Partibrejkers

Ја сам у мојој парохији крстио до сада преко 500 иранаца и немам никаквих проблема

код мене у парохији има један крајње интересантан: до сада је променио 4-5 духовника и ниједан није био довољно свет. Готово сваки дан ме чека после службе са гомилом ,,проблема,, - зуји му у ушима. нешто га пробада, не да су ме ово не да му се оно.....цео свет је против њега а он се само јадан труди да буде 100% православан. Уз пут је прокоцкао сво имање, никада ништа у животу није радио, хигијена му је на ,, нивоу,, ...али ако му случајно на то укажете онда добијете салву увреда, нема га у цркви једно месец дана и онда се врати и све почиње испочетка....тако већ 6 година. Прелест је страшна ствар: ја искрено незнам како помоћи таквим људима

ви сте нека сајбер генерација bliss jeeee

Највећа помоћ за наше неверујуће ближње јесте МОЛИТВА. Моли се искрено од срца за њега, а било би добро и ако хоћеш да се мало жртвујеш и неколико дана да отпостиш за њега, да му Господ помогне.

старац Пајсије каже да са једним ђаволом 100 адвоката не може да изађе на крај . исто то је са атеистима и секташима : на сваку реч они имају своје три

најгоре је када слепац води слепца; из свега до сада приложеног види се да је овај несрећни поп био у озбиљној прелести а тако прелешћен је покушавао де лечи друге. туга. лекару излечи се сам, каже народ. Неко ко вози харлија, иде наоколо у кожном оделу, који није на парохији већ у канонски непознатој ситуацији покушава да ,,лечи,, исто тако озбиљно прелешћене људе...ужас

Ево мога списка: 1. владика Атансије ( Јефтић) 2. митрополит Амфилохије 3. владика Иринеј ( Буловић) 4.владика Порфирије 5.прота Дејан Дејановић 6.прота Бранко Ћурчин 7. архимандрит Гаврило ( Вучковић) 8. Владета Јеротић 9.владика Андреј 10.владика Игњатије 11. владика Давид 12. отац Дејан Бурсаћ из Болеча 13. јеромонах Стефан из В.Ремете 14. архимандрит Доситеј из Гргетега 15. Зоран Јелисавчић 16. отац Раде Деспотовић из Кулпина 17. отац Бранислав Ђурагић из Ветерника 18. отац Александар Суботић из Рашке 19. отац Радоје Марковић из Ковиља 20. Милан Јовановић, вероучитељ из Крушевца

Мисли да смо се удаљили од теме: од почетка се напада личност о.Љубе или се воде расправе око неких других ствари. Мало ко је коментарисао сам текст и сам догађај. Незнам искрено шта би се чланку могло замерити и искрено несхватам шта је требало вл.Григорију да служи заједно са бискупом молебан? Несхватам ни зашто овде има толико адвоката вл.Григорија и којипо сваку цену натежу да га оправдају када за тај чин нема никаквог упоришта ни у канонима нити у животу Цркве. Такав случај незнам да ли је игде забележен, у целом васељенском православљу

Бугари су били у расколу 150 година са осталима: и шта за то време нису били православни? Изгубили су прејемство? Били су све време само је политика учинила своје. Тако и Црква у Македонији је потпуно жива, православна и њени верници се причешћују у свим православним црквама аширом света без проблема. Да ли католик може да се причести у нашој цркви? не

Колико нам год био симпатичан, по разним основама, владика Григорије, мислим да овај његов поступак је потпуно бесмислен и да је унео само велику саблазан међу наш народ; не схватам зашто просто бискуп није могао да буде за певницом, само у мантији и после да одржи беседу? Овако долазимо до потпуног апсурда: не служимо са браћом македонцима који су потпуно православни , из политичких разлога, а служимо неке молебане са католицима??? Господе помилуј

нисам злонамеран. стварно овако нешто први пут видим. Дешава се да се организују тзв. молитве за једниство хришћана али то буде тако што православни дођу код католика и присуствују богослужењу , са стране , и на крају владика каже неку реч и обратно: они дођу код нас на вечерње , стоје са стране, кад се заврши служба њихов бискуп мало беседи и то је то. Никада нисам видео да ЗАЈЕДНО , обучени у оджежде служе молебан. Свештеник сам 10 година, живим црквено 17 и први пут видим овако нешто на нашим просторима

владика Григорије заједно служи са бикупом? Не да присуствује на молитви већ заједно служе молебан??? Ово први пут видим у животу

Ових дана био сам код директора школе да се договоримо о прослави Савиндана. Он ми је прочитао препоруку из Министарства да се пролава помери за петак 25.јануар али смо се обојица сложили да је то безвезе из много разлога: 1. Литургијска прослава је у недељу 27.јануара; тада ће деца доћи у цркву, биће рецитације, подела пакетића и освећење колача и кољива 2. Петак је постан дан па би и ручак у школи требао да буде постан што је велика компликација за већ тешку организацију ( у сеоским школама никад нема пара па је тај ручак увек мука, где наћи прасе, ко ће дати пиће и сл.) 3. Уз велику муку смо успели да направимо јединствену прославу, црква и школа заједно, имамо једног кума за све, исту децу у школи и цркви и заједнички ручак а то би се све раздвојило беспотребно. Елем , у целој околини сви свештеници су се тако поставили и све би било ок , када оно синоћ читам интервју са о.Александром Ђаковцем у коме се он слаже са померањем и каже да ми,, морамо прихватити реалност,, и спомиње неке цркве у САД који све празнике пребацују за викенд. Прво не схватам каква је то реалност: ми ваљда живимо у већински православној земљи где је Савиндан државни празник, чак шта више школска слава; слава се помера само у изузетним случајевима ( као кад Ђурђевдан падне на Велики Петак или Сретење у прве дане Часног Поста) и то да би се избегао пост; не постоји случај да се слава пребацује из мрсног у постан дан!? Елем , чујем и да је Светосавска академија померена за 25.јануар? Зашто? Зашто Црква потпуно препушта организацију академије држави, кад држава годинама није хтела ни да чује за њу ( академију ) ? Ко је то одобрио? Нешто сумњам да би владика Иринеј бачки у САСиноду дозволио тако нешто. Овде се неко изгледа добро излетео ( мирише ми на Ракиту ) и ту ће да лети перје.

deluje mi kao neki naši zagriženi ziloti ili poput jehovinog svedoka: misli da je isti ,, duh,, u njima

Нису из никакве етно групе. То је мој другар Бранислав Рајковић и његова супруга Тамара. Браниславу су родитељи убијени у рату и он је живео код ујака у Б.Тополи. Уписао је касније са благословом владике Григорија БФ СПЦ и вратио се да живи у Мостару, свом родном граду. Снимак на нету је са настао на дан њиховог венчања, на Покров Пресвете Богородице 2012 године. Бранислав је сада ђакон у Мостару. Њихов повратак у Мостар, након повратка владике Григорија велико је охрабрење за све тамошње Србе. За сада су им сви утисци јако добри и сви су их прихватили феноменално.

Свака породица је и срећна и несрећна на свој начин. Заиста нисам имао појма колико је тешко у браку а са друге стране често буде и веома, веома лепо. Крст морамо носити, васкрсење тек треба да дође.

lik je profi, zato i opstaje....čuo sam da se zamerio zemuncima, možda mu oni reše status munza konza

Шта друго да се очекује.......што рече Ана Бекута: Мрка је таква људина, да га нема требало би га измислити bliss jeeee

Људи често у муци покушавају све;колико сам пута чуо , када је дете тешко болесно родитеље да кажу нема где нисмо били.

Ma nek napravi gde hoće ali nesme u manastiru. Jedno je kad on nešto baje u svojoj kući ali drugo je kada je on zvanični iguman manastira i radi to što radi. Tu dolaze eksurzije, turisti, deca......ima toliko sablažnjavajućih priča., užas živi

тај је био један од главних организатора покушаја проглашења Свете Фрушке Горе - spiritus movens

Како нико да оде тамо па испред манастира да протестује. Тако се брани истинско православље

свако ко дође од клира да служи о празницима у ман. добија веома лепу награду- што је чин већи и награда је.читај између редова

Они имају врло уходан и разрађен систем у манастиру: људе који дочекују и разговарају са вама и такођер људе који се представљају као гости који су исто дошли због неког проблема а и једни и други раде за гаврила. они кроз неке обичне разговоре покупе информације од људи и известе оног несрећника: када људи уђу код њега он им домах исприча шта их мучи, одакле су и понуди им решење. ма мафија

Само знам једно: не верујем у ништа што објављују Блиц и Б92