nedeljko

ИЗБОРИ 2016: Стигли први резултати – СРС, Двери-ДСС улазе у Скупштину Србије Бирачка места у Србији су затворена у 20 сати и сада више није могуће гласати, осим на неколико бирачких места где изборни процес није кренуо на време због мањих нерегуларности. Очекују се први резултати гласања грађана. Први резулатати: Ово су први прелиминарни резултати на основу на 3% обрађених гласачких листића, тако да су могуће знатне пормене. Блиц ове резулатате сазнаје из изборног штаба једне велике парламнтарне станке СНС 52,1 СПС-ЈС 12,4 СРС 8,7 Двери-ДСС 5,9 Тадић-Чеда-Чанак 5,1 ДС 5,0 Остали су тренутно испод цензуса, не рачунајући мањиине. Треба нагласити да су ово први, прелиминари резултати на веома малом узорку. Могуће су велике промене јер је ово само први снимак. Извор: Блиц

ПРАВИЛА И ХРОНОЛОГИЈА ИЗБОРА У СРБИЈИ: Што је време горе, то већа излазност на изборе Киша и ружно време, који су најављени на дан одржавања избора, погодоваће већој излазности бирача. Тако бар каже статистика. Лоше временске прилике у многим земљама утичу на изборну апстиненцију, али не и у Србији. Наиме, показало се да је код нас највећа излазност забележена управо када је било лоше време. То је био случај са парламентарним изборима у јануару 2007, кад је, по киши, на биралишта изашло 60,6 одсто грађана. Слично се догодило и 2003. Са друге стране, најмања излазност од 1990. била је на изборима 2014, који су практично одржани у идеалним временским условима – (око 53 одсто). – Излазност у Србији мање зависи од временских прилика, а више од тога како су избори представљени, колико су важни и да ли се бирачи опредељу за или против нечега. У земљама високе политичке културе временске прилике више утичу на расположења бирача да изађу на изборе, него код нас – каже за „Блиц“ Бојан Клачар из Цесида. Научници су у СAД у петогодишњем истраживању доказали да лоше време у Aмерици утиче на њихове гласаче и да у тим условима гласају махом само најпосвећенији бирачи. У Великој Британији реакција гласача је обрнута – излазност се повећава сваки пут када на дан избора пада киша. Да се Срби у том погледу понашају слично као и Британци, каже психолог Зоран Миливојевић. Грађани Србије би лепо време радије искористили за излазак у природу и дружење са пријатељима, него за одлазак на гласање. Он истиче да би лоше време требало позитивно да утиче на излазност, јер људи седе код куће, гледају телевизор и ментално се укључују у изборну атмоферу и мотивишу да оду на бирачка места.

Momir Topalkovic Hoce li komunisti ikada reci oprosti za sve zlocine koje su pocinili nad Hrvatima? a Pa Ja Barbari · Radi u: Autoturist Očigledno je vaša pravda selektivna. Svaki normalan čovjek će osuditi zločin, no ono što stvara veliki i sve veći jaz i podjeljenost građana je osuda jednih zločina, a negiranje i suzdržanost prema drugima. Tisuće nevinih u stotine jama zatrpanih, živih pobacanih, majki s dječicom u rukama...Oni ne zaslužuju da se o njima piše? Te dječje oči nisu plakale? Komunizam je svugdje u svijetu osuđen, a kod nas se još veliča! I dok god tako bude, bit će neprijateljstva i nemira!Lp Zdravko Bošnjaković · VŠS Predmetni gospon Vlašić je jedan od čestih vidilaca ustaša i klerofašista u svojoj okolini, valjda mu je mentor bio gospon iz UDB-ina inkubatora, nažalost u jednom manadatu i predsjednik, koji uspješno otkriva ustaške zmije u njedrima svojih sugrađana?!? Njima osobito smeta domoljubni slogan Za Dom spremni, pod kojim su dragovoljci pobijedili " divnu i ponosnu crveni zvijezdu petokraku" pod kojom su "antifašisti" pokušali isto ono što su radili 1945. no na sreću nije im uspjelo! Ne smetaju im svečana pjesma Lijepa naša, barjak crven-bijeli-plavi, šahovnica......., a osobito ne kune, sve su to koristili i Pavelićevi satrapi, ali slogan koji govori o obrani vlastita doma, e to smeta! Stoga samo za Vlašića i ostale slične poseban pozdrav, Za Dom spremni! Horvat Tudor Čovjek ne može vjerovati koliko na ovome portalu ima jugokomunističke gamadi i potomaka jugokomunističkih i srbočetničkih ratnih zločinaca. Antihrvati i neprijetelji hrvatske države, povampireni komunistički koljači i krvopije igraju vampirski ples a Jasenovac je bio "mala beba" prema vašim zločinima nad hrvatski narodom,

" блаженопочивши Владика Данило Крстић говорио екуменистима: „Ох, јер мислите да је случајно што је гром гађао катедралу Светог Петра у Риму управо када су папа и патријарх цариградски заједно благосиљали окупљени народ ?!“,и још нешто : „ Пазите се од лажних пророка који вам долазе у овчијој кожи , а унутра су вуци грабљивци .“ (Мт.7.15) " http://www.kurir.rs/komentari/vladika-artemije-na-saboru-spc-clanak-58799 Ево, о.Зоране, сличних размишљања из редова - артемијеваца. Не вели нам џаба Патријарх Павле - чувајте се крајности.

Па где сам ја то, о. Зоране, рекао да си ти рекао да некрштени треба да се причесте ? Нигде и зато и немам због чега да ти се извињавам. И шта кажеш - свако ко се не слаже са тобом је надахнут од човекоубицеодистинског.....? Занимљиво. Неко ко каже да је блаженопочивши Патријарх Павле " својим моралисањем донео много штете ".....- хтео не хтео, мора да буде сврстан у духовну аристократију.

Нисам ни рекао да познајем материју - довољна ми је чињеница да је блаженопочивши Патријарх Павле учествовао у превођењу Новога завета. Ниси ти први свештеник на овоме форуму који је прерастао Патријарха - било је овде пре тебе и духовних аристократа који су онако зналачки подстицали некрштене да се причешћују. Колико могу да приметим ни теби таквог знања - не мањка.

Моје је да ти верујем или не - грчки не знам , а и са српским имам проблем - но , на страну све твоје заслуге за све твоје преводе са свих језика овога света - више верујем Патријарху и његовом знању грчког језика а вала и схватању Светих списа - Светог писма Старога и Новога завета. Да предпоставимо да си, ипак, ти у праву - да ли , по теби, блаженопочивши Патријарх Павле из незнања или намере није извршио корекцију превода ?

Нови Завет ( превод Комисије Светог архијерејског синода ) има благослов блаженопочившег Патријарха Павла. Нешто не верујем да би Патријарх дао благослов за како и сам каже Књизи истине и живота - препуној погрешних превода. Јел си, о. Зоране, сигуран да си, баш онако, добро научио грчки ?

Шта, бре, причаш ти - какве претње ? Овај форум сте претворили у обичну пљуваоницу - свако ко не мисли као ви - зрео је за попљувати га . И све то Христа ради......

Не знам да ли си слагао када си ово написао или када си мени у приватној поруци написао да те Двери не занимају - да , више ни случајно да ми ниси послао нешто на п.п. - штагод има да ми кажеш напиши - јавно.

Borislav Stefanović zbog liste promenio ime u Borko Izvor: N1 Lider Levice Srbije Borislav Stefanović promenio je ime u Borko kako Republička izborna komisija (RIK) ne bi odbacila listu tog pokreta, potvrđeno je agenciji Beta u Levici. Kako je rečeno dnevnom listu Večernje novosti, prema zakonu u nazivu liste može da stoji samo zvanično ime iz lične karte nosioca liste. Na sednici RIK-a je najavljeno da će Levica Srbije sutra, 7. aprila predati svoju izbornu listu. http://rs.n1info.com/a149623/Vesti/Borislav-Stefanovic-promenio-ime.html

OPREDELJENI Aleksandar Vučić, Srbija pobeđuje 52,4 Ivica Dačic, SPS i JS, Dragan Marković Palma 12,3 Dveri i DSS, Sanda Rašković Ivić i Boško Obradović 7,4 Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Savez za bolju Srbiju, LSV 7,3 Dr Vojislav Šešelj, SRS 6,5 Dosta je bilo, Saša Radulović 5,7 Za pravednu Srbiju, Demokratska stranka (Nova, DSHV, ZZS) 4,6 Ostale stranke 3,6 NEOPREDELJENI I APSTINENTI Poništio bih listić 6 Neodlučan sam 47,2 Ne želim da kažem 21,8 Ne bih izlazio na izbore 25 * Istraživanje je realizovano putem telefonske ankete na uzorku od 1.200 ispitanika. - See more at: http://www.danas.rs/danasrs/politika/istrazivanje_danasa_i_propozitiva_quotbeli_listiciquot_iznad_cenzusa.56.html?news_id=318535#sthash.NwbWtbdO.dpuf

Dveri: Za Srbiju je najbolje da se okrene Rusiji Lider Srpskog pokreta Dveri Boško Obradović ocenio je da je Srbija "unesrećena zemlja" i da je za nju najbolje da se okrene Rusiji. "Danima me nazivaju, jedni američkim đakom, drugi ruskim, a ja sam srpski đak pre svega. Nisam čak ni rusofil, ali mislim da je bolje da se Srbija okrene Rusiji, jer nam oni, za razliku od drugih, nikada nisu odmogli", rekao je on za B92. Prema njegovim rečima, Srbi su evropski narod i Dveri nemaju ništa protiv Evrope. "Nećemo da budemo član Evropske unije, ali želimo saradnju sa njima", rekao je Obradović i dodao da su Dveri jedina "novost" na srpskoj političkoj sceni. Obradović je kazao da je Srbija "unesrećena" zemlja, zbog ogromnog broja mladih ljudi koji odlaze iz zemlje, zbog bele kuge, zbog penzionera, i drugih stvari. "Želimo da vratimo sreću građanima Srbije", rekao je on i dodao da je za to neophodno promeniti katastrofalnu politiku vlasti koja je donela ogromna zaduženja Srbiji. http://rs.n1info.com/a149547/Vesti/Dveri-Za-Srbiju-je-najbolje-da-se-okrene-Rusiji.html

САНДА: ИМАМО ВЕЛИКЕ ШАНСЕ ДА БУДЕМО ДВОЦИФРЕНИ Председница Демократске странке Србије, Санда Рашковић Ивић, обишла је Лазаревац, Лајковац и Ваљево у склопу изборне кампање. Главне теме овог обиласка су оживљавање предузећа Колубаре, као и захвалност целом Колубарском округу за дугогодишње пружање значајне подршке у овом делу државе. Обиласком Лазаревца, Санда Рашковић Ивић је рекла Колубара је некада хранила овај град, ове људе и довело до тога да Лазаревац расте и развија се. „Премештањем Колубаре у Електропривреду, долазимо у ситуацију да Лазаревац није ништа друго него једна најамна фирма и тиме се крши обећање о децентрализацији и ономе да нешто што се заради у одређеној општини, тамо и остане. Такође, Демократска странка Србије је док је била на власти у Лазаревцу кренула са реконструкцијом главне улице, међутим она за ових осам година колико ДСС није на власти, још увек није завршена“, изјавила је Санда Рашковић Ивић. Колубарски округ је крај на који је Демократска странка Србије увек рачунала и имала негде своје чврсто бирачко тело. Лајковац је место које је географски постављено тако да може да има веома велики потенцијал. „Лајковчанима се допада понуда економског патриотизма о коме говоримо. Ово је крај људи који су навикли да живе од свог рада и који воле да живе од свог рада а не од туђе милостиње“, рекла је председница Демократске странке Србије. Демократска странка Србије је једина странка која има жену на челу партије. О лошем положају жена у друштву, ова партија има детаљан план о материнству и пропагирању женског предузетништва. „Није лако носити се са свим мушкарцима на српској политичкој сцени. Наша политичка култура је мушка култура, и наш политички свет је мушки свет. Многи напади на мене који су били вулгарни, нису били тако оштри само зато што сам ја представница опозиције и представљам једну сасвим другачију политику. Има нешто и у томе што сам жена, а лако је и једноставно, безмало и дозвољено вређати жену“, закључила је Санда Рашковић Ивић. http://www.dss.rs/sanda-imamo-velike-sanse-da-budemo-dvocifreni/

https://www.youtube.com/watch?v=OnAwXAIp5DQ

05апр2016 Проф. др Иван Дојчиновић: „Српски агент“ Јасмина Вујић Професорка Јасмина Вујић, једна од најуспешнијих жена у области науке у свету, позната по свом родољубљу и хуманитарном раду, на мети је домаћих политичара и њихових слугу дуже од деценије. Бави се истраживања у области нуклеарне физике и физике честица, нуклеарне и радијационе хемије, развоја модерних метода за детекцију зрачења. Беспрекорна научна каријера, врхунски домети у науци. Зашто је онда она трн у оку и Вучићу и Тадићу и Пајтићу? НАТО је после доласка ДОС-а на власт Србији просто забранио бављење науком у области физике високих енергија. Институт за нуклеарне науке „Винча“ је, заједно са одсеком за Техничку физику на Електротехничком факултету у Београду, био задужен за образовање кадрова у области нуклеарне енергетике. Питање изградње нуклеарне електране у Србији је ствар економских процена и политичке одлуке. Међутим, уништењем научне базе, Србија остаје без кадрова и без могућности да о питању своје енергетске будућности озбиљно размишља. Ако се има на уму да је алтернатива термоелектранама на угаљ до скора у Србији била препозната у електранама на гас, са стопирањем Јужног тога од стране Европске уније енергетска будућност Србије постаје још неизвеснија. Наравно, увек остаје могућност да будемо „добри“ увозници струје. Још се Драган Домазет, министар науке давне 2003. године, на протест наше дијаспоре због намере да се „Винча“ уништи, питао: „Ко је та Јасмина Вујић?“ Премијер Вучић је, коментаришући залагање професорке Вујић да се не прода Телеком, изјавио да они који говоре да је Телеком„сребрнина“ у суштини немају појма о чему причају (1). Ко је, заиста, та жена која нервира наше политичаре? Професорка Јасмина Вујић је редовни професор Калифорнијског универзитета у Берклију, а била је и шеф Катедре за нуклеарни инжењеринг. Калифорнијски универзитет у Берклију је државни универзитет и један од најбољих на свету. Професорка Вујић је дипломирала и магистрирала на ЕТФ-у Универзитета у Београду, а затим магистрирала и докторирала на Мичигенском универзитету. Једно време је радила у Институту „Винча“. Производ њеног рада су научни радови који се публикују јавно, у научним часописима. Добитник је Ордена заставе Републике Српске са златним венцем, члан Академије наука и умјетности Републике Српске, члан Академије инжењерских наука Србије. Професорка Вујић је и члан Политичког савета и Савета за образовање и науку Двери (2). Први пут је јавност у Србији за њу чула почетком двехиљадитих, када се успротивила разарању института „Винча“. Наиме, 2002. године је наложено одношење драгоценог високообогаћеног уранијумског горива. Овим је угашен дугогодишњи нуклеарни програм у „Винчи“, који су започели великани наше науке на челу са академиком Павлом Савићем. Као да то није било довољно, „Винча“ је морала да се потпуно разори. Упорном борбом професорке Јасмине Вујић и бројних колега које је организовала, процес разарања „Винче“ је у том тренутку био заустављен. Ипак, одсек Техничка физика на ЕТФ-у, који је био основан са задатком да се на њему образује кадар у области нуклеарне енергетике, је угашен. Разарање је настављено повратком демократа на власт. 2009/10. је организовано одношење утрошеног уранијумског горива са реактора. У ту сврху формирано је јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије“. Иако формирано као фирма за обављање једнократног прљавог посла, ово комунално предузеће и данас постоји са преко сто запослених, који воде рачуна о три складишта. Некада дика српске науке, „Винча“ је данас девастирана, разбијена, а људи су озлојеђени и понижени. Чак и капију института „Винча“ данас контролишу „Нуклеарни објекти Србије“. „За оне који и даље не схватају шта се дешава у области нуклеарне технологије и зашто се намерно уништава ИНН „Винча“ ево једноставног одговора: земља која има своју сопствену нуклеарну технологују далеко је независнија и може да очува свој сопствени суверенитет“, објашњава професорка Вујић (3). Како се нови кадрови у области нуклеарне енергетике више не школују, Србија остаје потпуно без стручњака у овој стратешкој области. Једина могућност да Срби имају стручњаке у области нуклеарне енергетике је да их школујемо у иностранству. Ту нам је помоћ наше дијаспоре неопходна. Половину наших стручњака у овој области који данас раде широм света одшколовала је професорка Вујић. „Руси у оквиру своје изградње нуклеарних електрана имају цео пакет што нико нема. Ако вам они саграде електрану, они вам продају гориво, а у исто време вам узимају истрошено, јер имају систем за прераду горива“, објашњава професорка Вујић (4). Човек може само да се запита, да ли је она амерички или руски лобиста. Или је просто „српски агент“, патриота која размишља о будућности своје отаџбине. Јасмина Вујић је била један од покретача петиције међу нашим стручњацима у свету против продаје Телекома 2010. године. У току 2015. године вођена је нова битка за Телеком. Битка је добијена, Телеком је спашен, привремено. Није продат америчком инвестиционом фонду „Аполо“ и словеначком Телекому. На челу тима који се оштро супротставио продаји Телекома била је поново Јасмина Вујић: „Ако продамо нашу енергетску инфраструктуру, уз продају телекомуникационе инфраструктуре и уз продају земљишта и хране, ми ћемо бити окупирана колонија и наши људи ће радити за храну, а то је дефиниција ропства“ (5). Овим ставом се професорка Вујић много замерила Вучићу. Силом аргумената против аргумената сила, ништа нам друго не преостаје. У духу најбољих Гебелсових ученика, са мантром да сто пута поновљена лаж постаје истина, разни Вучић(евић)и, Глишићи, Паровићи су се устремили на једну од најугледнијих Српкиња у свету. Оно што они говоре је само гласно изнет став њиховог Господара. Овим је јасно изнет и став актуелне власти против свих српских интелектуалаца и српске дијаспоре која не аплаудира Господару, али и не ћути! Проф. др Иван Дојчиновић, члан Председништва и координатор Савета за образовање и науку Двери

Двери: Ако је Јасмина Вујић амерички агент, онда су агенти били и Никола Тесла и Михајло Пупин Др Јасмина Вујић је једна од најугледнијих жена српске дијаспоре, велики патриота, врхунски стручњак за нуклеарну физику и електротехнику и национални радник. Када нико није смео да о томе говори, Јасмина Вујић је 1999. била један од организатора протеста против НАТО бомбардовања у Сан Франциску, а у септембру 2001. године на Међународној конференцији о еколошком опоравку тадашње СР Југославије, смело је говорила о еколошким и здравственим последицама НАТО бомбардовања. Прво што упада у очи је да су они који је нападају, бивши чланови Двери. Док су били у Дверима, на сва уста су хвалили Јасмину Вујић, а сада је клеветају; то више говори о њима него о њој. Јасмина Вујић позната је по свом родољубљу, хуманитарном раду и љубави према отаџбини Србији. Она је и професор на Универзитету Калифорније у Берклију, жена која је дала највећи допринос у борби да Телеком остане у нашим рукама и да се не прода странцима тј. Американцима – амерички агент би управо радио супротно. Та продаја је вредела милијарду долара. Очигледно је да има много оних који су љути на госпођу Вујић због изгубљене провизије када је тако ужасно нападају. Треће, ако је Јасмина Вујић, само зато што се бави електротехником и нуклеарном физиком амерички шпијун, онда бисте исто могли да кажете и за Николу Теслу и Михајла Пупина. Споран текст из обраћања Јасмине Вујић, који се непрестано пласира из прљаве политичке кухиње под паролом ”Ни Уа,Вучићу – ни Ура, Вучићу”, недостаје трећа део – ”Хвала пуно, Вучићу”. Да би комедија трећеразредног сплеткарења била разоткривена, треба знати две чињенице: прво, портал на којем је објављен текст увредљиве садржине и наслова припада приватној фирми из Санкт Петерсбурга, скромних медијских домета, основан је 2014. године, колико смо приметили опозицоног је настројења према државној политици Владимира Путина и нема никаве везе са званичним државним агенцијама Руске Федерације. Друго, толико цитиран говор проф.Вујић из 2011, пронађен на сајту Конзорцијума нуклеарне физике и нуклеарне безбедности, о наводној изјави да проф. Вујић саветује о критичној потреби да се сачувају нуклеарни ресурси САД-а од погрешних руку из Кине, Русије и Индије је неписмено и нетачно преведен са енглеског језика. Том приликом, проф. Вујић је рекла да ” постоји критична потреба да заштитимо безбедност наше земље осигуравањем да нуклеарни материјали и технологије не падну у погрешне руке, посебно јер и друге земље, укључујући Кину, Индију и Русију, проширују своје енергетске структуре да задовоље потребу за енергијом”. Јасно је да ни у ком контексту Русија, Кина и Индија нису означени као непријатељи, већ да и они имају системе заштите својих технологија да не падну у руке терористима. У прилог овоме говори да је управо ова реченица показатељ колико је проф. Јасмина одговоран научни радник, јер је пре 5 година упозоравала на опасност од нукеларног тероризма, чијим претњама је недавно изложена Белгија након недавних терористичких напада у Бриселу. Занимљиво је да ”Информер”,који је саставни део МИШ СНС-а (медијско-информативног штаба Српске напредне странке) константно оптужује Двери да су америчка превара, док ”Блиц” тврди да шурујемо са Руском обавештајном службом, трећи говоре да нас Европска Унија убацује у Скупштину Србије да бисмо дестабилизовали Вучића, а четврти говоре да смо у договору са Вучићем и СНС-ом. Очигледно је само једно – да су се сви уротили против Двери, јер смо једина алтернатива и истинска опозиција и режиму и лажној опозицији. Двери доносе нову политику и нове људе на политичкој сцени, политику са моралом, поштењем, пристојношћу и доследношћу. Зато толико сметају Двери и патриотска коалиција Двери-ДСС. Информативна служба ​Српски Покрет Двери

ДВЕРИ-ДСС трећа политичка снага у Србији По најновијем истраживању, које је извршио ЦЕСИД, коалиција Двери-Дсс су трећа политичка снага у Србији са 8%. Цесид је урадио истраживање по принципу, за кога би се гласачи одлучили да су се избори десили јуче. И по том истраживању Двери- Дсс су на трећем месту са 8%. Ово је доказ да снага наше коалиције расте и да народ у Србији жели промену, жели нову политику и има нове људе. Информативна служба Српског покрета Двери

https://www.facebook.com/srpskedveri/videos/990224394387523/?fref=nf

Мр Владимир Димитријевић Владимир Димитријевић: Како се води борба против Двери То јест има ли Србија право на срећу „Јао, јао“ шмиранта Вучића. После ослобађајуће хашке пресуде др Војиславу Шешељу ( који није био крив ни за шта, што смо знали од почетка, и о чему смо несустајно сведочили ), Александар Вучић је кренуо у једну од својих кловновских политичких прича – као, јао, јао, изгубих изборе, сад ће сви формирати коалицију против мене, а ја, упркос томе што губим, никад нећу бити за Велику Србију, него ћу погинути за „EU vrednote“. Јао, јао, јадан ја, како ме је Запад напустио ( а ја им све учинио, од продаје Косова и Метохије до неформалног уласка у НАТО ). И тако је, по ко зна који пут, Вучић на србском патетичан (шмирант из провинцијског позоришта 19. века ), а не енглеском „pathetic“ ( јадан у свом глуматању ). Главни циљ је да гласачи „умерењаци“ прибегну Вучићу, да нас опет, због „Велике Србије“, НАТО не би бомбардовао ( а о бомбардовању, наравно, у свету у коме је Русија сада то што јесте не би било ни помена)… Али, нећемо се бавити јефтиним глумцем Вучићем, оданим НАТО слугом, него ћемо се позабавити изборном кампањом и још једним покушајем да се Двери избаце из видокруга наших гласача. Јер, ко смета Вучићевим налогодавцима из Вашингтона и Брисела види се по томе кога, свим средствима, покушавају да спрече да уђе у Скупштину Србије Упадљиво мршав и дебео или треба ли на изборе под окупацијом Као и Вилотић у „Радовану Трећем“, Српски покрет Двери је „упадљиво мршав и дебео“ – крајње противуречан. Тако „Блиц“ пише да су Двери покрет који помаже Москва, а „Курир“ да иза Двери стоји Брисел. А онда се чује и глас извесних патриота, који кажу да не треба излазити на изборе јер смо ми под окупацијом, па ко излази на изборе подржава окупацију и систем који је она у Србији створила. На прва два приговора шта рећи осим – Credo quia absurdum est. Овај трећи приговор је озбиљнији, па ћемо му посветити извесну пажњу. Србима није први пут да се налазе под неком врстом окупације. Они су често тако живели. Али, нису одустајали од борбе, без обзира на околности. Сетимо се Аустро-Угарске и великог србског вође Светозара Милетића, оног што је говорио да, и ако један једини Србин остане, он је народ, и има право на своје политичко постојање. Ево шта пише Википедија: “Милетић је посланик и на угарском и на хрватском сабору, један је од организатора прве скупштине Уједињене омладине српске – прве свесрпске политичке организације, а касније ће се ангажовати и на оснивању Дружине за ослобођење и уједињење српско. Од маја 1867. поново је на челу новосадског Магистрата, а тада су му најближи сарадници Лаза Костић и Коста Трифковић. Милетић је поново у борби са угарским властима. У време овог мандата, његовом заслугом, боје српске тробојке постају званичне боје града Новог Сада, а како је наставио са напорима да Градску кућу подигне у српском крају и постао озбиљна сметња властима, суспендован је после годину дана, а убрзо и ухапшен и на једном монтираном процесу осуђен на годину дана затвора. Док је био у затвору, српска политичка сцена почиње да се раслојава. Говорено му је да ће остати сам, ако не направи неки компромис, а он је одговарао: „Сам сам и почео“. Популарност му је на врхунцу у време када је изашао из затвора и где год се појави приређују му се велике манифестације, што доводи до очаја угарску владу. Сви српски погледи били су уперени ка њему, а Змај је говорио: „Диж`те децу из колевке да запамте његов лик!“ Своју активност проширује и на друге крајеве где живе Срби, нарочито у време устанка у Херцеговини. Овај пут, угарска влада је решила да му трајно стане на пут. Дана 5. јула 1876. године ухапшен је у свом стану у Новом Саду, а потом, у још једном монтираном процесу, осуђен на 6 година робије. У затвору је малтретиран и физички и психички, сарадници су га напустили, а уз друге проблеме које је имао, почиње и психички да побољева.“ Зашто Светозар Милетић није одустао од борбе под окупацијом? Или Петар Кочић? Ево записа о њему из Википедије: “Уочи анексије Босне и Херцеговине од Аустроугарске, Кочић је покренуо лист “Отаџбину“ у Бањалуци и створио своју политичку групу која је проповедала борбу против Аустрије и нарочито непоштедну борбу против остатака феудалног ропства. Као национални и социјални револуционар, Кочић је био веома омиљен у народним масама и код напредне омладине па је изабран и за посланика аустроугарског провинцијског Босанског сабора у Сарајеву. Видевши у њему противника државе, државни органи су га често хапсили и кривично гонили. На Кочића се гледало као на једног од најсмелијих подстрекача српског народног поноса и проповедника друштвене правде. Он је од оних у низу српских писаца и интелектуалаца, којима је ропство и правдање правде на слободу односило главнину снага.“ Кочић је, својевремено, записао: “У ропству се родих, у ропству живјех, у ропству, вајме, и умријех!“ Да ли га је то спречило да, под окупацијом, води политичку борбу, без обзира на околности? Или – да ли је требало да ђенерал Михаиловић, у доба окупације, 1944. прави Светосавски конгрес у селу Ба, на коме су представници свих демократских странака Краљевине Југославије објавили своју спремност да, у сагласности с Равногорским покретом, наставе тамо где се стало пре 6. априла 1941? Башки конгрес није значио изборе под окупацијом, али је јасно изражавао политичку вољу оних који су пре рата на изборима учествовали. Да не идемо тако далеко у прошлост. Шта је требало да раде Уго Чавез, Ево Моралес и слични борци за слободну Јужну Америку, у чијим земљама су на власти биле разне врсте америчких „банана – режима“? Можда је требало да не учествују у политичком животу земље него да чекају некакав нагли обрат који би им предао власт без парламентарних избора? Наравно, свако има право на своје мишљење. Али, оно није општеобавезујуће, и не сме бити повод за јалове и штетне расправе међу онима који су истински родољуби. Медијска блокада На изборима 2016. године медијска блокада не подразумева само електронске медије са националном фреквенцијом; она подразумева и новине које се штампају у Београду за целу Србију. Наравно, ту не мислим на Вучићеву пљуваоницу маскирану у новине; ту мислим на „велику“ штампу, у којој, двадесетак дана пред изборе, нема места за предизборну коалицију Двери – ДСС, коју оличавају Санда Рашковић – Ивић и Бошко Обрадовић. А чак и ако има места, оно се даје на крајње чудан и необичан начин – рецимо, изборна листа се приказује као потенцијално „нацифашистичка“ зато што се на њој налази унук Милана Недића по бочној линији. Кад Политички савет Двери тим поводом иза саопштење, „Политика“ га не објави како је дато, него препричано, и не помене ко су чланови Савета, ваљда да би избегла имена „недићеваца“ попут Чавошког, Ломпара, Срђе Трифковића. Др Зоран Чворовић и ја, као чланови Савета, послали смо „Политици“ овај текст, али није објављен. Доносим га сада, тек толико да се зна. И да нико не мисли да се оваквим текстовима брани колаборација с окупатором, поготово кад данас Србијом влада човек конвертитско-квислиншке ( „протестантско – веберовске“ ) НАТО свести, Александар Вучић, па такве ликове не морамо извлачити из архивске грађе о Другом светском рату. Квислинг и чистунац: Милан Недић и Владислав Рибникар У „Политици” од 18. марта објављен је текст главне уреднице листа под називом „Квислинг”, у коме се Двери, а преко њих ДСС и свако ко се усуди да са Дверима уђе у коалицију, жигошу као браниоци и заступници колаборације и националне издаје. Крунски доказ оптужбе главне уреднице „Политике” заснива се на чињеници да се праунук Недићевог брата, нашао на заједничкој посланичкој листи Патриотског блока. Објављивање оваквог дисквалификујућег текста, који врви од лажи и полуистина, те идеологизованог погледа на историјску и правничку (процесну) истину, у условима предизборне кампање трансформише уредницу „Политике” из независног новинара у предизборног агитатора. Зато главној уредници гласила либералне традиције постављамо питање, да ли неко ко је потомак ђенерала Недића има право да буде биран у постпетооктобарској и постброзовској Србији? Или поборницима оваквог либерализма и индивидуализма није страно схватање да је уживање бирачког права везано за доказивање политички подобног породичног родослова. Изгледа да главна уредница одговорност политички неподобних Срба дефинише шире и од хашког концепта „удруженог злочиначког подухвата”, јер од Броза изречену казну атимије у случају ђенерала Недића проширује на све његове потомке, по директној и побочној линији, који се усуде да се укључе у јавни живот. Али и на оне који се као ДСС и Двери усуде да неподобном потомку уступе посланички мандата. Не оправдавајући колаборацију саму по себи, па ни Недићеву, али дајући право сваком Србину на објективан историјски суд, сматрамо да је дошло време да се дела појединих Срба и српске политике, данашње и прошле, одмеравају са српског, а не са идеолошког становишта. При том, време је да се прекине са жртвовањем права појединца у име било које идеологије, па и права српског егзистенцијалног колаборационисте Недића на процесну правду (рехабилитацију). Због зачуђујуће идеолошки острашћеног напада главне уреднице „Политике” на Патриотски блок, у име наводне одбране антифашистичког и патриотског чистунства, укратко подсећамо на неколико непријатних чињеница. За стотине хиљада убијених Срба у НДХ, Косову, Банату, Бачкој, Македонији највећи кривац је В. Британија и Черчил, јер је по сведочењу Черчиловог сина из 1953. 27. март био режисерски плод енглеских фунти. У односу на Черчила, Павелић, Хорти и Џафер Дева су били само егзекутори. Саучесници у енглеском злочину су српски помагачи, за туђ рачун и туђе паре – пучисти Симовић и Мирковић, а са њима и врло грлати Рибникари. О томе упечатљиво сведочи дневнички запис некадашњег шефа Пресбироа Владе Краљевине Југославије Милана Јовановића Стоимировића: „Рибникар, с којим се нађох у некој кафани, рече ми да се рат морао свршити овако како је завршен и грђаше Симовићa. „Али”, рекох ја, „нисте ли ви одобравали његову политику?” „Не”, рече ми он, „ми смо морали писати оно што нам је наређивано, да нас не би стрељали као дефетисте, али смо видели чему се иде….” „Али”, рекох ја, „Политика је апсолутно помагала Симовића, и то најтоплије!”… „Па јесте” поче опет Рибникар, „али под морање, јер ко је смео да се противи побогу!” И он настави: „Мајку им коцкарску, прокоцкаше државу, упропастише нас и доведоше до паса, па побегоше. Ако још негде неке будале дају отпор у Црној Гори, то је зато што још нису побегли виновници ове трагедије које би требало стрељати и које треба сматрати за обичне злочинце.” Док су се Черчил и Рибникари коцкали крвљу стотина хиљада Срба, Недић је спашавао што се спасти може! Чак, и Хрвате, о чему је сведочио хрватски дипломата који је остао у Београду, Првислав Гризогоно. Да ли ће уважена главна уредница „Политике”, која сада заступа Рибникарово гледиште од 27. марта, подржавајући кроз напад на Патриотски блок А. Вучића и његову НАТО-филну власт, једног дана имати Рибникарову одбрану од 16. априла (да је власт на ту подршку натерала) и шта је истина за „Политику” коју данас уређује? И најзад, како сматрамо да се одбрана народа и државе не своди на партије и не завршава на једним изборима, не можемо да не приметимо да текст „Квислинг” превазилази Милана Недића и Патриотски блок. Јер ако знамо да је ђенерал Недић у Енглезима препознавао наше највеће непријатеље, који су, како је говорио ђенерал Михаиловић, спремни да се боре за Енглеску до последње капи српске крви, онда објављивање текста „Квислинг” стоји у најнепосреднијој вези са посетом принца Чарлса. Прецизније, са покушајем да се на Балкану учврсти англофилска колонијална структура, на челу са изборним фаворитом енглеског принца и уреднице „Политике”. Чланови Политичког савета Двери Владимир Димитријевић, Зоран Чворовић Бошко Обрадовић као „амерички човек“Ето, сад је Бошко Обрадовић, у плаћеном огласу, и на Вучићевим медијима, постао „амерички човек“. Јер, тврде пропагатори ове „генијалне“ идеје, професорка др Јасмина Вујић је „америчка жена“, а она је у Политичком савету Двери, па је, самим тим, и Бошко Обрадовић „амерички човек“. Занимљиво је да ту „чињеницу“ из плаћеног огласа нису уочили ни академик Коста Чавошки, највећи правник кога Србија има и борац против хашких лажи, ни професор др Мило Ломпар, аутор „Духа самопорицања“, ни професор др Љубомир Протић, легенда борбе за образовање на „несорошевским“ основама, ни др Срђа Трифковић, геополитичар светског гласа и разобличитељ енглеских превара у нашој историји, ни Милорад Црњанин, велико име патриотског новинарства, ни овејани русофил доцент др Зоран Чворовић, заточник србске косовске правде, ни др Слободан Јанковић, који је будућност наше науке о међународним односима, ни др Зорица Кубуровић, угледна србска књижевница, ни Милослав Самарџић, уредник крагујевачких „Погледа“ и сведок истине о ђенералу Дражи, ни Мирослав Крстић, привредник. Они су такође чланови Политичког савета Двери. Да ли то значи да су они „амерички људи“? Или је то професор др Миладин Шеварлић, нестраначки кандидат на листи Двери – ДСС, борац против ГМО-а? Или је то пуковник Љубинко Ђурковић, ратни командант Кошара 1999. године, такође нестраначки кандидат на листи Двери? Или професор др Иван Дојчиновић, физичар, члан Председништва Двери? Ето, ни ја, Владимир Димитријевић, нисам уочио да је Обрадовић „амерички човек.“ Можда сам, и не знајући то, постао „амерички човек“, јер ни по чему не видим да је Бошко Обрадовић „амерички човек. По плодовима се дрво познајеЕванђељски критеријум за нечију делатност је – по плодовима ћете их познати. Који су то американофилни и антисрбски плодови Двери од 1999. наовамо? Шта је у њиховом програму утемељено на америчким плановима за Србију? Нећемо залазити у програмско опредељење за најближе односе са Русијом, напуштање преговора са ЕУ и одлучно противљење НАТО пакту. Позабавимо се само једним сегментом програма Двери – бригом о породици. Шта је ту „америчко“? Да ли је то наше будуће Министарство за бригу о породици и Национални савет за популациону политику? Национална стратегија популационог развоја? Закон о заштити презадужених породица, који ће онемогућити одузимање породичног дома? Подстицај за породице које хоће да се врате на село од 10.000 евра бесповратно, као и додељивање обрадивог земљишта на коришћење? Можда је то мајчински капитал за породице са више деце – бесплатна земља и државна помоћ за изградњу куће? Или заштита права родитеља да слободно одлучују о образовању и васпитању своје деце? Да ли су Американци наложили Обрадовићу да предизборно обећа кривично гоњење свих послодаваца који врше дискриминацију жена при запошљавању на основу брачног статуса и у зависности од броја постојеће или планиране деце? Можда ЦИА сматра да у Србији за сваку незапослену мајку која је родила троје и више деце следује национална пензија, при чему ће материнство имати статус занимања? Да ли НСА налаже Дверима које води Обрадовић да глупим Србима и осталим грађанима ове земље обећају повећање дечијег додатка, укидање пореза на дечије потрепштине, увећање надокнаде за породиљско одсуство и материнског додатка, увођење флексибилног радног времена за мајке са више деце? Да ли амерички властодршци, главни пропагатори „ЛГБТ права“ у свету, као један од приоритета политике у Србији постављају подизање свести о значају породице, мајчинства, очинства, детињства, трудноће и лепоте детета у мајчином стомаку? Или решавање егзистенцијалних проблема са којима се суочавају самохране породице – породице у којима ниједан члан није запослен? Обама ли је наложио Обрадовићу да прети забраном наметања хомосексуализма малолетним лицима и борбом против антипородичних идеологија? А ко стоји иза овог обећања Двери: “У средствима масовног информисања покренућемо кампању упознавања становништва са животом детета у пренаталном периоду, као и са последицама абортуса по живот и здравље нерођене деце, мајки, очева и породице у целини. Бесплатна геронтолошка и волонтерска омладинска служба на терену бринуће за ваше најстарије чланове породице, посебно старачка и самачка домаћинства“? Да нису Кери & Бајден? Кад човек чита плаћене огласе који се баве Бошком Обрадовићем и Дверима, требало би да пита своју свест и савест – има ли на Интернету других извора информација о Обрадовићу и Дверима уместо плаћених огласа, иначе сасвим легитимних у предизборној кампањи и на домаћој политичкој сцени? Па ако му свест и савест кажу да су плаћени огласи најбољи извор информација о Обрадовићу као „америчком човеку“, нека им верује. А ако му кажу другачије, нека се потруди да не изгуби из вида целину приче Уместо закључкаКоме је доста Кловна Званог Ђулијани – Строс Кан – Шеик – Курц – Гузенбауер – Тони Блер – „диливери јунит“- Финансијски Геније Крстић – Београд На Води – Фабрика Чипова – Дуално Образовање – И Свако Нека Дода Кловнову Лаж Које Се Сећа, коме је мука од Кловнове Риалити Србије – тај, опет, има за кога да гласа, само ако озбиљно прочита предизборни програм коалиције Двери – ДСС и схвати да је тај програм више него озбиљан. Јер је садржајан, остварљив, испуњен трезвеном надом. Пут коалиције Двери – ДСС је царски пут између НАТО Кловна Маскираног У Премијера Србије & Његове Шаролике Дружине и Жутих „ЕУ Нема Алтернативу“ Упропаститеља. То је пут стабилности и нормалности. На плакату за кампању, Санда Рашковић–Ивић и Бошко Обрадовић изгледају као пристојни, трезвени, нормални људи. Програм коалиције коју представљају је пристојан, трезвен, нормалан програм. А све то скупа је срећа за Србију. Владимир Димитријевић