nedeljko

Избори као „тест интелигенције“ или кусо и репато у храбром јуришу на Санду Милан Лапчевић уторак, 15. март 2016. Предизборна грозница тек креће а тешка пљувачка артиљерија туче из свих оруђа. Србија као и увек, у блату и оном стварном, направљеном вишедневним кишама, али и оном политичком, створеном у мору лажи, празних обећања, неморала и атмосфере општег страха од неизвесне будућности, по трећи пут за четири године излази на биралишта да одобри вољу његовог величанства, недодирљивог и непогрешивог, оног који не спава и ради за наше добро. Да ли је то наш велики премудри и пожртвовани спаситељ велики демократа, човек који увек жели да пита свој народ шта мисли и шта хоће, да би му удовољио и био његов слуга или је овај изборни циклус поштапалица за бољи живот који ће доћи за годину, највише две и то по „први пут у историји“, као и све друго? Да би смо имали јасну слику шта наш спаситељ тачно жели морамо да се вратимо мало у блиску прошлост и подсетимо се оног чиме нас је купио 2012.и 2014. А шта је то што нам је звучало лепо и шарено, наречене 2012. и 2014.? Дубоке и корените реформе, несмиривање док се Косово и Метохија не врате под окриље Србије, бољи живот свих грађана, велике инвестиције наших нових пријатеља емираћана – у пољопривреду милијарда, у Београд на води 3 милијарде, нови епохални пројекат који ће заувек променити наше животе, чувени канал Дунав-Морава-Вардар-Егејско море који ће у Србију донети ни мање ни више него 100 милијарди евра! Наравно, ту је и оживљавање ФАП-а, мерцедесови аутобуси из Икарбуса, партнерство са Етихадом, Тенис који ће нас научити како се гаје свиње али и исправљање разних неправди-укидање грозне тв претплате, смањивање незапослености, плате и пензије које се можда не могу повећавати али се сигурно неће смањивати.. И шта је сад ту проблем? Проблем су неки људи који мало прочачкају по свом памћењу али и по интернету па подсете на обећано и упореде са стварним. А шта смо од лепог и шареног добили? За почетак оно чиме се плаћа подршка моћних ментора са запада-Бриселски споразум, укидање државе и институција на КиМ, све „бољи“ односи, са Приштином па и Тираном, безусловна пожртвованост и преданост обећаном путу који нема алтернативу, захлађивање односа са Москвом, пузајуће приближавање НАТО-у... Ту је „Београд на води“, који ће Србију коштати, за сада, 300 милион евра за земљиште које ћемо поклонити приватној страној компанији да на њему гради станове које ће продавати, Фијат који довози 90% делова за аутомобиле које ми склапамо и лобирамо код Руса да га купе без царине, нови изум-тв такса која није претплата и која је, само вољом вође, 150 динара, акциза на струју – до сада се акциза плаћала на луксузну робу цигарете, алкохол, кафу, бензин... Код нас је сада и струја постала луксуз, свакодневно повећање плата и пензија у дневнику, разнолики успеси у свим сферама „по први пут у историји“, бољи живот, светло у тунелу, за годину, највише две, али и потпуна контролу медија на којима вођа редовно свим пожели добро јутро, пријатан ручак, добро вече и лаку ноћ и у којим су они који подсећају „државни непријатељи“, противници реформи, нерадници, критичари, мрзитељи мудрог вође а самим тим и противници Србије и њеног незаустављивог напретка од кога је и њега срамота. Нешто као у Северној Кореји. Али ни ту није крај. Није само њ.в. спаситељ љут на оне који подсете на све наше „успехе“ и обећања, има он војску и артиљерију саткану од верних поданика и следбеника, али и од оних који се не слажу са њим и врло радо би га заменили на месту капетана брода који незаустављиво јури у истом правцу, правцу леденог брега званог ЕУ и НАТО. Данас у Србији за пропагандну машинерију владајуће касте више није проблем Тадић, нису проблем ни Чеда ни Чанак, осведочени противници свега што је српско, људи са сумњивом прошлошћу и добрим односима са подземљем, није ни Пајтић, нису више то ни Образ и 1389., није ни Мишковић, ни Кандићка, Бисерко, није ни Тачи, није то ни фашистички покрет 64.жупаније, шиптарски сепаратисти на југу, али је проблем једна, по њима, мала странка и коалиција и њен предводник, једна жена, ћерка великог Јове - Санда Рашковић Ивић. Данас је она једина која квари идилу, једина коју немилице туку и Вучићеви кербери и они који се исказују за патриоте. Данас је она мета и Шешељу, коме не смета издаја његових кумчића и пoлитичких синова, нити растурање државе од истих, подаништво према омрзнутом западу и увлачење у Нато, мета је и керберима Вулину, неком Ђуки, мета је и крпама за једнократну употребу одбеглим из ДСС и Двери за пар мрвица власти. Шта је заједничко за све напред поменуте? Очигледно је да је исти задати циљ и да је исти налогодавац и креатор овог Орвеловског лудила званог ријалити Србија. Креаторима овог менталног силеџијства и испирања мозга са запада није важно ко ће од наречених тзв. „љутих“ противника режима колико гласова добити, ко ће са ким у коалицију, да ли ће нападати Вучића, Дачића или неког из пожељне опозиције, битно је да је курс исти, битно је да се нико од њих не противи путу у светлу будућност, ЕУ и НАТО, битно је да никоме не смета и да нико не помиње де факто независност Косова, да никоме не смета Бриселски споразум, укидање институција и укидање Србије на северу КиМ (тамо где је једино озбиљно и постојала), битно је да им не смета ни позив Србима да изађу на шиптарске изборе нити гласање тих истих проданих душа за познатог бизнисмена, власника трговинских ланаца људским органима, нити постепено и лагано давање прерогатива државности Војводини, дивљање екстремиста у Рашкој области и на југу Србије нити прављењу од Србије азила за мигранте и непожељне у Европи, битно је да ћуте о потпуном економском, привредном, културном и идентитетском подјармљивању државе у којој живе, јер то газда тражи и уме лепо и да награди. И на изборима и после кроз коју мрвицу власти, путовања и привилегије. Додуше на наш рачун али кога је брига за то. За њих је она монструм, највећи државни непријатељ број 1, а у ствари жена која представља политику која огољава голог цара, која квари рачуницу, која је жилава и тврдоглава и која неће да свира како диригент са запада жели. У томе лежи сва фрустрација режима и контролисане тзв.опозиције и због тога је овај, у досадашњој политичкој пракси, невиђени излив отворене мржње и беса свих напред наведених, преко добро контролисаних, прозападних медија. Верујем да нема човека у Србији који није фасциниран храброшћу, одлучношћу, пожртвованошћу, а посебно витештвом мушкарчина Шешеља и учесника Вучи(ће)вићеве „Тешке речи“ Чанка и Паровића који су се усудили да, упркос далеко бројчано и физички надмоћнијој Санди, сами ударе на њу. Браво, свака част, витешки нема шта! Још витешкије од храброг напада на жену је и начин, чопоративно у емисије где није присутна и где не може да одговори. Храбро, мушки! На крају човек може са правом да се запита – зашто? Одговор је врло једноставан. Сви сатрапи директни индиректни, свесни и полусвесни западњачки поданици морају да имају само један виши циљ у глави - наредни мандат и године пред нама треба да буду године расплета и раскршћавања са Српском (намерно велико С) прошлошћу кроз измену Устава, дефинитивног брисања КиМ из преамбуле и стварања услова да од Србије настане још која земља а то треба да прође мирно и атмосфери општег сагласја коју би умногоме кварила нека Санда, неки Бошко и њихова коалиција. Зато је мудри налогодавац проценио да је боље окупити све и рушити антинато коалицију сада пре избора него после у парламенту. Лепо неко рече, нису ово избори, ово је тест интелигенције. Милан Лапчевић, Ниш

https://youtu.be/01zNBr7i3r0

https://www.facebook.com/antiCensuraBalkan/videos/1071446692923124/

https://www.google.rs/search?q=%D0%BD%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%B4+canak&espv=2&biw=1920&bih=955&tbm=isch&imgil=pJA2XX7i63gGVM%253A%253BRTBffqaiIfOcHM%253Bhttp%25253A%25252F%25252Fwww.kurir.rs%25252Ftagovi%25252Fnenad-canak&source=iu&pf=m&fir=pJA2XX7i63gGVM%253A%252CRTBffqaiIfOcHM%252C_&usg=__9eVc52mJXPshbOAM3-hTPlLgbeg%3D#imgrc=pJA2XX7i63gGVM%3A

ВЛАДА СРБИЈЕ ОДОБРИЛА ВУЛИНУ 400 МИЛИОНА ДИНАРА ЗА КУПОВИНУ ГЛАСОВА СОЦИЈАЛНО УГРОЖЕНИХ Влада Србије у техничком мандату донела је Уредбу о наменским трансферима у социјалној заштитит којом ће најсиромашније општине бити ускраћене за помоћ, чиме их ставља у подређен положај у односу на богате. Од 2012. године обе владе Српске напредне странке континуирано крше Закон о социјалној заштити јер нису донеле неопходна подзаконска акта, а Уредбу усвајају непосредно пред изборе, иако је она недовољна за пуну примену закона. Суштински разлог предизборног доношења ове Уредбе лежи у чињеници да ће министарству Александра Вулина на располагању бити 400 милиона динара за потребе пружања социјалне помоћи и заштите. Будући да су јавности добро познате досадашње злоупотребе у располагању средствима у Министраству за рад, борачка и социјална питања, то је сасвим оправдана сумња да ће до тога доћи и сада, у периоду изборне кампање. Преварама министра Вулина и владе СНС-а, нема краја. Зато Српски покрет Двери и Демократска странка Србије позивају Александра Вулина, министра за рад, борачка и социјална питања, да грађанима Србије, одговори на неколико питања: Због чега се чекало 5 година до усвајања једног од важних подзаконских аката у области социјалне заштите, зашто остали подзаконски акти нису донешени, односно зашто је Уредба усвојена пред ванредне изборе? Због чега ће најсиромашније општине остати без средстава обезбеђеним за наменске трансфере у социјалној заштити? По којим критеријумима и коме ће предвиђена средства од 400 милиона динара бити додељена у даљој редистрибуцији од Центара за социјални рад до коначних корисника? Колико ће бити издвојена средстава за помоћ војним пензионерима, који данас протестују јер се налазе на рубу егзистенције и када ће бити обезбеђен пун корпус права који имају сви војни пензионери у уређеним земљама? http://www.dss.rs/vlada-srbije-odobrila-vulinu-400-miliona-dinara-za-kupovinu-glasova-socijalno-ugrozenih/

Одржана трибина Двери-ДСС у Врбасу Уређење Србије као јаке правне државе засноване на демократским начелима, одбрана Косова и Метохије у саставу Србије, побољшање услова живота и пораст животног стандарда грађана су неки од основних принципа Патриотског блока ДСС и Двери, речено је на трибини у Врбасу. Промоција патриотског блока ДСС и Двери у Врбасу одржана је у Хотелу „Бачка“. У пуној сали Хотела Бачка присутнима су се обратили Санда Рашковић Ивић, председница ДСС и Бошко Обрадовић, председник Двери. „Поносна сам и срећна што вечерас у Врбасу видим оволико присутних на нашој трибини. Ја сам пред крај каријере, али желим да видим коме ми старији остављамо Србију. Коме остављамо своју привреду, пољопривреду, културу, образовање и здравство. Ми желимо срећну садашњицу. Другачији смо од других“, рекла је Санда Рашковић Ивић. Према речима Бошка Обрадовића важно је чврсто повезивање са Русијом као и успостављање дугорочно одрживог концепта економског патриотизма. „Садашњој власти једино је сметња коалиција ДСС и Двери, јер се ми од свих разликујемо, говоримо истину, отворено указујемо на проблеме и нудимо решења. Пензионерима су бесправно отете пензије, то није било смањење већ отимање стечене зараде. Корупција је на сваком кораку.Незапосленост је велика. Залагаћемо се за побољшање услова живота и пораст животног стандарда“, рекао је Обрадовић. (Фото: Врбас.нет) Присутнима се обратио Гојко Перовић, председник ОО ДСС и поручио „да грађани Србије коначно имају за кога да гласају, а то је управо ова коалиција у којој су се ујединили млади људи спремни за промене и старији искусни и мудри људи“. Према речима Ивана Костића, члана Председништва Двери и кандидата за народног посланика, ова коалиција залагаће се да Врбас постане оно што је некада био. „Имали смо много народних посланика из Врбаса и високих функционера у Републици, али нико од њих ништа није уарадио за овај град. Урадили су само за себе, обогатили се и стекли некретнине. Ми се залажемо за наш град за нашу државу. Ми се залажемо да сачувамо културни и национални идентитет Војводине, и да вратимо Врбасу углед који је некада као град имао“, рекао је Костић. Одборник у локалном парламенту и кандидат за народног посланика Игор Канкараш позвао је све грађане општине Врбас да се активно укључе у решавање свих проблема. „Ми смо као готово једина опозиција у локалном парламенту успели да утичемо на многе лоше одлуке власти. Наша врата су широм отворена свим грађанима да нам укажу и помогну да решимо проблеме. Дођите и помозите нам да вам помогнемо“, поручио је Канкараш.

Санда Рашковић Ивић – Само сам рекла да ако се у Сребреници десио геноцид, онда се десио и у Братунцу над Србима; "Олуја" је монструозан злочин среда, 30. септембар 2015. Санда Рашковић Ивић је, гостујући у емисији Ћирилица, оштро демантовала подметања интернет тима Српске радикалне странке, које објављују и режимски медији Информер и Курир, да је "оптужила Србе за геноцид у Сребреници" и "правдала Олују". Она је, на питање водитеља да ли је заиста злочин у Сребреници назвала геноцидом поновила да се ради о најобичнијем медијском подметању. - Само сам поновила шта је рекао Међународни суд правде, али сам додала да ако је био геноцид над муслиманима, да је онда био и геноцид над Србима у Братунцу и околини, где имамо 3.585 људи који су убијени, са свим њиховим подацима. Такође су ми спочитали да сам рекла да је `Олуја` била хуманитарна акција, а само сам констатовала да то г. Летица говори. Сасвим сигурно нисам неко ко би бранио Хрвате за монстрозне злочине које су починили у Крајини и који би им дао за право. То су све подметања и ниски ударци на које морате да се навикнете као политичар – рекла је Рашковић Ивић, потврдивши да су и речи њеног покојног оца својевремено на сличан начин злоупотребљене. Овим је Рашковић Ивић демантовала подметања интернет тима Српске радикалне странке, који на јутјубу и друштвеним мрежама упорно шире наводе како је "Санда подржала Олују" и "оптужила Србе за геноцид у Сребреници". Радикал од повратка Војислава Шешеља из Хага, штеде и не нападају премијера Александра Вучића, али су се потпуно посветили нападима на Санду Рашковић Ивић. - Он (вођа Срба из Крајине Јован Рашковић) је на неким преговорима са Туђманом рекао да су Срби луд народ, јер лако гину за своје идеје. Тада је Туђманов саветник Славен Летица извукао само тај ожпрви део, да су Срби луди, и то је било употребљено и у Хрватској, као потврда да су Срби луди, а и у Србији, где је покојни Милошевић то искористио како би показао како неки српски политички лидер Јован Рашковић ружи власитит народ. А он је Туђману тиме само рекао да су Срби заправо храбри и невиђени, и да ће са њима имати проблема ако тако настави – истакла је Рашковић Ивић, са чиме се сложио Бора Ђорђевић подсетивши на своје стихове „Србин је луд, Србин је проклет, једном га убијеш, он хоће опет“.

За Санду.

Суштинске - својим питањима покушаваш да даш пуну подршку аутошовинистичкој политици гласноговорника лдп - а Александру Вучићу......... Сад да ли је у питању подсвест....................Бог зна.

https://www.sns.org.rs/sites/default/files/sns-informator-34.pdf

ДСС: Најгоре усташе су некадашњи Срби, а најгори напредњаци бивше демократе Посматрајући посланичку изборну листу Српске напредне странке оно што прво пада у очи је да она врви од некадашњих функционера и челника Демократске странке Србије. Први међу њима је некадашњи председник извршног одбора Демокатске станке Србије и заменик градоначелника града Београда Андрија Младеновић. Онда се ређају некадашњи потпредседник ДСС-а и председник економског савета ДСС-а Ненад Поповић, онда опет некадашњи председник извршног одбора Јован Палалић и тако у недоглед. Нешто раније али опет како на листи тако и на државним функцијама су Драган Шормаз и дугогодишњи посланик и председник политичког савета ДСС-а Раде Обрадовић. ШЕШЕЉ По начину на који се председник Српске радикалне станке Војислав Шешељ устремио на Санду Рашковић-Ивић и опозициону Демократску странку Србије, а како и колико хвали Александра Вучића, највероватније да има посебног разлога. Како и колико, то он зна најбоље. Јер бесплатни сир је само у мишоловци. Свима њима у времену владавине Демократске странке Србије Косово је било света српска земља, најскупља српска реч, неотуђиви део територије Србије а онда су се преко ноћи нашли на листи Српеке напредне странке, странке која је потписала издајнички Бриселски споразум којим се одрекла Косова и Метохије. Изгледа да то није све. Некадашњи посланик ДСС-а у Скупштини Србије као и потпарол ДСС-а Петар Петковић спрема се да постане помоћник директора Канцеларије за КиМ Марка Ђурића. Основно питање које се ту поставља зашто се оволики број бивших функционера ДСС-а нашао у издајничком колу са Српском напредном странком. То је пре свега голи материјални и финансијски интерес. Андрија Младеновић је тако сачувао функцију заменика градоначелника а слободно се може рећи да је и подоста заимао. Говори се да је, опет са некадашњим високим функционером ДСС-а, Драганом Томићем иначе хапшеним у афери „Колубара“ купио силне хектаре земљишта на Фрушкој Гори. За Ненада Поповића се одавно зна да га уцењују и садашња и претходна власт зато што је растурио и уништио некадашњи понос металне идустрије Србије „Минел“ као и зато што је и неуредан платиша вишемилионских комерцијалних кредита. У јавности слови за русофила који је, што је мало чудно, последњих пет-шест година редовни посетилац на Обамином молитвеном доручку. У Демократској странци Србије од њеног оснивања је важило гесло: демократско и национално – да, демократско или национално – не. За ове некадашње функционере Демократске странке Србије је изгледа увек важио принцип комерцијално-трговачког карактера – идем код оног ко да више. Задатак који им је Александар Вучић поставио као услов да се нађу на његовој листи јесте да они што жешће и јаче нападају Демократску странку Србије. И управо то и раде током ове предизборне кампање по систему потурица је гори од Турчина. Или још боље казано, најгоре усташе су били некадашњи Срби. Извор: Покрајински одбор за КиМ ДСС, Србин.инфо http://srbin.info/2016/03/13/dss-najgore-ustase-su-nekadasnji-srbi-a-najgori-naprednjaci-bivse-demokrate/

Медијски линч „Информера“ против Двери и ДСС-а Позивамо интелектуалну јавност Србије, УНС и НУНС да се огласе поводом медијског линча који спроводи уредништво дневне новине „Информер“ над Дверима и ДСС-ом. Поводом најновијег напада на Двери и ДСС са насловне стране „Информера“ од 12.марта 2016. изражавамо најоштрији протест и гађење према уређивачкој политици гласила које се лажима и клеветама сврстало у дно српског новинарства и свима ставило до знања да „Информер“ није новина него клеветнички билтен изборног штаба СНС-а. Позивамо интелектуалну јавност Србије, УНС и НУНС да се огласе поводом медијског линча који спроводи уредништво дневне новине „Информер“ над Дверима и ДСС-ом. Информативна служба Двери изражава забринутост за личну безбедност пре свега председника странака Двери и ДСС-а, Бошка Обрадовића и Санде Рашковић-Ивић, јер не постоји могућност да у адекватном термину на телевизијама са националном феквенцијом или у тиражним дневним новинама добију простор да пред ширим аудиторијумом демантују клевете и раскринкају обмане које се континуирано пласирају из „Информера“ и са ТВ ПИНК-а. Овим путем јавно објављујемо да Информармативна служба Српског покрета Двери прекида сваку даљу сарадњу са „Информером“, док Бошко Обрадовић и Двери не добију извињење и реципроцитетан простор у новини за изношење својих ставова, за све нападе и клевете којима смо били изложени у протеклих 2 месеца. У прилогу достављамо: printscreen писане изјаве Бошка Обрадовића послате новинарки „Информера“ Наташи Анђелковић 11. марта 2016. са адресе директора Информативне службе Српског покрета Двери приказ текста из „Информера“ од 12.марта 2016. Facebook video изјаву Бошка Обрадовића, председника Двери овим поводом. Информативна служба Српског покрета Двери

Хроника Џон Мекејн: Србија је много напредовала под владом Александра Вучића; Морамо заједно да се одупремо Путиновом притиску „Србија је од периода сукоба на простору бивше Југославије напредовала, посебно последњих година под владом актуелног премијера Александра Вучића“, изјавио је амерички сенатор Џон Мекејн који сматра да САД званичном Београду „могу да пруже помоћ у економском развоју и на путу европских интеграција“. У интервјуу Гласу Америке Мекејн каже да Србија такође улаже напоре у одржавање мирнијих односа са суседима на Балкану, тако да је "далеко догурала у последњих 10 до 15 година, нарочито под актуелним премијером". Оценивши да су односи САД и Србије "значајно побољшани", Мекејн каже да је Србији вероватно потребна већа помоћ у светлу избегличке кризе с којом се суочава. Потребно је, додао је, да се даље интегрише у европску заједницу, али, када се узме у обзир целокупни Балкан, може се рећи да је од периода сукоба, Србија напредовала, посебно последњих година. Упитан какву помоћ Србија може да очекује од САД, када је реч о решавању проблема прилива избеглица, Мекејн каже да САД Србији могу да помогну у томе, али и да јој пруже економску развоју помоћ, те да, како је рекао, заједно са Европљанима олакшамо њену интеграцију у Европску унију. „Ми само желимо да Србија постане земља одрживе демократије, док Русија хоће доминантан утицај“ Упитан да ли је одржива позиција Србије да одржи неутралност и да настави да балансира између Запада и Русије, те да може да има споразуме и са НАТО-ом и са Москвом, Мекејн каже да сматра да се Вучић одупире руском притиску. "Руски притисак је различит од америчког. Ми не желимо ништа од Србије, само хоћемо да постане земља одрживе демократије, док Русија жели да има доминантан утицај, што знатно отежава ствари", каже Мекејн. Додаје да разуме да је притисак Русије веома велики, те да премијер Србије мора да буде опрезан. „Путин врши притисак на Србију кроз медије и пропаганду, Србија и САД ће морати заједно да се супротставе томе“ А на питање да ли Србија може да остане неутрална, Мекејн каже да ће то, у многоме, имати везе са "акцијама Владимира Путина". "Велики део притиска, који Путин врши на Србију, је повезан са медијима, информацијама, пропагандом. Мораћемо томе да се супроставимо, и Србија и Сједињене Државе", сматра Мекејн који мисли да у Србији, уопште, постоји добро мишљење о Американцима. Мекејн, наиме, истиче да и даље постоји одређено огорчење због сукоба, али се може рећи да је Србија данас у далеко бољој ситуацији него што је била тада, те да српски народ треба да зна да му САД помажу и да је економији Србије потребна помоћ. „САД су морале војно да интервенишу и збаце Асада са власти“ Говорећи о решењу проблема мигрантске кризе, сенатор наводи да није сигуран колико добро САД могу да реше то питање јер је оно, како сматра, оно више европско. САД би, каже, могле да помогну више у хуманитарном и другим аспектима када је о мигрантској кризи реч. "Да су Сједињене Државе уклониле Башара ел-Асада с власти и одржале контролу над ситуацијом у Ираку, не бисмо се суочавали са актуелном избјегличком кризом. Због тога Сједињене Државе имају обавезу да помогну колико год је то могуће, када је реч о последицама наших неуспеха", каже сенатор. (Танјуг) Мекејн 1999: Потребан је масовни напад на Србију, у коме ниједна инфраструктурна мета не сме бити изузетак – фабрике, школе, болнице... "Србија је постигла велики напредак и има снажног лидера, премијера Вучића“, рекао је Џон Мекејн, познат по заступању империјалистичког курса према Русији и Блиском истоку. Чим власт неке земље по било ком питању одступи од америчких интереса, Мекејн је проглашава за "претњу по глобалну безбедност" и позива на рушење те власти. Због добрих односа са Русијом, на удару Мекејна се недавно нашао мађарски премијер Виктор Орбан. Мекејн је увек имао екстремне империјалистичке ставове, а 1999. је подржао одлуку Била Клинтона да се бомбардује Србије, позивајући да се бомбардују и цивилни објекти као што су школе, болнице, продавнице... Сајт “Амерички конзервативац” преноси да је Мекејн тада упозорио америчку јавност да “САД ризикују да изгубе рат са српском војском и њиховом застарелом опремом”. - Ризикујемо уколико не спроведемо масовни, стратешки и одрживи ваздушни напад. Ниједан инфраструктурна мета не би требало да буде изузетак - фабрике, водоводне мреже, школе, болнице, продавнице, било шта. Да, “сви ми жалимо због цивилних жртава као и наших губитака, али оне су неизбежне”, говорио је Мекејн о бомбардовању Србије, а преноси “Амерички конзервативац”. (НСПМ)

ДСС: Још један Вучићев пропагандни маневар - ако се због ванредне ситуације одлаже кампања, онда треба за толико одложити и изборе петак, 11. март 2016. Демократска странка Србије оценила је да је одлука Српске напредне странке да због ванредне ситуације у Србији одложи све предизборне активности заправо важан део изборне кампање СНС. Како је саопштила ДСС, одлука Владе Србије да на територији читаве земље прогласи ванредну ситуацију је оправдана, али је доношењем такве одлуке влада после две године признала да су надлежни органи 2014. године, када је такође била ванредна ситуација због поплава, реаговали нестручно и закаснело. "Уколико премијер Вучић због ванредне ситуације желли да замрзне изборну кампању онда из истог разлога треба да одложи и одржавање избора. Прича о замрзавању кампање СНС је заправо важан део изборне кампање СНС у којој учествују многобројни медији и то бесплатно", навела је ДСС. Та партија је додала и да истинско замрзавање кампање значи да све радње, објашњења и рад на превенцији поплава и заштити становништва предузимају стручне службе, а никако политичари предвођени Вучићем. "Вучићево појављивање пред камерама 2014. није грађанима пружило никакву сигурност нити је, а то данас јасно видимо, унапредило превенцију и умањило штетне последице. ДСС поставља питање шта још треба да се догоди и колико штете Србија треба да претрпи да би садашња власт научила да ради свој посао ефикасно и у интересима грађана?", навели су из партије. СНС је јуче на предлог лидера те партије и премијера Александра Вучића одлучила да одложи све предизборне активности, а исто је данас урадила и Демократска странка (ДС). (Н1) http://www.nspm.rs/hronika/dss-jos-jedan-vucicev-propagandni-manevar-ako-se-zbog-vanredne-situacije-odlaze-kampanja-onda-treba-za-toliko-odloziti-i-izbore.html

Двери против обавезне вакцинације Српски покрет Двери обавештава јавност да у потпуности подржава протест УГ „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“, заказан за суботу, 12.03.2016. године на Тргу Републике са почетком у 12 часова. Сматрамо да су измене Закона о заштити становништва од заразних болести, које предвиђају драстично увећане казне за родитеље који не дозволе вакцинацију своје деце, претње ексклузијом деце из образовног система Србије, и посебно претњом одузимањем деце апсолутно неприхватљиве. Предложене измене Закона представљају суштински тоталитарну меру, карактеристичну за тоталитарне режиме 20. века. Прошле године се Министарство здравља Републике Србије позивало на законска решења Европске уније наводећи да је у земљама чланицама вакцинација обавезна. То није тачно. Према извештају пројекта VENICE (Vaccine European New Integrated Collaboration Effort), који финансира Европски центар за превенцију и контролу болести сумираног у раду из 2012. године, од 27 земаља чланица ЕУ уз Исланд и Норвешку, 15 земаља нема нити једну обавезну вакцинацију прописану законом, док осталих 14 имају барем једну мандаторну вакцинацију. (1) Вакцинација против полиомијелитиса је обавезна како за децу тако и за одрасле у 12 земаља; вакцина против дифтерије и тетануса је обавезна у 11 земаља, док је вакцина против хепатитис Б инфекције обавезна у 10 земаља. У табели која следи, а која је преузета из наведеног извештаја, приказане су вакцинације, обавезне, необавезне и препоручене за све земље чланице ЕУ (изузев Хрватске која у време настанка овог извештаја није била чланица ЕУ). У преосталих 14 земаља постоји бар једна мандаторна вакцина (против полиомијелитиса је обавезна за децу и одрасле у 12 земаља, против дифтерије и тетануса у 11 земаља, а против хепатитиса Б у 10 земаља. У Немачкој, Холандији, Аустрији ни једна вакцина није обавезна! Тако Немачка, стожер те исте Европске уније нема ниједну обавезну вакцину прописану законом, као ни Холандија, Аустрија, Данска итд. С друге стране, бројне вакцине су препоручене у земљама чланицама ЕУ, што је сасвим у реду. Аутори извештаја се такође осврћу на могућност увођења мандаторне вакцинације, али исту не препоручују, што и поткрепљују резултатима бројних студија. Примера ради, након што је у регији Венето, у Италији, која броји 5 милиона становника 2008. године укинута обавезна имунизација, праћена је вакцинације деце рођене 2008. године и уочен је блажи пад у степену имунизације за дифтерију, хепатитис Б, полиомијелитис и тетанус, али и даље далеко преко циља од 95% имунизоване деце, што је био задати циљ италијанског Националног плана имунизације. (2) Литванија је једна од земаља која има најригорознија правила о обавезној имунизацији деце. Ипак, према речима Јуријс Перевочиковске, управнице Одељења за епидемиолошку безбедност и јавно здравље Центра за инфектологију Литваније, вакцинација није заправо обавезна за општу популацију, већ је препоручена и бесплатна. У Литванији су здравствени радници обавезни, у случају да пацијенти/родитељи одбију препоручену вакцину, да родитељима објасне потенцијалне последице по здравље деце, као и да прибаве њихову потписану одлуку о одбијању. (3) Чак и у тој земљи, са таквим законским прописима, нема ни говора о кажњавању родитеља који одбију имунизацију своје деце. (Фото: Глобал медиа) Тренутно важећи закон у Србији и сада прописује обавезну вакцинацију деце, и то нико не доводи у питање. Ипак, најава могућности да ће родитељи бити кажњавани у случају одбијања имунизације сопствене деце звучи исувише тоталитарно да било прихватљиво. „Законописци не треба да забораве да је породица неприкосновена друштвена јединица и да држава не сме имати право да се меша у одлуке родитеља, осим наравно у случајевима када је добробит деце доведена у питање. Ако је аргумент за промене овог закона недовољна образованост родитеља у Србији, онда је решење у едукацији, а не у присилној вакцинацији. А под едукацијом подразумевам и едукацију лекара. С тим у вези, без обзира да ли је имунизација обавезна или препоручена, држава мора обезбедити бесплатну вакцинацију и строгу контролу квалитета вакцина, без икакве дискриминације, као и да се потруди да Србија сама производи вакцине за потребе имунизације сопственог становништва“, сматра др Немања Зарић, члан Председништва СП Двери и Координатор савета за породицу и социјална питања. Вакцине су један од најважнијих спасоносних проналазака у историји медицине и Двери се не противе њиховој употреби, већ смо против принудног увођења мандаторне, односно обавезне вакцинације деце уз кажњавање родитеља који се овој принуди успротиве. Зато још једном подржавамо најављени протест УГ „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију“ и позивамо све чланове и симпатизере Двери да присуствују овом скупу. Информативна служба Српског покрета Двери

ДР ДРАГАН ПЕТРОВИЋ (ЗА СРБИН.ИНФО): О једином путу успеха за патриотску опозицију Једини пут успеха за патриотску опозицију – стручношћу и достојанством надвисити ирационалности режима (клевете) и медијску блокаду. Последњих година долази до таблоидизације штампе, до опадања њеног квалитета у сваком погледу у Србији. Међутим последњих месеци пут у ирационализам медија које су заправо у највећем под утицајем режима, односно под укупним, макар индиректним надзором нама најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке, подигнут је на степен који доводи у питање елементарне цивилизацијске норме једног друштва. Поставља се питање мотива, зашто је и коме потребна потпуна дебилизација друштва у Србији, јавне свере, превага ирационализма и избацивање не само било каквог смисленог дијалога у оквиру нашег друштва и политичког живота, већ и сваке рационалности. Иако је готово свака власт у свету, укључујући и парламентарне земље, склона одређеном улепшавању свог доприноса управљању друштвом, а опет опозиција повећаној критици, то се ипак одвија у једном нивоу нормалности и „одраслих људи“, дакле поштовања закона, затим институционализованог вишепартизма и свако претеривање бива препознато пре свега од јавног мњења и бирача и пре или касније кажњено, далеко драстичније од потенцијалног, краткорочног и крајње условног добитка за ону страну која евентуално крши та етичка, да не говоримо и нормативна правила. Србија се налази у специфичној ситуацији озбиљног губитка своје суверености од нама геополитички најненаклоњенијих сила већ годинама, а то се наставља појачаним интензитетом у последњих неколико година, иако се заправо свет мења управо ка мултиполаризму, дакле слабљења омнипотенције управо оних нама најненаклоњенијих сила чији се утицај појачава на нашим просторима, а реч је пре свега о САД, Британији и у мањој мери Немачкој. Како је таква нелогичност могућа и како се остварује?! Без директне присиле читавом народу и земљи као целини, већ преко дела отуђене и наметнуте друштвене елите – компрадора, а пре свега преко политичке елите која се персонално годинама не мења, а на један трагикомичан начин многи од њих мењају своја геополитичка опредељења управо према личној и страначкој зависности од већ споменутих нама Србима најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке. Заправо ове силе можемо слободно рећи на овај или онај начин поткупљују и (или) чине зависним део друштвене и наметнуте елите у Србији – компрадоре и највећи део политичке елите. У тој спрези, већ је од стране ових сила поседнут медијски простор на територији Србије, оформљене одавно њима подложне невладине организације које временом заједно са компрадорима полако преузимају у тој спрези институције система. Тај паразитски систем постепено преузима власт у земљи, изолује стварну и потенцијалну опозицију, и читава инфраструктура једне државе се налази у рукама те хоботнице. Насупрот томе имамо вишемилионске народне масе, обесправљене и жртве читавог подухвата, те државу која се систематски растаче и полако нестаје у оквиру овог позамашног процеса. Тако су заправо настала два паралелна света у Србији: онај стварни реални, где се путем наметнутог концепта од нама најненаклоњенијих сила САД, Британије и делом Немачке, спроводи погубни неолиберални модел економије и неолиберална социјална политика која уништава и задужује привреду и саму супстанцу земље и народа са несагледивим последицама за будуће генерације, где је само једна од колатералних штета драстично смањење становништва (негативан природни прираштај, механичко исељавање из земље, повећана смртност и размах хроничних болести, али и подстицање или макар одсуство институционалне борбе против свих облика патологије – од разних облика коцке, наркоманије, алкохолизма, проституције, криминала), предаја без стварне нужда кључних делова националне територије попут северног Косова од непроцењивог геополитичког и свеобухватног значаја, те практичног одустајања од покрајине у целини и де јуре, преко некритичког пузања ка ЕУ, и довођења НАТО у Србију у етапама, обмањујући при томе, уосталом као и у свиом другим напред наведеним питањима јавно мњење да се то уопште не одвија тако. Дакле насупрот овом реалном, тмурном и надасве жалосном, за Србију и у краћем, а камоли неком дужем року, крајње погубном развоју ситуације, са несагледивим последицама и за будуће генерације, што ако би се ово стање одужило, можда да доведе у питање и сами опстанак нације и државе, постоји онај други медијима и пропагандом креирани свет који треба да виде грађани наше земље. Дакле тај лажни, нестварни свет, онај свет уосталом чију слику креирају, исти креатори који деструишу нашу земљу и народ, истина преко компрадора, и оног највећег дела, политичке (квази)елите, контролисаних медија, нво и сада већ већине елемената и структуре државе Србије која је узапћена – дакле тај лажни свет је намењен грађанима наше земље, јавном мњењу. Грађанима и јавном мњењу који онако осиромашени и са све јаснијом спознајом да се свакодневно макар на тренутак, а многи и стално, сусрећу и живе у том несрећном, страшном, погубном свету стварности пропадања Србије, а и њих самих, дакле они се преко света медија, уверавају да заправо није тако: тобоже само некима од нас није још најбоље, али ствари, стратешке ствари у земљи иду набоље, реформе напредују, ми већ као колективитет осећамо напредак, а и оној мањини, која тај напредак још не осети у пуном елементу, и њима ће ускоро бити боље, а свима треба да нам буде топло око срца, јер нам отаџбина напредује, будућим покољењима ће свакако бити боље, и од наших одрицања. „…Додуше тих озбиљних и за многе досадних стручних емисија и нема много, онако између редова, али све је у забави и разбибризи, то је одраз општег полета, премијер и стручни штабови брину о томе, зашто сумњати, а сопствено незадовољством положајем, треба прикрити због несумњивог јавног напретка који као друштво и држава доживљавамо…“ ва два паралелна света, ова шизофрена ситуација погађа и дотиче практично све нас у земљи, код многих људи само у току једног дана их сустижу различита осећања и спознаје., сумње и збуњености. Заправо овде се води једна врста специјалног рата од стране логистике нама најненаклоњенијих сила, отуђене политичке елите, компрадорског повлашћеног, неоколонијалног дела друштвене елите, који сви заједно држе медије, институције државе Србије и њене ресурсе, против било кога ко би био спреман да се одважи и у опозиционом смислу делује против есенције ове десетрукције Србије (неолибералне економије, антисоцијалног законодавства, предаје и севера Косова, некритичког и безпоговорног пузања ка ЕУ и у новонасталим околностима, довођења НАТО у Србију…). Блокаде за потенцијалну опозицију су практично неограничене, и ово више није плуралистички парламентарни систем, већ нека врста гладијаторске арене, где се патриотска опозиција са ножем и штитом бори са чопором дивљивх звери и до зуба наоружаних оклопника у узаврелој арени и без правила игре која се стално мењају на штету Давида. Док медији на територији Србије врше свеобухватан подухват регресије и дебилизације широких слојева становништва испод границе цивилизацијских елементарних достигнућа, док различите структуре убацују башибозлук на друштвену и политичку сцену која треба да смути управо сегмент патриотске опозиције, из групације друштвене некомпрадорске елите, претежно из групације интелектуалаца, из онтолошке бриге за отаџбину и жалости за упропаштавањем народа одважавају се појединци и групе да се повежу и нејаким снагама, без финансијских средстава, уплива у медије и подршке било каквих структура институција система, дапаче, они су жртве њих у пракси с обзиром ко управља њима, – покушава се на плуралистичком вишепартијском спектру нешто учинити да би се спречила реализација до краја катастрофе брижљиво припремане и реализоване од центра моћи пре свега преко канала Ла Манша и Атлантика. Режим са друге стране избегава било какву дебату и чак и саме медијске наступе и на локалу патриотске опозиције. Због окупационог закона о медијима, да не могу бити у власништву државе ни на општинском нивоу, преостале регионалне и локалне телевизије су у највећем покуповане од режима и у крајњем су углавном под надзором и споменутог страног фактора. Поред свега СНС има организоване ботове у Градском одбору Београда, али и на другим местима, који плански делују на интернету спинујући портале, дневне и друге новине, ширећи пропаганду за режим и прогањајући додатно опозицију, нарочито патриотску. Поред свега, специјалне групе тзв. патриота у различитој вези са режимом, имају задатак да замене тезе: уместо суштинске расправе о (не)успешности макроекономског економског и социјалног модела, предаје и севера Косова, увлачења НАТО у Србију, некритичког пузања ка ЕУ у измењеним међународним околностима и диктатима Брисела, мигрантском притиску, стално се даје акценат на тобожњој уравнотеженој и „мудрој“ спољној политици премијера, који се слика и иде у све светске метрополе, а у пракси даје дипломатски имунитет НАТО војницима у Србији, а одуговлачи да потпише годинама еко-базу за Русију у Нишу, заправо највећи проблем је сатирање земље због наметнуте неолибералне економије и антисоцијалног законодавства. Одкуда тежња режима и нама најненаклоњенијих сила које управљају протекторатом Србија, да се баш 100 % држе сви медији, и да се патриотској опозицији не дозволи буквално ни минут наступа не само на медијима са националном фреквенцијом, већ на регионалним и локалним тв, које никада није дирао ни Милошевић ни жути режим? Откуда потреба да се колико-толико подношљив дневник Правда угаси чим је СНС дошао на власт и формира муљ од таблоидних и „жутих“ новина попут Информера, листа који нема аналитику ни стручњаке, рубрике за спољну политику и културу, и где је акценат на најниже страсти и просто писан за најниже слојеве становништва – пубертетлије, најнеобразованије слојеве становништва, на моменте чини се и „људе са асфалта“?! Откуда потреба у влади и власти који спроводе за рачун нама најненаклоњенијих сила неолибералну економију и антисоцијално законодавство, предају и север Косова, секу сарадњу са српким фактором у Црној Гори и подупиру антисрпски режим Ђукановића, притиска и Додика, да не идемо даље, откуда потреба да једну жену, изгнаника из Туђамнове Хрватске, да јој пребројавају крвна зрнца и излажу само њу тесту патриотизма, тесту који је одавно од њих срочен да она за јавну сцену коју креирају наводно буде крива – парадокс у издајничкој структури по делима која влада прозива се једна жена за недовољно патриотизма и то она која је на челу ванпарламентарне странке? Откуда медији режимски и мекоокупациони, са толико нискости и антицивилизацијских елемената нападају једну жену у тренуцима када је земља којој владају у дубокој кризи и институције система функционишу само у оном нестварном медијском свету који се презентира грађанима? Ако постоји парламентарна опозиција, зашто се стално напада и опасност види само у патриотској опозицији, пре свега у Патриотском блоку и самом ДСС и госпођи Рашковић.-Ивић која је на његовом челу. Неубедљиво делују „објашњења“ аналитичара и експерата, да СНС и Вучић полажу и на „патриотске гласове исте као ДСС, па је сукоб интереса“, тврдећи да је око „једне трећине грађана десница“ за коју се као боре ДСС, али и СРС и остали, а део треба да припадне, је ли и СНС која наводно узима гласове и са центра па „чак и са левице.“ Глупости, каква подела на десницу и левицу, па ДСС и Патриотски блок, се боре против антисоцијалног закона о раду који је донела ова влада и који подржава наводни „левичар“ Вулин, и још више дају алтернативу неолибералној економији коју спроводе власти и земља због тога већ годинама, уз све лажи и спиновања, заправо тешко пропада. Тачније, Србија под Вучићем има, да кажем симболички, најмање пет великих рана из којих липти крв и која свака од њих појединачно може и у средњем року ако се не санира и измени да доведе до клиничке смрти: то су неолиберални концепт економије и неолиберално и антисоцијално законодавство који су директан узрок деструкције остатака наше привреде, али и дубоких патњи становништва, социјалне беде, смањења броја становништва и пораста низа болести, али и патологије која се додатно од стране мекоокупационог апарата подстиче: објасните ми у супротном како то да и у најмањој варошици у Србији је претходних година (плански) уништена индустрија, а у исто време (плански) отворени казино, слот, спортска прогноза и различити други облици коцке, да не идемо даље са другим елементима друштвене патологије који су у експанзији и које помажу или ништа не чине на њиховом обуздавању медији и компрадори, држава. Суштина свих суштина је да већина грађана Србије је против такве политике, и да у макар средњем року патриотска опозиција претендује не као наводна десница, на до трећине бирачког тела, већ на више од половине према овим кључним друштвеним и политичким показатељима, и отуда толико напада и коришћење средстава и снага мекоокупационог апарата, од логистике страног фактора, режима, различитих и небројених служби, нво, потпуне контроле медија, и др. Заправо суштина тоталне контроле медија, убачених агената дезинформација који оптужују, заправо клеветају предводнике патриотске опозиције који на изборима могу да постигну резултат, пре свега Патриотски блок и првенствено саму др Санду Рашковић-Ивић, а наводно потичу сами из опредељења патриотске опозиције , и сада кулминација ирационализма и простаклука у медијима под њиховом контролом, је заправо свесна и планирана регресија и немоћ да би било која, чак и дубоко неравноправна дебата и медијски наступи у демократском поретку показали суштину – крах и немоћ власти по кључним параметрима управљања земљом од макроекономије неолибералне и антисоцијалног законодавства, до предаје и севера Косова, некритичког пузања ка ЕУ, увођења НАТО у Србију. Заправо те дебате, па и обични медијски кратки наступи опозициони, би и у тако подређеној ситуацији и неравноправној улози представника опозиције, скренули милионима грађана Србије пажњу на онај реални свет стварности, о томе да је земља за последње четири године увећала спољни дуг за близу 60 % свих задужења које је деценијама стварао Тито, потом осамдесете године, затим кризне деведесете, сви режими до 2008, лоша Цветковићева влада до 2012, дакле све то заједно је увећано за последње четири године за око 60 % задужености! Када председник владе Вучић каже на економском форуму да је огромна предност Србије којом се поноси, да су овде најконкурентније плате у региону као подстицај улагања странаца, то би са језика пиар Блера (Гебелса?) на српски значило да имамо толико најмање плате у региону, да би та чињеница требало да привуче уз банана државу односно гажење еколошких стандарда, стране инвеститоре да у колонијалном стилу овде искоришћавају све, за неку цркавицу надничарима обесправљеним антисоцијалним законодавством које је донела Вучићева влада, баш као у колонијална времена. Дакле било каква дебата, демокраски јавни наступ, демократско надметање- утакмица, чак по узору на ону чувену утакмицу у окупираном Кијеву у Другом светском рату, када су играчи Динама из Кијева одиграли утакмицу боси са представницима Вермахта који су играли у чизмама, уз наравно судију есесовца, и победили на крају, дакле чак и у таквој неравноправном наступу, би милионима грађана Србије плански диригованим годинама у оном другом свету, свету медија и лажи (Гебелса?), потстакли толико нових сазнања и утисака да би то наштетило планираном одвијању мекоокупационе стратегије, и макар за моменат подсетило на демократски и плуралистички систем, од кога су остале само назнаке. Колико су контролисани медији у Србији може да покаже и антинато скуп у Београду 20 фебруара о коме су практично сви електронски и штампани медији јигнорисали његово одржавање, баш као што су прећутали и само потписивање срамног споразума са НАТО и ове и прошле године, а потом јавили да је било до неколико стотина људи, а било је око 15 000 о чему сведоче бројни снимци са скупа, али и извештаји неких страних извештача. Што се тиче жалосних изјава Андреја Младеновића да је садашњи ДСС нешто друго и да „Санда има пакт са ђаволом“, дакле са Самосталним ДСС, који је јавно уз СНС, чак са далеко коректниојом и по програму опозиционом странком Ненада Поповића која је сада и јавно на листи СНС , али и са наизглед коректним Државиотворним покретом (с ким ће он на изборе!?) , јасно је да је управо садашњи ДСС и Санда Рашковић-Ивић заједно са Патриотским блоком на црти читавом мекоокупационом постокотобарском систему, јер и жута опозиција има исте менторе и подударна је око кључних ствари постоктобарске есенције, а то су оних најмање пет рана на основу којих крвари српско друштво, народ и држава и где нема разлике између садашњег режима и жуте опозиције. Злоупотреба буквално по гебелсковском систему иде дотле да се дају слике са пар састанака целокупне опозиције око договора о техничком минимуму сарадње за предстојеће изборе у односу на режим, да се дају слике у медијима и говори о неком новом ДОС иза кога стоји наводно САД да би се изазвале емоције грађана, што су монструозне подметачине и специјални рат који се води против патриотске опозиције у Србији. Када је у питању СРС мислим да је ова странка суштински на позицији патриотске опозиције, али да начин и култура понашања, те изградња конструктивне стручне алтернативе није на адекватном нивоу. Шешељ је свакако изузетна фигура и човек који на сваки начин изазива респект, колико са друге стране некад својим понашањем збуњује и разочарава чак и оне којима је макар симпатичан, што је само донекле разумљиво након тортуре коју је прошао задњих година у Хагу. Међутим, мислим да је Шешељ стално условљен притисцима из Хага (троје високих функционера СРС су под подигнутим оптужницама за „вређање“ Хашког суда и такође су у опасности да буду изручени од режима), те да веома тактизира у односу на власт, нарочито премијера, напада Тому Николића, одбија сарадњу са остатком патриотске опозиције, и на моменте је чак напада. Низ организација у оквиру патриотске опозиције нису обухваћене Патриотским блоком, не зна се како ће се све изаћи на изборе, и ту има врло квалитетних организација, са којима након избора треба наставити сарадњу и проширивати на програму заједничком што ширу кооперацију, јер патриотска опозиција треба да се удружује на програмским принципима, где сујете и друге ствари треба из обавезе према земљи и народу стављати по страни. Са друге стране неке до сада називане патриотске организације или можда међу њима само неки појединци ће евентуално својим држањем то довести у питање, али треба сачекати следеће недеље па и месеце да би се то расветлило из више углова. Шта можемо да урадимо из патриотске опозиције у оваквим тренуцима преваге ирационалности, спутавања демократског деловања и парламентаризма и вешепартизма до угрожавања есенције демократско-плуралног система у земљи. Како је у нашим рукама алтернативни програм постојећем погубном стању у земљи, морамо да истрајавамо да га презентирамо и у овако отежаним и све мање демократском амбијенту јавности и то на један коректан и достојанствен, али стручан и аргументован начин, да избегавамо инциденте колико је то год могуће и да тражимо начине комуникације са народом: од трибина, скупова, предизборних митинга, штандова, коришћења интернета, ју тубе и др, али и телевизија, штампаних медија колико је то год могуће. Међу нама требају да имају предност у наступима, људи изузетно стручни и одмерени, рационални, и лишени било какве конфликтности, морамо чињеницама стварности које претежно саме по себи опозицији иду у прилог, а не режиму да наступамо и свакако ћемо и у овако скученим условима имати резултат. Следе и председнички избори, морамо да радимо на проширењу патриотско-опозиционог блока, где сви који прихватају његову есенцију имају своје место, сем оних екстремиста и вероватно и провокатора који нам као такви нису потребни, јер већ сада имамо велики пројектовани екстремизам са режимске стране, који никако не требамо прихватати и на такве гране се спуштати. Снага патриотске опозиције је у чињеницама, стручности и истини, те уз минималан медијски продор то ће озбиљно, већ и на овим изборима заљуљати ону другу, пажљиво и перфидно грађену слику само у медијима креиране стварности, а то је да ће све више људи у земљи схватити да је „Цар го“, и да је једна конструктивна, уљудна, стручна и етична алтернатива потреба и да она углавном уз одређене дораде и филтере, постоји у оквиру патриотске опозиције, али и свих оних у политику још неукључених, квалитетних и стручних, етичних људи у нашој земљи. Извор: СРБИН.ИНФО

МОЖЕ ЛИ ПРИСТОЈНО У СРБИЈИ? „Власт је довела народ до врхунца подаништва и томе треба стати на пут. Култури дијалога треба стремити и на њему треба заснивати социјални капитал. Од када је Вучић постао апсулотни господар 2014. године, постоји само култура вређања и ваљања по блату“ , изјавила је председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић у згради Скупштине општине Врачар. У среду деветог марта 2016. године, одржана је трибина под називом „ Може ли пристојно у Србији“. Учесници трибине и расправе о актуелним друштвеним питањима као и програмима политичких партија, били су председница Демократске странке Србија, Санда Рашковић Ивић и председник Демократске странке, Бојан Пајтић. На почетку трибине, у уводном говору модератора овог скупа, изјављено је да су у расправи били позвани да учествују и припадници Српске напредне странке, међутим они су то без било каквог објашњења одбили. Овим чином, припадници владајуће партије на чијем је челу Александар Вучић, доказали су да не поштују културу дијалога у политичкој сфери, те да тако уништавају једну од основних демократских тековина плашећи се аргументоване расправе о горућим темама. На питање о непристојном писању медија попут „Информера“ као и о нападима Покрета социјалиста лидера Александра Вулина, Санда Рашковић Ивић је образложила то као некултурну реторику владајућег режима које се заснивају на обманама и саопштавању нетачних информација о периоду када је била амбасадорка Србије у Риму. „Вулину смета моја бунда, а није му сметала бунда Мире Марковић док су заједно опустошили Србију и српски народ деведесетих година“, изјавила је председница ДСС-а. Вучић је претворио земљу у колонију, осиромашио људе, смањио плате и пензије. Он је задужио Србију у државотворно ропство Међународно монетарног фонда, са повећањем јавног дуга у односу на 2008. годину за 17 милијарди евра, као и повећањем незапослености за чак 400 хиљада људи. Демократска странка Србије жели да се стане на пут овој тиранији и робовласничкој структури грађана. Желимо да земљу оставимо нашем сељаку, а странцима их не треба ни у саксијама продавати. Хоћемо референдум о уласку у ЕУ и НАТО, јер су они конформна гробница за све мале народе и градитељ такозване државе Косово. На крају, Санда Рашковић Ивић је позвала све грађане да изађу на изборе и да гласају. „ Ја верујем у грађане Србије и у људе који живе од свог рада, часно и поштено. И ја верујем у победу пристојне Србије. Немојте се склањати, изађите на изборе“, закључила је председница Демократске странке Србије. http://www.dss.rs/moze-li-pristojno-u-srbiji/

КОАЛИЦИЈА „ДВЕРИ- ДСС- САНДА РАШКОВИЋ ИВИЋ- БОШКО ОБРАДОВИЋ“ ПРЕДАЛА ИЗБОРНУ ЛИСТУ Коалиција Демократске странке Србије и Двери, предала је десетог марта патриотску изборну листу Републичкој изборној комисији. Прва на листи биће председница Демократске странке Србије, Санда Рашковић Ивић док ће други на листи бити лидер Двери, Бошко Обрадовић. Изборна листа је симболично предата у пет до дванаест, а на кутијама је исписана порука #срећа која ће бити званичан слоган ове изборне кампање. Председница ДСС-а, Санда Рашковић Ивић је изјавила да је коалиција „Двери- ДСС“ нешто тотално другачије што се налази у политичкој понуди Србије. „Ми смо за економски патриотизам, ми смо за социјалну правду, за јачање положаја породице и жене, ми смо за наставак преговора и разговора о Косову и Метохији у УН, ми смо за више Русије а мање ЕУ. Ми смо против придруживања Србије Европској Унији и НАТО“, изјавила је Санда Рашковић Ивић и закључила да ће наша кампања бити позитивна, да ћемо бирачима понудити праву ствар и верујемо да ће то народ препознати. Лидер покрета Двери, Бошко Обрадовић рекао је да бирачи на овим изборима имају за кога да гласају, да нису сви исти и да не морају више да бирају између Вучића и Пајтића, да имају трећи пут у заједничкој патриотској коалицији Двери- ДСС. „Срећа заиста долази, и наша коалиција на овим изборима јесте срећа за Србију“, закључио је Обрадовић. http://www.dss.rs/koalicija-dveri-dss-sanda-raskovic-ivic-bosko-obradovic-predala-izbornu-listu/

https://www.facebook.com/bosko.obradovic.dveri/videos/vb.445124995616520/829883230474026/?type=2&theater

У пет до дванаест предајемо потписе за Републичку листу Двери -ДСС. Пратите нас уживо! https://www.facebook.com/bosko.obradovic.dveri/?fref=nf

А да се и ти - држиш теме ?