Шмеман у свом дневнику често говори о томе, о црквености без Христа ( мантије,пане,тамјани са егзотичних места,егзотични духовници и сл. ). Код неких се православље своди на различита правила ( углавном типа немој ово немој оно ) и разне антиставове ( антиекуменизам,антиглобализам...) а нигде радости,љубави...Христа. Прави духовник увек само указује на Христа,никада не стоји између нас и Господа. Ка што Господ поштује нашу слободу тако и духовник треба да се постави према чеду- да поштује његову осебеност и личност. Као што је добар фудбалски судија на терену ,,неприметан,, тако и прави духовник у нашем животу треба да осртавља велики траг али неприметно-пре свега својим примером и молитвом за нас а после и душекорисним саветима. У данашњем свету има свега пуно али има најмање истинске љубави-љубави која се непрестано даје и распиње али тако да то само Бог види и зна. истински свети духовници,попут стараца Порфирија и Пајсија, су били такви