNIH I NIJE NIKAKVO ČUDO, PRAVO JE ČUDO I OBILNA MILOST BOŽIJA ŠTO TA BROJKA NIJE MNOGO MNOGO VEĆA KOLIKO SMO GREŠNI KAO NAROD I KAKVI SMO DORO JOŠ I POSTOJIMO A SVE JE TO ZBOG VELIKE MILOSTI I DUGOTRPLjENjA BOŽIJEG I RADI MOLITAVA PRSVETE BOGORODICE I SVIH SVETIH UGODNIKA BOŽIJIH I ZBOG ONO MALO PRAVEDNIKA ZBOG KOJIH GOSPOD PREBLAGI I ŠTEDI OSTATAK MNOGOGREŠNOG NARODA, MLOGO SMO GREŠILI I SADA GREŠIMO UKALjALI SMO SE SVAKOJAKIM NEVALjALSTVOM, TOLIKO PSIHIČKIH BOLESNIKA ZA KOJE SE ZNA TO JE JEDAN OD POKAZATELjA DUHOVNOG STANjA NARODA, -A ŠTO SE TIČE PSIHIJATRIJSKIH BOLNICA TO MESTO I NIJE DA RADE LEKARI, ONI SAMO LEKOVIMA USPAVLjUJU, UMRTVLjUJU TELO A DUŠEVNA BOLEST OSTAJE BEZ IZLEČENjA, VEĆ JE TO MESTO ZA DUHOVNE LEKARE TO JEST SVEŠTENIKE, NEKA KAŠE I JEDAN DA SE IZLEČIO OD PSIHIČKE POREMEĆENOSTI FARMACEUTSKIM TABLETAMA, A KOLIKO JE ONIH KOJI SU SE IZLEČILI PO MANASTIRIMA TIM DUHOVNIM BOLNICAMA SLUŠAJUĆI SAVETE DUHOVNIH LEKARA I PRIMENjUJUĆI DUHOVNU TERAPIJU I DUHOVNE LEKOVE, JER TAJ ROD SE IZGONI SAMO POSTOM I MOLITVOM A UZ POST I MOLITVU I FIZIČKIM RADOM PA KO IMA RAZUMA NEKA RAZUME. Dunja Neda Gospodi pomiluj nas grešne! Oče,blagoslovite. U ovako teškim vremenima jedino nam čvrsta vera i širom otvoreno srce Gospodu mogu pomoći - naše trpljenje i krotost i zajedničke molitve.SEBIČNOST ne poznaje pravi verujući čovek - on poznaje samo LJUBAV, poznaje BOGA. Danijel Zecevic Ljudi Boziji , kaku su muku ovaj nas narod prezivio , ma da je neki drugi narod bio na nasem meijestu bio bi 100% Obolio dusevno , a i nasa medicinska nekultura i stid da se obrati za pomoc ljekaru kada si u dusevnoj krizi , mozda i malo citamo jevandjelje , slabije idemo u crkvu na liturgije , preci nam je provod subotom nego sveta Litirgija nedjeljom. Oce da se naspavamo u Nedjelju a nismo svesni da dusa oce duhovne hrane da ide na svetu liturgiju , da molitva odmara i daje mozgu energiju za sledecu nedjelju , da Nam Bog pomaze kad nam je najteze u zivotu. prebobardirani smo informacijama , mukom i patnjom na citavoj planeti i kao da nam je najvaznoje da sve o tom znamo a nekad to ne dje nikakvu korist. Braco i sestre u Hristu uzdajte se Boga . To vam ja gresni kazem . Hvala ako ste imali i strpljenja da procitate mje misljenje do kraja. Ana Radic BRACO I SESTRE U HRISTU.MOLIMO SE NASEM GOSPODU ISUSU HRISTOSU ZA SVE NASE PRAVOSLAVNO SVESTENSTVO,MONASTVO I SAV PRAVOSLAVNI HRISCANSKI CIN OVOGA SVETA,JER SE I ONI MOLE ZA NAS SVE.A SVE BOLESTI STO DOBIJEMO TO NEDA BOG NEGO MI ZASLUZIMO ZBOG NASIH GREHOVA .TO SU SVE PROKLETSTVA KOJE ISPASTAMO KROZ BOLESTI.MNOGO MI JE ZAO ZBOG TOGA,JER SU TO NEVINE DUSE.ZATO SE PONASAJMO PO 10 BOZJIH ZAPOVESTI.OPRASTAJMO SVIMA,DABI I NAMA BOG OPROSTIO.MOLIMO SE ZA SVU NASU BRACU I SESTRE U HRISTU.NEKA NAS CUVA NAS GOSPOD ISUS HRISTOS Dušan Jaguzović Sačuvaj Bože!? Svetislav Sanja Šlivić Čudni su načini kako Gospod spašava čoveka. Jedan od tih načina je i da dopusti da čovek duševno oboli. Teško je to prihvatiti, a ne roptati, ali ljubav prema Gospodu sve pobeđuje. Veca Kalimero Zašto se ovo "lajkuje"? Gospode dragi, ovo su zabrinjavajući podaci. Daliborka Pesut Mandic Neka nam Gospod podari snage i neka pomogne svima... Jovanka Isakov Strasno . Radomir Vucic Može se pretpostaviti da od 300 000 duševno bolesnih skoro isto toliko je onih koji su bolesni od ljubavi. Pretpostavljam da od tih 300 000 malo je ko u emotivno srećnim okolnostima. Natasa Ilic Milovac Prosto ne znam sta bih rekla nad ovom strasnom cinjenicom. Saradjujemo sa Gerontoloskim centrom u Novom Sadu i direktorica kaze da je od 10 korisnika centra 8 dementno i da su statistike po tom pitanju takodje strasne u poslednje vreme. Drugi tekst koji Ste postavili najbolje opisuje sve sto treba da znamo o obolelima i njihovom odnosu prema veri. Radomirdrugi Vucic Uostalom da li je iko ikad vidio nekoga ko je srećan u bilo kom vidu ljubavi da je završio kao duševni bolesnik. Jovanka Isakov Svi smo mi potencijalni bolesnici.... Aleksandra Sanja Milic Bog nam je jedini prijatelj Radomirdrugi Vucic Ono što se narjeđe dešava u duševnim bolnicama je da se dvoje ljudi, pacjenata tu nađu, upoznaju, zaljube i ruku pod ruku zdravo i veselo budu otpušteni. Aleksandra Sanja Milic Radi se o slaboj vjeri...mozda.Ne znam,I u CG je zabrinjavajuci broj oboljelih sto mentalno,sto od najtezih bolesti. Spomenka Sladoje Petrovic Izasla je kod nas jedna lepa knjiga na temu bolesne duse.prevedena s ruskog, zove se" Siguran oslonac u krizi", iskustva pravoslavnog psihologa, pisac Mihail Hasminski, Svi smo mi po malo bolesni, posle svih ovih stresova koji nas pogadjaju svakodnevno i sto je najgore to traje godinama.Jedini siguran oslonac je vera i ljubav, koja se opet nalazi u nasoj veri pravoslavnoj. Ko taj oslonac ne nadje, tesko njemu. Svako dobro od Gospoda. Tatjana Kremenovic "Prema njenim rečima, korisnici psihijatrijskih usluga često kao najveći problem ističu usamljenost, dok prihvatanje i podrška dobro utiče na njihovo zdravlje." Ovo se odnosi na rijeci volontera Anje u udruzenju Dusa.. A drugi link koji ste postavili oce Gavrilo, sa tekstom u kojem govori ruski svestenik koji radi u najvecem psihoneuroloskom internatu u Moskvi je odlican..Jedan mali citat iz tog teksta : "Po svojoj duhovnoj slabosti, nemoći, društvo se boji i čuva od sveta bolesti. Po svojoj prirodi, u svojoj osnovi, to je grehovna tendencija, i stoga ima veoma teške posledice. Ljudi idealizuju svoj život i svoje zdravlje, iako je to sve veoma nesigurno, i granica između bolesti i zdravlja je promenjiva. Zdravi čovek treba uvek da vidi, šta uopšte s čovekom može da bude, dužan je da pomaže bolesnima, da podeli s njima njihovu bol. " I u nastavku teksta svestenik kaze da se ovakav stav moze promijeniti tako - kad bude mnogo ljudi dolazilo u internat da pomognu, oni koji zive u internatu ce tako dolaziti u kontakt sa spoljnim svijetom i time ce umanjiti njihova usamljenost...I dalje svestenik Andrej govori da se ljudima moze pomoci u nekim obicnim stvarima, ne trazi se od nas da tvorimo cuda...A i to sto nam se cini da je malo, tim ljudima moze znaciti mnogo...Malo vedrine , malo pozitivne energije da se donese ljudima...A Bog ce da pomogne, On nam pruza mogucnost da nesto uradimo dobro nasoj braci i sestrama, da ucinimo neko dobro djelo...I kao sto pise u tekstu, to je i nasa duznost. Te muke dusevne su, po mome misljenju, najvece muke koje postoje i na ovom i na onom svijetu i ti ljudi koji ih imaju su mozda medju prvim ljudima koje bismo mi hricani (naravno i svi drugi ljudi) trebalo da posjetimo i da im pomognemo.A ne trazi se od nas mnogo i nemoguce...I kao sto rece brat Radomir , mozda im najvise treba ljubav, kao i svima nama sto treba... Radomir Vucic Širenje psihičkih bolesti nekad je posljedica društvenih okolnosti koje su pojedine učesnice diskusije ( sestre Aleksandra i Sonja pomenule). Mnogi koji se vode kao zdravi, danas su sigurno bolesni. S tim u vezi trebalo bi se podsjetiti čuvenog romana "Mrtve duše" Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Tatjana Kremenovic Pa drustvo je sigurno bolesno... Vesna Vukica Budisa MENTALNO OBOLELIMA JE JEDINI SPAS U SVOJIM BLIŽNjIMA-I SAMO ONI MOGU DA IM POMOGNU.KAD SE DOĐE DO STADIJUMA BOLNIČKE HOSPITALIZACIJE.TADA SU NEMOĆNI.TAD PORODICA MORA DA SHVATI ,UPRAVO TO ŠTO NAM OTAC GAVRILO REČE IZ PRIČE O SVETOM TRIFUNU.ALI ŠTA SE DEŠAVA,ONI PRIBEGAVAJU TRAŽENjU POMOĆI SVUDA SAMO NE TAMO GDE TREBA.TADA ČINE JOŠ GORE ,JER NA SCENU STUPA SAM DUŠMAN DUŠE KROZ RAZNE GATARE,KVAZI LEKARE I OSALA ZLA ČUDA.SLAVA I ČAST SVETOM TRIFUNU,KRSNOJ SLAVI MOJE KUĆE I MOJE DECE.DOBRI OČE GAVRILO,LjUDI MORAJU DA SE NAUČE MOLITVI,ALI PRAVOJ IZ SRCA.A KAKO IM TO OBJASNITI NE ZNAM.BOG VAS BLAGOSLOVIO.+++ Nikola Vrucinic ljudi napustise duhovne oce i napunise se dusevne bolnice. Valentina Šurlan samo nam je ljubav potrebna Radomir Vucic Crkva tu ima dobar recept. Pri prvoj duševnoj boli prije nego se preobrazi u bolest, čovjek se presabere, vidi ima li tu sopstvene krivice, ode na ispovijest i dobije spoznajno i duševno razrješenje problema. To bi bila duhovna prevencija od duševne bolesti. Tatjana Kremenovic Po mome iskustvu, najbolje je imati stalni kontakt sa duhovnikom i ispovijedati mu svoje pomisli...Jedino kroz ispovijedanje pomisli duhovnik moze da vidi da li smo se uputili u pogresnom pravcu...I sto cesce razgovarati, pitati za objasnjenja kad nam nesto nije jasno, a vrlo cesto nam nije jasno ono sto nam duhovnik govori...Ali da li vecina ljudi ima duhovnika ? I naravno ovo sto kaze brat Radomir pri svakoj dusevnoj boli ici kod duhovnika....A ko nema dusevnu bol? Milan Trkulja po tom pogledu ni ovdje u bih nije nije nista bolje... Radomir Vucic Ako pogledamo ovu sliku uz tekst sa licima ljudi koji su bolesni, onda nam se može učiniti da je, kako kaže sv. Ignjatije Brjančaninov, ikona Božija bačena u vatru strasnog ada, ali i tamo naša dužnost je da je poštujemo. Željko Jelaca fizicko zdravlje bez ljubavi u srcu je neizbjezna bolest! Radomirdrugi Vucic Mnogi bi danas rado otisli na razne terapije, i bilo bi mnogo više ljudi u psihijatrijskim ustanovama , ali i zato treba imati matrijalna sredstva. Nije dovoljno biti samo bolestan, nego treba imati i materijalnu osnovu za bolest. Tako da ljudi praktično danas ne smiju da se razbole ne samo psihički, već i fizički. Jednostavno ne postoje ekonomski uslovi. Tatjana Kremenovic Na fotografiji se ne vide dovoljno lica ljudi,ali samo da kazem da su ljudi koji su od bilo cega bolesni smireniji od onih "zdravih"-koji obicno nemaju smirenje.Pa tako i psihicki bolesni ljudi, na neki nacin imaju vece smirenje od "zdravih" ljudi, sto ih cini na neki nacin zdravijim od "zdravih"...Svi mi kad smo zdravi manje ili vise smo bijesni...Starac Pajsije kaze da nista ne smiruje covjeka tako kao bolest..A to smirenje je svima na korist...Tako da u tom smislu covjek se nekada bolje osjeca sa bolesnicima,jer su smireniji, nego sa "zdravima", koji nemaju smirenje.. Radomir Vucic Pojedinii liče na dalekoistočnjake ako se bolje zagledamo. Tatjana Kremenovic ja sam vidjala ljude sa psihickim problemima , pa bas i nisu licili na dalekoistocnjake..ne znam gdje je napravljena ova fotografija...ali sigurno je da se ovi ljudi muce... Dragana Stojanovic Najpre duhovno lekarstvo iz prebogate riznice pravoslavlja !Razgovor o problemu ... svesno sagledavanje licnih propusta, gresaka i sagresenja ... pokajanje ... ispovedanje ... molitva ...pribegavanje Svetim Tajnama pravoslavlja .....i stanje duse ce se polako isceljivati ... Medicinsko lecenje ne odbaciti tamo gde je, i ako je, neophodno ... Tatjana Kremenovic pa jeste sestro Dragana, samo kad bi ti ljudi znali da uopste postoji neko drugacije -duhovno- lekarstvo,..ta cinjenica je jos uvijek dosta nepoznata i sakrivena od vecine ljudi.. Vesna Vukica Budisa RADOMIRE IMAM VISE DIGRESIJA NA VASE KOMENTARE.PRVO -KAKO NEKO SA DG.PARANOIDNA SIZOVRENIJA MOZE DA SHVATI ODNOS MATERIJALNO OD NE MATERIJALNOG.????KAKVA MATERIJALNA OSNOVA.'O BOZE POMOZI NAM.+++ Radomirdrugi Vucic Ljudi se muče na razne načine, neki čak i pocrne od muke, a neki i poplave, a neki preblijede itd. Poneki stručnjaci znaju i na osnovu izgleda da steknu predstavu o dijagnozi. Stana Meseldzija Bože mili spasi nas od ove zle bolesti! Svaka bolest je teška i nekako lakše se podnosi ako ima bar ko da sasluša tvoj bol.Veliki problem je u lečenju psihoobolelih jer nismo društvo dobro organizovano za takve bolesnike.Duhovnik je mnogo važan i lečenje uz pomoć duhovnika i lekara u ovim bolnicama bilo bi veoma korisno i mnogo uspešnije.A takođe i radne terapije prema mogućnosti svakog isto bi mnogo pomoglo.Razni su uzročnici ovih obolenja-kojih je mnogo i svi jednako ne podnose stres, uvrede, tragedije u porodici ....ali je zato pomoć velika i spasonosna za dušu nekad i samo jedan topli savet i razgovor sa duhovnikom koji nas može spasti od sigurne bolesti duše.Sve to opet od svakog traži i saradnju uz Božiju pomoć i lekarsku stručnost mnogo bi se sprečilo i manje bilo obolelih. Tatjana Kremenovic Najvece blago ovog sveta-zdravlje dusevno. Zdravlje telesno je nesumnjivo dar Boziji. No zdravlje telesno nije nikako najvece blago ovoga sveta, kao sto mnogi govore i pisu. Jer ma kakvo da je telesno zdravlje, ono je prolazno; a ono sto je prolazno, ne moze se nazvati najvecim blagom za coveka.Neprolazne vrednosti su dragocenije od prolaznih kao sto je vecnost dragocenija od vremena. A neprolazne vrednosti ulaze u okvir zdravlja dusevnoga.Sveti Jovan Kronstatski pise :”Ah, ja i sam osecam, da kad sam potpuno zdrav i kad trudom ne iznuravam sebe, ja tada umirem duhom, tada nema u meni carstva Bozjeg, tada ovladjuje mnome telo moje, a s telom djavo.” Biljana Ostojic Molitva leči dušu i telo.Potresna cifra... Vukasin Momcilovic puno je 'dusebriznika' za nase bolje sutra a zaboravlja se za danas. navodno se puno radi na tom problemu a kao rezultat je sve vise bolesnih. nesto je zakazalo. Saša Lazić Kada se pogleda i sa znanstvene strane, dokazano je da je svaki oblik fizičke bolesti polazno od duševne bolesti, samo je antraks vanjski uzročnik. Znači, kada bi se vodilo računa o duhovnom životu, bolest ne bi imala startnu poziciju da napreduje na fizičkom tijelu ! Dakle, tako gledano, jako je puno bolesnih i broj raste, a kako otac Gavrilo kaže, malo ljudi u crkvi puno u ludnicama i bolnicama, obrnuto proporcionalno i tako je. A kada bi se stanje na vrijeme prepoznalo pa da ljudi odmah traže pomoć u manastirima i crkvama a ne kod psihijatra, puno ljudi bi bilo spašeno. Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrilo. Svi mi treba da se pomolimo da nas ne zadesi takva nesreća da pamet izgubimo, Teška su vremena i iskušenja oko nas. Zora Sikanic Tesko je ostati normalan u ovom ludilu oko nas,vjera nam moze puno pomoci. Sladjana Brnjilovic BOLNICE LECE PSIHU KAD BOG DA DA I DUHOVNICI LECE DUSU JER NASE SVETINJE SU BOLNICE ZA DUSU. Tankosava Damjanovic Kada su ljudi živeli sa Bogom, psihijatrijskih bolnica nije ni bilo. Sada su crkve prilično prazne, a bolnice prepune.A, prepuni su i kafići, stadioni, koncerti psihodelične muzike... Dakle, odgovor je prilično jednostavan...Muka je što su to uglavnom mladi, jer i roditelji svoje poslušanje,svoju ulogu, od Boga darovanu, ne ispunjavaju. A Gospod POZIVA i kaže: "JA SAM PUT, ISTINA I ŽIVOT!" Milena Puaca Greska je sto smo mi, starije generacije odbacili crkvu i Boga pa sada mladi ispastaju. Roditelji moraju da imaju veliku ljubav prema djeci ,trpljenje,smirenje i razumjevanje .Molitva roditelja mnogo znaci za zdrav zivot djece .Spasenje je jedino spoznaja samoga sebe putem liturgije, pokajanjem za sve lose ucinjeno bilo to gordost,zlopamcenje ... Toma Dackovic Gresi nekih ljudi su vidni a nekih nisu. Isto je i sa dobrim delima. Ali i sa bolestima - neke bolesti se lakše uočavaju a neke se lakše kriju. Pa i oni medju nama koji su sada zdravi - šta će biti sutra? Hajde da kada primetimo bolesnika, pomažemo njemu na onaj način na koji realno možemo, ma koli©ka da je veličina te pomoći: Pitajmo čoveka kako je, šta ga muči ovih dana... Saslušajmo čoveka i iznedadićemo i njega ali i sebe! Budimo mi ti koji su bližnji bližnjima. Svidja mi se naziv ove akcije: "Čovek je čoveku lek!" http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5559

KOMENTARI NA FOTOGRAFIJE SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (CCCLXXI) STOPEDESET FEJSBUK PRIJATELjA JE OPTIMALNO! o.Gavrilo Rezultati opsežnih istraživanja pokazali su da nije moguće ostvariti prijateljski odnos sa više od 150 ljudi. Druženje sa većim brojem pojedinaca bilo bi površno i bez emocija, jer ljudski mozak ne može da skladišti informacije o više od 150 subjekata. Možda pogoduje vašem egu da imate impresivnu listu prijatelja na društvenim mrežama, ali rezultati najnovijih istraživanja pokazuju da ljudsko biće ne može da razvije bliskost sa više od 150 ljudi. Do ovog naizgled nasumičnog broja došao je Robin Danbar, profesor evolutivne antropologije na Oksfordskom univerzitetu. Danbar je istraživao grupe, poslovna i vojna udruženja širom sveta i utvrdio da je 150 ljudi optimalna grupa za uspostavljanje društvenih odnosa i interakcije. Od afričkih i indijanskih plemena do uspešnih kompanija, tipično društvo čini 150 pojedinaca. Takva grupa može uspešno da rešava probleme i da komunicira, a sa druge strane, utvrđeno je da ljudski mozak ne može da skladišti informacije o više od 150 subjekata. Ljudi su sposobni da vizuelno prepoznaju oko 1.500 ljudi. Međutim, druženje sa tolikim brojem ljudi predstavlja problem jer su takva prijateljstva površna i nemaju osećaj obaveza i reciprociteta kao sa bliskim prijateljima. Značajnu prepreku druženju predstavlja i udaljenost ljudi. Bez obzira što su dvoje ljudi prijatelji na Fejsbuku i redovno ćaskaju putem te mreže, njihova razdvojenost rezultiraće gubljenjem interesovanja za održanje tog prijateljstva. Izvor: RTS Vladislava Vasic Thiel Kod Vas oče ima mnogo prijavljenih kao prijatelji, ali čitajući komentare na zadate tekstove vidim da se samo mali broj javlja što potvrđuje istinitost teksta koji ste postavili. Viktor Stanojević Pomaže Bog oče Gavrilo!Pomaže Bog braćo i sestre! Čitajući ovaj tekst vrlo lako se može reći da je i taj broj od 150 ljudi čak previše, jer naime, rekao bih da je lakše reći da ima oko 150 poznanika, a pitanje je koliko je tu pravih prijatelja. o.Gavrilo Kod mene na mom fejsbuk profilu većinom su virtualni prijatelji, samo se pitam kolika je duhovna korist onima koji su se prijavili kao moji prijatelji. To je samo termin koji se koristi na fejsbuku, a ponekad kad neko o meni piše po nekim crkvenim ili svetovnim forumima na temu mog korišćenja fejsbuka i skajpa, navodi da su sve to moja duhovna deca. Po monaškom predanju se zna šta se podrazumeva pod duhovnim rukovođenjem i šta znači kad se za nekoga kaže da je duhovno čedo, tako da ja ne smatram fejsbuk prijatelje za svoju duhovnu decu. To bi se uslovno moglo reći samo za jedan vrlo mali broj njih, svi ostali mi se kao duhovniku obrate (ili se uopšte ne obrate) za savet, koji mogu a i ne moraju da poslušaju. Za ilustraciju, evo nekoliko podataka: na profilu ima ukupno 11.325 prijatelja, na čekanju za prihvatanje 1344, a na skajpu je registrovano 1308 članova. Nemoguće je sa svakim biti u redovnom kontaktu, čak ni odgovoriti svima koji se svakodnevno javljaju. Tako da se u ovom slučaju može govoriti o duhovnim razgovorima i savetima, a ne o duhovničkom rukovođenju. Dragica Mamić Pomaže Bog,Oče Gavrilo!Blagoslovite! Praštajte Oče, ali ja se ne bih složila sa ovakvim pogledom na prijateljstvo ovog profesora i sa zaključcima do kojih je došao.Interesantno bi bilo da je naveo metode i načine utvrđivanja ovih podataka.Mislim da mu je vodilja bilo prijateljstvo kao konzumiranje po pojedinim grupama,a ne prijateljstvo kao davanje i kao pojam bezgranične ljubavi i slobode ljudske da živi u zajednici, ma kolika ona bila. Meni ova analiza i zaključci o nekakvom broju liče na unaprijed ukalupljenu i dirigovanu metodologiju, da se ljudima nametne određeni okvir za kontakte. Mislim, da prijateljstvo nema granica, kao ni ljubav među ljudima. Ne moraju kontakti sa prijateljima biti srtalni i strogo, redovno održavani ,da bi bili iskreni, a po naj manje određeni nekakvim brojem. Praštajte Oče, ali meni se čini da je istraživanje profesora Danbara, profesora evolutitativne antropologije bilo nepotrebno. Marko Popović Ja mislim da to u stvari više zavisi od same ličnosti, neko je sklon druženju, pa može i sa 100 ljudi da bude dobar, a neko je povučen, pa ni sa kim nije blizak. Ali ovo sa prijateljima je dosta pogođeno, ja imam prijatelje na fejsu s kojima dve reči nisam razmenio, a moram priznati da me i mnogo stvari što ljudi stavljaju na fejs vređa. Ne kažem, i ja sam verovatno mnoge sablaznio na fejsu, eto idem u crkvu, a slike ne govore to. Što neću - to radim! Oprostite ako nešto loše kažem oče, ali meni se čini da je vaša stranica u stvari više forma, ljudi je lajkuju i sad su Pravoslavci. Ali, isto tako verujem da ljudi koji su vam poslali zahtev za prijateljstvo zaista imaju potrebu za duhovnom pomoći i traže Boga u svojim životima. Neka nam Bog da, draga braćo i sestre, snage da izdržimo ova iskušenja. Ima mnogo truda i muke, i tek će toga da bude, ali plodovi toga su slatki, za razliku od lenčarenja čiji su plodovi gorki. Hvala Bogu na svemu i oprostite mi ako sam nekoga na bilo koji način uvredio. Amin. Miroslav Gavrilovic Pomaže Bog, evo ovako moje iskustvo : ja lično ne ostavljam neke komentare na tekstove i mislim da mi je ovo jedan od prvih tako da nisam aktivan u dijalozima,al mi mnogo znači što sam prijatelj sa O. Gavrilom,jer čitajuci postove koje on postavlja i gledajući fotografije ja se duhovno hranim i jednostavno se osjećam sigurnim uz njegovo pirjateljstvo ovde na fb, e sad što ja nisam stalno aktivan i ne postavljam pitanja ne znači da ja nemam duhovnu korist od njegovog prijateljstva na fb i da mi je samo" broj" u prijateljima. Isto tako sam prijatelj sa grupom Sv. vladika Nikolaj Velimirović i tamo nisam aktivan i ne ostavljam komentare al mi takođe mnogo znače, jer svaki dan imam Prolog i duhovne poruke na tom profilu koje čitam kad sam god u prilici jer sam puno na internetu i za računarom,a vreme mi više dozvoljava da to čitam putem neta nego iz knjiga. Mea Culpa Slažem se sa Vama Oče Gavrilo ! Gospa Vas čuvala ! LJiljana Botić Vilotić Pomaže Bog oče Gavrilo! Tačno tako neko ih ima i previše ,ja na fejsbuku imam nekih 80 prijatelja ,iskrena da budem i to mi je previše a ne 150. Al vidim da ih pojedinci imaju i preko 700, al svako ima pravo na svoj izbor.Imati iskrenog prijatelja možete imati jednog eventualno dva ne više. Jovan Hrnjakovic Iskreno od vas oče Gavrilo, to je korisno napomenuti i podeliti virtuelno i stvarno , blago vašim duhovnim čedima jer imaju pravog duhovnika Hilandarca. Ima istine u ovom tekstu koji ste postavili. + + + Viktor Stanojević Oče Gavrilo, ne znam da li će te se složiti samnom, ali i ovo komentarisanje fotografija je jedna vrsta, ako mogu tako da kažem "kontakta" jer se ovde u zavisnosti od tipa fotografije/priče omogućava kontakt sa Vama. Tako da, za sada, mi neki ostajemo samo virtuelni prijatelji. Ako da Bog i to da se promeni, jer ništa ne može zameniti živu reč. "Magla strasti um naš pokriva, u svetlost da se gleda ne dopušta", zato nam ove Vaše odabrane priče izuzetno pomažu. Svako Vam dobro od Boga i Oca Gospoda našeg Isusa Hrista želim. Radomirdrugi Vucic Otac Gavrilo je naglasio da je "facebook prijatelj" termin koji se koristi na socijalnoj mrezi i da ga ne treba mjesati sa terminom "duhovne djece", a moglo bi se reci ni sa terminom istinskog prijatelja. Ipak podvlaci da jedan broj njegovih fb-prijatelja su njegova duhovna djeca, tako da se se socijalna mreza moze koristiti, uostalom kao i bilo koje drugo komunikacijsko sredstvo za kontakte izmedju duhovnika i duhovnih ceda.Gore navedeni tekst govori o nemogucnosti prijateljske komunikacije preko broja od 150 sa ljudima. Mozda nije moguca jedna vrsta odnosa, ali ne postoji samo jedan jedini vid toga. Uostalom ne pominje se mogucnost u tekstu, a sto je mozda najznacajnije da se od neke pocetne povrsne komunikacije preko socijalne mreze moze izroditi u perspektivi istinsko prijateljstvo. Mnogi su preko neta nasli posao, ili poslovnog partnera ili cak upoznali neku osobu, pa se kasnije iz toga razvio i brak. O tome koliko moze da skladisti ljudski mozak informacija moze se raspravljati, jer nema svako isti mozak. Zorica Mladenovic Pomaze Bog,oce Gavrilo!Imam pedeset jednu godinu i desetak iskrenih prijatelja sam stekla za zvoga zivota i smatram da sam uspela.Mozda ce se neko i zacuditi ali tako je.Na svom profilu imam svoje prijatelje i rodjake koji su daleko od mene i nekolicinu virtualnih poznanstava koje ja dozivljavam isto kao slucajna poznanstva za razmenu misljenja i nista drugo.I ja se zacudim kad vidim da neko na svom profilu ima upusano na stotine prijatelja,to mi ukazuje kojiko je neka osoba povrsna i za mene ne ozbiljna kad upotrebljava rec prijateljstvo!!! Daliborka Pesut Mandic Da,ljudi "prikupljaju"dosta ljudi mozda iz cistog razloga iz nekog natjecaja ko ce imati vise prijatelja a da te ljude nisu ni upoznali,znam ih dosta koji se nikad nisu ni upoznali ali kao neka stoje sto da ne,nikad to necu razumeti.Nemogu svi biti iskreni prijatelji,imam mozda jednog ili dva i to je dovoljno.Hvala vam oce Gavrilo za ovaj text.Puno pozdrava svima... Mihajlo Raskovic ‎...ko to kaže? Ko zna šta je za mene dobro? Mihajlo Raskovic ‎...još nešto, sigurno nisu svi ovi ljudi takvi prijatelji takvi kad ih zatrebamo kad nam je teško, nego sigurno su površinski, šta meni isto po nekad ne smeta. Jer stvarno dobre prijatelje možeš na jednoj ruci prebrojati,...i to isto samo ako si i ti dobar drug tvojim prijateljima. Sladjana Brnjilovic Kako god oce vi definisali meni je na korist vasa duhovnost poucno trudim se da primenjujem ,menjam.U jednu viseclanu porodicu roditelji nemogu podjednako da posvete vremena svoj deci jer najmladje ima vise prioriteta od najstarije,smatram da ste duhovni moj otac i ako licni kontakt nemamo jer i ucitelj kad predaje lekciju na casu ceo razred prisustvuje al razlike ima u samoj deci nemoze se ponaosob svakom isto ,znam da sve sto izbacite na fej srecna sam za gram, ili kilogram svako ponese koliko moze mir i budite uz nas na korist nase duse. Dada Djukic Slazem se sa Mihajlom , prijatelja nema, a ovo je samo trac uzivo Mihajlo Raskovic ‎...tako je Dado :-) Saša Lazić Otac Gavrilo se uistinu trudi oko svih da pomogne makar virtualno ponekim savjetima, ali kada pogledamo broj komentara na temu koju otac postavi, vidi se dali ljudi trebaju ili ne trebaju pomoć. Veliki broj stisne da mu se sviđa ali ni jednu riječ komentara ne stavi kako bi otac napravio nekakav profil i uputio savjet ako je potrebno...Dakle, da bi bilo ovo sve skupa na duhovnu korist a ne zabava, treba sa ocem makar preko komentara imati kontakt, ali je očito i to previše, a ne traži se uopće neka studija, samo par riječi iz srca na danu temu i već bi bila neka korist za početak !!! Saša Lazić ‎...a uvjeren sam da će svaki komentar, ali doslovno svaki, na danu temu otac pročitati ! Znači, ako već ne može otac sa svima kontaktirati direktno, ali preko komentara će vidjeti svakog !!! Tatjana Kremenovic Pa slozila bih se sa bratom Sasom da bi bilo korisno da se vise ljudi ukljuci u komentarisanje, mislim bilo bi korisno za njih, jer bi otac Gavrilo imao jos bolji uvid u nase probleme...Ali poznajuci ljude, a i sebe naravno, i iz svog licnog isustva, mislim da se ljudi ustrucavaju da komentarisu, misleci da ne znaju dovoljno i da je ono sto oni misle mozda "glupo"..Ali mislim da bi iskreni komentari zaista dobro donijeli svima nama i da sigurno nisu "glupi"..Ja imam duplo vise fejsbuk prijatelja od ove kolicine od 150 prijatelja koje u tekstu smatraju optimalnom kolicinom...Veoma oprezno prihvatam prijateljstva na fesbuku, ali nekada se pitam da li mozda nisam pogrijesila, kad nekoga ne prihvatim za prijatelja..pogledam malo fotografije i sta se nalazi na zidu tog prijatelja, i ako mi nesto ne izgleda bas u redu, ja ne prihvatim nekada neciji poziv za prijateljstvo....A ko zna , mozda grijesim ..Vjerujem da otac Gavrilo prihvata sve koji mu se jave za prijatelje na fejsbuku...Ali otac Gavrilo je dyhovno jaci i lakse moze da se izbori sa iskusenjima, zahvaljujuci svome duhovnom zivotu, svojoj neprekidnoj molitvi Bogu, svome ispunjavanju zapovijesti Bozijih ... Tatjana Kremenovic E sad nisam pricala o tome koliko moze da bude duboko to prijateljstvo, ali sigruno da se mogu naci i pravi prijatelji preko fejsbuka, samo treba imati i nekoga iskustva i duhovnoga znanja i duhovne snage da bi se to mozda i znalo, naci projatelje.Svakako da moze da bude, za neiskusne, i velikih iskusenja preko fejsbuka i uopste preko interneta.. Vukasin Momcilovic zavisi ko za sta koristi fejsbuk. Miroslav Katić Pomaze Bog oce Gavrilo hilandarac, bio sam medju manjim brojem korisnika skajpa u to vreme kada sam Vam se obratio, tada ste imali vise vremena za razgovor licno samnom, a ja sam samo "jedan od mnogih" koji licno sam trazio dobrog duhovnika. Mozda tih razgovora ima u knjizi koja je objavljena? Blagodarim na svemu. Molim odobrite ipak link mog sajta iako ste rekli da se ne postavljaju linkovi. http://miroslavkatic.weebly.com/ (moj sajt sa slikama koje ce nekome nesto znaciti mada nema puno teksta). Ja bih se ipak nazvao duhovno dete oca Gavrila hilandarca. MOLITVAMA PRESVETE BOGORODICE LEPAVINSKE GOSPODE ISUSE HRISTE SINE BOZIJI POMILUJ I SPASI NAS . AMIN o.Gavrilo Brate Saša tako bi to trebalo biti kao što si naveo da svako da neki svoj komentar ili opiše svoje iskustvo, ili neko iskustvo o kome je čuo, a koje ima duhovnu poruku, jer tako bi se stvorila neke vrsta početne duhovne virtualne zajednice, razmenjivala bi se mišljenja, učili bi jedni od drugih, a ovako samo ostaje nominalna zajednica i grupa formalnih prijatelja kao mrtvo telo bez života ako se sve svede na lajkovanje samo. Nekada su bili molitveni skupovi svetonikolajevski, a sada na moderan način takođe komuniciramo, pa mozda se neki od aktivnih članova sa mog profila skupe u nekom manastiru i ostvari se liturgijska zajednica u kojoj bi se proslavljao Bog, ljudi se molili i prijateljevali, učili jedni od drugih šta je važno u verskom životu, a šta ne, a ne bi se pisali politički manifesti. Sve je to moguće, a ovaj način skupljanja oko profila o.Gavrilo gde ja postavljam tekstove na razne teme i ilustracije radi duhovnog podstreka trebao bi da ima tu svrhu. Mnogi koji su isprva komunicirali samo preko interneta npr. preko duhovne tribine koju sam vodio(duhovnog chata) ili mog fb-profila su se kasnije susreli, uživo upoznali kod lepavinske svetinje i postali prijatelji i duhovna braća i sestre npr. brat Mladen, brat Stamenko, brat Nenad, brat Radomir da ne nabrajam sad sve pojedinačno. Skoro svaki dan se neko i iz ove virtuelne grupe pojavi uživo u manastiru Lepavini pred Čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske i upozna nekoga ko ima živu duhovnu vezu sa našim manastirom. Slične prakse i okupljanja postoje u svim pravoslavnim zemljama gde vernici kroz razne vidove komunikacija od drevnih do najmodernijih ostvaruju zajednicu radi duhovnog napretka okupljajući se oko svojih svetinja poput onih braće i sestra koji se okupljaju oko manastira Lepavine. Petar Milenković Pa tema je zaista interesantna, a vidi se da i Braća i Sestre imaju slične nedoumice. Gle ne može se stog sena staviti u jednu najlon kesu, tako se ne može ponaosob znati svako ko želi da nam bude i fb prijatelj. Fb. je virtuelni prostor, nije naša varoš, selo, grad,okolina... a ipak na neki način i jeste. Sa nekima smo prijatelji jer se znamo od davnina, ali nas je sticaj okolnosti razdvojio, sa nekima delimo ista interesovanja, neki žele virtuelno prijateljastvo da bi nam se podsmevali, ismevali nas isl. a neke je muka pritisla, pa smo nehotice dali odgovor na patnje i stradanja nama neznane Braće i Sestara. Od istog se drveta ljubljeni, prave i Svete Ikone i mrtvački sanduci, a od nas i isključivo od nas zavisi za šta smo majstori. Hoću reći da se i ovde na FB. kao u životu sve svodi na reči Apostola Pavla: Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist. O kako je Apostol izgovorio ove Bogom nadahnute reči, kao da je duhom zavirio u naše vreme. Vladika Nikolaj nam pak pak ispriča priču o sinu koji je imao mnogo prijatelja, i ocu koji je imao samo jednog prijatelja. Pa kad dođe vreme nevolje, otac posla sina da od množine svojih prijatelja pozove jednog u pomoć. Za čudo niko se neodazva. Onda otac pozva svog jedinog prijatelja, a on istog momenta dođe i pomože svom prijatelju... (iz knjige o Bogu i ljudima). Ne treba odbacivati i ignorisati odmah svakog nam neznanca, da nebi možda i samog Hrista u nekom od sabraće odbili. Fb. pak nije pravi život, da bi svakom morali da obrazlažemo zašto ne želimo dalje druženje. Opcija Report/Block this person u stvarnom životu kao u fb nije dostupna, ali ovde jeste. Ovde lako se može odvajiti žito od kukolja. Praštajte ljubljeni što nemah vremena da napišem nešto kraće. Stana Meseldzija Uvijek sam se pitala kako o.Gavrilo uspijeva sa toliko svih prijavljenih komunicirati? Hvala Bogu kao da Božijim promislom baš zna kome i kako šta treba duhovna pouka i savet, ali pošto smo skoro sličnih pitanja i nedoumica većina-tad od nekih pitanja odustanem-jer su već rečena.Ostaje da savete slušamo i u životu primenimo.Mnogi članovi sa duhovne tribine sad su baš bliski prijatelji-kao što sam i ja brata Stefana upoznala i mnoge druge braću i sestre i svi smo u Hristu braća i sestre i to je prava jedna velika duhovna PORODICA.Hvala mnogo oče Gavrilo za sav trud i umješnost i pouke kako i sve informatičke tehnologije na dobro koristiti.Neka bi dao Gospod da se ako Bog da jedne prilike i u Lepavini naša familija duhovna nađe na zajedničkoj molitvi kod Čudotvorne Presvete Bogorodice Lepavinske i blagodarimo Gospodu za sve. Danijel Zecevic Ja mislim da je ljucki mozak ogranicen za prijatelje ali ako bilo ko od pravoslavaca ,koji su vernici me zamoli za nesto ja ga smatram za brata u Hristu i ako mozda za deset godina covjeka mozda necu ni u grupi spoznati. za mene to nije bino da zapamtim licnost brata ili setre nego da mu ucinim dobro iskreno. Verovatno u raju prepoznaje svako svakoga (to nisam ) siguran , ne mozemo sad biti neki nadljudi pa da mozemo sve imati za prijatelje . Nikola Kostira Generalno, moj stav je da se ljudi sve vishe otudjuju jedni od drugih a kao uzrok tome ja bas vidim ovu ogromnu tehnichku i tehnolosku revoluciju. znachi virtuelna stvarnost... dolazi na mesto stvarne stvarnosti. kako chovek nije stvoren da bude samac, mi nemajuci stabilne oslonce, normalno trazimo virtuelne prijatelje. i sto vise prijatelja imamo na fb ili nekoj drugoj mrezi, to je u stvari pokazatelj nashe duboke usamljenosti. isto tako recimo neznajuci za svetu tajnu ispovesti, mnogi od nas se ispovedaju prijatelju sa chata, jer je to prosto potreba.ono sto me je odushevilo u ovoj studiji je sledece : "Druženje sa većim brojem pojedinaca bilo bi površno i bez emocija " znachi da dolazi do praznoslovlja, sto opet ma koliko bilo simpatichno, podgreva mnoge druge grehove. ovako je jedna moja prijateljica merila ljubav. kaze : ja kada hocu da vidim koliko nekog volim, ja zamislim da je on umro i onda se zagledam koliko bi mi ta osoba zaista nedostajala. na zalost, danas nemamo vremena ni sami za sebe, jer treba zadovoljiti sve te sitne naslade koje su nam tako slatko servirane. ostali ljudi oko nas su bukvalno potroshni materijal. http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=5556

NEVJEROVATNA PRIČA KLAUSA KENETA Nakon gotovo nevjerovatnog života jedan čovjek govori Teu Panajidesu kako je uspješno završio svoju potraga za ljubavlju Klaus Kenet je Božiji dar novinarima. Njegov život, kako sam priča, bio je prepun incidenata i avantura, pa je najveći problem novinaru kako da sve to uklopi. Bio je vođa bande sa 12 godina, terorista sa 22 i narkoman sa svojih 25 godina. Bio je budistički monah, hinduistički mistik i okultista u Centralnoj Americi. Poznavao je Andreasa Badera i majku Terezu. Biografija koja se nalazi na njegovoj veb stranici (www.klauskenneth.com) nudi više različitih tema razgovora nego što je bilo moguće obuhvatiti u jednom intervjuu. Evo, na primjer, šta je napisano za 1980. godinu: “Friburg, Švajcarska; profesor u Grejersu (privatna škola); napadi demona; uništavanje svih odnosa; naglašena izolacija; utočište u alkoholu; vrhunac kroz ples; prva pisma o Isusu od Ursule.” Vi ne pišete o Klausovom profilu, već profil sam piše za vas. Klaus Kenet je, takođe, Božiji dar Crkvi – posebno Pravoslavnoj crkvi, kojoj se okrenuo nakon decenija duhovnog lutanja, upoznavši oca Sofronija iz Eseksa (čovjeka kog opisuje kao „ovaploćenje ljubavi“), što je dovelo do potpuno pravoslavnog krštenja 1986. godine. Klaus je boravio na Kipru nekoliko dana, govoreći uglavnom u crkvama o svom burnom životu i nedavno objavljenoj autobiografskoj knjizi „Rođen da mrzi, ponovno rođen da voli“ (bolji je njemački naziv: „Dva miliona kilometara potrage“). Kada smo pričali, nešto prije njegovog predavanja u crkvi apostola Andreja u Aglanciji, baš u momentu kada sam uključio svoj diktafon i počeo da mu postavljam prvo pitanje, crkvena zvona su se glasno zaorila, na šta se on samo nasmiješio. U Meksiku, prisjeća se Klaus, kada bi prizivali duhove takva slučajnost bi se smatrala „znakom iz duhovnog svijeta“. Kakav znak? Dobar znak? Vjerovatno, sliježe ramenima. Uostalom, zvona pozivaju vjernike u crkvu, a „crkva daje život. Međutim, ponekad crkva daje i smrt, kada sveštenici nisu dobri.“ Da li ste imali tu vrstu lošeg iskustva? „Pa,“ opet sliježe ramenima, „jedan homoseksualni sveštenik me zlostavljao sedam godina svake noći, eto...“ E, to je ta stvar kada razgovarate sa Klausom: on je prošao toliko mnogih ekstremnih puteva u svom životu sa kojima bi se neko drugi borio da samo preživi. Ono što bi za većinu ljudi bilo zastrašujuće otkriće, za njega je nešto što se jednostavno odbaci. „Da li si ikad vozio 1500 km pustinjom bez spavanja“, upita u jednom trenutku. (Ne, Klause, nisam nikada.) „Bio sam klinički mrtav šest sati“, spominje kasnije, onako usput. Molim? Zaista? Vidio si blistavu svjetlost i sve druge stvari o kojima smo slušali? „Život poslije smrti? Naravno, opisao sam to u svojoj knjizi.“ Njegov život je toliko ispunjen da neke stvari uopšte i ne spominje. „Preživio sam toliko mnogo puta,“ reče u jednom trenutku. „Rat u Izraelu, gdje sam se provlačio između tenkova, i...“ odmahuje rukom ne želeći da me zamara detaljima: „To su neke druge priče.“ Rođen je 1945. godine, baš nakon pada Berlina (njegov rođendan je 15. maja), odrastavši u Njemačkoj iako trenutno živi u francuskom dijelu Švajcarske. Njegova majka ga je „dala“ zlom svešteniku kada je imao 15 godina, nakon čega je postao neizdrživ. „Bio sam bijesan na nju jer moja majka nije imala ljubavi“, objašnjava on. „Imao sam bandu – mislim na pljačkašku bandu – i mi smo obijali prodavnice i slične stvari, i bili smo uključeni u ratove između bandi, jedni protiv drugih.“ Njegov otac je napustio porodicu kada je Klaus bio beba, ostavljajući majku da se brine o njemu i njegovo dvoje braće – ali njegova majka, prisjeća se, „jednostavno me nije mogla smisliti, i ja nisam mogao smisliti nju... Nikada nisam imao porodicu. Čak ni danas ne znam šta to znači imati porodicu.“ Jedan brat je otišao kod oca; drugi brat je ostao do punoljetstva i onda je otišao u Ameriku započevši novi život. Klaus je izgubio kontakt sa obojicom, iako je pratio trag svog oca godinama poslije sve do Štutgarta, kada se ponovo spojio sa braćom. „Kasnije sam im oprostio,“ tvrdi on. „Sve je moguće u ime Hrista – inače bi ih ubio.“ A šta je sa tvojom majkom? Da li si i njoj oprostio? „Oprostio sam joj, ali ona je bila posjednuta demonima. Sve vrijeme bila je puna demona.“ Pravih demona ili metaforičkih? „Ne, ne, pravih demona. Prizivala ih je i bila je pod njihovim uticajem. Ponekad je bila kao luda, život sa njom bio je grozan.“ Nasilan takođe? Klimnuvši reče: „Ponekad me znala tući gotovo do smrti. Sa metalnom šipkom.“ Sav taj bijes izbacivao je preko bande u svojim tinejdžerskim danima: bacali su kamenje, pljačkali narod, čak su spalili nečiju kuću. „Ja sam patio,“ sada on kaže. „Znao sam da činim loše stvari jer su loše stvari radili meni.“ To je takođe bilo vrijeme kada je Klaus shvatio da ima moć nad ljudima. „Vrlo brzo sam shvatio da sam vođa... Jednostavno sam to znao u razgovoru sa ljudima, bio sam ubjedljiv, i oni su me slijedili. Tako, kada bih rekao ‘Izmlatimo ovog tipa’ oni bi ga izmlatili, znaš?“ U svojim ranim dvadesetim, konačno pobjegavši iz kandži sveštenika, počeo je studirati jezike na Univerzitetu u Tibingenu – ali je uskoro bio zaveden od strane Andreasa Badera, koji je regrutovao studente za svoj „nasilni pokret“ čiji cilj je bio veliko uništenje njemačkog društva. Klaus, prepun mržnje, bio je pravi izbor: „Policija je bila neprijatelj. Nastavnici su bili neprijatelji. Sveštenici su bili neprijatelji. Moja majka je bila neprijatelj. Svako je bio neprijatelj.“ Zaustavlja se i govori: „Zato što nije bilo ljubavi.“ Nije to bilo samo puko nasilje, ističe on, bilo je tu i idealizma. „Zaista smo vjerovali da možemo promijeniti svijet“, dodavši, „zaboravljajući da prvo moramo promijeniti sebe. Mislili smo da to možemo uraditi drogirajući se i vodeći ljubav. Međutim, završili smo u strastima umjesto u slobodi.“ U svakom slučaju, uskoro je otkrio da „nasilje nije moj put“ – i, takođe, da je droga samo pogoršavala stvari, pojačavajući osjećaj usamljenosti umjesto da ga riješi. U jednom trenutku, prisjeća se, kada je pogledao ljude oko sebe „sva njihova lica su postala lobanje... Projektovao sam smrt u svakome.“ U svakom slučaju, u ranim 1970-im pronašao je „bolju drogu: bio je to Maharaši Maheš Jogi. Transcendentalna meditacija.“ Tako počinju godine njegovog duhovnog lutanja. „Bio sam iskreni tragalac,“ priča mi, mada je izgledalo kao da je duhovni turista, ovaj poluludi Nijemac u jednoj istočnjačkoj religiji za drugom. Islam ga nikad nije privlačio: „ To je zakon, zakon i zakon. Nije mi nudilo ljubav“ – ali proveo je sedam godina istražujući hinduizam, posjećujući velike gurue u Indiji („Vrlo brzo sam shvatio da su većina prevaranti,“ govori sa porugom, „prepuni ponosa“), a zatim tri godine na Tibetu kao budista. To je takođe bio period kada se Klausov život mijenja tvrdnjama da će naići na nešto nevjerovatno, kao i njegov opis moći koje je stekao tokom tih godina – proširenjem njegovih starih sposobnosti koje je imao kao vođa bande, usavršavanih godinama meditacije. „Mogao sam da vidim misli ljudi, šta ljudi misle o nečemu“ – ne tačno same misli već njihov „pravac“, čime je poslije manipulisao. „Mogao sam sebe učiniti nevidljivim. Počeo sam da čujem glasove iz sebe. Bio sam medij.“ Često je imao vantjelesna iskustva. Mrtvi gurui su razgovarali sa njim, dajući poruke na engleskom jeziku. „Imao sam moć. Bio sam u Njujorku i šestorica gangstera su htjela da me ubiju. Međutim, kada sam ih pogledao u oči mogao sam da ih vežem. Imao sam moć. Kada sam uspostavio kontakt očima, jednostavno sam ih mogao paralizovati.“ Kao hipnoza? Nije to bila hipnoza, negira on, bila je to moć nad njihovim duhom. „Gledao sam ljude u oči i kada su oni bili na neki način nesigurni jednostavno bih ih pridobio, imao sam moć nad njima. Naročito, u mom slučaju, kada su djevojke u pitanju, naravno zato što želite seks. Nije to bila ljubav, već njena zamjena. Bolje imati zamjenu nego da se ubijete.“ Nije to sasvim nevjerovatno. Čak i sada, sa svojih 66 godina, Klaus izgleda upečatljivo: usko lice, obučen u crno, sa srebrnkastom kosom i uskim očima. Ima nešto ubjedljivo u tim očima, čak i ako je to samo čvrstina i nedostatak humora. Zar se on nikada nije zabavio u tim decenijama lutanja? Zar se nikada nije opustio, možda kroz šalu? Međutim, on odmahuje glavom: „Ne, bilo je usamljeno, veoma usamljeno. Ja sam bio usamljen cijelo vrijeme.“ Sasvim začuđujuće, osoba koja ga je najviše oduševila u Indiji bila je hrišćanin – religija koju je on odbacio nakon godina zlostavljanja. Bila je to majka Tereza koju je sreo u Kalkuti: „Ona je bila moja prva majka,“ dirljivo govori. „Prva osoba koja je imala ljubav prema meni, neograničenu ljubav. Mislio sam da takva osoba ne može biti hrišćanin – čak sam se trudio da je preobratim u hinduizam!“ Majka Tereza bila je prvi korak prema drugom dijelu Klausovog putovanja – putovanja povratka prema hrišćanstvu, zbog čega ga crkve i pozivaju da podijeli svoje iskustvo. To je putovanje koje je nemoguće opisati do u detalje a bez da napišete knjigu o tome (kao što je Klaus uradio), ali ono uključuje dva ključna događaja koja moraju biti spomenuta. Prvo je čudesan bijeg u Južnu Ameriku, kada je Klaus otet od strane kolumbijskih pobunjenika – koji su, shvativši da ne mogu dobiti nikakvu otkupninu za njega, odlučili da ga ubiju. Ležeći gol u blatnjavom jarku sa sedam pušaka uperenih u njega, Klaus je zajecao: „Bože, ako postojiš, spasi me sada!“ – i baš u tom trenutku iz šume se pojavila druga pobunjenička grupa, nakon čega je nastala pucnjava omogućivši mu da pobjegne u svoj toj gužvi. Bilo je to 1981. godine, svega nekoliko mjeseci prije drugog velikog čuda – kada je Isus zaista govorio sa njim u crkvi u Lozani. „Isuse,“ upitao je naglas utučeni Klaus, „želiš li da ti dođem ili ne?“ – i Isus, „jasno kao što me vi sada čujete, rekao mi je svojim slatkim, nevjerovatnim glasom – Da, dođi, sve ti je oprošteno.“ „I nikada nisam bio tako duboko ganut,“ tiho govori, „u svom srcu, u svom biću, kao tog momenta.“ Ima toga više, naravno – mnogo više. Tom opštenju sa našim Gospodom prethodio je, ne jedan, već dva egzorcizma (na čemu je insistirao sveštenik iz Lozane), nakon čega je slijedilo ono što on zove „kontranapad Satane“. Čak nisam spomenuo sve one druge stvari, čudo u sirijskoj pustinji negdje 1971. godine, priča Džordža MekGoverna... Pogledao sam u Klausa nesiguran šta da kažem. Ti shvataš, rekao sam konačno, kada budem napisao ovo za novine, da će to ljudi pročitati i reći – „Lud čovjek.“ On se složio. Neće ti vjerovati. „Da, da, da.“ Šta želiš da kažeš tim ljudima? „Pa u pravu ste ako ne možete povjerovati“, odgovara on, „zato što zaista zvuči nevjerovatno. Ali ja ne mogu lagati u ime Hristovo – zato što bih osudio sebe na pakao. A ja sam živio u paklu, i ne želim da se vratim nazad.“ Možda je to suština kada je u pitanju Klaus Kenet. Mistici će reći da je pronašao Boga, psiholozi će reći da je zatvorio krug, ali priča je ista bez obzira na koji način želite da je ispričate: priča čovjeka koji je odrastao bez ljubavi, hladno i zlostavljano – koji je „živio u paklu“, kao što sam kaže – godinama tražeći unutrašnji mir, koji je konačno pronašao. To je potraga za ljubavlju, kao što on iznova i iznova kaže. To je potraga za prijateljstvom, koje je, bez sumnje, našao sa ocem Sofronijem. „Zašto jednostavno nisi prihvatio svoj život kao takav,“ upitao sam ga. Zašto si u njega uveo religiju? Zašto naprosto nisi prihvatio ljudsku prirodu i rekao - to je život? „Zato što osjećaš da to nije život,“ odgovara on. „To je pogrešan život. To društvo naziva životom. Ali duboko unutar svog srca, kada bih otišao u krevet nakon svoje priče o alkoholu, seksu ili bilo čemu – osjećao sam se sam. I to nije život.“ Teo Panajides Prevod sa engleskog mr Dragana Pećanac 4 juni 2011 god. http://www.johnsanidopoulos.com/2011/05/incredible-tale-of-klaus-kenneth.html

RAZGOVOR AHRIMANDRITA GAVRILA VUČKOVIĆA SA PRIM.DR RADETOM KALAMANDOM arhimandrit Gavrilo(Vučković) i primarijus dr Rade Kalamanda u banji Mlječanici Doktore, Vi ste pročitali ovaj članak koji je izašao u beogradskom "Vremenu" pod naslovom "Pravoslavna crkva i internet"? - Pročitao sam članak, i to ne jednom, nego dva puta. Čitajući shvatio sam da još uvijek imamo različita razmišljanja o tome da li pravoslavna crkva odnosno sveštena lica treba da koriste savremene medije s obzirom da se to donekle vezuje sa činjenicom da je crkva odvojena od države, ali to ne znači da treba da bude odvojena i od naroda time što će izuzeti iz vida tehnološke trendove koji unose civilizacijski preokret danas. U tom smislu vidim, sagledavam neke od stavova koji su iznijeti u tekstu. Moje mišljenje je da savremenu tehnologiju, pogotovo medijsku, kao što je internet treba koristiti u svim sferama života, jer Gospod je i to podario čovjeku da ide dalje, da ide naprijed, ali da to ne zloupotrijebi. Razlog zašto sam prihvatio ta medijska sredstva je u tome da, kad su se pojavili računari tipa pentium ili prije njega , ranije generacije, nisam to mogao prihvatiti, jer nisam znao za njihov domet. Onog momenta kada sam shvatio, koliko ljudi koji koriste te računare, idu ispred mene i koliko imaju više saznanja iz čitavog svijeta, iz svih sfera života i svake oblasti, onda sam shvatio da je to nešto što nam koristi, nešto što treba i može da se koristi u svakom djelovanju i u svakoj struci. Vrijeme je pokazalo kasnije da je se otišlo mnogo daleko. Pojavili su se natpisi u časopisima onih ljudi koji komentarišu ili daju komentare da sveštena lica ne bi trebalo da koriste ta sredstva bojeći se da će virtuelni pristup duhovnosti ostati samo na tom virtuelnom nivou i da crkva kao zajednica treba da bude jedino i isključivo uživo u kontaktu ,da svaki njen pojedinac prisustvuje toj zajednici tjelesno i duhovno. Moje mišljenje je da omladina živi sasvim drugačije pa i drugačije dolazi do saznanja i spoznaja iz svih oblasti života i nauke , od načina kako su dolazile starije generacije, pa tako i u religiji mora i moći će da shvati prije ako koristi ta medijska sredstva s kojima svakako odrasta. Ako neko komunicira kroz virtuelna sredstva o duhovnosti, onda će sigurno moći i da uživo da prisustvuje, da dođe u crkvu, da dođe na liturgije. Kad osjeti tu blagodat, onda će sigurno mnogo iskrenije i srdčanije i prihvatiti život u crkvenoj zajednici. Oni koji to već prihvataju, kao i oni koji ne prihvataju među omladinom i starijima ovaj duhovno-tehnološki proces, kada budu vidjeli da je jedan broj to prihvatio, pa kroz međusobnu komunikaciju i zajedničko učenje, saznavanje i razmjenjivanje mišljenja, sigurno će se uključiti u kvalitetan diskurs o ovoj temi u još većem broju i na jedan iskreniji način. otac Gavrilo u banji Mlječanici, 15.05.2011. Pristalica sam ovoga načina komunikacije i kamo sreće da je mnogo više ljudi koji bi na ovaj način komunicirali sa mladima, pa i sa starijima pod uslovom naravno da se to ne pretvori u jednu tribinu koja bi bila sama sebi svrha. Cijela ova tribina, cio ovaj pristup treba da bude u cilju stvaranje istinske duhovne zajednice kroz crkvu i povratku ljudi kroz modernu medijalnost izvornim načinima mišljenja i življenja. Vi ste pročitali i dve moje knjige duhovnih razgovora koje su nedavno izašle. - Čitajući prvu knjigu duhovnih razgovora sa pitanjima Vaših sagovornika tj. onih koji su Vam se za duhovnu pomoć obraćali, mogu da kažem da su neka pitanja djelovala veoma jednostavno, čak da čovjek pomisli da se to zapravo kao pitanje i ne treba postavljati, ali se kroz cijeli opus razgovora vidi se da ljudi s nekim fundamentalnim stvarima nisu upoznati, sa stvarima koje su možda krajnje jednostavne i da nemaju vremena, mogućnosti ni načina da to spoznaju. Tu se takođe vidi da je duhovna osiromašenost i otuđenost od Boga i crkve problem koji je nesavladan od komunističkog vremena, preko ovog zadnjeg rata i poratnog perioda do danas. Postepeno se ipak ljudi sa svojim problemima,a to se dobro vidi u knjizi, obraćaju Bogu i okreću crkvi. Oni traže načine kako da objasne sebi neke svoje situacije, ali i da otkriju tajnu vjere i da religiju kao nauku shvate izdižući se iznad teorijskog u religiji tj. oživotvoravajući je. U stvari, to je i želja za mističnim životom kod čovjeka u crkvi. To shvatanje religije u smislu mističnog načina življenja je važno, jer jedino onda će moći da riješe svoje probleme kroz ispunjavanje Božijih zapovijesti i shvatanje jevanđeoske nauke. Vaši odgovori, u toj knjizi bili su posebno upečatljivi u svojoj jednostavnosti. Veličina Vaših odgovora bila je upravo u tom što niste nikada davali direktan odgovor na postavljeno pitanje, nego ste komentarisali kroz ilustrativne primjere iz života ljudi koji su bili Vaši prethodnici i učitelji i kroz navođenje u Vašim razgovorima sa njima davali ste čitaocima jasne odgovore. U tome je jedna veličina Vaših savjeta i odgovora; u jednostavnosti i univerzalnosti odgovora kao i u njihovoj primjenjivosti u svakodnevnici. Kad ljudi odu u crkvu i čitaju Sveti Pismo formalno, onda često dosta toga ostaje neshvaćeno. Svako čitanje Svetog Pisma trebalo bi da se dešava iz dana u dan da bi se moglo pojmiti. To je kao i učenje bilo čega drugog. Nije dovoljno naučiti, treba i proživljavati. Mislim da primjeri Vaših odgovora u knjizi predstavljaju dobre smjernice koje razrješavaju naše današnje dileme i grijehove koje pravimo. Vi kažete Vašim sagovornicima da ako ponavljaju iste grijehove, da onda još nisu na pravom putu da se oslobode od grešaka. To je naravno teško u životu učiniti i shvatiti pogotovo kada ljudi krenu kroz neke poroke. - Da li ste imali priliku da slušate i gledate emisiju jutarnjeg programa na Radio - Televiziji Republike Srpske na Veliku Subotu u 8:30 časova gdje sam imao uživo uključenje u program? - Nažalost nisam. Sada ću Vam pustiti video - snimak da poslušate emisiju i po mogućnosti prokomentarišete. - U redu. ( SNIMAK-JUTARNJI PROGRAM RTRS NA VELIKU SUBOTU 2011; uključenje oca Gavrila u jutarnji program putem skype-a) - Sad ste imali priliku da pogledate emisiju na Veliku Subotu sa uključenjem u jutarnji program, kakav je Vaš utisak o tom načinu medijske komunikacije? - Moj utisak je da je Velika Subota za Vaš život bila posebno značajan datum, jer ste tada zamonašeni. Ove Velike Subote ste na neki način pokazali svima nama koji tražimo spas kod Gospoda Vaskrsloga da i na ovaj način možemo da Mu se približimo. Ono što ističete u svom televizijskom obraćanju na Veliku Subotu je da nije dovoljno samo preko skype-a, fejsbuka i interneta razgovarati o religiji i tražiti odgovore od sveštenih lica, nego da je potrebno da se ide u crkvu, da se ide na ispovijest u svoju parohiju kod svog paroha. Mogu s ponosom konstatovati da u našoj mjesnoj parohiji crkve u Tesliću je sve punija i sve je više mladih i to onih od 18 do 28 ili 30 godina. To je ono što me raduje. Svake nedjelje vidim i po neko novo lice. Vjerovatno, između ostalih, da su tu bili i neki Vaši sagovornici koji su preko fejsbuka na ovaj ili onaj način kontaktirali sa Vama prethodno. Htjeo bih da naglasim da ove televizijske emisije, počev od onih prvih emisija na RTRS-u pod naslovom "Pravoslavlje", pa do onih emisija iz drugih religijskih zajednica prezentuju značajne sažete podatke kako o ličnostima i datumima, tako o načinu i bitnom pristupu za svaku vjersku zajednicu. Mislim da je to izuzetno korisno i poučno za sve nas, a bilo bi dobro da sama Radio -Televizija Republike Srpske posveti češće dio svog medijskog prostora ne samo onim čisto konvencionalnim stručnim novinarskim pristupima pravoslavlju, nego ovim formama, da imamo mogućnosti za razgovore i komunikacije druge vrste tj. da imamo češće priliku da Vas čujemo i ne samo Vas, nego i ostale ličnosti koje imaju šta da kažu i poruče jednom širem forumu. - To je bio moj prvi nastup na televiziji. Tri koverte u kojima su bila imena, kad je arh. Gavrilo(Vučković) svojom rukom izabrao ime 45. patrijarha koji će sesti na tron Svetog Save - Nastup je jasan kao što su Vaše riječi uvijek jasne , kratke i uvijek je kroz određene primjere ilustrovane što mene posebno inspiriše da Vas slušam i da čitam Vaše knjige. Imam sreću i zadovoljstvo da Vas poznajem već duže vrijeme. Neću nikad zaboraviti svoje ushićenje kada ste mi javili, dok sam bio na dežurstvu, da trebate ići za Beograd jer ste odabrani da sa svetog Jevanđelja izvučete koverat sa imenom novog Patrijarha srpskog. Mislim da to mnogo govori da Vas je Gospod poslao da nam puno toga učinite. - Doktore, Vi imate iskustvo iz starog ali i sadašnjeg društvenog sistema, kao ljekar sa svojom jasnom etikom o ljudima koji Vam dolaze i obraćaju Vam se za pomoć. Napravimo paralelu, pa posmatrajmo kako jedno svešteno lice ima takođe svoje "pacijente i publiku". Kako bi djelovalo na gledaoce, kako vjerujuće tako i one koji nisu takvog opredjeljenja, da se u ovom vidu jedan duhovnik pojavi na televiziji? - Svi ljudi dobre volje sigurno bi Vas prihvatili. Kritičara bi uvijek bilo, ali kritizera teško da bi bilo, jer do sada niste nijednim svojim gestom, ni govorom nikoga iritirali niti povrijeđivali. Prema tome, Vi se isključivo bavite duhovnošću, duhovnošću kroz svoju religiju, kroz pravoslavlje poštujući sve oko sebe. Mislim da biste nam imali mnogo šta reći. Od srca bih želio i zaista bih pozdravio Vaše nastupe ove vrste na televiziji, a vjerujem i da bi Vas mnogi gledaoci rado gledali na televizijskim ekranima. U tim emisijama, svakoj pojedinačnoj, primjera radi dovoljno bi bilo da bude postavljeno jedno dobro osmišljeno pitanje, a Vaš odgovor bio bi svima nama i poučan i bio bi nam jedna vrsta putokaza za taj dan, za naša djela i naš život. Pretpostavljam da bi Vi davali dnevno korisne savjete na postavljena pitanja gledalaca. - Hvala Vam. - Hvala Vama. Bila mi je čast i zadovoljstvo. Banja Mlječanica Razgovor vođen u banji Mlječanica, 10. maja 2011 godine SVOJE KOMENTARE MOŽETE SLATI NA E-MAIL OCA GAVRILA Pomaže Bog, oče, blagoslovite! Sjajna je ideja da u banji, dok se nalazite na rehabilitaciji, sačinite razgovor sa Primarijusom Dr. Radetom Kalamandom, jer, Doktor Kalamanda, osim što vodi brigu o Vašem, a i zdravlju ostalih pacijenata, ovde prezentira jednu duboku duhovnu dimenziju, koja je, rekla bih, neophodna za profil svakog čoveka, lekara - tim pre. Veoma je interesantan i redak susret i razgovor između duhovnog lekara, koji leči duše potrebitima i lekara, odnosno, Prim. Doktora medicinskih nauka, koji leči telesne bolesti. Uvek me obraduje kada susretnem pobožnog lekara, jer u takvom čoveku obitava blagodat Božija, a to znači da ne robuje idolima, diplomama i titulama, već je za sve to blagodaran jedinom Gospodu. Doktor Kalamanda, na primer, o potrebi komunikacije duhovnika sa verujućim narodom preko Internet mreže kaže: “Ako neko komunicira kroz virtuelna sredstva o duhovnosti, onda će sigurno moći i da uživo prisustvuje, da dođe u crkvu, da dođe na liturgije. Kad osjeti tu blagodat, onda će sigurno mnogo iskrenije i srdačnije prihvatiti život u crkvenoj zajednici”. Veoma je interesantno poimanje Dr. Kalamande o potrebi sticanja blagodati i življenja u crkvenoj zajednici za svakog čoveka, a za mlade, zbog života punog izazova, naročito. A Gospod u Jevanđelju reče: “JA SAM PUT, ISTINA I ŽIVOT”. Interesantno je i dirljivo sa koliko se ljubavi Doktor Kalamanda obraća Vama, oče, a i Vi njemu. Vidi se da se dobro poznajete i veoma uvažavate. Zato i kaže da bi trebalo da u jednom redovnom terminu, oče, učestvujete u televizijskim emisijama, gde bi slušaoci duhovnih emisija mogli da dobiju odgovore i pouke na mnoge nedoumice. To bi zaista bio 0102_laugh za one, koji tragaju za duhovnim izvorom, “izvorom vode žive”. Oče, Vama, Dr. Kalamandi i celom osoblju Banje Mlječanice, želim dobro zdravlje sa najvećim hrišćanskim pozdravom “1000000001010! VASKRSE!” Tankosava Damjanović * * * Pomaže Bog oče Gavrilo! "Ako neko komunicira kroz virtuelna sredstva o duhovnosti, onda će sigurno moći i da uživo prisustvuje, da dođe u crkvu, da dođe na liturgije. Kad osjeti tu blagodat, onda će sigurno mnogo iskrenije i srdačnije prihvatiti život u crkvenoj zajednici. " Sestra Tankosava je izdvojila na najbolji način ovu rečenicu kao ključnu iz razgovora arhimandrita Gavrila sa prim. dr Radom Kalamandom. Pošto je govor prije svega o mladim i budućim generacijama s ciljem njihovog duhovnog uzdizanja i dometima modernih sredstava komunikacije, ovdje doktor Kalamanda podvlači optimistično da se ovim vidom komunikacije ne ostaje samo na virtuelnosti, već da će mladi sigurno moći da uživo učestvuju u crkvenoj zajednici. Kao primjer navodi parohiju u Tesliću gdje se pojavljuju nova lica i mnogo mladih od 18-30 godina, i gospodin Kalamanda se prisjeća da su mnogi od njih prvo imali komunikacije preko interneta sa ocem Gavrilom. Ovaj razgovor dvojice stručnjaka je suštinski, jer se tiče cjelokupne brige o mladim naraštajima, kako fizičko-medicinske, tako i duhovno-medicinske. To je smisao našeg postojanja da se životna nit nikada ne prekine i da se obezbijedi na moderan način duhovna škola putem novih medija za sve koji to žele što je presudno u životu Crkve. Otac Gavrilo sa svojim nepreglednim monaškim i duhovničkim iskustvom, slaže se dalje doktor Kalamanda govori kroz primjere indirektno svojim sagovornicima u knjigama "Duhovnih razgovora" pominjući duhovne oce s kojima je imao i ima duhovne veze i na taj način otac Gavrilo poučava prenoseći na jednostavan način univerzalne poruke. Znači sve je bazirano na, može se slobodno reći, ličnom opitu tj. otac Gavrilo govori iz samog srca života i ujedno kao monah iz perpsektive umiranja za ovaj svijet. U razgovoru potom dvojica sagovornika ulaze u ideju o zanimljivom uključenju oca Gavrila na Veliku Subotu u jutarnji program RTRS-a ove godine preko skype-a, a povod je bio poluvjekovni datum duhovnih podviga oca Gavrila. Kad to ističe gospodin Kalamanda, a otac Gavrilo precizira, onda se misli na pola vijeka kao umiranja za ovaj svijet. Znači otac Gavrilo govori iz perspektive oba vida mogućeg ljudskog bitisanja na zemlji, kao duhovno lice s jedne strane, a sa druge kao čovjek koji se sklopom okolnosti našao na rehabilitaciji u Banji zbog fizičke slabosti. To je, kako i sestra Tankosava na početku kaže zadivljujuća ideja iz koje se rodio i ovaj razgovor. On se vodi zbog oporavka svake vrste kroz lično iskustvo. I sad, sjetimo se, Velike Subote i Vaskrsa, sjetimo se da je smrt pobjeđena smrću. Ako smo se sjetili toga, onda poruka oca Gavrila kroz javljanje prvo na televiziji dobija jedan dalekosežan smisao. Pripadnici mnogih drugih vjera nisu neupućeni u duhovnu djelatnost oca Gavrila, a gospodin Kalamanda tvrdi da pojava očeva u jednoj mogućoj stalnoj emisiji RTRS-a gdje bi se ključna pitanja razjašnjavala, je čak u vanvremenskom dosluhu, harmoniji i razumijevanju sa svima. To podrazumijeva i pripadnike drugih duhovnih učenja, čak i ljude koji ne pripadaju nijednoj konfesiji, jer kako je u razgovoru rečeno otac Gavrilo kao duhovnik nikada se nije oglušio o osjećanja bilo koga čovjeka, ma kako se on duhovno deklarisao. Otac Gavrilo je jedan od onih današnjih velikih duhovnika koji se kao po nekom običaju prvi pojavljuje kada govorimo o novim vidovima komunikacije, ali doktor Kalamanda predlaže da se i drugi duhovni autoriteti uključe. To bi bilo istinsko obogaćenje za televizijski program i gledaoce Radio-Televizije Republike Srpske. Radomir Vučić 13. maja 2011 godine * * * Pomaže Bog, oče Gavrilo! Blagoslovite! Sećam se kako sam u februaru ove godine razgovarala sa bratom u Hristu i postavila pitanje (koliko sebi, toliko i njemu, a izgleda i nekom nama nevidljivom sagovorniku): “Zašto na našim tv stanicama ne postoje emisije koje bi se na direktan način, a svojstveno učenju nase crkve - bavile duhovnim pitanjima, a da ih vodi i osmišljava svešteno/monaško lice? Jer, “ruku na srce”, brate, ja ne želim više da gledam tv emisije u kojima crkvena lica učestvuju na nekakvim okruglim stolovima i gde se raspravlja o čisto ovosvetskim pitanjima. Sveštenici, monasi/monahinje bi trebali da nam se sa “malih ekrana” obraćaju učeći nas duhovnosti i Reči Njegovoj, a ne da se bave dnevnopolitičkim temama - koje su sasvim izvan crkve…” Izgleda, oče, da ste tog dana Vi bili taj naš “nevidljivi sagovornik” . Kao da ste nas čuli… i na Veliku Subotu 2011. godine po prvi put se pojavljujete na televiziji, uključujući se direktno, putem SKYPE-a, u Jutarnji program RTRS kako biste čestitali gledaocima Uskrs i poklonili im nekoliko duhovnih saveta (a pre 50 godina, na isti dan, zakleli ste se Gospodu na vernost i službu i primili “anđeoski obraz”. Slava Bogu! - sve do danas, na mnoge načine umnožavate talante koje Vam je On dao…) Dakle, kada se osvrnem na razmišljanja Vašeg sagovornika, dr Kalamende, vidim da se po mnogo čemu slažemo. Mislim da ako bi ljudi (bilo da su vernici ili ne) imali mogućnost da vide i čuju “duhovnog lekara” (možda i svakodnevno) na televiziji - onda bismo, verujem, imali manje duhovno raslabljenih i obolelih na ulicama. Hteli mi to ili ne, televizija je jako moćan medij i ljudi dnevno provode po nekoliko časova ispred tv ekrana (uglavnom “kradu Bogu dane”…). Pa, zašto da onda ne provedu neko vreme ispred tv ekrana slušajući dušekorisne pouke i dobijajući odgovore i savete za svoje nedoumice (a svi ih danas imaju)? Štaviše, verujem da bi mnogi (posebno mladi) koji još uvek ne veruju u Boga bili podstaknuti i privučeni takvim načinom medijske komunikacije da odu na službu u svoju parohijsku crkvu i najzad pronađu put do svog Oca Nebeskog… Kao što sam već napisala jednom prilikom, za Vaša duhovna čeda nema bojazni da će se radi korišćenja sredstava moderne tehnologije odroditi od liturgijskog zivota. Iz jednostavnog razloga - Vi ih tome i ne učite… I kako je lepo primetio dr Kalamanda, a i ja verujem u to - gledaoci svih konfesija na našim prostorima, svi ljudi dobre volje bi rado poslušali savet “duhovnog lekara”. Eto, preostaje mi samo da Vam poželim dobro zdravlje (nadam se da se dr Kalamanda podjednako dobro brine o Vama koliko je i zdravorazuman? 0102_laugh , brz povratak u Lepavinu i jos bržu realizaciju - nadam se - novog projekta: televizijske emisije “Vera, Nada, Ljubav”. (jel’ dobar naziv?) smej.gif Vera Gerovac 14. 05. 2011. * * * Pomaže Bog oče Gavrilo! Blagoslovite... Da Vašoj duhovnoj misiji stvarno nema kraja, potvrdjuje i intervju koji se u Banji Mlječanici napravili sa prim.dr Radetom Kalamandom. Nas, Vašu duhovnu decu, obraovao je još jedan tekst o potrebi za duhovnošću i životnim istinama. Mene kao profesionalnog novinara, oduševila je Vaša savremena žurnalistička umešnost i veoma vešta novinarska obrada teme pravoslavne misije u elektronskoj i virtuelnoj oblasti. Intervju sa prim.dr Kalamandom, predstavlja čitavu malu enciklopediju i rekapitulaciju Vašeg dosadašnjeg internet misionarenja. I ne samo to, čitaoca podseća na svrhu življenja po pravoslavlju i veoma je prijemčiv svim generacijama. Ovakvi članci, dostojni su vrhunskih časopisa za kulturu, filozofiju i umetnost. Mi novinari često kažemo da je dobar sagovornik, već pola obavljenog posla. U ovom slučaju impresionira profesionalna etika lekara, čija mudrost ne zaostaje za mudrošću velikih crkvenih dostojanstvenika. Podseća nas i na to, da je spoj medicine i vere, itekako primenljiva terapija. Vaš sagovornik nas i uverava da lekarski visoki profesionalizam, nije zaboravljena „institucija“. Ovim novinarskim tekstom, dragi oče Gavrilo, postigli ste dva velika efekta-dokazali ste nam da je vera u Gospoda imperativ našeg opstanka i da su spoj medicinske nauke i religije, najmoćniji lek za našu dušu i telo. S verom i poštovanjem, Suzana Mirčić, novinar Revije d-Podgorica 14.maj , Budva * * * POSLE RAZGOVORA ARH. GAVRILA SA DR KALAMANDOM Osnovna svrha novinarskog posla je, pored informisanje ljudi, i edukacija u raznim oblastima; upoznavanje sa nepoznatim ljudima, događajima, dostignućima, zemljama, učenjima; povezivanje sa širom i daljom okolinom...To je jedna strana novinarskog zanata. Ona druga, još važnija čini mi se, ogleda se u rezultatima onoga što je objavljeno i razmeni ideja i zaključaka sa čitaocima, slušaocima, gledaocima. Izgleda da je arhimandrit Gavrilo sve ovo imao u vidu upuštajući se u razgovore o Bogu putem internet komunikacije. Upravo kao što je kazano: „ I reče im: Idite po svemu svetu i propovedajte jevanđelje svakom stvorenju.“ (Mk.16,15) A onda ide još dalje, o svom radu razgovora sa ljudima i to je najvidljivije u razgovoru sa prim. dr Radetom Kalamandom koji je arh. Gavrilo priredio boraveći u banji Mlječanici. I opet rukovođen jevanđelskim rečima: „Koristeći vreme, jer su dani zli.“(Efes. 5, 16) o. Gavrilo pored terapije, vežbanja, pregleda stiže da intervjuiše dr Kalamandu. Zahvaljujući ovom razgovori sada smo svi upoznali doktora, pročitali kako on promišlja o duhovnim razgovorima preko interneta, o veri, Bogu, savremenim problemima. Doktor, pored ostalog, kaže: „Tu se takođe vidi da je duhovna osiromašenost i otuđenost od Boga i crkve problem koji je nesavladan od komunističkog vremena, preko ovog zadnjeg rata i poratnog perioda do danas. Postepeno se ipak ljudi sa svojim problemima,a to se dobro vidi u knjizi, obraćaju Bogu i okreću crkvi. Oni traže načine kako da objasne sebi neke svoje situacije, ali i da otkriju tajnu vjere i da religiju kao nauku shvate izdižući se iznad teorijskog u religiji tj. oživotvoravajući je. U stvari, to je i želja za mističnim životom kod čovjeka u crkvi.” Dobro kaže doktor, njegova opažanja su i moja, slažemo se da je sa Bogom sve lakše i svrsishodnije. A kada znamo da ima još ljudi koji slično razmišljaju, bogotražitelja koje o. Gavrilo usmerava, podučava, rukovodi ka Bogu onda je lakše snaći se u životu. Kako je to divno čuti jednog doktora da govori o Bogu. Kako je divno i to da znamo da je tu o. Gavrilo za sve naše nedoumice, pitanja, ćorsokake, kako je lepo znati da teret ne nosimo sami. Arh. Gavrilo nas tako iznova i iznova podučava, opominje i upućuje da čuvamo Gospoda u srcu, da se rukovodima njegovim zapovestima i ljubavlju. Ljiljana Sinđelić Nikolić * * * Oče, blagoslovite! Evo,napisao sam komentar za Vaš razgovor sa Prim.dr.Radetom Kalamandom. Uz to još, molim Vas, puno ih pozdravite u banji. Od srca sam im zahvalan što su me, kao onog bolesnika u Banji Vitezdi,ozdravili i preporodili medicinom, ali ponajviše ljubavlju i pažnjom prema meni. Svako dobro od Gospoda! Stefan ------- , oče blagoslovite! Kroz ovaj intervju i susret tjelesnog ljekara i duhovnog ljekara možemo mnogo toga da naučimo. Odgovori Prim.dr.Radeta Kalamande predstavljaju jedan skup pravih hrišćanskih stavova o današnjim izazovima i pitanjima modernog svijeta. Crkva Hristova cijeli svijet sabire u zagrljaj Vječnoga Boga i u zagrljaju sa Njim sve biva vječno i besmrtno, gdje sve ispunjava svoj bogodani smisao postojanja. Sve biva besmrtno, u zagrljaju sa Onim Koji je vječni Bog i Koji opet sve nas priziva u zajednicu sa Sobom kako bi i mi bili pobjeditelji nad provalijom grijeha i smrti, zajedno sa Njim u Carstvu Svete Trojice, koga je ikona, Božanska Liturgija, kako to reče jedan od Svetih Otaca. Crkva upravo vrši to Božansko i veličanstveno, ali i veoma odgovorno i savjesno djelo. Pitanje vršenja tog bogodanog djela-uvođenja svega u zajednicu sa Hristom,u Liturgiju, u Crkvu, danas nije pitanje "da li prihvatiti ovaj ili onaj način za to?", nego samo "kako preko tog određenog sredstva ispuniti to djelo?". Svojstvo Crkve jeste da sve krštava i privodi Carstvu Nebeskom, čime ljudi postaju "mali hristosi", ličnosti koje sve liče na Hrista, ali svaka je neponovljiva,autentična, jedinstvena. Prisustvo O.Gavrila na savremenim medijima je svima ogroman podstrek kako se veoma veliki rezultati mogu postići preko savremenih sredstava informisanja, kako se mnoge izgubljene ovce mogu vratiti Crkvi i ući u Crkvu i kako mnogi mogu da shvate svoj život i smisao preko pastirskog rada duhovnika. Stavovi Prim.dr. Radeta Kalamande treba u osnovi da budu stavovi svakog hrišćanina i da svi pastiri Crkve Hristove idu ne samo "izgubljenim ovcama doma Izrailjeva", nego mnogima i mnogima koji su kao "košuta koja traži izvor bistre vode žedni Boga Živoga," kako kaže Psalmopjevac. "Propovijedajte sa krovova", kaže Gospod i time sve nas, svu punoću Crkve Božije, i sveštenstvo i narod , priziva da svima,svemu i na svaki način i svim sredstvima svjedočimo da je On,Gospod naš, "Put,Istina i Život" i da su svi prizvani da budu sa Njim i u Njemu jer smo "sa Njegovog lika skinuti", jer smo stvoreni po Liku Njegovom. Oduvijek je Crkva na svim poljima bila prisutna i sve je privodila vječnom smislu života-toplini ognjišta ljubavi Svete Trojice. Stefan Ibrišimović, učenik drugog razreda Bogoslovije "Sveti Petar Dabrobosanski" Foča, Na Nedelju Raslabljenog, 2/15.maja 2011.g. * * * Pomaže Bog, Oče! Dvije stvari me fasciniraju u ovom tekstu. Prva je lakoća s kojom Vi preuzimate ulogu novinara i sa suptilnim osjećajem za mjeru, opušteno obavljate intervju sa prim. dr Radetom Kalamandom, što zaslužuje svaku pohvalu i poštovanje. Ali, davno sam prestala da se iščuđujem Vašim potezima, koji u svom misionarenju neprestano unosite nešto novo. Drugo, što je dalo pečat ovom interviju je sam dr Kalamanda, uvaženi medicinski stručnjak, koji je na najvećem akademskom, stručnom i prevashodno ljudskom nivou,odgovarao na postavljena pitanja . Ovaj razgovor dvojice ljekara (jednog duhovnog, a drugog tjelesnog), ima ništa manje ljekovita svojstva od medikamenata koje doktori propisuju. Jer, davno je kazano, ne živi se samo od hljeba nego od svake Božije izgovorene riječi. Paralela koju o. Gavrilo postavlja između duhovnog i tjelesnog ljekara, gdje, kako kaže - „jedno svešteno lice ima takođe svoje "pacijente i publiku", navelo me je na razmišljanje u odnosu Nauka – Vjera. Nauka bez vjere je neuvjerljiva. Prim. dr Kalamanda je naučnik sa vjerom, sa toplom duhovnošću. Njegov duhovni pogled na svijet, upućuje na razmišljanje da ljudi od nauke mogu jasno da prepoznaju i potvrde da je spoznaja o Božijoj ljubavi i milosti iskustvo koje nas ojačava , a ne ograničava, kako neki doživljavaju. Primarijus Kalamanda je prepoznao neospornu veličinu duhovnog rada o. Gavrila i napominje:“... Prema tome, Vi se isključivo bavite duhovnošću, duhovnošću kroz svoju religiju, kroz pravoslavlje poštujući sve oko sebe. Mislim da biste nam imali mnogo šta reći. Od srca bih želio i zaista bih pozdravio Vaše nastupe ove vrste na televiziji, a vjerujem i da bi Vas mnogi gledaoci rado gledali na televizijskim ekranima.“ Zaista, mnogi od nas bi rado bili u prvim redovima onih koji jure za ovakvim načinom sticanja duhovnog znanja. Svijetu bih uputila molbu da zajedno, s ljubavlju i razumjevanjem potražimo i pronađemo tu vrstu mudrosti i omogućimo što više duhovnih sticanja na svim raspoloživim medijima.. Bog ne ugrožava nauku,On je ojačava, na kraju,On ju je i omogućio! Lana Vasović * * * smej.gif, dragi oče Gavrilo! Blagoslovite! Ideja o intervjuu sa gosp. Primarijusom Dr. Radetom Kalamandom, je sjajan primer neumornog požrtvovanja i truda na njivi Gospodnjoj - „svuda i na svakom mestu“. Vaš misionarski rad traje dvadesetčetri sata dnevno, trista šezdesetpet dana godišnje. Divna pouka i primer za sve nas, Vašu duhovnu decu, pre svega – da Gospodu treba služiti neumorno i tako slediti Put, Istinu i Život. Za spasenje i večni život. Gospodin Dr. Kalamanda iznosi svoje mišljenje o medijskim komunikacijama, o korišćenju interneta i u duhovne svrhe. Zaista je tako interesnatno da mnogo mladih ljudi, koristeći internet, mogu puno toga da nauče i primene u svojim mladim životima. Dalje, Dr. Kalamanda primećuje u teslićkoj Parohiji, tj. crkvi svake nedelje, po nekog novog mladog čoveka i smatra da su ti ljudi upravo potaknuti Vašim divnim duhovnim savetima osetili „probuđenje“. Slava Bogu! Vaša neizmerna ljubav i dobrota koju nosite u Vašem plemenitom srcu širi se i oseća svuda oko Vas. A da je tako – Gospod nam uvek pokazuje – da uvek ima načina da Božanska reč dopre do ljudskih duša i srca kroz primer Vašeg neumornog zalaganja i rada. Mislim da je gosp. Dr. Kalamanda zbog toga i predložio da možete uzeti učešće u svakodnevnim TV emisijama i širiti reč Božiju i davati duhovne savete onima kojima je to, zaista, veoma neophodno. A da to bude osmišljeno – kao odgovori u određenom terminu... Ideja je, zaista fantastična. Tako bi puno njih, koji nisu uvek u situaciji, da dođu u manastir Lepavinu i sa Vama lično i direktno porazgovaraju, dobili priliku da Vam postave javno pitanje i – preko medija dobiju odgovor, koji bi koristio ne samo njima lično, već – kao što nam zasigurno govori iskustvo sa Vašim dvema knjigama Duhovnih razgovora, nego i mnogim drugim slušaocima, tj. gledaocima... Oče, Vama i celom osoblju Banje Mlječanice želim dobro zdravlje. Vama, dragi oče Gavrilo, dobar oporavak i što brži povratak u našu svetinju, manastir Lepavinu sa najvećim hrišćanskim pozdravom:„confused! 0110_hahaha VASKRSE!“ S ljubavlju u Gospodu Hristu Vesna Jovanović, Beč, 15.5.2011. ˙·٠•●♥ ♥ ♥ † ♥ ♥ ♥●•٠·˙ * * * Pomaže Bog Oče! Blagoslovite. Pročitah Vaš intervju sa Dr. Radetom Kalamandom i mogu Vam reći da je ostavio dubok utisak na mene. Svjedoci smo da su mnogi Sv. Oci, veliki duhovnici kroz istoriju crkve imali želju da budu ne samo ljekari duše, već ljekari i duše i tijela. Danas je prava rijetkost čuti da ima neki ljekar koji na jedan ovako javan način ispovjeda svoju vjeru i iznosi svoje mišljenje u vezi sa Vašim sveukupnim radom na duhovnom polju. Razgovor koji ste vodili sa Dr. Kalamandom je vrlo topao, svima razuman i prosto budi želju čitalaca da razgovor traje duže. Sa željom da se što prije vratite u Manastir Lepavinu, potpuno zdravi i ukrepljeni te da započetu ideju Vašeg javljanja putem malih ekrana sprovedete u djelo, Cjelivam Vašu pastirsku desnicu i molim Vaš blagoslov. Borislav Štulić * * * OBRAĆANJE PREKO SKYPE-A SESTRE SLAVICE OCU GAVRILU POVODOM NASTUPA U JUTARNJEM POROGRAMU RTRS-A NA VELIKU SUBOTU 2011. Dragi oče Gavrilo, evo upravo sam pogledala nove slike koja su postavljene u svrhu ilustracije tekstova i komentara o Vašem uključenju u jutarnji program RTRS-a na Veliku Subotu, a pročitala sam s posebnom pažnjom komentar brata Stefana , učenika drugog razreda Bogoslovije "Sveti Petar Dabrobosanski", i tim povodom razmišljam da nije interneta i Vašeg misionarenja preko modernih medija brat Stefan vjerovatno ne bi bio učenik Bogoslovije. Za brata Stefana mogu reći da je dobrim dijelom plod Vašeg misionarenja, a naravno da su plodovi Vašeg djelanja na njivi Gospodnjoj samo Gospodu znani i sigurno su mnogobrojni. Nadam se da će uskoro biti realizovan prijedlog direktorice programa RTRS-a, Mire Lolić Močević da Vi direktno učestvujete u odgovarajućem programu Radio-Televizije Republike Srpske kako bi Vaš duhovni rad putem trenutno najmoćnijeg tj. najrasprostranjenijeg medija bio prikazan i da time što većem broju gledalaca bude omogućeno da čuju riječ Božiju i da u vrijeme iskušenja i poroka se okrenu etički zdravijem načinu zivljenja. Živimo u eposi u kojoj najviše duhovno padaju mlađe generacije. Duboko vjerujem da bi televizijska emisija u kojoj bi Vi učestovali bila od velike društvene koristi, a ujedno poznavajući Vašu inventivnost i inovativnost u korišćenju modernih medija bilo bi to I svojevrsno obogaćenje za sam program televizije. Iskreno se nadam da će sve ovo što prije realizovati, a Vama lično želim dobro zdravlje i još mnogo uspjeha u misionarenju. Na mnogaja ljeta dragi očeGavrilo! AMIN! Vaša sestra u Hristu Slavica. Bgd.17.5.2011. * * * Pomaže Bog, u većini slučajeva potreban je ceo vek da čovek uradi ono što je otac Gavrilo uradio i stvorio za samo nekoliko godina. Čitajući intervju sa dr.Kalamandom primećujem doktorovo iznenađenje tim bezbrojnim očevim kreacijama. Odgovore koje je dr. Kalamanda ponudio na očeva pitanja, usmeravaju čitaoca da razmišlja koliko teoloških fakulteta poseduje čovek koji je sve ovo umeo da stvori svojim rukama, radom i trudom u beskonačnom svetu misionarskog stvaralaštva. Očevi misionarski izumi navedeni u intervju nijedna istorija nemože zaboraviti niti izbrisati. Sve je stvoreno kreacijama i mukotrpnim radom, za večnost. Tako da će naša deca i deca naše dece imati otkriven način kako upoznati Boga i veličanstven život koji nam je podario. Dr.Kalamanda je imao priliku odgovarajući na očeva pitanja primetiti težnju oca Gavrila ka novim otkrivenjima i novim stvaranjima unutar misionarskih svetova. Isto kao što mi vernici težimo otkriti svet duhovnosti i naći Boga u malim svakodnevnim životnim česticama, tako i naš duhovnik, otac Gavrilo teži otkriti svetove koje skrivaju ideje misionarenja pravoslavne duhovnosti. Isto kao što se mi vernici želimo približiti Bogu i prijamčiti se uz Njega, tako i naš duhovnik otac Gavrilo teži približiti se nama i prijamčiti se uz nas kroz nove načine misionarenja Pravoslavne duhovnosti. Isto kao što se mi vernici želimo spasiti u večnosti, tako se i naš duhovnik otac Gavrilo želi radovati u istoj toj večnosti zbog nas. Duboko verujem u ono što je dr.Kalamanda otkrio: ako otac uspe doći do nas svojom upornošću i svakodnevnim trudom, tada ćemo i mi uspeti doći do Boga. Približavanje oca Gavrila nama, kroz Pravoslavno misionarstvo je približavanje nas samih našem Gospodu čije se sveto Ime nalazi u Pravoslavnom učenju. Ocu želim mnogo uspeha u njegovom radu, želim mu ispunjenje svih misionarskih ciljeva, ali prije svega želim mu mnogo zdravlja kroz lekovitu vodu banje Mlječanice kao i kroz brigu dragog mi osoblja banje. Zahvaljujem se ovim putem osoblju banje Mlječanice koje na čelu sa njegovim vodstvom i stručnom brigom dr.Kalamande i ostalih medicinskih stručnjaka neprestano brine o našem ocu Gavrilu. Svako dobro, Nenad Badovinac, Beograd, 17.05.2011. * * * + 0110_hahaha Vaskrse ! „Idemo koračati kroz život sa vedrinom i mračne talase u stranu!" , Arhimandrit Gavrilo Lepavinski (Vučković) Tokom našeg života javlja nam se mnogo puteva i svakoga dana može da osvane novi put našeg življenja,jedna nova staza,koja će nam biti i staza života,koja je sastavljena od novih ploča izađenih od naših pokajničkih suza praštanja,pokajanja i jednog novog bića,koje Gospod obilato daruje Svojim darovima i svekolikom milošću Svojom. Svaki čovjek nosi rođenjem u sebi nešto izarazito plemenito,dobro i svaki nosi ono plodonosno Božije sjeme,da posađeno bude i blagorodno,da dobrim rodi i blagorodi,blagovijesti i miomiriše.Navešću jedan primjer koji kazuje o vještački i istinski dobrom čovjeku,a glasi ovako: Carica Savska kada je došla da iskuša mudrost Solomonovu,donijela je između mnogo dragocjenosti i saksije sa vještačkim i prirodnim cvijećem,tražeći od Solomona da pogodi koje je pravo.Sve je bilo tako urađeno,izađeno i naprevljeno od razno-raznih materijala, da se i nije moglo razlikovati,a nije ni Premudri Solomon htio da razlikuje,nego je rekao da se donesu košnice sa pčelama.Tako su pčele omirisale vještačko cvijeće,a zadržale se na prirodnom.Tako se i relativno brzo uoči razlika između onoga u nama što je vještačko,a što je vrlo istinsko,štedro i neponovljivo,nebeski uzvišeno,da te vrijednosti osvoje i ostaju za vječnost.Tako crpimo i onaj duhovni nektar od naših duhovnika,koji nam neprekidno daju hrane i pića za dušu,koja je isto tako gladna i žedna ,kao i tijelo,kako ima svoje fiziološke i metafizičke promjene i potrebe,a oni kao Hristov cvijet stoje pred svima nama,čekajući našu volju,želju, nasušnu potrebu,da se sagnemo i pomirišemo taj miomiris za vječnost. Apostol Pavle i Sveti Simeon Novi Bogoslov kažu:"Dok smo u Hristu,mi smo vam grijeha;čim izađemo iz ovog jedinstva sa Hristom,nalazimo se u oblasti grijeha!" Sve više čovjek postaje svjestan da njegova duševna hrana isto tako je potrebna njemu samome,kao i ona tjelesna bez koje takođe ne možemo,tako da svaka tvar sa Bogom opšti na različite načine,ali nema tvari koja sa Bogom ne može da ima neko opštenje,jer bi pojam čuda bio nemoguć.Kada Hristos naređuje talasima da se umire,ili vjetru da utihne,to nije neka magijska stvar vlasti nad prirodom,već to da živu riječ Boga sva Njegova tvar doživljava na izvjestan način.Svi smo mi prizvani na svetost,koju u sebi nosimo,ali u skladu da tako kažem talantima koji su nam dati ,neko više,neko manje projavljuje tu Bogom danu svetost,u određenim,opet Božijim Promislom izabranim,danima i u određenim trenutcima svoga života. Čitajući intervju između dva ljekara,duhovnog i fizičkog,da tako kažem,a oba u sebi nose Hrista i slave na najbolji mogući,plodonosni način Ime Gospodnje i kao podstrek svima nama,da u svemu možemo biti bolji i najbolji,a vođeni Silom Duha Svetoga i Riječju Gospodnjom sve barijere u životu su dostupne i samim Božijim Promislom i rješive. Govoriti o Ocu Gavrilu i ljekaru koji ima Hrista u sebi,a ne govoriti o jednom velikom smirenju,nebeskoj pažnji za sve i svja,velikoj mudrosti,milosrđu i tome slično, bilo bi bez svake osnove i bez svakog uporišta. Kada sam spoznala zemaljsku prolaznost,u određenom perodu svog života,misleći da sam sve postigla,da nema više ništa novo,da je život bez smisla,onako u totalnom neznanju i ne Bogopoznanju,nenađenost svih odgovora smisla života kojeg sam tražila i bila u najtežim trenutcima života,onako u beznađu,ostala udovica,u vrhu emocionalnog i egzistancijalnog kraha,a stečeno znanje nije baš neke vrijednosti donijelo,jedne prilike moj mali sin Stefan,koji je od 6 godina išao u Crkvu,ja nisam i ništa o vjeri takođe nisam znala,povede me u Crkvu i na prvo pokloničko putovanje.Taj mali dječak,danas bogoslov,samo Božijom Promisli došao je i našao Oca Gavrila,kojeg je zamonašio naš Vladika gospodin Vasilije Zvorničko-tuzlanski,koji je prve svoje monaške korake počeo u Manastiru Lepavina,a prvi dječak iz Tuzle,koji je došao u dužu posjetu toj velikoj Svetinji Lepavinskoj bio je upravo moj sin,koji je vođen blagoslovom Lepavinske Bogorodice i blagoslovom Oca Gavrila mnoge duhovne korake napravio u svom i mom grešnom životu,koji i dalje traje,obnavlja se i sve više korača stazama uskog i težeg,spasonosnog puta,ka Hristu. Emisija koja bi ako Bog da išla i svima nama na dušekorist bila na RTRS-u,gdje bi upravo naš duhovnik Otac Gavrilo bio gost i domaćin voditelj,bila bi najveća duhovna hrana za sve žedne Hrista,najveći domen i domet u duhovnom svijetu medijski plasiran u eter i svaka radost time bi došla,a emisija koju svi željno čekamo,molimo se da bude što prije realizovana i da Bog da Svoje milosti i snage Ocu Gavrilu da otvori prvenac emisiju,a neka bi se zvala HRISTOVA SVJETLOST LEPAVINSKOG SVETIONIKA. Iskustvo nas uči da se sve u prirodi vremenom troši i sve obnavlja,pa neka bi naše duhovne obnove bile što uspješnije i što više bile vođene molitvama,savjetima i svim praktičnim primjerima našeg zajedničnog Oca na nebesima,a kroz duhovnu misiju i pastirsko misionarenje našeg Oca Gavrila,da „budemo savršeni kao što je Otac vaš nebeski“govori Gospod (Mt.5,48).Dakle, za duhovni razvoj naše djece je potrebna svjetlosno okruženje duhonosnih učenika Hristovih. Uzajaman uticaj živih ljudi je ogroman, naročito ako ljude povezuju osećanja ljubavi i poverenja. "S kim si - takav si", - glasi narodna mudrost. "Ako hoćeš da budeš pobožan, - kažu Sveti Oci, - naći čoveka koji se boji Boga i služi Mu svom dušom, i živi s njim". Prepodobni Josif Volokolamski ovome dodaje: "Ako si našao takvog čoveka, budi miran: našao si ključ za Carstvo Nebesko". Starac Amvrosije Optinski je govorio: "Kada divlji konj vidi da drugi konji idu mirno, i on sam se smiri. Isto tako i čovek". Naročito jak uticaj na okolinu imaju pravednici - nosioci svetlosti Hristove. U čemu je tajna njihovog uticaja? Jednom je učenik Pahomija Velikog zamolio svog učitelja da mu ispriča neko svoje viđenje. Prepodobni je odgovorio: "Ako hoćeš da imaš divno i značajno viđenje, onda ću ti pokazati jedno: kad vidiš čoveka pobožnog, skromnog srca, čistog eto, to je najdivnije viđenje: ti vidiš Nevidljivog Boga u tom vidljivom čoveku". Ovo je očigledno ostvarenje obećanja Gospoda, Koji i sada prebiva s nama u Svetima Svojima: "I evo, Ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka" (Mt. 28, 20). Učinimo sve što možemo da naša djeca odrastu u okruženju duhovnih ljudi. I neka vrata doma našeg budu široko otvorena za sve bogoljupce da bi se djeca mogla upoznati sa svim vidovima duhovne ljepote i da bi mogla da saznaju svu raznovrsnost podviga i krstova koji se nose Hrista radi. Za duhovne očeve djece treba da budu izabrani oni s kojima će djeca stalno da opšte i uz čiju pomoć će da rešavaju sva najvažnija pitanja svog života. Isto tako prilikom izbora krsnih kumova za novorođeno dijete treba se rukovoditi, pre svega, kriterijumom njihovog blagotvornog duhovnog uticaja. Nećemo sumnjati u to da možemo da nađemo za dijete duhovne rukovodioce.Starac Pajsije kaže da sa djetetom treba postupati kao sa malim konjićem:nekada ga zauzdati, a nekada malo osloboditi. Ali, ne treba mnogo pritezati, da ne puknu uze i konj pobjegne, a ni mnogo popuštati da se previše ne oslobodi i opet ne ode. To je neki recept vaspitanja djece i uopšte svakoga. Dobro monaško trpljenje,zdravlja,ugodan oporavak Ocu Gavrilu u banji,mom sinu brz oporavak od povrede,a divnom kolektivu Banje Mlječanica,svom osoblju,od ljekara do svih drugih zaposlenih svekolikog nebozemnog dobra na putu Hrista i svake milosti Boga Živoga, Amin,Bože daj! U Hristovoj ljubavi i s’poštovanjem, iz Tuzle,Aleksandra Ibrišimović Utorak, 04/17. мај 2011.dobrote Gospodnje Sveta Mučenica Pelagija Tarsijska * * * Hristos Voskrese! 0102_laugh Voskrese! Pomaže Bog oče Gavrilo. Blagoslovite! Pridružujem se svima koji su do sad dali svoj komentar u vezi sa razgovorom između Vas i doktora Kalamande. Čitajući komentare zaključila sam da svi mi imamo jednako mišljenje o ovom razgovoru a i o Vašem radu. Lično, ni malo nisam iznenađena pošto sam Vas upoznala kroz vrijeme od kada sam na sajtu manastira Lepavine i znam da Vi, što kaže narod nikada ne "dangubite". Tako i Vaš boravak u banji Mlječanici (Vitezdi) koristite za širenje Jevanjđeljske riječi na veoma karakteristčan način koji još nije u potpunosti prihvaćen kod nas. Koristite moderna sredstva informisanja, internet, televiziju, radio, izdajete časopise i knjige... Koliko znam počeli ste tako što ste pješice raznosili duhovne listiće po kućama parohijana ( što kaže narod u Bosni: "kad´ neće Muhamed brdu, hoće brdo Muhamedu"). To je bio početak Vašeg misionarenja po dolasku u manastir Lepavina. Nešto kasnije krenuli ste sa časopisom, duhovnom tribinom, radio Blagovesti, Skype-om , Facebook, televizija,novine...Kada sve to znamo onda nije čudno što ste Banju Mlječanicu pretvorili u Banju Vitezdu, pa se više ne zna ko je tu na terapijama Vi ili osoblje banje. Eto i doktori počinju da shvataju da svjetska nauka bez Božanstvene ništa nije. U žitijam Svetih imamo mnogo svetitelja koji su počeli izučavati svjetske nauke i kada su došli u dodir sa Božijom riječi, prepoznali istinu i svjetovno je prešlo u duhovni, nadmenost u skrušenost, gordost u trpeljivost, mržnja u ljubav. Tako, eto, i doktora Kalamandu dotače Jevanjđeljska riječ i nije ga ostavila ravnodušnim. Kada pametan, obrazovan čovjek, u ovom slučaju ljekar, prihvat i primjeni riječ Božiju onda se sjedini ljudsko i Božansko. Raduje me da ste u toku svog opravka okruženi ljudima kao što je doktor Kalamanda i ostali dio tima iz Banje Mlječanice. Duboko cijenim Vaš rad i velike napore koje ulažete da pomognete ljudima da spoznaju istinu i izađu na prvi put. Svima koji sumnjičavo gledaju na monaha koji sjedi ispred računara i probija se kroz gustu mrežu zamki kojima se služe oni koji hoće ljude da odvedu sa pravoga puta predlažem da osim što krtikuju malo i pročitaju šta je to o čemu Vi pišete, možda promjene mišljenje. Uz pomoć Vašeg rada, jedna sam od mnogih koji su, čitajući tekstove koje ste VI postavlljali na sajt i razgovore koje ste vodili sa nama preko Skype-a, počela redovno da posjećujem Crkvu i prisustvujem Svetoj Litigiji. Znam da nisam jedina i da mnogi imaju slično iskustvo.Molim se Gospodu da me izvede na pravi put, nije važno da li je to pomoću interneta, knjige ili neznam čega drugoga.Jedan od tekstova koje ste objavili na sajtu, a napisala ga je sestra Dragana (nisam baš sigurna što se tiče imena) iz Banja Luke, pomogao mi je da se riješim napasti cigareta. Slava Bogu i hvala! Koliko još primjera treba da naveden da bi povjerovali oni što sumnjaju i što misle da monasi treba da hodaju pješke i na magarcima dok drugi voze moćne limuzine i koriste internet za ubijanje dosade i zadovoljavanje sitnih strasti umjesto da budu sretni što u svakom trenu mogu da se poučavaju vjeri.Zar nije predivno to što postoji mogućnost da velikom brzinom dobijamo hranu za dušu umjesto otrova koje nam svkodnevno servraju upakovanu u predivne omote i odvlače milione mladih u pustinje gdje duša ljudska ne može da se razavija i poleti. Vi nesebično dajete sebe i otvarate oči ljudima, onima koji imaju oči da vide i uši da čuju.Hvala Gospodu koji nam daje takve pastire i Vama koji ne skrivate svoje talente već ih umnožavate. Praštajte ako sam praznoslovila ili koga uvrijedila.Prenesite moje tople pozdrave osoblju Banje Mlječanice. Svako dobro od Gospoda i Presvete Bogorodice Vam želim i da nam se tjelesno okrepljeni što prije vratite u manastir Lepavina. Sestra u Hristu Vladislava Vasić Thiel Banja Luka, 07./20. 05.2011., na dan spomena pojave Časnog Krsta u Jerusalimu * * * Pomaže Bog dragi oče Gavrilo, blagoslovite Hvala vam mnogo za sve i prostite meni grešnoj za sve. Srećan današnji praznik Sveti Kirilo i Metodije.Da vas Bog dragi čuva i Presveta Bogorodica i svako vam dobro podare!Amin! Baš smo sinoć tako bili srećni i zadovoljni što ste svoje vreme slobodno posvetili nam i mi tako uživali u razgovorima i dušekorisnim savetima.Preneli smo dr.Marinu od vas pozdrav i da su nalazi hvala Bogu uredni.Jako se raduje i pozdravio vas puno,da se ako Bog da vidimo u Lepavini. Svako dobro od Gospoda sestra Stana Meseldžija ! 24.maja 2011.god.

U MANASTIRU LEPAVINI PROSLAVLJEN PRAZNIK VASKRSENJA HRISTOVOG OTAC VASILIJE ČITA POSLANICU SPC NA VASKRS 2011 GODINE <<<< KLIKNI Hrišćanski praznik nad praznicima, Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista, svečano je proslavljen u manastiru Lepavini. Nastojatelj manastira, arhimandrit Gavrilo (Vučković) sa jerođakonom Vasilijem (Srbljanom) odslužio je vaskrsno jutrenje, koje je započelo litijom oko manastirskog hrama, kao i prazničnu Svetu liturgiju, s početkom u 9 časova. U svečanoj liturgijskoj proslavi Vaskrsenja Hristovog učestvovalo je dvestotinjak vernika, od kojih se najveći broj pričestio najsvetijim Hristovim Tajnama. Vaskrsnu poslanicu Njegove Svetosti patrijarha srpskog G. Irineja, u kojoj je vernim čedima Srpske pravoslavne crkve upućen poziv da oproste sve jedni drugima Hristovim Vaskrsenjem i zagrle se večnim zagrljajem, pročitao je jerođakon Vasilije. Nakon što su na kraju Svete liturgije vernicima podeljena vaskrsna jaja, simbol vaskrsenja, upriličeno je posluženje u manastirskoj porti, koje je proteklo u prazničnom raspoloženju i radosti. U manastiru Lepavina na Vaskrs 24. aprila 2011. godine